Malo po malo i stigli smo do elemenata nastupa na društvenim mrežama. Kroz narednih nekoliko postova obradićemo većinu popularnih načina da kompanija bude predstavljena na društvenim medijima, biće predstavljeni najpopularniji servisi kao i primeri dobre upotrebe istih. Prvi na redu su korporativni blogovi, tekst koji je dobrim delom nastao od Tihomirovog teksta za Internet ogledalo, kao i Ivanovog white papera napisanog za Bug o korišćenju blogova u marketingu i poslovanju i kojima bih se ovom prilikom zahvalio.

Blog predstavlja vrstu automatizovanog Web sajta, gde se sadržaj (tekstovi, slike, multimedijalni sadržaji) unosi i prikazuje hronološki, što predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasičan prikaz sajtova sa vestima, gde se posebno izdvajaju najvažnije vesti. Na ovaj način se dobija pravičan prikaz svih članaka (blog unosa) koji se objavljuju, bez obzira na njihovu važnost.

Velike kompanije shvatile su da njihov dotadašnji način centralizovanog kreiranja sadržaja postaje isuviše spor u odnosu na milione nazavisnih izvora, kao i da sami treba da se uključe u taj proces. Tako je nastao korporativni blog. Ova vrsta blogova je u funkciji ostvarivanja ciljeva organizacije kojoj pripada.

Dele se na dva osnovna tipa:

Unutrašnji (interni) blogovi

Pišu ih osobe zaposlene u određenoj kompaniji i dostupni su samo njima. Ovaj tip najčešće dozvoljava unos svim zaposlenim licima pošto je njegov cilj unutrašnja komunikacija, kohezija i širenje zajedničke vizije. Nekada se u te svrhe koristio bilten koji je bio jednosmeran i često nedovoljno dostupan, a zahtevao je i posebna finansijska ulaganja za potrebe štampanja.

Održavanje sastanaka zahteva da se svi nađu u određeno vreme na dogovorenom mestu. Interni blog se ovde javlja kao idealni alat za razmena podataka i dogovaranje omogućujući prilagođavanje svakome ponaosob pošto je sadržaj uvek dostupan, a pristup informacijama nije ograničen.

Zapis sastanaka je automatski prisutan i uvek dostupan. Rokovi za predaju izveštaja i dalje postoje, ali su prethodno navedene prednosti omogućile veću fleksibilnost koja je nezamenjliva u oštroj konkurenciji današnjeg poslovanja. Mogućnost linkovanja ka uvek dostupnim dokumentima sa već održanih sastanaka znači da se više ne moraju donositi i predhodno tražiti dokumenta koja se nalaze po arhivama.
Mogućnost komentarisanja svakog članka stvara osećaj uključenosti i učestvovanja u procesu donošenja odluke. Kolektivno znanje raste, a atmosfera slobodnog izražavanja podstiče duh inovativnosti i unapređenje od najnižih, do najviših nivoa u poslovnoj strukturi. Naravno, povratna informacija je neprocenjivo vredna za menadžment.

Spoljašnji (eksterni) blogovi

Služe pre svega kompaniji za PR, pravljenje brenda i širenje korporativnog identiteta. Dele se na dva osnovna tipa:

Produkt, ili blog namenjen uslugama, daje mogućnost korisnicima da saznaju više o proizvodu koji nameravaju da kupe, neke detalje koje do tada nisu znali. Mogu da utiču na njegove kreatore i buduće proizvode putem komentara koji su dragoceni. Ovakvi komentari prave besplatan marketing od strane korisnika kompaniji i daju priliku da se oslušne tržište. Novinari, korisnici i svi zainteresovani mogu se informisati o tome šta ih očekuje u budućnosti. Objavljeno postaje nešto o čemu se priča.

Na ovaj način mogu se uspešno održavati kontakti sa klijentima i partnerima i pružiti mreža informacija koja dolazi od samih potrošača, ali i svih uključenih od proizvodnje do krajnjih usluga održavanja i savetovanja zavisno od toga kakav materijal se objavljuje.

Jedan od zanimljivijih primera produkt bloga je primer kompanije Skype, koja proizvodi softver za VOIP telefoniranje. Umesto jednog, kreirana su četiri bloga (Community, Technology, Business, International) koja se tiču različitih ciljnih grupa koje koriste njihovu aplikaciju. Tako imamo blog posvećen novitetima, Linuks korisnicima, sigurnosti aplikacije kao i blog posvećen ljudima koji razvijaju podaplikacije.

Na domaćoj blog sceni imamo blog onlajn prodavnice za proizvodnju majica Vizio Shop, gde kroz niz postova predstavljaju nove proizvode u svojoj prodavnici i specijalne akcije koje nude u svojoj prodavnici.

U oba primera, potrošači su ti koji se mogu detaljnije upoznati sa proizvodom/uslugom, ali i koristeći mogućnost komentarisanja dalje raspitati o informacijama koje ih interesuju, i stupiti u kontakt sa odgovornim licem.

CEO (Chief Executive Officer) blog koji ne mora biti povezan sa dešavanjima u kompaniji i njenim poslovanjem. Smisao njegovog postojanja je više u građenju korporativnog identiteta. U okviru ovakvog bloga mogu se naći razne zanimljive stvari o kojima jedan CEO razmišlja, koje sakuplja, ili ga interesuju. On predstavlja uvid u ekskluzivan život rukovodioca o kome mnogi mogu samo da maštaju i dobru osnovu za povezivanje sa ljudima na sličnim pozicijama.

Sa aspekta potrošača CEO blog ima važnost u smislu reputacije i načina poslovanja kompanije. Mogućnost da stupite u konverzaciju sa generalnim menadžerom, odaje sliku transparentne kompanije koja brine o svojim korisnicima.

Među najpoznatijim CEO blogovima, je blog Boba Parsonsa, osnivača i generalnog menadžera kompanije GoDaddy, koja je najznačajnija kompanija u oblasti prodaje domena i hosting rešenja na svetu. Bob nesebično otkriva detalje svog uspeha, i kroz zabavnu video formu svojim potrošačima otkriva neke od detalja iz poslovanja ove kompanije, čime im omogućava da se dodatno vežu za istu.

Ovim trendom krenule su neke poznatije domaće kompanije poput ComTrade-a (manje uspešno), ili Color Press Groupa, te tako na njihovim korporativnim sajtovima možemo naći i blogove njihovih generalnih menadžera.

Produkt, kao i CEO blog, mogu obuhvatati i događaje poput konferencija, prezentacija i drugih dešavanja koje kompanija organizuje, ili kojima prisustvuje. Novinari takve informacije mogu koristiti kao pripremni materijal, ili osnovu za pravljenje kalendara događaja na kojima se mogu obavestiti o Vašem poslovanju.

Generalni nedostatak ovog tipa komunikacije jeste opasnost odavanja poslovne tajne, pa je potrebno precizno definisati koje oblasti i u kojoj meri se mogu naći na blogu, kao i koje osobe će biti zadužene za njegovo stvaranje i uređenje. Sve ovo, shodno gore definisanim pravilima, mora imati adekvatan intezitet održavanja u okviru planirane strategije.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima

Ups, jedan dan sam preskočio sa objavljivanjem ali nastavljamo u istom ritmu. Upoznali smo se sa konceptom društvenih medija, pojasnili šta su one zapravo, da bi smo sada krenuli sa predstavljanjem nekih specifičnosti nastupa na istim, pre nego što, u sledećem delu, krenemo da pojedinačno predstavljamo svaki od njih. Kad ste već tu, pročitajte i Vedranov tekst vezan za 6 zabluda na društvenim mrežama kako biste upotpunili celu sliku.

Upotreba društvenih medija za ostvarivanje zadatih ciljeva kompanije (korporativno korišćenje društvenih medija), komunikološki posmatrano, jeste osmišljavaje i sprovođenje različitih metoda komunikacije putem odabranih društvenih medija, koje imaju za rezultat generisanje publiciteta . Naprednijim korišćenjem društvenih medija kompanija ima mogućnost da uspostavlja i upravlja čitavim spektrom delovanja korporativne komunikacije.

U poslednje vreme veoma često se objašnjava da društveni mediji traže investiciju u obliku izdvojenog vremena za postizanje određenih efekata, koji su sve kvalitetniji kako to isto vreme prolazi. Za razliku od klasičnog oglašavanja (online i offline) gde efekti kreću od momenta uplate sredstava za oglašavanje (odnosno od početka oglašavanja), kod društvenih medija se ne ulaže novac direktno, već se ulaže vreme u angažman oko društvenih medija. Za efekte društvenih medija mora se čekati i mesecima da bi se do njih došlo u nekoj meri koja je merljiva (ulaže se ili novac, ili vreme). (pasus preuzet sa DV bloga)

Pravilno vođenje korporativnog korišćenja društvenih medija ogleda se u kvalitetnom (realnom) definisanju mogućih ciljeva (računa se bar na godinu dana angažovanja bez nekih efekata), definisanju realnih očekivanja (koliko se dobije od društvenih medija, toliko dodatno npr. ulažete u plaćeno oglašavanje), i dobro se povede računa o tome kako će se jednostavno budžetirati angažman oko dodatnih poslova zaposlenih, koji traži korišćenje društvenih medija.

Međutim, neadekvatan nastup na istima zna da bude koban po poslovne subjekte, bilo da su rezultati oglašavanja poražavajući, ili da se nepažljivim pristupom pokrene lavina negativnih komentara koji se šire o kompaniji.

Formula uspeha kako ostvariti poslovni uspeh na društvenim medijima sastoji se od nekoliko segmenata na koje se mora obratiti pažnja:

1) Najčešće greške u primeni društvenih mreža

Sumnja oko opravdanosti nastupa na društvenim mrežama uglavnom dolazi iz neinformisanosti i nepostojanja dovoljno znanja za delovanje na istim. Uzrok neuspeha kampanja na društvenim mrežama uglavnom je primena klasičnog, uobičajenog, pristupa oglašavanju, plasiranja vizuelnih rešenja u formi banera ili slanja klasičnih saopštenja za javnost, koji po pravilu daju jako loše rezultate. Kako i svaki drugi medij ima svoje specifičnosti, društveni mediji zahetvaju drugačiji – ličniji način komuniciranja kako je i jedna od glavnih svrha istih, komuniciranje sa ličnim kontaktima.

Plasiranje klasičnih kampanja često završi kao neuspeh. Mesto za prijatelje nije i mesto za klasičnu reklamu, strategija napadanja umesto infiltracije obično završi neslavno. Jedna od specifičnih pojava, a vezana za ovu priču je i fenomen poznat pod imenom baner slepilo (banner blindness) gde plasirana oglasna rešenja postaju gotovo neupadljiva. Upravo na društvenim mrežama je problem baner slepila najizraženijiji. Usled vremena provedenog na istim, aktivnosti korisnika su unapred planirane, i ovim pristupom jako je teško zaokupiti pažnju korisnika.

Ako su aktivnosti na društvnim mrežama unapred isplanirane, postavlja se pitanje na koji način privući pažnju korisnika. Odgovor leži u imitiranju ponašanja korisnika društvenih mreža. Kako društvene mreže predstavljaju zajednice koje okupljaju ljude sličnih interesovanja, i od kompanije se očekuje da bude i ponaša se kao integrisani deo iste, koristeći rešenja koje postojeće zajednice nude, kreirajući zajednice koju čine korisnici kompanijskih proizvoda.

2) Društvene mreže = konverzacija

Razlog neuspeha baner kampanja na društvenim mrežama je upravo u tome što se ne stupa u konverzaciju sa korisnicima, a što je upravo ono što oni očekuju. Društvene mreže su mesto za prijatelje, poznanike, ljude sa istim interesovanjima, one su njihov glavni komunikacioni alat i to je pristup koji se očekuje i od kompanije.

Ovde možemo razlikovati dva pristupa, korišćenje društvenih mreža za promociju postojećeg i za promociju novog proizvoda. Ukoliko kompanija ima neki proizvod koji već duže postoji na tržištu, potrebno je proveriti se da li se o njemu već nešto priča koristeći različite strategije online monitoringa o kome ćemo posebno pisati. U nekim slučajevima, oko pojedinih proizvoda postoje čitave zajednice korisnika, koji su već stupili u međusobnu interakciju. Njihova zajednička tačka u ovom slučaju je kompanijski proizvod/usluga, a praćenjem istih dobijamo horde lojalnih korisnika koji dalje šire priču o našem proizvodu. U svetu društvenih medija svaki pojedinac je bitan.

3) Lojalnost

Interaktivnost interneta stavila je u izražaj dvosmernu komunikaciju, te je danas lakše nego ikada dobiti povratnu informaciju o vašem radu. „Knjiga žalbi“ je ceo Internet gde se ljudi mogu pozitivno ili negativno izraziti o određenom brendu. Koliko god nam promocija bila u fokusu kada su društvene mreže u pitanju, verovatno najveća vrednost od istih se sadrži u povratnim informacijama koje dobijamo od naših krajnjih korisnika. Skupa istraživanja tržišta sada možemo delimično zameniti reakcijom naših korisnika na informacije koje objavljujemo. Što informacije izazovu veću pažnju to je vrlo verovatno da su i više tražene, a kada se krećemo onako kako to većina krajnjih korisnika želi dodatno ih vezujemo za naš brend, čime dobijamo lojalne korisnike koji su centralna figura marketinga od usta do usta. Upravo ovaj tip marketinga najkarekterističniji je za društvene mreže, svaki od ovih korisnika dobru priču o brendu širi svom krugu prijatelja, čime dodatno interesuje i druge ljude u naš rad. Ovime iza nas ne stoji samo brend, već i naš lojalni korisnik, a njegovi prijatelji nas prepoznaju kao omiljeni brend njihovih prijatelja čime se daje posebna društvena vrednost celoj priči.

Koliko je preporuka prijatelja zaista efektna, je kvantitativno predstavljeno i u Forrester istraživanju iz 2006. godine, koje upoređuje načine na koji se ljudi opredeljuju za kupovinu određenog proizvoda. Na prvom mestu je preporuka prijatelja – 90% ispitanika se odlučilo na kupovinu određenog proizvoda na osnovu preporuke prijatelja, zatim slede stranice određenog brenda sa 70% i, tek na kraju, TV reklame sa 45%. Porastom broja lojalnih korisnika raste i naše poslovanje, a društvene mreže su ništa drugo do besplatna platforma koja se može korisiti da se dođe do svih onih koji se mogu pretvoriti u iste.

4) Budite prijatelji

Društvene mreže ne zahtevaju da se bude nužno drugačiji ili konstantno neformalan, ali preduslov je da se postoji lični dojam u ponašanju. Biznis se izmenio, te danas na delovanje određenog privrednog subjekta mnogo više deluju krajnji korisnici nego menadžment. Korisnici su ti koji diktiraju promene u poslovanju i kompanija im se prilagođava, a personalizacija odnosa sa njima je ključ uspjeha. Društvene mreže ne trpe birokratiju, one su tu zbog ljudi, ljudi koji su spremni da izraze svoju kreativnost ali i pohvale kreativnost drugih i shodno tome treba se oblikovati ponašanje.

5) „The Moment of Truth“

Prilikom kreiranja nastupa na društvenim mrežama, ali i Internetu generalno se spominje The Moment of Truth filozofija kompanije Procter & Gamble. U pitanju je osvajanje novih korisnika kroz dve faze – prva je reakcija na prvi pogled, odnosno reakcija koja nastaje u prvom susretu sa proizvodom. U ovom slučaju to su profili ili strane na društvenim stranama, vizuelni identitet, copywriting, fotografije, kontakt podaci i sve još što se nalazi na istim. One služe da se inicijalno zainteresuje korisnik da koristi proizvod/usluge ili bude deo zajednice. Drugi faza je ona koja nastaje u toku samog korišćenja proizvoda i koja je ključna za zadržavanje/lojalnost korisnika, što bi ovde bio proizvod/usluga koja se promoviše.

Kakav god bio nastup na društvenim mrežama, na kraju je bitno da ono što se komunicira bude tačno, i da se u potpunosti toji iza toga. Prednost Interneta jeste u njegovoj viralnosti, lakoći širenja poruka, i mogućnosti da se za kratko vreme dođe do velikog broja korisnika, ali isto tako se može doživeti i suprotna sudbina. Internet pamti, sve što objavimo bude negde zabeleženo čak i ako mi to obrišemo. Manipulacije koje mogu da nam donesu privremenu dobit, poput objave lažnih informacije, mogu dugoročno da utiču na to da izgubimo najlojalnije korisnike, a samim tim i njihovu mrežu prijatelja čime sabotiramo teško stečenu reputaciju.

Napomena: Veći deo ovog uvoda deo je mog prošlogodišnjeg predavanja sa eTrgovine. Neki delovi teksta su preuzeti iz diplomskog rada jedne od čitateljki Belme Rizvanović, pa bih joj se ovom prilikom zahvalio na svesrdnoj pomoći.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima

Završili smo sa uvodom, krećemo u napad! Ostatak tekstova iz serijala “Korporativni nastup na društvenim medijima” ulaziće polako sve dublje i dublje u koncept kvalitetnog online nastupa, objašnjavajući pojedine njegove karakteristike kao i zasebno najpopularnije elemente nastupa na istom.

Internet kao medij je, u poslednjih deset godina, pokazao ogroman rast u broju korisnika, te je za samo 10 godina došao u poziciju da, na nekim razvijenijim tržištima poput Velike Britanije ili Skandinavije, bude medij sa procentualno najviše utrošenog novca na oglašavanje, i verovatno najvećim brojem korisnika. Upravo Web 2.0 servisi i njihova mogućnost prilagođavanja svakom korisniku pojedinačno, doprineli su da umesto klasičnog serviranja poruka, dobijemo medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo višem nivou od dosadašnjih medija, gde kroz Internet kao platformu, dobijamo i sve ostale te tako danas imamo priliku da svedočimo novom životu radio stanica. I pored razvijenih zemalja, Internet pokazuje stalni trend rasta i u ostalim delovima sveta, a popularni sajtovi poput Facebook-a danas broje stotine miliona korisnika. Kako je filozofija većine privrednih subjekata orijentacija na potrošače, razumljivo je da se i politika nastupa na medijima sve ozbiljnije fokusira na Internet.

Igra sa brojem dva koji ide uz naziv web 2.0 ne mora da označava samo evolutivni stupanj Interneta, već i agresivniji fokus na dvosmernoj komunikaciji. Sa društvenim medijima u fokusu, danas imamo mogućnosti da više pažnje posvetimo samom potrošaču uz značajno manji utrošak resursa. Komunikacija se proširila na novi – Internet nivo, te elektronska pošta ili društvene mreže danas predstavljaju podjednak, ako ne i zastupljeniji nivo komunikacije od telefonije, a vreme koje je potrebno za održavanje istih je znatno kraće. Kako je dobar deo web 2.0 servisa besplatan, utrošak tehničke platforme ne postoji a odgovorno lice ne mora biti vezano za mesto posla već, zahvaljujući razvoju mobilnih tehnologija to može podjednako dobro obavljati iz bilo kog dela sveta.

Kada su u pitanju web 2.0 servisi, današnji nastup na Internetu uglavnom vezujemo za društvene medije. Ovo i ne čudi obzirom da su društvene mreže, kao najpopularniji oblik društvenih medija, četvrta najpopularnija aktivnost korisnika Interneta, posle pretrage, portala i downloada PC softvera. Značaj ove pozicije na prvi pogled verovatno nije toliko veliki dok se ne uzme u obzir da je pre društvenih mreža na istoj bio e-mail, a upravo ova smena označava i promenu iz web 1.0 u web 2.0 eru.

Društveni mediji

Period kada smo društvene medije nazivali sledećom velikom stvari koja će se desiti na Internetu i u našim životima je odavno prošao. Oni su uveliko tu, deo su naše svakodnevnice, bilo da su to mladi koji će uz kafu prepričavati svoje doživljaje sa Facebook-a ili poslovni ljudi koji šire svoja poznanstva i razvijaju kroz biznis klubove na Linkedin-u. Doneli su veliku promenu u načinu na koji doživljavamo Internet, postali su centralno mesto za razonodu najrazličitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazeći sva očekivanja koja su u početku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.

Po Nielsen istraživanju iz januara 2009. godine Facebook prosečno posećuje preko 62 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, provodeći na istom preko 2 sata dnevno, što, ako isti posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosečan korisnik provodi najviše vremena. Odmah iza Facebook-a je i MySpace sa 60 miliona, a slede ga LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbrže rastuća (664% rast za godinu dana), mikrobloging platforma Twitter. Ovaj fenomen nije zaobišao ni Srbiju, te veliki broj korisnika različite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.

Društveni mediji se mogu definisati kao vrsta Web stranica putem kojih je na jednostavan način omogućeno spajanje savremene Internet tehnologije (Web 2.0) sa interakcijom korisnika. Sa aspekta razgraničenja termina, društveni mediji predstavljaju kanal savremene online komunikacije koji za osnovu ima tehnologiju Web 2.0 kao i poslovne modele zasnovane na Business 2.0 konceptu (ali ne isključivo).

Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistovećuju društvene medije sa društvenim mrežama – veoma greše: društvene mreže predstavljaju samo jedan segment mnogo šireg skupa društvenih medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, društvene mreže su najvidljiviji deo društvenih medija.

Najveće prednosti društvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su:

• Jednostavnost korišćenja – Svako može da koristi društvene medije,
• Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) – Generalno posmatrano, mali broj osoba poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati), jer jednostavno “slušaju, ali ne čuju” šta im se govori/priča/piše.

Upravo iz ovih razloga, korišćenje društvenih medija za ostvarenje različitih kompanijskih ciljeva predstavlja toliko veliki izazov u celom svetu, pa i kod nas.

Napomena: Veći deo ovog uvoda deo je mog prošlogodišnjeg predavanja sa eTrgovine. Neki delovi teksta su preuzeti iz diplomskog rada jedne od čitateljki Belme Rizvanović, pa bih joj se ovom prilikom zahvalio na svesrdnoj pomoći.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod

Nastavljamo sa uvodom u sam diplomski, ovog puta sa njegovim poslednjim delom koji objašnjava Web 2.0 koncept. Opet, više podsećanja radi nije loše da bude tu, nego zbog činjenice da će vam promeniti život :)

Web 2.0 je koncept koji je u prethodnih nekoliko godina, koliko postoji, napravio revoluciju u korišćenju Interneta i vratio mu imidž medija za razmenu informacija koju je prvobitno i imao. Formalizacija termina i koncepta Web 2.0 vezuje se za ime Tima O’Rajlija (Tim O’Reilly). Nakon čuvenog „Dot – com balona” i propadanja velikog broja kompanja iz Web 1.0 perioda, O’Rajli verovao da se radi o kraju Weba, kako su mnogi tvrdili, već je smatrao da se radi o normalnoj fazi „rasta balona i njegovog pucanja”, koja prati mnoge tehnologije i usluge. Tvrdio je da se radi samo o prekretnici u razvoju Weba i da je došlo vreme za razvoj nove – druge faze Weba. O’Rajli i „Media Live International” su u seriji rasprava taj pojam nazvali Web 2.0, kojim su, umesto da ga definišu, predstavili koncepte na kojima počiva, ključne razlike i evoluciju Weba 1.0 u Web 2.0. Stvaranje koncepta rezultiralo je i održavanjem tri Web 2.0 konferencija u San Francisku u oktobru 2004. i 2005. godine, dok je treća konferencija bila održana početkom novembra 2006. godine. Na konferencijama se raspravljalo o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti weba, prvo kroz Web kao platformu, da bi se u poslednje dve godine godine proširila priča na inovacije kojima je rezultiralo koriščenje Weba kao platforme i usluga koje tako nastaju. Ove se godine problematika proširila na teme novih aplikacija i usluga, kao i poslovnih 2.0 modela.

Web 2.0 okrenut ka korisnicima

Istorija Weba 2.0 je kratka ali sadržana, jer se od jedne ideje razvio veliki broj koncepta kao i ceo niz, na njima zasnovanih prezentacija, stranica i servisa koji su većini korisnika svakodnevne destinacije na Internetu, a da možda nisu ni svesni da se radi o 2.0 stranicama. Servisi kao sto su Flickr, YouTube, Wikipedia, Digg, Facebook, iGoogle, Google Maps i većina ostalih servisa, upravo su Web 2.0 projekti.

Upravo je Tim O’Rajli najdetaljnije objasnio koncept Weba 2.0 i to koristeći primere stranica i servisa, objasnivši prednosti i koristi nove generacije Weba. Poslužio se primerima odnosa Netscape-a i Google-a, DoubleClick-a prema Overture-u i AdSense-u, Akamai-ja i BitTorrent-a. O’Rajli navodi Netscape kao punokrvnog predstavnika filozofije 1.0 – kao klasičan ali komplikovan softver koji se trebao kupiti i instalirati a na sve to, kasnije i nadograđivati.

Google je sušta suprotnost – jednostavna Web aplikacija koja se postupno proširuje nizom kvalitetnih, korisnih interaktivnih servisa. To širenje nije zahtevalo kupovinu novih verzija, instaliranje i nadograđivanje, kupovinu novog hardvera koji ce biti dovoljno jak da bi se softver mogao koristiti. Osim toga, Google – u i njegovim servisima možete uvek pristupiti i svugde sa bilo kojeg računara u svetu. Google nudi fantastične mogućnosti personalizovane početne stranice, u koje ćete jednostavno dodati omiljene linkove, RSS feed, zatim razne alate kao što su prognoza vremena, kalendar, listu obaveza, kalkulator, i mnoge druge stvari možete jednostavnom metodom drag’n'drop (prevuci i pusti) postaviti bilo gde na stranicu, pomerati, dodavati i uklanjati sadržaj, tako da uvek imate, sve što vas zanima, nadohvat ruke.

Interaktivnost

Sama definicija Weba 2.0 za korisnike, kako za one „obične”, tako i za poslovne, je zapravo potpuno nebitna. Ono što je važno je njegova funkcionalnost, odnosno šta korisnik dobija sa njime, a dobitaka je zaista mnogo. Onaj najveći je zapravo spajanje desktop aplikacija i tradicionalnih Web stranica, što korisnicima omogućuje interakciju, personalizaciju stranica, saradnju na izmeni informacija. Poslovni korisnici i vlasnici takvih stranica takođe dobijaju veću mogućnost interakcije sa čitaocima, a samim tim veće mogućnosti ne samo privlačenja posetioca, već prvenstveno njihovog učestvovanja u kreiranju sadržaja. Takva je stranica zbog toga automatski i zanimljiva oglašivačima, a uz određene programe (kao sto je npr. Google AdSense) nudi svojim vlasnicima i mogućnost pristojne zarade.

Web 2.0 se smatra sledećom i naprednom generacijom Weba, međutim same 2.0 stranice ne razlikuju se preterano od Weba 1.0, kod koga je dizajn jedan od faktora privlačenja posetioca, dok u svetu Web 2.0, samo privlačenje posetioca nije toliko vazno koliko njihova mogućnost u učestvovanju u kreiranju sadržaja. Upravo je interaktivnost najveća promena i prednost koju Web 2.0 donosi u odnosu na “klasični” Web. Posetioci više nisu publika, puki i pasivni primaoci informacija, već učestvuju u njihovom stvaranju, dopunjavanju, modifikovanju, pa i prenošenju. Radi se o povratku osnovama – ruka više nije na mišu, gde je poenta u kliktanju, već su obe ruke čvrsto na tastaturi, a poenta je u pisanju i kreiranju tekstova i sadržaja. Stoga je jasno da posebno mesto u vrlo novom 2.0 svetu zauzimaju usluge poput „blogova“, „wiki“ projekta, „podcasta“, „videocasta“ i “RSS feeda”. Sve su one zatemeljene na interaktivnosti i na svakodnevnom skupljanju i prikazivanju velike količine informacija.

Integracija više servisa u jedan

Korišćenjem Google kao Web 2.0 servisa, nestaje potreba da pristupate omiljenim stranicama, obaveze i zadatke više ne morate upisivati u poseban personal information management (PIM) softver, ne morate tražiti po Internetu za kursnom listom, niti tražiti gde se ono u meniju Start nalazi kalkulator itd. Koje su sve prednosti Google kao Web 2.0 servisa znaju ga svi oni koji ga koriste.

U takvoj tranziciji iz softvera u Web aplikaciju, mnogi vide dalji razvoj i budućnost Weba 2.0 koji bi mogao ukloniti potrebu za gomilom softvera, već bi se svi zadaci obavljali iz Web pretraživača (browser). Tako npr. ovaj tekst nastaje u nekoj Web aplikaciji za pisanje teksta npr. kao što je Zoho Writer ili Google Docs, a ne u Word-u, prateća tabela u nekoj drugoj Web aplikaciji umesto u Excelu i sl. Kopija teksta bila bi sačuvana u nekom 2.0 serveru kojem se može pristupiti sa bilo kog računara, pa bi tekst mogao biti završen na bilo kom mestu na planeti koje ima Internet konekciju. Ovaj primer samo ilustruje u kom pravcu Web 2.0 ide i koje prednosti može doneti korisnicima, ali naravno proizvodači softvera će se dobro potruditi da što više spreče ovu 2.0 budućnost ili barem je prilagode kako bi imali neku korist od nje. Tako će Web 2.0 verovatno za softver biti ono što je VOIP (Voice over IP) za klasičnu telefoniju – budućnost koja se ne može zaustaviti.

Kolektivna inteligencija

Kroz ove primere lako je uočiti ključne karakteristike Weba 2.0 – jednostavne ali proširive Web aplikacije, interaktivnost, mogućnost sudelovanja velikog broja korisnika u stvaranju i korišćenju sadržaja. Uz taj pojam kolektivne snage veže se i drugi sličan pojam kolektivne inteligencije, koje omogućava da određene kompanije prežive “dot-com“ propast i krenu prema Web 2.0 svetu. Radi se jednostavno o iskorišćavanju onih potencijala zbog kojih Web upravo i postoji – korisnika. Od takvih kompanija izdvajaju se npr. Yahoo, eBay, Amazon, koji je dajući korisnicima mogućnost učestvovanja kroz recenzije, ocene i ostale oblike učestvovanja postao pionir korišćenja kolektivne inteligencije Weba. Kroz aktivnost korisnika, poboljšavaju rezultate pretrage, stoga će pri pretraživanju uvek prve izbaciti najpopularnije rezultate umesto sponzorisanih, kao što to rade druge online knjižare.

Kolektivna inteligencija i učestvovanje svoj vrhunac trenutno doživljavaju u blogerskim mrežama ali i “Wiki“ projektima prvenstveno kao što je Wikipedia, online enciklopedija u koju svaki korisnik može dodavati sadržaj i menjati postojeće tekstove. Blogerske mreže su korak napred u razvoju blogova, jer okupljaju osobe sličnih interesa na jednom mestu, koje potom kroz tekstove, diskusije, komentare i linkove, mogu postati ozbiljni stvaraoci misli. Kroz filozofiju Weba 2.0 i usluge poput RSS-a, permalinkova i tagova čine praćenje svojih tekstova jednostavnim i lako dostupnim publici, koja kroz komentare može postati aktivni deo pojedinih diskusija ili cele mreže. Tako raste količina sadržaja a samim tim i mogućnost da svaki čitatelj sazna ili nauči nešto novo.

Sada, kada smo spomenuli ključne prednosti Web 2.0 koncepta, ne bi bilo loše pobrojati ih sve na jednom mestu i napraviti uporedni prikaz, kako bismo dobili jasniju sliku o izazvanim promenama.

Napomena: Dobar deo ovog teksta nije mojih ruku delo, već je prikupljen iz raznih radova koji su obrađivali ovu tematiku, a imena autora nažalost nisam uspeo da nađem. Ukoliko je neko od vas autor, biću vrlo rad da ga potpišem ako na neki način dokaže vlasništvo. Neke informacije su malo zastarele, i o samom konceptu se ne priča kao pre 2-3 godine ali opet, deo je rada i zato sam odlučio da ga objavim.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept

Nastavljamo u istom ritmu. Drugi deo serijala “Korporativni nastup na društvenim medijima” je posvećen istorijatu Interneta, odnosno evolutivnom putu od samog nastanka tehnologije do onoga što smo do skoro voleli da zovemo Web 2.0. Verovatno nešto što je poznato svima, ali kao što sam najavio u uvodu biće i nekih bazičnih tekstova koji služe da upotpune celu priču.

Tokom poslednje dve decenije svet je imao priliku da bude svedok razvoja totalno novog načina komunikacije. Ono što danas nazivamo WWW (World Wide Web) nastalo je početkom šezdesetih godina prošlog veka kao projekat američkog ministarstva odbrane, sa svrhom otkrivanja novih načina komunikacije u slučaju nuklearnih napada. Projekat dobija ime ARPANET i kao takav biva prepušten nacionalnoj naučnoj fondaciji NSF (National Science Foundation) koja omogućava pristup istom univerzitetima kao i pravnim i fizičkim licima. ARPANET je postao tehnička srž nečega što će postati internet.

Zbog sve većeg broja informacija na mreži, krajem 1980-ih i početkom 1990-ih godina ustanovljeno je da je neophodno pronaći način da se svi ti podaci, informacije organizuju. Za vreme tog perioda najperspektivniji način komuniciranja preko mreže je svakako bio Hipertekst . Tim Berners-Li je, potom 1992. godine, izumeo ostvarivanje mreže kroz kontekst hiperteksta što predstavlja Internet kakvim ga danas znamo.

Internet, u svome bukvalnom prevodu, znači „mreža unutar mreže“, to jest intrakonekcija između više računara koji se povezuju u male strukturne mreže, koje se dalje međusobno vezuju i stvaraju jednu veliku globalnu mrežu. Internet je, dakle, globalna veza među računarima, od kojih svaki poseduje određeni broj informacija. Procenjuje se da, trenutno, u toj mreži postoji više od 150 000 000 računara, što govori da je broj podataka koji se, čak i dnevno razmeni na toj globalnoj mreži nebrojiv.

Šta je Web 1.0?

Da bi smo mogli detaljnije da opišemo model Web 2.0 neophodno je da se osvrnemo na period koji je prethodio ovom fenomenu poznatiji još i kao Web 1.0.

Web 1.0 je predstavljao eru Interneta u kojoj se on pojavljuje kao statičan medij, identičan štampi, samo u digitalnom izdanju. Vlasnik stranice je taj koji kreira sadržaj i u odgovarajućoj formi je postavlja na web sajt, a posetioci su ti koji sajt posećuju isključivo u informativne svrhe. Jedini način komunikacije sa vlasnicima sajtova sa ciljem ostavljanja utisaka i predloga obavljao se putem Kontakt strane, a vlasnik bi odlučivao o daljim akcijama povodom istih.

Možemo zaključiti da su sajtovi imali isključivo informativnu funkciju, poput telefonskih imenika ili enciklopedija čija je jedina prednost bila u brzini pretraživanja, zahvaljujući digitalnoj formi. Bilo kakav oblik interakcije, kolaboracije ili prilagodljivosti, zahvaljujući njihovoj statičnoj strukturi, nije postojao.

Tehnološka prekretnica

Krajem prošlog i početkom ovog veka web industrija doživljava tehnološki procvat. Pojavljuju se tehnologije kao što su RSS, XML, blogovi ili društvene mreže koje daju potpuno novu dimenziju prisustvu na Internetu. One u potpunosti menjaju i način na koji korisnici počinju da koriste web, te Internet prelazi put od platforme do servisa na raspolaganju krajnjim korisnicima, koji će u potpunosti promeniti živote ljudi u narednih 10 godina.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta

Prošlo je nešto više od mesec i po dana od mog diplomiranja, i red je bio da nekad održim obećanje i objavim svoj rad široj javnosti. Razlog zašto to nisam uradio odmah kao PDF recimo, leži u činjenici da nisam baš najzadovoljniji krajnjim rezultatom jer je potreba da okončam taj proces bila jača od potrebe da napravim “sveobuhvatni bibliju društvenih medija” na našem jeziku. Kako god, ima tu dosta korisnog materijala te je objavljivanje serije članaka kao pojedinačnih poglavlja diplomskog u kategoriji diplomski bila logičan izbor.

Tekstovi verovatno neće ponuditi mnogo novog ljudima koji se bave webom, dosta toga (poput evolutivnog razvoja interneta) je već toliko puta ispričano da ćete rado preskočiti te tekstove, ali su oni neophodni za sticanje celokupne slike o društvenim medijima, te ih ne bih izostavljao tek tako. Pogotovu što nam takvi tekstovi, koliko god bili trivijalni, pre ili kasnije zatrebaju za pisanje raznoraznih radova a teško ih je naći na jednom mestu u nekom pogodnom obliku.

Inicijalna ideja je da se objavljuje jedan tekst dnevno (biće ih verovatno 10-20), a ako vam taj tempo ne bude odgovarao to može naravno da se promeni. Svi tekstovi su pod sledećom Creative Commons 3.0 licencom, što znači da ih možete deliti i koristiti koliko god vam volja, ali bilo bi lepo da me potpišete negde čisto da imam nečim da se hvalim matorcima kad odem kući. Na kraju serije tekstova, verovatno ću ih upakovati u neki PDF, ali polako, ima vremena do tad.

Sve sugestije su dobrodošle, a kako drugačije da počnemo nego uvodom :)

Uvod

Svedoci smo velikih promena u društvu potpomognutim tehnološkim razvojem. Poslednjih sto godina čitavo čovečanstvo zabeležilo je napredak identičan onom koji se desio u prethodnih hiljadu. Primitivna društvena uređenja zamenio je kapitalizam i orijentisanost na finansijske rezultate, a pojava tehnologije i razvoj primenjenih nauka doprineli su da pređemo put od čuvenog Forda T crne boje, do društva potpunog izobilja koje zadovoljava i najspecifičnije potrebe.

Takvo, izmenjeno društvo u potpunosti je promenilo i način poslovanja i komunikacije sa krajnjim korisnicima. Mogućnost izbora uslovila je i potrebu za pridobijanjem pažnje od strane krajnjih potrošača, a sve to dovelo do razvoja marketinga kao posebne kategorije za izučavanje tržišta, njegovih potreba i načina zadovoljavanja istih. Promocija, kao jedan od elemenata marketing miksa, dobija nove platforme za svoje ostvarivanje, te pomalo ograničena štampana izdanja i radio dobijaju ozbiljnu konkureciju u vidu televizije, koja je uspela da integriše nekoliko tipova komunikacije u jedan mediji i time odnela potpunu prevagu na tržištu oglašavanja.

Mana sva tri medija, ispostaviće se, odnosila se na isključivo jednosmernu komunikaciju sa krajnjim korisnicima, puko prosleđivanje reklamnih poruka ne bi li se privukla pažnja potrošača, a stalni imperativ ekonomskog rasta učinio da reklame pređu put od senzacije do potpunog zasićenja. Međutim, početkom devedesetih pojavio se Internet kao novi medij, koji danas doživljava stepen razvoja koji nam, pored mogućnosti koje pružaju klasični mediji, omogućava i aktivnu interakciju sa našim postojećim i potencijalnim potrošačima.

Dolazimo i do Web 2.0 ere orijentisane isključivo na korisnika, gde je isti nosilac našeg marketinga – brendovi dobijaju svoje advokate u vidu korisnika ovih servisa, a promocija biva potpuno decentralizovana sa tehnologijom u središtu zbivanja. Marketing od usta do usta, poznat kao najefikasniji vid marketinga, zahvaljujući ovoj činjenici dobija novu – Internet dimenziju.

Dugo očekivani TEDx u Beogradu kreće kroz koji minut pa ću ovde u kratkom blogpostu nabaciti samo par informacija o istom.

Prenos uživo

Konferenciju ćete moći da pratite uživo putem livestreama na samom sajtu TEDx Belgrade na sledećoj adresi ili putem hashtaga #TEDxBelgrade na Twitteru. Moja malenkost će imati malo zaduženje da vas tokom gnjavi twitovima tako da verujem da će i ovaj drugi kanal biti podjednako zanimljiv, a i moćićete da postavljate pitanja predavačima.

Previše #TEDxBelgrade

Obzirom da sam poslednjih par dana i previše aktivan po raznim hashtagovima verujem da nije loše napraviti mini uputstvo kako isključiti određeni hashtag iz vašeg timeline-a, tako da makar malo eliminišete moj preveliki optimizam :)

U TweetDecku, odete na Settings, tab Global filter i u polju Containing words unesete hashtag #TEDxBelgrade. Ostale aplikacije nemam na računaru, ali ako neko koristi od Vas neku alternativu neka ostavi u komentarima kako izbaciti određeni hashtag iz timelinea.

I to je to, kuckamo se ako imate neka pitanja znate gde da me nađete.

Danas smo na Twitteru zaključili da je naplata AdSense čeka u Srbiji, ali i u regionu uopšte nesvakidašnje iskustvo kome treba posvetiti vremena kako bismo mogli novim naraštajima da propovedamo o tome kako je bilo u naše vreme. Pa da počnemo…

Photo: Brajeshwar

AdSense čekovi mi stižu kod matorih u Ivanjici, jer me u Beogradu poštar nikad ne nađe na svom mestu a i česte selidbe čine da zaboravim da promenim adresu na ovako bitnijim mestima, pa im je ipak kući kod njih najsigurnije. Keva, naravno, otvara sve što mi stiže kod njih i usplahireno istog trenutka me zove na telefon da mi kaže da su stigle neke pare od Googla. Pokušavam da je smirim i objasnim da to nije plod internacionalne izdaje već mukotrpnog znoja i dajem instrukcije da ostavi do mog sledećeg dolaska. Ushićenje nije ništa manje ni primopredaji, a dolazak u Beograd znači i potrebu da se isti unovči.

Unovčavanje pokušaj 1

Pola 5 je. Idem do Maksija po klopu, i usput da svratim do banke da, konačno, unovčim ček. Banka radi do 7, stižem bez problema. Ulazim u banku, red do toaleta. Radi jedna službenica, na drugoj blagajni nema nikoga, na trećoj sedi neka tetkica ali je zauzeta administrativnim poslovima. Ljudi obično podižu ili deponuju novac, proveravaju stanje, menjaju adresu. Sve teče kao po loju, posle 45 minuta i solidno gladan stižem na red.

Službenica: Dobar dan izvolite :)
Eniac: Ćao, trebao bih da unovčim Google ček.

Službenica koluta očima u neverici, prve kaplje znoja se naziru u kutu njene face, vadim ček iz koverte i dodajem joj isti

Službenica: (preuzima ček i zagonetno potvrdi) Ahaam…
Eniac: Verovatno ste imali prilike da unovčavate isti, znate ono rezervišete novac i kad se proveri validnost realizujete uplatu.

Službenica i dalje koluta očima, vrti ček u ruci tražeći mapu blaga na njegovoj poleđini, sriče slovo po slovo proverava svaku cifru i gotovo da deluje da će nešto uraditi sa njim, a ja zadovoljno otići kuću. Ali, ne lezi vraže, ustaje i odlazi do svog šefa da se raspita oko detalja ljubazno mi stavljajući do znanja da sačekam malo.

Službenica: Imamo ovaj ček od Googla, jel znaš ti kako ono beše ide…
Šef Sale: Zovi odeljenje za devizne transakcije (tako nešto) i oni će ti detaljnije objasniti…

Službenica se vraća na mesto zločina, sa sve čekom u ruci, okrene ga još 2-3 puta i posegnu za telefonom. Telefon zvoni više puta, nakon ona pobedonosno daje izjavu.

Službenica: Služba za devizne transakcije radi do 12, svratite sutra prepodne, nije ni velika gužva i časkom ćemo to završiti.
Eniac: Ništa, hvala Vam, izvinite na cimanju, vidimo se sutra najverovatnije.
Službenica: (ljubopitljivo procedi kroz zube poželevši da me više nikad ne vidi) Nema problema, hvala i Vama.

— kraj pokušaja 1 —

Unovčavanje pokušaj 2

17 dana kasnije, ipak je dolazak pre 12 previše ambiciozan za mene. Treba mi lova k’o ‘leba red je da unovčim onaj ček ima 2 i po meseca kako je stigao. Pošta, pa matorci, pa pokušaj jedan i prođe vreme za čas. Pola 12 je. Ulazim u banku, red opet do toaleta. Rade dve službenice, na drugoj blagajni standardno nema nikoga, na trećoj sedi moja omiljena službenica. Ljudi i dalje obično podižu ili deponuju novac, proveravaju stanje, menjaju adresu. Sve teče kao po loju, i opet posle 45 minuta i sada već solidno gladan stižem na red.

Službenica: Dobar dan izvolite :)
Eniac: Ćao, znate bio sam ovde pre 10 dana (jbg moram malo da slažem) trebao sam da unovčim Google ček ali ste me vratili jer nije radila služba za devizne transakcije.

Službenica koluta očima u neverici, prve kaplje znoja se naziru u kutu njene face, vadim ček iz koverte i dodajem joj isti

Službenica: (preuzima ček i zagonetno potvrdi) Ahaam…
Eniac: Pričali smo prošli put, verovatno ste imali prilike da unovčavate isti, znate ono rezervišete novac i kad se proveri validnost realizujete uplatu.

Službenica i dalje koluta očima, vrti ček u ruci tražeći mapu blaga na njegovoj poleđini, sriče slovo po slovo proverava svaku cifru i gotovo da deluje da će nešto uraditi sa njim, a ja zadovoljno otići kuću. Ali, ne lezi vraže, pronalazi corpus delicti, ček je izdat pre 2 i po meseca i gotovo sigurno ne važi. Njena sloboda je na vidiku.

Službenica: Ček je izdat pre 2 i po meseca, nisam sigurna ali obično traju 2 meseca, možda 4. Što niste došli ranije?

Eniac: Znate bio sam pre 10-15 dana (olabavio malo sa laganjem) a i ček je dosta kasno stigao kod matorih, pa dok je stigao ovde. Verujem da je rok za unovčavanje ipak duži od 2 meseca. Amerika je to.

Kolutanje očima dostiže warp speed, službenica ustaje i odlazi do svog šefa da se raspita oko detalja ljubazno mi stavljajući do znanja da sačekam malo.

Službenica: Imamo ovaj ček od Googla, jel znaš ti koliko ono beše traje, 2 meseca jel?
Šef Sale: Zovi odeljenje za devizne transakcije (tako nešto) i oni će ti detaljnije objasniti…

Službenica se vraća na mesto zločina, sa sve čekom u ruci, okrene ga još 2-3 puta, podvlači noktom datum izdavanja, čime verovatno želi da se osećam kao zločinac,  i posegnu za telefonom. Telefon zvoni više puta, nakon čega se neko javi sa druge strane i potvrdi da ček traje 4 meseca najverovatnije i da krene u proces unovčavanja.

Službenica: Imate sreće, ček važi 4 meseca. Stupićemo u proces unovčavanja. Samo da znate provizija za korporativne čekove je 2% da li ste informisani o tome (poslednja provera moje volje)?
Eniac: Naravno, nije nikakav problem.

Službenica: Dobro popunite ovaj papir (daje mi neki papir gde ne znam da popunim pola podataka).

Eniac: (popunjavam lične podatke, i unosim izdavaoca čeka, izostavljam polja vezana za novac koji se isplaćuje, i datum isplate)

Službenica: Niste sve popunili, popunite i ovo.

Eniac: Šta da stavim kao iznos, onaj sa čeka sve sa provizijom?

Službenica: Ne, ne, ne bez provizije.

Eniac: A kolika je provizija da znam šta da upišem.

Službenica: (više joj nisam toliko sladak) Stavite iznos sa čeka!

Eniac: Dobro. A vreme isplate, da stavim današnji datum?

Službenica: Ne, ne, ne stavite… Ostavite praznim.

Eniac: Izvolite,

Službenica mlati nešto po onom papiru, unosi u računar 12 minuta podatke i to je to.

Službenica: To je to.

Eniac: Kada ću moći da dođem po novac.

Službenica: Pozovite za 30 dana, pa ako Vam bude odobren novac moćićete da ga podignete.

Eniac: Hvala Vam. Doviđenja.

Službenica: Doviđenja. (uze vlažnu maramicu i obrisa sada već krupne kapi znoja sa svog lica).

— kraj pokušaja 2 —

Posle sat vremena u banci uspevam da obavim prvi deo posla. Za 30 dana ću opet ići u banku da proverim da li je uplata odobrena i tek onda moći da očekujem novac. Nije to loše, makar znaš da će ti sigurno platiti ali ceo ovaj proces zna da bude neverovatno iritantan kada ga ponovljate po pristizanju svakog čeka (drugi pokušaj naravno, prvi je plod neiskustva). Odatle me i ne čudi što ljudi koji prihoduju ozbiljnije sume novca od AdSensa nagomilavaju isti i isplaćuju odjednom. Jednostavno ne isplati se cimati se na svakih 100 dolara jer je celokupni proces priličan pain-in-the-ass.

Drugo što mi je interesantno jeste da ni jedna banka ne identifikuje ovo kao priliku, već sve shvataju kao problem i izazivač zastoja u banci. Zašto se ne specijalizovati za ovo i oglašavati među web ekipom kao check-friendly banka. Dobar deo ljudi odavde generiše sasvim solidnu kintu od AdSense-like servisa tako da ne sumnjam da bi imali nekakvu finansijsku korist pored nesumnjivo gomile lojalnih korisnika koje bi stekli usput. Geekovi ne vole redove i cimanja, svaka automatizacija i prebacivanje dosadnih i sporih offline procesa online učiniće da zavolimo tu banku i pričamo svuda naokolo o istoj. A složićete se da su retke banke o kojima danas neko priča u pozitivnom svetlu. Možda neka od njih i pročita ovo.

Let us rejoice therefore
While we are young.
After a pleasant youth
After a troublesome old age
The earth will have us.

Gotovo je. Možda ne ovako ceremonijalno kako to obično izgleda u filmovima, uz čuvenu Gaudeamus igitur na koju me Ana podsetila, a koju sam iskoristio za početak ovog posta, ali to je to, misija zvana fakultet je uspešno okončana, i ako toga verovatno još nisam svestan.

Kada sam krenuo da napišem ovaj post, kao neku rekapitulaciju svega što mi se desilo u proteklih 5.5 godina ostao sam zalepljen za Gaudeamus igitur. Pesma koju sam toliko puta čuo u raznoraznim prilikama, a koja bi me uglavnom podsećala na četvorougaonu kapu koja bi se prilikom scene diplomiranja vinula u vazduh označavajući kraj jedne i početak neke druge ere u životima tek svršenih studenata, krila je neku poruku koju ću tek danas u potpunosti shvatiti. Život je zaista kratak…

Prošlo je pet i po godina od datuma kada sam se prvi put izgubio u Beogradu (naravno prvog dana), besomučno tražeći ulaz od svoje crvene zgrade na Banjici (a ko je živeo na Banjici zna da su tamo sve zgrade crvene i iste) ne znajući ni broj telefona, ni broj zgrade, što mi je na vreme stavilo do znanja da će ovo biti neko novo odrastanje. Novi grad, novi ljudi, drugačiji običaji i akcenat koji te pri svakoj izgovorenoj reči podseća da ne pripadaš u potpunosti tu gde jesi. Nula… Nema nazad.

Sećam se i onih detalja koji su prethodili pre toga. Prijemni, i reputacija neuspeha koja me ispratila od kuće, niko nije verovao da ću proći na budžet u prijemnom i to se i desilo. Upao sam na drugom fakultetu koji mi se nije sviđao bez problema (saobraćajni), i sve je išlo ka tome da ću do kraja života “popravljati krive Drine”, dok se, ono što će neki nazvati sudbinom nije poigralo sa mnom. Razlog “odlaska na drugi fax” je bilo 1200 eur školarine, tada cifre koja je bila prilično nepremostiva za mene (šljakao se web i tad ali manje i za još manje para), a ceo kapital koji sam mogao da obezbedim bio je nekih 200tinjak eur i to ako prodam telefon, i sve što imam lične imovine. Opet bi mi falilo 400 eur, a taj sudbinski faktor bili su prijatelji kojima sam čuvao dete tokom srednje škole, koji su mi uleteli kintu par sati pre sedanja na bus za Bg i upisivanja Saobraćajnog fakulteta. Za mene je to bio onaj korak bio onaj čuveni push move, koji me je naterao da kažem, jebite se svi, ja ovo mogu a koji je potreban svima na putu odrastanja…

Šta mi je doneo fax?

Samostalnost, sazrevanje, odrastanje, prilike, društvo, poštovanje onog što imam… Odvajanje od matorih je jedan od najbitnijih koraka ličnog sazrevanja. Nisu oni neko ko će vam nauditi, ali jedino samostalni možete da se naučite na realne uslove života, i to je verovatno najveći gubitak studenata koji su iz Beograda. Ograničen budžet i učenje kako da raspolažete sa istim, samostalno rešavanje svih problema koji ti nastaju, bez leđa keve i ćaleta koji su uvek tu da uskoče kada je vama frka, i generalno sticanje saznanja za koje do tada verovatno nikad niste znali (pranje, peglanje, kuvanje, popravljanje bele tehnike, otpušavanje sudopere i sl.). Sve je to deo realnog života, a život sa roditeljima vas nekako svega toga poštedi, u početku vam to smeta i nedostaje, ali kasnije vas ojača i budete ponosni na sebe jer ste uspeli nešto u životu. I ne, nisam postao još jedan lažni Beograđanin, zavoleo sam sve ono što mi isti pruža ali i sve više bio srećan što sam odrastao u manjem mestu poput Ivanjice.

Možda na faxu nisam previše naučio (o tome ću posle) ali sam imao sreće da upišem fax koji pohađaju osobe sa kojima sam delio jako puno osobina. Fonovci verovatno nisu najveći radnici na Beogradskom univerzitetu, ali su uvek u prvim redovima kad je neko akcijanje u pitanju. O Kabezi i danas Puzzle-u su mnogi čuli, meni su predstavljali i prvi izlazak iz Srbije, ekipu za bilo koji sport smo uvek mogli da sastavimo za manje od pola sata, a uz sve to imao sam i priliku da budem deo glumačke trupe, pa čak i postanem maskota benda na faxu :D Ali i radilo se pakleno kada je trebalo, što iz ove perspektive to i nije bilo tako strašno. Bleja i PES sa Paunom, Bokicom i Ristom, Savine kulinarske majstorije i cimanje da se uvek sve završi na vreme (i ako me to pakleno smaralo da nije njega bilo kapiram da bih još koju godinu studirao, hvala Savo :)), deljenje hrane sa Šomijem i Darkom i pojedinci koji vam uvek stave do znanja da možete više poput plavog Nemanje, koji je verovatno najbrilijantniji um koji sam upoznao u našoj generaciji, ili crnog Nemanje i njegove konstantne gladi za znanjem… Those were the days…

U međuvremenu je usledio i posao, stara ljubav web se reaktivirala negde na pola faxa i sigurno učinila da studiram jednu godinu duže (mada nije ni ovako loše), ali mi i obezbedila mogućnost da sa mnogo manje straha uđem u ono što dolazi posle fakulteta. Priznaću da mi je zaposlenje u Adria Mediji sa 4 ispita do kraja verovatno bila velika greška, jer sam napravio klasičnu multitasking grešku i umesto da budem dobar na jednom polju bio vrlo loš na dva, te i pravio nekoliko pauza da bih završio fakultet, a onda i napustio posao jer nisam bio onakav kakav bi trebalo, a previše voleo te ljude da bih nastavio sa radom u kom neko trpi zbog moje nemotivisanosti. Multitasking je verovatno najveća laž savremenog društva, one thing at a time vrši pos’o, sve ostalo je bullshit.

Verovatno je i taj posao učinio da oko celog diplomskog ne bude toliko emocija koliko se očekuje, dok je većini to put u gomilu pitanja koja se mogu sublimirati u Šta dalje, mene je sledeći dan vraćao na obaveze koje sam propustio zbog slobodnog dana.

Koliko znači fakultetska diploma?

Fakultetske obaveze u poslednjih godinu dana su mi obično bile predmet podsmeha, jer su mi svi govorili ali i sam sam to donekle znao da mi neće puno pomoći u poslu, ali i pored svega hteo sam to da završim. Većina ljudi sa kojima sam sada poslovno okružen i za koje mogu da kažem da su uspešni u tome što rade nisu studirali, ili nisu završili studije pa im ipak to nije smetalo da budu tu gde jesu. Tu su i IT idoli poput Džobsa i Gejtsa koji će onima koji nemaju dovoljno volje za studiranjem biti kec iz rukava prilikom odustajanja, ali naprosto to nije bila moja vizija – hteo sam da završim fakultet. Znao sam da ću imati mnogo manje od mog burazera, koji je to vreme kvalitetno iskoristio da pokrene svoj biznis, ali nekada lična satisfakcija mnogo više vredi od novca. Pogotovu što iza mene, između ostalog, stoji i imidž osobe koja ne dovršava stvari, ali i večita sumnja roditelja u moje mogućnosti (zato valjda postoje) što nekako daje dodatni motiv da u nečemu istrajem. S tim u vezi, fakultet mi je verovatno najveći uspeh koji sam postigao do sada u životu. I naravno, ovde se moje školovanje ne završava.

Da se vratim na pitanje iz podnaslova o tome koliko vredi fakultetska diploma. Odgovor je – ne onoliko koliko se o tome priča. Na fakultetu ćete steći malo ili nimalo znanja koje će vam biti potrebno kasnije u životu/poslu. Jednostavno, fakultet je ustanova koju svaka prosečno inteligentna osoba može da završi samo ako je dovoljno uporna. Teorijska znanja koja tamo stičete vas ne razlikuju mnogo od osobe koja pročita par stručnih knjiga godišnje, ali one stvari koje pokupite sa strane su te koje vas stavljaju u poželjnije kadrove od onih koji nemaju fakultetsko obrazovanje. Naučite da filtrirate informacije i učite, shvatite vrednost širenja mreže ličnih poznanstava i timskog rada, osamostalite se i shvatite da se niko za vas neće boriti ako vi to sami ne uradite. Praksa na fakultetu možda ne postoji, ali ova znanja koja pokupite između redova su ta koja će vam pomoći na putu do uspeha.

Zašto se onda ceni toliko fakultetska diploma? Ona je filter. Na razgovoru za posao ona vam daje vrednost, utoliko što ste uspeli neku, ne tako malu stvar, da izgurate do kraja. Ona je ulaznica u drugi krug, a dalje utiču one stvari koje ste pokupili sa strane. Volim još da kažem da je diploma za studente, isto što i nepovratna karta za Holivud za one koji žele da okušaju svoju sreću u svetu glume. Ulaznica za mesto velikih mogućnosti, a koliko ćete daleko stići na putu ka uspehu zaviši od vašeg talenta i upornosti da se borite za svoj san. Upornost je ta koja ima presudni značaj.

A gde su tu sex, droga i rokenrol, smorio si sa ovom patetikom?

Njih sam ostavio za one uporne koji dođu do ovde. Ljudi, fax je jebeno najbolja stvar koja vam se može dogoditi u životu. Jeste ima da se uči, jeste nema love uvek koliko treba, ali studentski duh je nešto za čime se žali i čega se sećate onda kad omatorite. Posleponoćna akcijanja, žurke, putovanja, deljenje klope, poneki sex (nije sad da ga ima kao u američkim filmovima al zabode se nekad nešto), koncerti, dvocevka piva, i fudbal na Soniju – meni je dovoljno. Ima vremena za odrastanje, lovu i velike planove, što se pre posvetite tome ranije ćete upasti u samo da petlju…

Za kraj, najbolje je da završim onako kako sam i počeo, Gaudeamusom… Kolege koji ovo čitate, hvala vam, ovog ću se sećati i za ovim žaliti do kraja života, makar tako svi kažu, dok na meni ostaje da to i lično saznam.

Let sadness perish!
Let haters perish!
Let the devil perish!
Let whoever is against our school
Who laughs at it, perish!

Informacija da su SezamPro, Neobee i MediaWorks dobili istog vlasnika u prethodnih godinu dana nije toliko nova, bilo je samo pitanje koji su sledeći koraci posle ove integracije. Ubrzo je dobijena i licenca za novog bežičnog operatera fiksne telefonije, a rezultat celog angažmana je brend Orion Telekom.

I ako nisam neko ko često pokriva teme vezane za telekomunikacije, činjenica je da smo svi mi pre ili kasnije bili u prilici da čitamo, ili sami učestvujemo u diskusijama koje osuđuju monopol Telekoma. Po mnogima ovaj monopol doprineo je da i danas budemo među najnerazvijenijim zemljama po broju broadband korisnika u Evropi (u januaru 2009. što je poslednji podatak koji imam bio je duplo manji nego u Hrvatskoj), a o nedostupnosti istog u manjim mestima imali smo prilike da slušamo u čuvenom panelu sa predstavnicima Telekoma na BizBuzzu pre 2 godine. Monopolska pozicija im je davala dovoljno pravo za to.

Obzirom na dobru startnu poziciju (SezamPro, Neobee i MediaWorks zauzimaju oko 13% tržišta) iza Telekoma i SBB-a, i činjenicu da su vlasnici eksluzivne CDMA licence, verujem da će poprilično uzdrmati domaću scenu telekomunikacija, a sve nadam se u korist korisnika. Činjenica je da je dolazak VIP-a recimo dosta ovih stvari uneo na tržište mobilne telefonije, te nije uzalud očekivati promene i u ovom segmentu. Makar kada su cene Interneta i pokrivenost manjih mesta sa istim. A ako se ovo desi, onda možemo i da verujemo u to da će penetracija u bliskoj budućnosti preći magičnih 50%.

Na kraju ne treba zaboraviti da je ipak ovo Srbija, i da dok ne vidimo neke konkretnije korake ne treba previše da se radujemo, ovo jeste lepa vest i deluje obećavajuće, ali čekamo prve rezultate pa tek da po njima sudimo.

Blog eksluziva?

Informacija o novom operateru fiksne telefonije je prilično eksluzivna, kako će brend biti tek danas u toku dana zvanično predstavljen. Ako pogledate pretragu na naslovima za orion Telekom, videćete da sem Gorana i časopisa Mikro niko nije ranije pisao o ovom brendu. Blogeri opet prvi na licu mesta :)