Još jedan post koji počinje sa # verovatno vam odmah daje približnu sliku o čemu je reč, a ukoliko ste aktivni korisnik Twittera čini tekst besmislenim obzirom da vam je #TweetupZagreb relativno stara vest, čak od pre 2 dana. A kako se družim sve sa samim geekovima to dobrim delom i jeste slučaj, morao sam da dam sve od sebe i kreiram vcast ne bih li vas zadržao malo duže na svom blogu. Pa da krenemo…

#Privremeni blok umesto videa
Mrzim Vimeo, treba mu 2 i po sata da procesira video, traze pare no shta! Kad ustanem embedovacu, do tad evo linka gde ce biti video http://vimeo.com/5432736

Napomena:Ugao kamere je vrlo zanimljiv sto govori da autoru ovog filma nikad vise ne treba dati da snima

Rekreativni odlazak u Zagreb, makar na jedan dan planirao sam 100 godina te je dugo najavljivani #TweetupZagreb mirisao kao lepa prilika da se prošeta do komšiluka, malo promeni sredina i na kraju vide neki ljudi sa kojima godinama trolujete ali opet nemate prilike tako često da ih viđate. Svemu tome doprinelo je i užasno vreme u Beogradu poslednjih dana, ali ne baš produktivan period iza mene pa sam i definitivno odlučio da makar na kratko promenim sredinu. Nisam pogrešio!

Pored svih optužbi da Internet otuđuje ljude, iza kojih i ja nekada stanem, posete poput ove daju vam priliku da shvatite kako je to potpuna glupost, i nasuprot tome vam pruža priliku da bez obzira na razlike upoznate gomile ljudi sličnih interesovanja koje inače ne biste mogli tako lako pronaći u RL. Za 1 dan u Zagrebu video sam gotovo 50 ljudi, kako onih sa kojima radim ili sam radio, tako i onih sa kojima imam priliku svakodnevno da komuniciram. To su ljudi koje sam upoznao isključivo preko Interneta, što samo glorifikuje njegovu ulogu u ovom slučaju i čini sve ideologije, politike ili šta već potpuno nebitnim, stavljajući zajednička interesovanja na prvo mesto.

Dan je krenuo odlaskom u bivšu firmu, koja je većinski vlasnik Furke, potom sam imao prilike upoznati Borisa Gadgeteriju i Soffokla, da bih se vratio nazad do firme, a potom otišao do 24sata, gde sam pored kolega iz perioda Furke imao prilike ponovo videti i Berislava. Fina ekipa se okupila u web odeljenju te grupacije tako da ne sumnjam da buducnost Hr interneta pripada njima.

A potom i kulminacija, Zlatni meda i ono što ste mogli videti na vcastu. Zaista sjajno vreme provedeno sa drugovima Twitterašima i izvesnom ne-tako-malom količinom piva koja nas je navela da ipak prespavamo u Zagrebu i tek ujutru krenemo nazad za Beograd. Pale su tu ozbiljne priče, o ulozi srpskih Twitteraša u svrgavanju hrvatskog premijera, do osnivanju hrvatske piratske stranke, i podružnice u susednoj Srbiji. Opasni planovi su napravljeni videćemo kako će se to razvijati

Obzirom da smo morali negde da prespavamo sva zahvalnost za gostoprimstvo ide Borji. Verovatno najmanje što je očekivao jeda mu se ja “uvalim” u stan, ali nije prvi kome sam to uradio, i kako je bio dovoljno dobar da podeli sadržaj frižidera sa mnom bio sam jako fin. Zahvalnost na kraju ide jos i Blogowskom i Aurori koji su odlučili da me ipak vrate skroz do Beograda i ako je ostavljanje pored autoputa na kiši bila beksrajno zabavna opcija, hvala im, ali i svima vama koji ste učinili ovo druženje takvim ako jeste. Čekamo vas u Srbiji!

Kategorija: video

Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.

Kategorija: social networks

Prosto mi je neverovatno da je uz sav buzz oko Google Wave i Bing-a, projekat Natal ostao u drugom planu, i da sam jedino neki info o celom konceptu mogao da nadjem na Tržišnom rešenju, i ako je možda sam koncept daleko smeliji i revolucionarniji nego gornja dva i prža nam mogućnosti, o kojima smo doslovce samo mogli da sanjamo.

Projekat Natal nam donosi revoluciju u interakciji čoveka i računara, zanemarujući sve kontrolne alatke poput tastatura, miševa, džojstika i stavljajući čoveka i njegove karakteristike u prvi plan (glas, lice, pokrete). Kao osnova, za sada koristi se X-Box platforma, i to je sve što ću vam reći o ovom konceptu. Razlog je u tome što je neke stvari zaista potrebno videti da biste shvatili koliko su supercool. Mislim da je WII dobio jaako ozbiljnu konkurenciju…

A ako vas ovo nije oborilo sa stolice, vreme je da upoznate Majloa…

Samo se nadam da neće dolaziti do Ante i Darinka situacije

Update: Branko je na jednom mestu opisao još nekoliko koncepata koji će promeniti izgled igranja na konzolama. Pročitajte i to…

Kategorija: geek

Kada je Twitter izbacio svoju alternativu Facebook connecta, Twitter sign in, i time omogućio širem auditorijumu da koriste naše twitter podatke (uz našu saglasnost naravno), moram priznati da sam osetio određenu dozu skepse prema celom konceptu, koja je, kako se juče ispostavilo totalno opravdana.

Kada je Facebook predstavio novi izgled news feed strane, istovremeno je izgubio i ličnu notu, dozvolivši gomili aplikacija u vidu kvizova, igrica, čega već da u potpunosti nadvladaju komunikaciju, do tada primarnu funkciju istog, i pre postao mesto za zabavu i gubljenje vremena, nego mesto za prijatelje, a količina informacija i neupotrebljivost istih dovedena je do maksimuma.

Sa druge strane Twitter se držao do skora, pre svega zahvaljujući činjenici da ne morate pratiti ljude koji vas prate, čime se gorespomenuti šum koji je prisutan na Facebooku, minimalizovao i učinio Twitter verovatno social bookmarking alatom broj 1 današnjice, i ako se to po definiciji verovatno ne može reći za Twitter. Alatom koji je krajnje prilagodljiv i izmenjiv, što ne možemo reći za Digg recimo, time što sadržaj kreiraju ljudi kojima verujemo i koji su za nas relevantni, uz malu mogućnost manipulacije jer se ipak sadržaji dele unutar određene celine, a ne u okviru cele zajednice kao što je slučaj sa Diggom. ( Odatle i ne čudi javna tajna da je moguće platiti da budete no.1 na Diggu )

Međutim, time što su omogućili trećoj strani da koristi naše naloge, mislim da se Twitter bliži sudbini Facebooka kada je šum u pitanju. Juče (ili pre par dana najviše) pojavila se igrica Spymaster, koja svoju bazu korisnika gradi nad Twitterovom bazom, koristeći Twitter login. Ovo je odlična stvar sa strane ljudi koji lansiraju aplikacije, jer time dobijaju mogućnost da dođu do velikog broja ljudi za kratko vreme, manipulacijom vlasnika naloga, ali sa strane korisnika istih je pogubna, jer na taj način srozavaju svoje poverenje koje su gradili mesecima u okviru zajednice. Otuda i ogromno nezadovoljstvo proizvedeno nakon samo jedne aplikacije koja funkcioniše na ovom principu (doduše sa malo slobodnijom spam politikom slanja poruka “bez pitanja”).

Problem je u tome što je ovo tek početak, Spymaster je već juče štucao sa serverima (ah, well i ja sam se malo igrao)  i verujem da će taj brzi uspeh polakomiti i ostale proizvođače sličnih aplikacija, čineći Twitter Mekom za sve one koji žele za kratko vreme da dođu do velikog broja korisnika, dovevši ga verovatno u istu poziciju kao i Facebook, sa gomilom sadržaja kreiranih od strane aplikacija, odnosno gomilom šuma u onome što zaista vredi.

I ako korisnici u regionu ovo možda neće u skorije vreme doživeti, kako je twitter još uvek, većinom servis koji koriste geekovi i oni koji to nisu a rado isprobavaju nove servise, verujem da će oni “preko bare”  i svi oni sa par 10.000 pratilaca koje su vredno skupljali, početi da traže alternativni izvor kvalitetnih informacija. Eventualni spas u ovoj situaciju su desktop aplikacije i mogućnost da grupišete određene korisnike koje smatrate relevatnim, a sve ostale pustite niz vodu.

Kategorija: social-media

Kada o nečemu toliko pričate, pre ili kasnije Vam se to poput bumeranga zalepi u glavu, pa makar to isto bilo i virtuelno kao što su društvene mreže u pitanju.

U svim svojim predavanjima o društvenim mrežama, webu citiram jednu istu rečenicu - social is not just about advertising, it’s about people. Ljudi…

Internet nije vise elitistički i akademski medij, već privilegija svih, i malih i velikih, i starih i mladih, i normalnih, i, nažalost, nenormalnih. Sve ove pobrojene osobine postanu mnogo gore, kada se iz realnog sveta preselite u virtuelni, u većini ljudi se, poput korisnika heriona, probudi nekakav Mr. Hajd, mnogo veći, snažniji, pametniji i beskrupulozniji da sve ono negativno iz sebe prenese na ekran. A onda, kada se aklimatizuju na taj svet i sve više počnu da ga menjaju realnim, taj groteskni prikaz u ogledalu Interneta postane dopadljiv, a virtuelni svet postane normalan, zameni ovaj realni i onda ispadima nema kraja.

U ovom slučaju, društvene mreže kao web zajednice su mikro reprezentacija makro sveta, ispunjenog gore-opisanim pojedincima, gladnim pažnje, popularnosti i titula, nečega što sam ja imao ali nikad nisam pridavao važnost, verujući da su iste tu da bih nešto naučio, ali i pomogao drugima da pronađu sebi srodne duše. A ta glad vam u trenutku i objasni zašto se nalazimo u stanju u kom se nalazimo, u stanju sveopšteg nezadovoljstva i opšte duhovne krize i pored toga što živimo u novom dobu, objasni zašto u novinama možemo da čitamo samo hroniku, objasni zašto smo u stalnom pohodu za brzim “reset” supstancama poput alkohola i narkotika. Danas, umalo žrtva jedne takve gladi sam bio ja …

Generalno ova godina mi je počela sa ustajanjem na levu nogu, koju sam pritom i uganuo, tako da me od samog početka pratio peh po peh, ne bih utvrdio svoju titulu Marfijevog omiljenog učenika. Tokom vikenda na Jahorini, negde u samom početku marta, stiže mi blago preteća poruka ispunjena konspiracijom o tome kako je učinjena velika nepravda. Nepravda u obliku skidanja moderatorske značke jednog od članova mod tima. I tad je krenula agonija koja je trajala do dan danas… Poruke, telefonski pozivi, chatovi, sve je vrtelo oko kojekakvih planova, konspiracija, čega već u stalnoj potrazi za “pravdom”. Smirilo bi se neko vreme pa opet počelo, da bih na kraju odlučio da popustim u skinem značku devojci koja je započela sve to, vođen pomisli da ću se na taj način otarasiti tog tereta.  Međutim nisam, kako to obično biva kad nekome daš šaku a on hoće celu ruku, nastavljeni su pozivi, sada sa još zahteva koje sam ja kategorično odbijao, a zatim i odluka da se vidimo danas i rešimo konačno taj problem. Naravno, najmanje o čemu sam razmišljao jeste rešavanje pesnicama, nisam neko ko je na taj način dolazio do pažnje od strane od drugih, štaviše mogu se pohvaliti da se nisam u svom životu ni jednom ni potukao.

I dok sam na Kališu danas igrao basket, čekajući da dođe i dotični, začuo sam pesmu navijača Partizana koji su se nalazili na zidiću iznad terena. Njih 20ak i među njima onaj sa kojim treba da “rešim problem” koji je sišao dole i postavio mi par retoričkih pitanja, da bi ubrzo potom tokom naše diskusije sišao i ostali deo ekipe koji me je okružio i počeo zanimljivo da dobacuje. To su trenuci kada vam baš svašta prođe kroz glavu, kada zamislite sebe među gomilom patika u lokvi krvi, isprebijanog i nesposobnog a nemate šansu da pobegnete. Njih je 20ak a ti si skoro sam, a verujte mi teško da ćete biti usamljeniji nego u toj situaciji. Uz sve to idu i komentari poput: “Bolje da završimo ovo uz pivo nego uz krv” čisto da vas podsete u kakvoj ste fail situaciji. Međutim nisu me dirali, jer kontam da i ako su navijači su skapirali da se radi o nekoj nebuloznoj priči, o nekom sajtu i skidanju moderatorskih značaka koja verovatno i potpunom debilu deluje kretenski. Pristao sam, a šta bih drugo… U međuvremenu, došla je i policija koju je neko pozvao primetivši čudnu situaciju koja je navijače otpratila ka Pioniru, da bih ja blago ukopan ostao na terenima…

I ne nisam se probudio, da ne pomislite da je ovo glupi san. Ovo se sve desilo, i da postoje ljudi koji bi jako daleko otišli kada su određene jako glupe stvari u pitanju. Kada ovo shvatite, verujem da Vam postanu i mnogo ozbiljnije situacije lakše svarljivije, ako je neko u stanju da ubije nekog zbog moderatorske značke, zašto ne bi i zbog milion eur?

Dobar deo ovog problema sam i ja izazvao svojim javnim istupanjima (što je odgovor na pitanje zašto se povlačim iz javnog života), činjenicom da o meni apsolutno sve možete naći na internetu, ili ako ne sve, od onoga što vas interesuje deli nas 1 mutual friend. Prijatelje je super imati, ali brojka pređe određenu granicu oni će vas sve više uvaljivati u probleme, nego što će vam doneti dobro. Tako su isti ti likovi bez problema našli i moju adresu i mogli su mi doći u stan, a svaka tužba jednog ili n broja likova značilo bi potencijalnu pretnju onih ostalih, jer su oni deo jednog krda koji se drži zajedno i time nadomešćuje svoju intelektualnu inferiornost. Ono što je žalosno jeste da se za to krdo u najboljem slučaju pobrine par nemoćnih policajaca koji ih zamole da ne budu previše bučni. A takvih grupa je u ovoj zemlji previše…

Na kraju sam uradio što su tražili i odlučio da zauvek napustim sajt, jer koliko god novca mi on donosio mesečno nije vredan mog zdravlja i mojih živaca. Furka mi je bila lepo razrađen side business od kog sam mogao da uštedim, pored redovnog posla, nešto za kola ili učešće za stan ali to zaista t0ga nije vredno. Sećam se, da sam u jednom od razgovora sa Ilijom pričao o tome kako je profesorski posao safe-bet varijanta u odnosu na preduzetnički, kada imate više posla ali i veće snove i više mogućnosti da uspete. Mislim, da sam tek sada shvatio značenje ove reči safe…

I da, dobro sam, hvala na pitanju…

Kategorija: licno

O wow efektu sam često pričao jer sam i sam najveći zavisnik od istog. Znate onaj osećaj kad Vas pukne sreća jer ste doživeli nešto neočekivano, drugačije, totalno cool što vas tera da sledećih 5 dana pričate konstantno o tome, postavši verovatno objekat za izbegavanje od strane bližeg društva, ali to vam ni najmanje ne smanjuje doživljaj.

Photo credit: Mark Storey

Nisam poznat baš kao veliki fan Star Wars/Star Trek serijala, jer sam nekako iste preskočio u detinjstvu a kasnije me snašlo već mnogo čega drugog tako da se moja persona zadovoljavala Matrixom, kao ultimativnom zajedničkom temom svih geekova. I sad kad se pojavio novi Star Trek, verovatno isti ne bi primetio da Sylar iz Heroja, nije u ulozi Spocka, i da se u međuvremenu nisam postao ovisnik o seriji Big Bang Theory, koja između svih geek relikvija Star Trek ističe kao jednu od najbitnijih. Mislim da nikad neću zaboraviti scenu kada Penny poklanja salvetu sa potpisom Leonarda Nimoya, prvobitnog Spocka, Sheldonu i kada ovaj duboko u sebi gaji nadu da ce na osnovu DNK koji nađe na maramici uspeti da klonira najpoznatijeg učesnika Star Trek serijala na planeti. Inače od kako je krenuo film, Twitter je dosta poludeo kada je Star Trek tag u pitanju, gde je film dobio dosta pozitivnih komentara, pa posle svega toga kako jedan geek poput mene da se ne prikloni pokretu

Obzirom da sam, sa svojom standardnom movie ekipom prošli film gledao u Steru (Watchmen, ocena 4/10) ovog puta je red došao na Kolosej, obzirom da je novootvoren i kao ajd da promenimo. Ovo je, ispostaviće se, glavni krivac WOW efekta Kolosej je definitivno najbolji bioskop u kome sam do sada bio. Platno je znatno veće nego u Steru recimo, a zvuk je, blago rečeno preedobar. U pojedinim scenama filma, poput recimo tuče u klubu, ili scene u kojoj neko čudno stvorenje juri JTK-a imate osećaj kao da ste zaista prisutni u sceni, što je možda cool kada su neke ljubavne scene u pitanju ali verujem da bi mi srce stalo na pola filma da je neki horor u pitanju. Od sada, kada je gledanje filmova u Beogradu u pitanju, Kolosej je jedini izbor!

Sam film je audio vizuelni spektakl, iza kog dosta lepo upakovanom pričom (iza filma stoji JJ Abrams koji je zaslužan za serijal Lost), koja se vraća u same početke Star Treka, detinjstva i rane godine glavnih aktera Jamesa Tiberiusa Kirka i Spocka, i objašnjava kako se oformljava čuvena posada Enterprajza. Glavne zamerke na film, došle su upravo od stare Star Trek zajednice, koja je možda izneverena činjenicom da je Vulkan uništen, ili uvođenjem nekih novih koncepata poput alternativne realnosti, ali i pored toga film zaista ima odlične kritike. Ne otkrivam previše, ipak morate da odete u bioskop da biste doživeli film, kako neke stvari zaista nije lako prepričati, imate zaista najtopliju preporuku od mene, koji ću sigurno još jednom pogledati film

Dif-tor heh smusma ili jasnije svima Live long and prosper!

Kategorija: film

Na eTrgovini sam verovatno jedini bio bez vizit karti, sjajnog malog parčeta papira koje služi da Vam neko zapamti kontakt. Umesto istog, furao sam novi domen, www.nebojsa.tel koji bi trebao da zameni ulogu ovog parčeta papira. Većina njih je bila blago začuđena kada sam im saopštavao ovaj način borbe protiv seče šuma, ali pravi razlog nabavke .tel domena je nešto drugačiji

Svratio sam do ekipe iz CRI-ja na kafu i prepričavanje doživljaja iz Albanije, i Valex mi saopšti da je plasiran novi TLD, .tel koji funkcioniše bez hostinga, kao virtuelni adresar sa osnovnim podacima o vlasniku koji se unose kroz sistem. I ajd kao da pogledam i to čudo, odem na sajt TelNica i naletim na ovu reklamu. Priznajem, odavno me nijedna reklama nije na keca kupila kao ova, izmanipulisan sam ali ne žalim zbog toga Pogledajte…

Sledeći korak bilo je ništa drugo do kupovina www.nebojsa.tel tako da ubuduće sve moje kontakt podatke možete naći tamo.

PS. Inače mislim da su domeni jedna od gorih zaraza koja vas može snaći kad imate karticu kojom se plaća preko neta. Jeftini su ali vrlo lako vrag odnese šalu pa kad dođe renewal držite se za glavu

Kategorija: web

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih trebao i da napišem po koje slovo o tome…

Kategorija: konferencije

Verovatno ste imali prilike u domaćoj blogosferi da čitate o iskustvima sa Telenor internetom, kako je nekolicina nas blogera bila počastvovana da isti koristi, red je bio i ja da bacim koje slovo…

Kako je prethodnih par sedmica bilo zaista zanimljivo na poslu sa aspekta novih stvari (lansiranje novog sajta, migracija postojećih), a još uvek nemam tu kulturu odbijanja zanimljivih freelance projekata, tokom sedmice bih bio u poptunosti zauzet ovim prvim, a vikend bi mi bih posvetio drugim. Zabio bih se u kuću i posle ove duge zime se trudio da ne promolim eventualno glavu kroz prozor shvatajući šta propuštam. Ovo naravno zna i da dolije ulje na vatru životnog nezadovoljstva, te sam, pomalo i zapao u depresiju opisanu jednim prostim pitanjem Čemu sve to. Odgovor naravno nemam, volim da radim x stvari i ako već moram da radim, malo inovativnosti tokom istog bi verovatno i eliminisalo nezadovoljstvo.

U pravom trenutku mi je stigao i Telenor Internet, dobio sam ga u prošli četvrtak a u subotu, dva dana kasnije, je svanuo najlepši dan ove godine u Beogradu i bilo je zaista greh ostati u kući. Naoružan mališom, zaputio sam se na kafenisanje sa prijateljima u jednoj od najsunčanijih beogradskih terasa. Malo promene nije na odmet, a upriličio sam i malo testiranje protoka (u centru grada postoji 3G mreža te je protok dosta jači) te sam uz pomoć svog BlogTV naloga i strimovao, što je Miloje i dokumentovao, a povela se i zanimljiva diskusija o protoku koji se troši za ovaj, nazovimo, egzibicionizam. U istom maniru nastavio sam i ove subote, ali ovog puta na prepunoj Adi, jutarnja kafa i sladoled i rad subotom nekako brže prođe a nabaci se i malo boje za nadolazeće toplije vreme.

Svidelo mi se kako sve ovo funkcioniše, te sam sproveo i malo istraživanje o količini protoka koji trošim u toku jednog radnog dana. Uobičajne aktivnosti su korespodencija (e-mail, facebook, twitter) i neki minimalni download (fotke, doc, pdf i ppt prezentacije) i u za jedan dan potrošio sam oko 35mb download protoka i 8 mb upload protoka tako da verujem da bi mi za mesec dana oko 1,5 gb protoka bilo dovoljno za rad kada bih 100% radnog vremena proveo u ovim uslovima. Cena ovog paketa je nešto oko 2000 din ali da se ne lažemo, ovo su nerealni uslovi obzirom da ukoliko kojim slučajem radimo iz nekog kafića, dosta često postoje hotspotovi, te u tom slučaju isti ne bismo koristili. Telenor Internet je više za backup varijantu, da ga nosite svuda i budete sigurni da nećete ostati bez Interneta onda kada Vam baš zatreba. Nekoliko puta sam se našao u takvoj situaciji (tipa kako naći Internet kafe nedeljom u 9 uveče u Apatinu) a da ne pričamo odlascima kod roditelja, u Ivanjicu gde sam kao bez ruku tokom nekoliko dana boravka, kada na jako lošem dial upu pokušavam da uradim nešto za posao (vraćamo se na uzroke depresije :P). Ako budem u prilici da odem do kraja testiranja kod njih podeliću i neka iskustva o tome kako net funkcioniše i u ovakvim uslovima, ako bude sve ok nema dileme da ću ga kupiti.

Na kraju krajeva ovo je odlična prilika za sve ITevce poput mene da izađu malo napolje i svoju prepoznatljivu belu kožu izlože malo suncu, zdravo je a i svakako manja je verovatnoća da će provaliti čime se bavite sa 300 metara

Kategorija: internet

Kao što ste verovatno imali prilike da vidite ako me pratite na nekom od social sokoćala, po drugi put sam gostovao u emisiji Interfejs, gde sam posle blogova, pričao o društvenim mrežama, što je podeljeno na tri dela i prikazivano poslednje tri sedmice. Za razliku od prethodnog puta, na snimanje sam otišao malo umorniji pa ćete provaliti da malo mucam i šta već ali dobro nadam se da ćete mi oprostiti za toliko. Priča je kao i prvog puta basic, namenjena širim masama no nadam se da ćete čuti i pokoji novi detalj Uživajte!

I deo - uvod

 

II deo - prednosti i mane

 

III deo - Mikroblogovi

Kategorija: my work