Te 2002. godine Internet u Srbiji je bio još uvek u začetku , polako se omasovljavao i utemeljivao kao sve popularniji medij, da bi danas već postao svakodnevica većine ljudi, i pored činjenice da se ne proslavljamo baš sa statističke strane. Tada je postojalo svega nekoliko portala, a jedan koji se tada svakako isticao bio je elitesecurity, stecište IT znalaca kojima je bio cilj da pomognu drugima u njihovom putu ka Internet zvezdama. Iz te zajednice 2002. godne izrodila se jedna manifestacija pod nazivom es leto o kojoj i danas možete s vremena na vreme čuti fenomenalne utiske i žal zašto se sve to završilo samo na tome. Manifestacija je trajala 7 dana, gde je svaki dan bila zastupljena druga tema i prisustvovalo je ukupno 1000 ljudi, od tadašnjih 4500 hiljade članova elitesecurity-ja.

Tom prilikom danas obeleženo 5 godina es leta, u kafiću Relax Plato u Beogradjanki. te je ovo okupljanje bila savršena prilika videti se sa nekim starim poznanicima, ali i steći neke poslovne kontakte koji u buduće mnogo mogu značiti. Pored okupljanja, jubilej je propraćen i malim edukativnim delom na čelu sa poznatim Internet licima Srbije. Okupljanje povodom jubileja su otvorili jedni od pokretača inicijative Zoran Torbica i Miloje Sekulić, da bi potom, ugledni Internet guru, Dragan Varagić održao malo predavanje o promenama koje je Internet u Srbiji preživeo u prethodnih 5 godina, i predočio razvoj situacije u budućnosti. Usledilla su predavanja Gorane Tomanović, iza koje stoji nekoliko startupa, o mogućnostima finansiranja startup-a u Srbiji, kao i studija slučaja Donesi.com, koju nam je prezentovao Goran Opačić. Moram priznati da me je ovo poslednje predavanje oduševilo, pre svega pristup koji su ljudi koji rade na sajtu donesi.com imali prilikom realizacije istog. Detaljna analiza tržišta uz prikupljanje što više relevantnijih podataka prilikom realizacije servisa, ne predstavlja baš svakodnevnicu kada su u pitanju Internet servisi Srbije – gde se većina stvari radi o-ruk metodom, što daje još bolju sliku o ovom, mnogima omiljenom, web servisu – a po meni i jedinom konkretizacijom mogućnosti Interneta u Srbiji.

Za kraj usledile su 2 najave vrlo zanimljive web jeseni, Aleksandar Ilić je najavio drugi po redu IT seminar u Nišu, o kome sam i pisao, ovoga puta pod nazivom BizBuzz. Prošlogodišnja konferencija me je prilično motivisala da se pokrenem, i uradim nešto više po pitanju Interneta i ne sumnjam da će i ovo biti još jedno nezaboravno IT dešavanje. Posle toga, Bogdan Brkić iz Agene, najavio je WEBFEST, domaću verziju webby awardsa, na kome će biti nagrađivani najbolji sajtovi u 12 kategorija, koliko je organizator odredio. Više o ovom događaju možete pročitati na blogu festivala.

Po završetku predavanja, nastavljeno je u prepoznatljivom IT maniru. Ćaskanje, razmena iskustava (moram priznati da sam uživao u pričama McKrackena, i njegovim iskustvima u sferi Internet poslovanja, kako je u pitanju čovek koji bivstvuje na Internetu još od davne 1994. godine, kada sam ja uveliko maštao o kompjuteru) i povrh svega šala odužili su se do kasnih večernjih časova, kada se ekipa razišla i nastavila na svom putu popularizacije Interneta u nas…

update (malo kasniji usled pada servera): Miloje je postavio slike, i video, a ZaMpA izneo vrlo zanimljivu verziju dogadjaja :)

1. Vrhunski proizvod bez dokumentacije -> Loš proizvod

Salve kritika se mogu naći na domaćem webu povodom jučerašnjeg koncerta RHCP. Te kratko je trajao, te nisu svirali hitove i slično. Tu nema ničeg novog, RHCP svaki put imaju slični repertoar, svaki njihov koncert traje manje od 90 minuta. Međutim PR, i ono čuveno Truth well told, kao i dezinformisanost većine ljudi učinili su da bude ovoliko nezadovoljstva oko koncerta. Da su kojim slučajem bili već na koncertu, posedovali informacije o tome kako izgledaju i koliko traju koncerti RHCP-a, verujem da ne bi bilo onoliko flaša.

2. Vrhunski proizvod bez adekvatnog pakovanja -> Loš proizvod

Ma koliko Indjija bila egzotična destinacija, i koliko se trudili da se jačaju i drugi delovi Srbije, mislim da se trebalo upitati, kojim putevima će se vratiti 10.000 automobila i za koliko, tj da li postoji infrastruktura koja to može da podrži. Nije baš prijatno iskustvo kada tražite svoj automobil sat vremena, jer ne postoje obeleženi sektori na parkingu, a zatim provedete još 2 sata da izađete sa istog. Sve ovo stvara novu salvu nezadovoljstva što ukombinovano sa gore-navedenim nedostatkom informacija predstavlja killer combo. Treba napomenuti da je parking koštao 500 din (nešto više od 6 eur).

3. Interakcija

U svojim predavanjima i pisanju o blogu, naglašavam interakciju kao najvažniji element istog. Ovo se posebno naglašava u situaciji externih korporativnih blogova. Interakcija doprinosi povećanju lojalnosti korisnika, i što je ona veća to je i proizvod cenjeniji. Customer experience u mnogome zavisi od načina ustupanja određenog proizvoda, u ovom slučaju bez emocija i hladan, gde je 110.000 ljudi uskraćeno makar za osnovnu interakciju.

4. Korisnik je u prvom planu

Ja zaista volim da mi sajtovi budu pink žute boje, ali pitanje da li ja od toga mogu da živim. Bez obzira koliko ja dobar bio u tome naći će se neko ko će moje rešenje odbiti i time oskrnaviti dugo sticani kredibilitet. Pepersi su upravo to uradili u Srbiji, odsvirali su 5 pesama koje samo oni vole, smorili ljude, koji verovatno nikad više neće otići na njihov koncert ukoliko ga budu održavali.

ps. šalio sam se za pink žutu

5. Suština vs tehnologija

Ma koliko imali kvalitetan web sajt, postrojenje ili neko drugo tehnološko rešenje ukoliko niste u stanju da iznesete sa istim kvalitetan proizvod nećete imati ni zadovoljne korisnike. Oni vam mogu pomoći da privučete nekoliko kupaca, ali buzz efekat nezadovoljstva koji nastane pri istom vam može totalno uništiti poslovanje. Tehnički gledano ovo je bio jedan od najboljih koncerata u mom životu, zvuk i bina su bili fenomenalni ali izostalo je ono što su svi tražili – življi nastup i interakciju što je rezultiralo već čime je rezultiralo.

Napad inspiracije uticao je na to da nacrtkam svoj logo. Nema neke preterano duboko značenje, svidelo mi se kako je ispalo dok sam crtkao, neka ideja je bila da ima 3 useka poput slova E, a kasnije sam skapirao da bi bilo OK da ti useci podsećaju makar malo na basketašku loptu. I dobili smo ovo što smo dobili. Font sam takođe promenio, te sada koristim neku od verzija StreetCorner fonta.

Nadam se da vam se sviđa, trebalo bi sad sve ovo malo ukopiti u ostatak, kako je izbačen onaj natpis zauvek alfa, nekako mi se i ovaj description (I am an addict) ne uklapa te ću pokušati nekako drugačije da ga rešim kad budem već našao malo vremena. Feedback uvek dobrodošao :)

I dok možda deljenje karata za EXIT nije bilo preterano motivišuće za Internet korisnike, mogućnost da budete deo VIP lože na koncertu Peppersa svakako jeste. Preko 500 registrovanih korisnika od 12 sati do sad (16:30), predstavlja nešto što ja u svojoj Internet karijeri nisam video. Nemam reči osim svaka čast, i ako niste pokušajte i vi da ugrabite VIP status, koliko vidim još uvek je otvorena aplikacija.

Postoje oni trenuci kada vam se od silnih obaveza, problema pa i vrućine koja je nesnosna u poslednje vreme, akumilira poprilično nezadovoljstva koje vas sputava u svakodnevnim aktivnostima, i gde želite da odete na neku prazno polje i derete se iz sveg glasa. Prazno polje u sred Beograda teško da ćete naći, ali ova godina definitivno ima dovoljno koncerata da biste mogli na nekom dobro da se izvrištite. No, ja baš i nisam neki concert guy, bio sam na svega par koncerata, i nekako su me drugarice (Sandra, Andrea – HVALA) odvukle na Kaiser Chiefse o kojima sam već pisao kada sam čuo da dolaze zajedno sa Killersima, što se kasnije ispostavilo netačnim. Inače nisam bio veliki fan KC, preslušao sam par puta album, naravno Ruby mi je apsolutni hit, ali daleko od toga da sam se proklamovao za njihovog najvećeg fana. Nekako su mi na albumu zvučali previše meko. Al ne lezi vraže, live kidaju!

I…Beogradska arena 21h, predgrupe Dža ili Bu i Block Out, koje su po meni a i po priči drugih prilično smorile, pre svega što nemaju velike veze sa muzikom koju sviraju Chiefsi, a i ciljne grupe su mnogo različite kako je Kaiser Chiefs mnogo mlađi bend.

I oko 23h stupaju oni…

Kako pišu bilo je oko 3.000 ljudi i prava je šteta što nije bilo više. Karte su se mogle nabaviti ispred za smešno male pare, a svirka je bila blago rečeno fenomenalna, i navela me na razmišljanje da odem na Radar Fest da ih ponovo slušam. Opet, oni su bend koji iza sebe ima samo 2 albuma, i ovaj broj i nije toliko mali koliko većina ljudi misli, pre mislim da je promašen potez uzeti Arenu za ovakav koncert (da ne spominjem činjenicu da je pivo bilo 200 din i sl.), nego koncert sam po sebi. Sat i po svirke, naravno uz unapred planirani bis, i kraj sa njihovim najvećih hitom Oh my god… Dovoljno da se propisno izvrištim, iskačem i ceo dan sutradan kukam zbog bolova u grlu i osećaja celodnevnog kačenja zavesa u leđima. Da ne zaboravim noge, vratili smo se peške od Arene do Centra, par kilometara, ali ozarenog lica koje je ostalo tako sve do jutra.

Hvala Kaiseri… Nadam se da se niste razočarali… Dođite opet!

update: Viktorova i moja flickr galerija

Balkan karakterišu vrlo zanimljivi komšijski odnosi, imali smo zajedničku državu iz koje se izrodilo novih 6, ali ostaje činjenica da sve one imaju dosta toga zajedničkog. Sa druge strane kapitalizam koristi svaku priliku da potvrdi svoju dominaciju i prevaziđe svakakve barijere radi ostvarivanja odgovarajućih benefita. Kakve to veze sad ima sa nama?

Dok su velike kompanije iz razvijenijih komšijskih zemalja uveliko učvrstile svoju poziciju u Srbiji i pokupovali dosta toga što je bilo zanimljivo, Internet udruživanje je teklo nešto sporije. Srpski korisnici odavno uveliko koriste hrvatske portale, što zbog nepostojanja odgovarajućih servisa, što zbog lošeg koncepta postojećih. Uzmimo za primer pisanja blogova, gde je veliki broj članova blog.hr-a bio je upravo iz Srbije (sećate se markomanije?). Kasnije to je uticalo i na to da se tamošnji mojblog servis preseli u Srbiju i dobije svoju lokalizovanu verziju mojblog.co.yu, da bi kasnije postao i najpopularniji blog servis prema Alexi.

Sa druge strane pomenuta nerazvijenost srpskog Interneta, a verovatno i određeni stavovi, nisu uticali u drugom pravcu, te ste po kog korisnika iz Hrvatske mogli naći samo na najvećim domaćim sajtovima.

U međuvremenu, potencijal ujedinjavanja tržišta uvideli su i Slovenci. Među prvima je i slovenački najdi.si koji je lansirao lokalizovani pretraživač PogOdak u svim bivšim državama, i to je nagovestilo sve intezivnije spajanje tržišta.

Sve se to inteziviralo, i u poslednje vreme svedoci smo pojave par novih lokalizovanih servisa. I dok je Blogorola možda prošla relativno nezapaženo, nova društvena mreža MyPartyFusion teško da će proći slično. Wrigley, koji stoji iza ovog portala, je lansirao regionalnu društvenu mrežu i pokrenuo za sad, bar po mom mišljenju, najveću regionalnu kampanju za jedan portal. Mreža se reklamira na većini popularnih domaćih sajtova, a iskorišćen je i potencijal regionalne MTV Adrie (opet SFRJ).

Po meni ovaj model je trebala upotrebiti i Coca Cola lansiranjem svoje društvenu mreže koja i pored velikog buzza nije dosegla zvezde, jedinstvena mreža privukla bi mnogo više ljudi time i više zaživela, mada verujem da je razlog određena bojazan od nepoželjnih posledica uzrokovanim burnom prošlošću, kao što se to dešava na YouTubu, gde možete na sve strane primetiti izmenu nacionalističkih stavova svih strana. Sa druge strane sajt koristi mnogo agresivniji pristup nego recimo MyExit, koji nije ulagao previše novca u promociju samog servisa, već je ona integrisana uz promociju samog festivala. Dobro je to što je festival regionalnog karaktera, i što mreža ima određeni broj korisnika iz regiona, ali ipak promocija je vezana za sam festival i mreža je nekako u drugom planu.

Sve ovo nadam se da vodi pozitivnim promenama u regionu, zajedničkim naporima na razvoju Interneta i regionu, ali i na poboljšanju međuljudskih odnosa i prevazilaženju određenih stereotipa. Ko zna možda jednog dana budemo u prilici poput naših matorih bez većih maltretiranja otići na koncert u Ljubljanu ili u Split na more. Za sad, nažalost to nije baš tako lako izvodivo, ali sačekajmo… Moć Interneta nikad ne treba potceniti.

Kada bih poputi Ivana imao sekciju People I respect nesumnjivo je da bi Kevin Spejsi bio među prvima tu. Ako ste imali priliku da posetite neki od mojih mnogobrojnih profila, teško da nećete naći u sekciji film makar jedan film Kevina Spejsija. Dežurni krivci, K-Pax, Poverljivo iz LA, Američka lepota (po kojoj ga dosta ljudi pamti), fenomenalni Život Dejvida Gejla predstavljaju a-must-see za svakog filmofila.

No, Kevin izgleda više neće biti deo priče zvane Holivud, jer kako pišu, od kako je postao umetnički direktor pozorišta “Old Week” u Londonu, potpuno se povukao i jedino ga je moguće videti na po nekoj predstavi u istom. Tom prilikom je rekao:

“Više me ne interesuje glumačka karijera. Sam sebe sam hiljadu puta zapitao jesam li dobar ili ne, odgovara mi li ovaj ili onaj film? A onda sam shvatio da me to uopšte ne interesuje”

Šteta, jer Kevin je bio sinonim za super film, pa makar se on i zvao Supermen. I bio je jedan od onih kojima pare nisu bile sve u životu, i koji je često znao igrati za mnogo manji novac nego što je realno mogao da dobije. Otuda, možda i ovo povlačenje, kao svojevrstan bunt kapitalzmu ispred umetnosti, i promašenim vrednostima koje se u poslednje vreme sve više serviraju u Holivudu. Žal ostaje, ali opet ostavio je Kevin dosta toga iza sebe, i hvala mu za to.

Prošlo je mesec dana od kako sam se odvojio od Bloggera i odomaćio na sopstvenoj teritoriji. I baš kao što to obično biva kada promenite mesto u kom živite, za prvih mesec dana se desi više stvari, nego u prethodnih godinu. I zaista ovaj blog mi za kratko vreme doneo dosta toga dobrog, dosta stvari mi je predstavio na drugi način, i pomogao da u budućnosti, nadam se budem bolji. Posebno mi je drago što sam uspeo da sačuvam svoje prve 2,5 godine blogovanja na blogeru i ujedinim ih zajedno sa ovim. Ipak je, ma koliko na trenutke bilo previše neozbiljno, i vredno svega drugog osim pažnje, deo mene koji je doprineo ovome što danas jesam. No da se ne bavim previše patetikom, prešao bih malo i na brojke, kojima se, ma koliko nisu ništa posebno, ponosim, jer ipak je ovo prvih mesec dana.

FeedBurner broji 21 subscribera. 1610 poseta za 30 dana, ili oko 50ak dnevno, više nego solidno za sajt ovakvog tipa. Najviše prašine se diglo oko paypal u srbiji peticije, koja je privukla oko 150 posetilaca. Najjači refferer je FonForum, slede agregatori Blogodak, Planetoid i kao najbolji blog refferer Dot-Com blog. Technorati autoritet sam skoro u potpunosti uspeo da povratim, trenutno je 13, bio je 15 na prethodnom blogu. Ključna reč kojom je najviše dolazilo ljudi na moj blog nije baš za objavljivanje, ako vas baš interesuje pitajte u komentarima.

Napomenuo sam da ovo nisu neke enormne brojke, ali ja sam zadovoljan i nadam se da će se polako povećavati, kako budem dodavao sadržaj i malo više reklamirao blog. Videćemo kako će sve ovo već izgledati posle cele godine. Za sad mogu da vam obećam da ću se dati sve od sebe da opravdam vaše poverenje, a vi ako imate neke predloge ili kritike ne ustručavajte se, pucajte ja i dalje pišem blog. Za kraj samo jedno VELIKO HVALA!

Teško da se može reći da sam stručnjak za usability, moji radovi se baziraju više na o-ruk fazonu, i uz testiranje mene samog u pospanom stanju, ali nekad pojedini sajtovi mogu tako da me iznerviraju, pre svega zbog činjenice da mi je potrebno 2 sata da nađem ono što mi treba, a to bi trebalo da je na dohvat ruke. Ovo postaje još gore ako znate da iza tog sajta stoji multimilijarderski šou poput NBA lige, i iza nje web tim od ko zna koliko članova…

U poslednje 2 godine sajt je nekoliko puta redizajniran i svaki put dobili smo šareniji i gori sajt, bar po mom mišljenju. Svaki put da biste došli do pojedinačnih statistika ste morali da kliknete još pet puta više, ako uopšte nađete gde je link. No trpeo sam sve do Playoffa. Šta je mene sada konkretno iznerviralo? Strana na kojoj uvek pratim rezultate i na kojoj inače izlaze svi rezultati mečeva nba.com/scoreboard/ je ovog puta dobila novo ruhu, pretpostavljate 7x gore (uzmite u obzir da rezultate uvek proveravam u pospanom stanju, jer se utakmice igraju noću). I da vidimo…

E sad… Obično je do sada u sekciji jedan stajalo, game info, boxscore i highlights… I lepo kliknete na boxscore i na statistikama ste. No, očito njihovi usability experti su skapirali da to ne treba baš da bude tako, i odlučili da to izbrišu. I tako vi imate stranicu na kojoj piše rezultat i želju da stignete do statistika. Posle 5 minuta nailazim na sekciju 2 u kojoj kliknete na link utakmice (nikakva asocijacija nema uz link) i onda vas vodi na stranu do koje je potreban još jedan korak. UŽAS!

Kuda sve ovo vodi? Gubljenju najvernijih fanova ali i svih ostalih korisnika. Postoji gomila drugih sajtova koja nudi ovo isto, ali opet zbog tradicije nekako sam uvek se vraćao na NBA. Ukoliko se ne pozabave ovim pitanjem mislim da će ih ubrzo neko pregaziti. Pitanje je koliko dugo ću ja još trpeti…

Peđa me povukao za tastaturu da napišem ovaj članak o omiljenim muzičkim podlogama u reklamama. Većina se verovatno slaže da je ključ dobre reklame napraviti što skladniju kombinaciju slike i zvuka i na taj način potpuno uvesti ljude u reklamu. E sad ovo je dosta subjektivno i izdvojiću one koje se meni sviđaju, a nadam se da ćete i vi uživati. Napominjem da neću praviti neku listu tipa top 10 i slično, ovo je više lista reklama/pesama kojih mogu u ovom trenutku da se setim.

Svi se sećaju ove reklame za Heineken i zanosne guze Jeniffer Aniston (ko još gleda šta ona pokušava da dohvati, Jennifer udaj se za mene!!!), i blago izgubljenog lika koji joj prilazi i otima pivo. Za sjajnu muzičku podlogu zadužena je grupa Turtles i pesma Happy together! Uf… Odličan spoj…

Idemo dalje… Ovu reklamu nisam uspeo da nadjem na netu, što i ne čudi jer je sa domaćih prostora, štaviše od firme koja je iz Ivanjice !”$# U pitanju je Habit pharm, i njihova reklama za Strong vitamine. Sećate se verovatno, fenomenalne cice koja sa koferom izlazi sa aerodroma i prolazi pored nekih Mini Morisa, sve fensi ludilo, a u pozadini čujete neku pesmu koju ako baš ne znate da je portugalski, teško da ćete izvaliti na kom je jeziku. U pitanju je pesma od Jazzamor pod imenom Berimbau, a kad smo već kod zanosne lepotice, to je jedna od najpopularnijih tezgašica u nas, Telma Santos, bivša Mis Portugala, poznata po onoj čuvenoj Coca Cola reklami, kojima btw treba posvetiti poseban post, kad zanimljivo hodajući (Telma ako me odbije Jeniffer tu sam!) odlazi do frižidera po Coca Colu (divim se svom prepričavanju), dok u pozadini piči pesmica Mucho Mambo (ovu reklamu nikako da nađem), a kasnije je kod nas snimila i reklamu za Komercijalnu banku. U sve tri reklame u prvom planu je zanimljiv način hodanja iliti guza, sram ih bilo :D. No evo i Jazzamora.

Gotovo besmisleno bi bilo spomenuti reklame, a da ne spomenete uloške :P Opet, domaće tržište, ovog puta Bony :) i pesma Nine Simone – Feelin good! Genijalna pesma, kako nemam reklamu, a ne bih da kršim previše autorskih prava stavljaću spotove za pesme ukoliko oni postoje na netu.

Sad svraćamo do Nikole, koji je pre neki dan pisao o novoj iPod reklami, koja u pozadini ima jednu od onih pesama koje vas na prvo slušanje podignu sa stolice, a da Vas pritom ne boli stomak. Sama reklama je dobila naziv po imenu pesme Mi Swing Es Tropical a izvođač je Quantic & Nicodeomus.

Slede banke :) Alpha banka je u jednoj od svojih reklama imala ovu pesmu… Jedno vreme sam je baš furao, jer mi je nekako sva jump-and-dance. Jedva sam je našao jer je u pitanju bio samo instrumental u reklami, ali vredelo je truda. Jean Roch – Can you feel it!. Spot opet, nem’ reklamu :(

I ne bih više da vam smaram tekstom, evo još par pesama…

Tanita Tikaram – Twist in my sobriety | Jelen pivo

Transplants – Diamonds and guns | Neki šampon mislim da je Garnije

Toliko za ovaj put… Nadam se da ste uživali! Ako imate neke predloge, slobodno šibnite u komentar!!