Danas sam popodne proveo sa jednim starim drugom koji me podsetio na vreme freeserversa i mojih prvih sajtova. Nisam ja baš neki experienced web designer, prvi kompjuter sam dobio 2000. (11.marta u 22h) a prvi sajt sam recimo napravio neke 2001. godine kada su se već događala čuda na internetu. Tad mi je novac za server još uvek bio ogroman, tako da sam se koristio surogatima poput navedenog freeserversa, ili kasnije domaćeg dzaba.coma. Ipak, prvi sajt mi nije sačuvan, postavio sam ga na server na kojem je u to vreme bio sajt Ivanjice, koji btw više ne postoji, ali je na serveru dzaba.coma delimično sačuvana moja druga verzija sajta.

Uspeo sam da iskopam nekako gledajući u sors tri strane (nažalost ne i Index koji je bio skroz svemirski, sastojao se od jedne image mape koje nema više na serveru) About me, Mentions i Links. Ni one nisu cele ali opet, lepo je videti kako je sve to izgledalo na početku. I da smoriće vas popup prozori…

Ono što me je posebno zaintrigiralo jeste sadržaj na tim stranama, pre svega vezano za činjenice koje su se izmenile za ovih 6 godina, što ipak predstavlja više od četvrtine mog života. Većinu najboljih drugara iz tog perioda nisam video zavidan period, neke nisam ni čuo par meseci, što je i donekle podnošljivo ako uporedimo sa stranom mentions, koju sam posvetio prijateljima koji su mi u tom periodu dosta pomogli. Većinu njih nisam video više od 3 godine od kako sam se preselio u Beograd, a i ove koji su tu jako retko kontaktiram osim recimo ako ih nemam na nekom messengeru.

Surovost ili realnost, ili zajedno, ne znam ali izgleda da one priče o stalnosti društva i pravim prijateljima važe samo ukoliko životne okolnosti odluče tako. Svi ovi poslovi, i novi način života možda nas ne čine asocijalnim, ali nas svakako udaljuju od nekih veoma bliskih ljudi sa kojima nismo u tom trenutku posredno povezani nekim poslom ili zajedničkom aktivnošću.

…ili je možda ipak posao i sve obaveze idealan pokušaj izgovora, i način da podsvesno opravdamo svoju nemarnost. Baš kao što je Dragan pre neki dan tweetovao

Note to self: Don’t be an asshole like you always are and remember to call you friends every once in a while. Fuck your work.

Baš tako…

Prestali ste da pratite statistiku na svom blogu, odavno je ispod svakog nivoa, server vam često štuca a i blog agregator je nešto prazan ovih dana… Prepustite se ritmu, leto je

Summertime,
And the livin’ is easy
Fish are jumpin’
And the cotton is high

Your daddy’s rich
And your mamma’s good lookin’
So hush little baby
Don’t you cry

ps. Makar do avgusta, dok se napune baterije i spremi za novo radno polugodje… A posle svi back on business!

Donekle vlada mišljenje da je e-mail marketing isto što i spam, pre svega što je odnos između broja spama koji primate svaki dan, i recimo korisnog sadržaja koji služi u promotivne svrhe zaista veliki, naravno u korist spama. No, ipak postoji nekoliko primera zaista kvalitetnih newslettera koji Vam mogu itekako poslužiti. Dragan je skoro pisao o newsletterima Taboo i Brand magazina, a postoji nekoliko poznatih lifestyle newslettera poput onog od Yellow Caba, koji predstavlja kako i sam slogan kaže kulturni vodič kroz život Beograda.

Tema mog današnjeg izlaganja jeste newsletter konsultantske kuće Bovan, koji za divno čudo postoji već tri godine i izlazi svakog petka. Ono što me iznenadilo jeste dosta profesionalan pristup celoj priči. Tekstovi su pažljivo odabrani i uglavnom su iz oblasti biznisa i komunikacija, tako da se vrlo često mogu naći i neki članci vezani za Internet. A sve je to i lepo upakovano u obliku pdf magazina na nekoliko strana ne previše, taman da ispunite pauzu na poslu.

Evo i teksta sa sajta vezanog za newsletter/bilten:

BC BILTEN je nedeljna elektronska novina iz biznisa i komunikacija koju izdaje konsultantska kuca Bovan Consulting. Vec tri godine je izuzetno citana u poslovnom svetu i nagradjena nacionalnom nagradom UEPS-a kao „Internet projekat godine“ za 2006. Cita se medju odluciocima u sferi biznisa i politke u zemlji i regionu, kao i na drugim kontinentima i veoma cesto je citirana u ostalim medijima, kako elektronskim tako i stampanim. Intervjue za BC Bilten izmedju ostalih dali su i: prof. dr Lin Montgomeri, Miodrag Kostic (MK Commerce), dr Dzim Ejveri i mnogi drugi. Prethodni brojevi BC Biltena se mogu na naci na sajtu konsultantske kuce Bovan Consulting www.bovan.eu u segmentu mediji / bcb.

Da ne pričam previše u prazno na sledećem linku možete naći sve prethodne brojeve biltena. Moguće je i primati bilten putem e-mail adrese tako što ćete poslati svoje najosnovnije podatke na bc.bilten/et/bovan.eu

Napomena: Newsletter ovakvog tipa nije isključivo i e-mail marketing, jer ga je moguće pregledati i putem sajta, ali eto pošto je moguće primati i isti putem maila sam ga svrstao u ovu kategoriju. Nešto više o e-mail marketingu možete pronaći naravno na Wikipediji, a i Bizi je imao par tekstova o tome, pa uživajte!

Preživeh i ja prvi EXIT. Prvi dan mi je bila subota, završio sam sa ispitom, spakovao stvari, bus i pravo na tvrdjavu. I, donekle sam shvatio zašto tolika fama oko istog. Teško da možete u Srbiji videti veći broj srećnih ljudi nego na tvrđavi tih dana. Zaljubljeni, pijani ili nešto treće (da ne spominjem zbog male dece) nije bitno, bitno je da je svuda oko vas totalni hedonizam. Sve što je potrebno je da se spojite sa ostalima i uživate u čarima festivala.

Ne bih se previše obazirao na muziku, izvođači su bili previše “crni” za moj ukus, i ako sam i ja nastupio u sličnom maniru, jedino što mi je baš leglo jeste koncert Hladnog piva, koji je bio zaista fenomenalan, i učinio da opsednuto slušam ovu grupu u poslednje vreme. Ono što je vredno spomena, jeste taj čuveni MyExit stejdž, na kome sam izmedju ostalog i ja ne baš najslavnije nastupio.

Muzika i društvene mreže generalno idu jedne uz druge, i uglavnom predstavljaju dobitnu kombinacuju. Medjutim do sada su društvene mreže uglavnom imale korist od muzike, i zato mi je sav ovaj koncept oko myexit stejdža fenomenalan. User generated content na festivalu, wow odmah mi pada na pamet ono čuveno 2.0, festival 2.0. Tu je i bio poseban pano pod nazivom LiveBlog, na kome su posetioci stejdža mogli da zapišu šta požele, čime se potvrdjuje ovaj 2.0 koncepAt :P. Nisam siguran da je ovo neko drugi radio, tako da bravo za pionira. Inače stejdž je bio i edukativnog karaktera, bila su 3 predavanja vezana za društvene mreže, slobodan softver kao i o društvenom karakteru Interneta. Zajednica je pored toga iznedrila i par DJeva, tribute bandova i sl. Skroooz kul, jedina zamerka je preglasni reggae stejdž pored ali to je ipak festival a ne čitaonica.

I to je to. Moja preporuka je da ako već idete na festival planirate i da tamo spavate, i oslobodite se svih obaveza par dana oko istog, jer je mnogo naporno uklopiti isti i obaveze, a i užitak je tom prilikom mnogo veći.

Pre ili kasnije doćićete u situaciju da ceo dan pravite puškice i tek kasno uveče shvatite da nemate makaze.

Pre 3 godine sam radio jedan rad o zavisnosti na Internetu, i pomalo sarkastično gledao na celu priču, i ako sam i tada provodio priličan period na mreži. Danas, već, sve češće shvatam da to vreme koje provedem na istom, ne radeći baš puno pametnih stvari nije nezanemarljivo, i dok ova sličica na blogu, Hi I’m Eniac and I’m addict, treba nekome da bude zabavna, možda ipak nije daleka od istine. Osvrnuću se na delove iz ovog rada da se malo upoznamo sa pričom.

Intenet Addiction Disorder

Tokom 1995. godine prvi put se javlja oblik zavisnosti nazvan Intenet Addiction Disorder (IAD). Kod nas se ovaj termin prevodi kao “Zavisnost od Interneta” ili “Internet zavisnost”, a takođe je definisan i kao Patologycal Internet Usage (PIU), odnosno - “Patološka upotreba Interneta”

Sve je počelo u SAD. Strah od “nove epidemije” pokrenuo se oktobra 1997. godine, kada je gospoda Pem Olbridž sa Floride izgubila starateljstvo nad svojom maloletnom decom. Ona je toliko vremena provodila u “onlajn životu” da je zaboravljala da svojoj deci priprema hranu u “oflajn-životu”.

Postoji jedna naučna definicija koja kaže: „Zavisnost od Interneta je klinički poremećaj sa snažnim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodično, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje ličnosti.“ Neka zapadnjačka istraživanja govore da ako neko provede na Internetu više od 38 sati nedeljno, odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je već nesumljivo postao zavisnik.

Čini sa da normalna potreba za boravkom na mreži prelazi u patološku kada se ispune dva kriterijuma. Prvi kriterijum je provedeno vreme na Internetu. Prema nekima, to je četiri sata svakodnevno u dužem vremenskom periodu, a prema drugima, šest sati dnevno.
Drugi graničnik Internet normalnosti možemo nazvati kriterijumom “spajanja svetova”. Prema njemu, patološka upotreba nastaje kada online-život postane svet za sebe i kada nije integrisan u stvarni život, nego je zamena realnosti ili beg od stvarnosti.

Uzroci zavisnosti - ACE teorija

Ova teorija se sastoji se od pristupačnosti (A), kontrole(C) i uzbuđenja(E).

Pristupačnost (Accessibility)

Pre pojave Interneta su zavisnost od kocke i kupovine izvorište nalazile u sledećim ekvivalentima:

kockanje = lokalne kockarnice, odlasci do Loto kioska, sportska prognoza, lutrijski listići…
kupovina = odlazak u radnju, svojevremeno višečasovno čekanje u redu, guranje za ulazak u radnju, današnje traženje neke sitnice po ogromnim rafovima sa gomilom proizvoda.

Sa pojavom Interneta se ekvivalenti zavisnosti od kocke i kupovine sele na mrežu, i to:

kockanje = veliki broj lako dostupnih kockarskih prezentacija.
kupovina = mrežne radnje sa svakakvom robom i momentalnim pristupom manje ili više neophodnoj robi.

Internet je tu NON-STOP, dostupan 24/7. Kad god se oseti potreba za bilo čim, u bilo koje doba dana i noći, dovoljno je nekoliko minuta da ta, možda i egzotična, stvar bude na dohvat ruke.

Kontrola (Control)

Čovek sa računarom u posedu stiče utisak da je “sam svoj gazda” i olako ulazi u razne finansijske transakcije uživajući u osećaju da je “njegova poslednja”, da može uložiti svoj novac gde želi i koliko želi, da svoje deonice može prodati kada hoće, ili da na aukciji u poslednjem trenutku može dati najvišu ponudu i ispasti “faca” pred ostalim aukcionarima.

Uzbuđenje (Excitement)

Odnosi se na emocionalno uzbuđenje koje čovek doživljava, i to:

Na kockanju: Kada čovek dobije opkladu i zaradi novac, taj “dobitak” postaje izuzetan stimulans da se nastavi sa kockanjem.

Na berzi: Čovek će ceo dan provesti u praćenju berzanskih izveštaja da bi video je li i koliko zaradio.

Na aukcijama: Mogućnost da nadglasa sve ostale u poslednjih nekoliko sekundi i osvoji navodno “željenu” stvar.

U sva tri slučaja: Dešavanja i uzbuđenje postaju izuzetno moćan stimulans da se nastavi dalje sa datim oblikom zavisnosti.

Simptomi

Simptomi koji ukazuju da je osoba postala zavisna od Interneta su brojni, ali se uglavnom grade i nadovezuju na sledeće, osnovne simptome:

• Povećanje praga tolerancije podrazumeva da je vremenom potrebno provoditi sve više i više vremena na Internetu kako bi se zadovoljile potrebe za čije je podmirivanje ranije bilo potrebno znatno manje vremena,

• Apstinentska kriza može da nastupi kako nakon nekoliko dana bez Interneta, tako i pri pokušaju da se smanji ili prekine korišćenje Interneta, a manifestuje se psihomotornom agitacijom (nesvesno pomeranje prstiju, šake i slično, odnosno imitiranje kucanja na tastaturi i pokretanja miša), anksioznošću, opsesivnim razmišljanjem o dešavanjima na mreži…

• Offline zavisnost podrazumeva velike količine vremena koje se troše na razne aktivnosti vezane za Internet, bilo dok je korisnik povezan na mrežu ili ne (npr. odgovaranje na prispelu poštu) bez obzira ima li to realne koristi ili ne.

• Asocijalno ponašanje koje se odlikuje zapostavljanjem raznih socijalnih, društvenih, rekreacionih i drugih aktivnosti i obaveza u korist Interneta,

Gde smo mi u ovoj priči?

6 sati interneta koliko se ovde pominje je smešno u odnosu na broj sati koliko većina nas provodi na Internetu. Definicija koja kaže da zavisnost uzrokovana Internetom utiče na ekonomski i radni život nikako ne obuhvata nas koji živimo od istog gde je zahtev posla da se vreme provodi na Internetu, ali posledice poput asocijalnosti, u smislu smanjenja inteziteta offline druženja svakako postoje ma koliko mi to negirali. Sa druge strane ni simptomi, među kojima je i spomenuta asocijalnost, nisu ni malo nerealni. Ja RAZMIŠLJAM o Internetu i u offline životu. Milion puta mi se desilo da razmišljam o tome šta ću napisati na blogu, šta ću postaviti online i slično, često to nije vezano samo za posao. A fenomen nekoliko dana bez Interneta, sam itekako iskusio, i to ove zime na Jahorini gde sam treći dan tražio neki kafe da bih proverio mail. Pritom znam da nisam jedini. I što je najgore snovi. Sećam se jednom da je neki lik pričao kako je sanjao da njegova sudbina zavisi od toga da li će pritisnuti Enter na tastaturi, a on ne može da ga dohvati, i smejao se tome. Ali, u poslednje vreme, ja zaista sanjam kako sam na Internetu i nešto radim, divim se svom novom sajtu i slično. Znam da su snovi refleksija svakodnevice, ali stvarno mi nije svejedno.

Naravno, da nisam jedini, ovaj problem, ako se uopšte može tako definisati je naša svakodnevnica, imaju svi broadband korisnici, a pogotovu oni koji nešto rade vezano za net, i moraju provesti nekoliko sati dnevno na Internetu - što nas svakako sve svrstava u zavisnike. I, mi nismo mala grupa, savremene tendencije, i omasovljavanje Interneta i kod nas svakako da utiču da se ovaj broj svakodnevno povećava, i svrstava Internet u kategoriju najmasovnijih zavisnosti pored možda cigareta i alkohola.

Manija? Posao? Oboje verovatno… ili možda bolje rečeno manija opravdana poslom…

Prilozi: Wikipedia i kviz

+ Provalio sam da dosta ljudi meša moj nick, ne znaju tačno koji je Eniac ili Eniax. U suštini meni je svejedno, poenta je da sam Eniax koristio tamo gde je Eniac zauzeto, jer mi on ipak predstavlja osnovni nick. Ideja sa eniax.net-om bila je da se eniax iskoristi kao prisvojni pridev tj. eniac’s te bi domen imao značenje eniacova mreža No nisam to nigde naglasio, što ne znači da neću u nekoj od sledećih epizoda brendoklepanja.

++ MyExit je dobio 5000 člana, namerno sam preskočio 4000 jer su ekspresno dobili istog akcijom VIP za Peperse, o čemu sam i pisao. Ovo predstavlja samo potvrdu konstatacije da će uoči festivala broj poseta sajtu znatno skočiti a time i broj posetilaca. Cool idemo dalje. Sledeća akcija je MyExit stage na EXITu, gde će se okupiti izvođači za koje glasate na ovom sajtu. I ja sam u užem izboru, malo ću “repat”, i za tu priliku Veljko je snimio matricu, pa je možete skinuti/preslušati ovde. I, naravno, ako i vi verujete da imate skriveni talenat (ja sam shvatio da nemam), prijavite se, ko zna možda vas izglasaju
+++ RWW donosi zanimljivo poređenje dve kompanije koje stoje iza MovableType - Six Apart i Wordpressa - Automatics pa pročitajte.

++++ Kukao sam pre neki dan o time managementu. I uspeo sam malo da se dovedem u redu ustajući nešto ranije. Dragan je, možda inspirisan mojom pričom :P, napisao zanimljiv tekst o tome kako se on organizuje pri radu, a evo još jednog zanimljivog teksta o softveru koji vam može pomoći u svakodnevnom poslovanju.

+++++ Skroz kul retro plakati. Na Virbu me je neki bend dodao u prijatelje, i oduševio sam se njihovim plakatima, baš su onakvi kakve ja volim, a ne bih imao ništa protiv ni da kupim par majica. Inače adresa mog profila na Virbu je www.virb.com/eniac - ovde je Eniac bilo slobodno
Prijatan dan Vam želim

U poslednje vreme imam “malih” problema sa time managementom, pre svega uzrokovan letnjim načinom života, tj. kasnim leganjem i još kasnijim ustajanjem. Ustanem oko 12, obavim sve što “ujutru” treba obaviti, i već je 3 sata. Krenem da radim, ubrzo nekako pada mrak, a i volja za radom. Ovo se posebno dešava oko 2 ujutru, kada pogledavši na sat, da li zbog placebo efekta ili čega već, odmah gubim koncentraciju za rad i prebacujem se u krevet i ako mi se zaista ne spava.

Tim povodom danas mi je pala jedna suluda ideja na pamet, a to je da ne gledam u sat dok radim (prvobitna ideja je ustvari bila da promenim GMT, ali znajući sebe računao bih koliko ima sati zaista tako da sam morao da primenim ovo radikalnije rešenje). Suluda, jer je svesnost o vremenu nametnuta trenutnim načinom života: do kada radi prodavnica, kada treba da se vidim sa tim i tim i razno razni deadlineovi. Ali opet bar u trenucima kada zahtevi normalnog života mogu nekako da se zaobidju, mislim da ovaj princip mnogo doprinosi opuštenijem i efikasnijem radu - sećate se samo pismenih zadataka kada vam kažu imate 15 minuta do kraja, a vi ne možete da završite zadatak jer vam je panika zbog toga da li ćete stići.

Sve je ovo super zvuči, ali pitanje koliko dugo mogu da sprovodim isto. Na svakih par dana, ako ne i svaki, imate neke obaveze koje zahtevaju da se u neko vreme nešto desi, ali opet cool je pronalaziti načine inoviranja radnog vremena… Pa makar to sproveli samo jednom… Funky
ps. voleo bih da se i vi podelite iskustva oko ovoga… kako raspoređujete radno vreme, da li ustajete rano, ili radite noću? Ko ostavi najbolji komentar biće komentator meseca ili tako nešto dogovorićemo se već

Verovatno ste primetili pre nekoliko dana da blog nije bio dostupan skoro 24h zbog pada servera, i to baš u vreme kada je na nekoliko blogova i elitesecurity-ju objavljen tekst o 5 godina [es] leta. Kao mogući uzrok pada servera navodi se tzv. slashdot efekat, i kako to ne prestavlja previše rasprostranjen termin, potrudiću se da ga ovim postom objasnim.

Zašto slashdot? Ovaj pojava vuče korene od poznatog news portala slashdot-a, koji je često linkovao manje sajtove od kojih je preuzimao sadržaj, a koji bi ubrzo potom bili oboreni usled ogromnog povećanja saobraćaja. Što bi vizuelno izgledalo ovako (meni je brzo pao sajt tako da ne mogu na sopstvenom primeru )

Kasnije ovaj efekat je dobio još ozbiljnije razmere pojavom Digga, o kom ste verovatno dosta toga mogli da čujete, a možda i vidite.

Kakva je situacija kod nas? I ako možda pad mog sajta, pa i celog servera nije direktno uzrokovan linkovanjem ka mom blogu, postoji nekoliko sajtova koji imaju dosta veliku moć gde bi linkovanje ka nekom popularnom sadržaju zasigurno napravilo nered Pre svega ovde mislim na Burek i ES gde imate nekoliko desetina hiljada ljudi koji svakodnevno obitavaju na istim. Tako da verujem da nije baš svejedno ukoliko vas oni linkuju i isto vreme.

—

Kad sam se već dotakao Digga, dosta se pričalo o čuvenih 69 minuta koliko uspeva članak da bude na naslovnoj strani. Problogger iznosi zanimljive činjenice o odnosu traffica koji donosi Stumble Upon naspram Digga pa pročitajte…

Pre tačno mesec dana pisao sam o najtužnijoj slici na svetu, i tom prilikom sam jednoj vernoj čitateljki obećao da ću posvetiti neko vreme i drugoj strani medalje. Večeras sam slučajno naleteo na prvu epizodu emisije Ploveći grad, iza koje stoji Nataša Miljković, voditeljka popularne emisije Ključ, a sve povodom krstarenja Karibima, Royal Caribbeanom, tj. njihovim brodom pod nazivom Freedom Of The Seas. I ako možda ovo nije klasičan primer snobizma, za razliku recimo od toliko spominjane kupovine dabl-dekera, cilj mi je bio da predstavim jednu drugačiju populaciju, koja maksimalno uživa u izobilju, nemilice trošeći hiljade i hiljade dolara - nasuprot onima iz prethodnog teksta.

Na brodu je sve podređeno gostima: od bazena za decu, odrasle i slično, djakuzija, terena za košarku i golf, najveće free climbing stene na nekom plovećem objektu, klizališta preko bolnice sa operativnom salom, šetalištem, biblotekom i ostalim stvarima za koje treba prilično vremena da se nabroje, koje čine ovaj broj potpuno neverovatnim, i prosto ne mogu da zamislim koliko je veliki taj brod kad je sve ovo stalo na njega.

Zanimljiva je i organizacija samog broda, program se prilagođava demografskoj strukturi stanovništva, pre svega hrana, gde se spominju cifre od 20.000 obroka dnevno. Naravno, sve to mora da ima posebnu kraljevsku notu, kako samo ime kompanije glasi, tako da možete videti neverovatne dekorativne elemente od te iste hrane. Sve ovo zahteva ogroman broj ljudi koji svakodnevno rade, nažalost nemam tačan broj, ali ne sumnjam da ih ima koliko i turista na brodu.

Nekima ni sve ovo nije dovoljno, a i “realno” smor je biti na ovakvom brodu po ceo dan, pa postoje i svakodnevni izleti Karipskim ostrvima gde možete plivati sa delfinima, upoznati drevne civilizacije, roniti i teško da Vam može nešto pasti na pamet a da na ovom putovanju nema, jedino što Vam je potrebno jeste jedno par desetina hiljada dolara. Naravno ukoliko ste kao ja u fazonu “odakle m’ lova frajeru”, uvek možete pogledati virtual tour na zvaničnom sajtu broda ili emisiju danas i sutra u 18:25 na RTS1.