Primećujem da me ljudi smatraju za osobu koja čita sve blogove na ovom svetu. Šalju mi tako linkove i pitaju jel pratiš i ovaj, ne shvatajući da moj RSS čitač sa par stotina feedova nije ništa naspram onoga što trenutno postoji. I sad dođe ovaj blog dan, i još jedna prilika da napravim listu blogova, posle koje neće biti vode koja me može oprati, i posle koje će verujem, neko od vas poslati posebnog čiku na moja vrata da me ispituje o detinjstvu. Ma, nema veze, šta je par sati, dana, meseci terapije Internet odvikavanja naspram neprocenjivog zadovoljstva kliktanja publish dugmeta za tek probudjeni meme.

1. Sandra Jakovljević - Pre neki dan na DPTu Sandra je postavila temu o biznis planovima, baš kad sam ja piskarao nešto o istim, i prestao posle toga, jer na njenom blogu možete pronaći zaista dosta toga vezano za iste. Ali i ne samo za to, tu su i raznolike teme o e-Businessu, Internet i SMS marketingu i slično…

2. SEO.hr - Bruno je poznati SEO expert sa ovih prostora, i donosi nam postove vezane za SEO i SMM tematiku. Dosta dobar blog i što je najbolje redovno osvežavan. Volim ja i SEOmoza, i SEObook, ali mi nekako domaći blog uvek više prija.

3. Bojoljupci - ja se kao bavim dizajnom, i stalno jurim neke nove stvari koje mi mogu poslužiti kao inspiracija. ColorLovers blog nam iz dana u dan predstavlja sjajne palete boja iz prirode, slikarstva i ko zna sve odakle.

4. Liverpool FC - Liverpool sam zavoleo još dok je Owen igrao za njih, tad su osvojili i superkup i bili moja omiljena ekipa u Premijer ligi. Danas teško da imam omiljenu ekipu, jer sve manje pratim fudbal, ali moram priznati da je blog o klubu koji volite sjajna ideja da pokažete svoju privrženost.

5. Gdestinacija - Travelogovi su strašna stvar, i predstavljaju jedan od suštinskih razloga postojanja bloga. Informacija iz prve ruke, lično viđenje nekog mesta, aranžmana i slično, sve što vam treba za buduće putovanje. Nažalost postoji jedna opasnost kod ovih blogova a to su PR tekstovi, ili to što nikad ne znate ko iza njih stoji, ali who cares, makar dok se ne zeznete.

Huh, eto petarde, i zaklinjem se časnom pionirskom da neću neko vreme objavljivati liste blogova, makar dok ne prođu priče o detinjstvu…

technorati tag: blogday2007

Ponoć je odavno prošla, vi ste tek na pola posla, umorni ste ne osećate glavu baš u potpunosti ali ipak možete da izgurate još koji sat… I sve tako dok se ne raspadnete, poluošamućeni prevrnete u krevet shvativši da je vreme kad ostali spavaju odavno prošlo i da nema šanse da sutra ustanete ranije kao što ste planirali. Ostavite alarm poput slamke spasa uključenim, ali, koga još alarm može da probudi…

Da li vam je poznata ova situacija? Koliko puta ste u poslednjih 7 dana legli posle 1, i to upravo zato što ste proveli vreme za kompom? Hm, da prebrojim… 7?!? Da, opet se vraćamo na onu priču o zavisnosti, ovog puta vezanu za nesanicu, i jako čudan način života. Manje više svi smo negde čuli da je kompjuter glavni krivac za to, i da loš san, bolovi u glavi nisu ništa drugo nego uzrok gore-opisane situacije, iz stolice u krevet. Ali šta je zapravo u pitanju. Nemanja (nema sajt, moraćemo da mu napravimo) me je malopre uputio na jedan zanimljiv link vezan za uzroke umora, i načine na koji možemo da ih pobedimo.

Prvi uzrok me je zatekao u debelom neznanju, a to je da gomila kablova koja nas okružuje može izazvati umor. Ovo nisam čuo ranije, mada jesam za jonizator, ali me nikad nije interesovala njegova konkretna primena. Evo i objašnjenja:

Okruženi ste kablovima
Pozitivni joni, koje emituju elektricni uredaji ili erkondišni, izazivaju pojačano lučenje hormona koji nas čini umornim i depresivnim. Stručnjaci preporučuju korišćenje jonizatora da bi se povećala koncentracija negativnih jona u vazduhu pošto ce nam oni popraviti raspoloženje i podići energiju.

Drugi uzrok pretpostavljate koji je… Internet, kao što sam i gore pisao. Neograničen Internet, nepregledna količina zanimljivog sadržaja (koliko puta ste zaglavili par sati na YouTube-u, ili Wikipediji?) čine da često, ili pak uvek, prekoračimo planiranu dozu budnog stanja čime izazivamo sebi probleme. Hormon melatonin je krivac, materija koja nas stimuliše na san, gde sjaj monitora usporava njegovo lučenje, naročito ako gledamo nešto što zahteva koncentraciju, što je uglavnom slučaj. Nedostatak ove materije nas dovodi do kasnog leganja, a samim tim i lošijeg spavanja što se manifestuje umorom i po spavanju.

Šta raditi? Uvek možemo da se tešimo činjenicom da na mozak bolje radi noću, ili onom da su nam klijenti u drugoj vremenskoj zoni, no Herboteka od koje sam i pokupio deo teksta preporučuje da sat dva pre leganja provedemo uz muziku ili neku knjigu (eh dobra stara vremena). Sa druge strane, moje neko iskustvo, jer sam imao dosta problema sa lošim snom ukombinovanim sa jako čudnim geek snovima (ko čita redovno zna priču o ENTERu), je da gledanje TVa pred spavanje dosta pomaže. Znam da nije čitanje, ali odlično je jer se uglavnom ne koncetrišem preterano na sadržaj (još bolje ako je MTV), i brzo se uspavam, a i mnogo bolje osećam ujutru. Ako imate problema, probajte neku od ovih metoda ili nađite neku svoju, ali jedno je sigurno, a to je da kompjuter treba izbegavati neposredno pre spavanja.

PS. Tekst je napisan posle 1 časa

Ko malo više prati blogosferu, ne može a da ne primeti blogove sa blog381 zajednice. Možda ne najveći blog servis na ovim prostorima, ali je zajednica koja stoji iza ovog bloga daleko najrazvijenija, bar po akcijama koje organizuje. Gomila zanimljivih memea (sećate li se blogerskog ABC-a?), međusobna gostovanja na blogovima, i forum (iskreno ne znam da li je nastao pre ili posle blog zajednice) koji za sada jedino mesto na ovim prostorima na kojima možete pronaći zanimljive diskusije vezane za pisanje i održavanje bloga i druge akcije nesumnjivo me i podržavaju u ovoj tvrdnji.

Ovom prilikom, na predlog Ivane, koju sam i u prethodnoj blog listi spomenuo, sačinio sam listu od 10 (+1 koji sam zaboravio da stavim) blogova iz ove zajednice koji mi se najviše sviđaju pa ću ih ovom prilikom podeliti i sa vama. Ono što mi se najviše svidelo kod ovih blogova jesu teme koje oni obrađuju a koje su uglavnom drugačije od onih koje svakodnevno viđamo u blogosferi. Pogledajte ih pa sami procenite koliko sam u pravu…

Ivanino blago
Aurora Borealis
Flying Man aka Letač
Lepršava
Mile pile
Jane Doe
Chloe
Srebrnasto paperje
Suske
Tata u pelenama
Lang

I naravno priključite se, da zajedno diskutujemo u mukama blogerskim

Sećate li se StartUp Show-a koju su najavljivali Dule i Marko i njegovog kraha usled nedostataka ideja koje bi konkurisale na ovom dešavanju? Sve je to dodatno potpirilo vatru sumnje u to da u Srbiji i nema baš ideja i da smo mi ništa drugo do narod koji se beskonačno hvali, a nikako da te kvalitete i iznese na svetlost dana i dokumentuje na taj način svoje vaskolike mogućnosti.

No ne trebamo biti ni toliko pesimistični, ideje svakako postoje ali oni koje stoje iza njih su nekako premalo preduzetnički orijentisani da iste valorizuju i pomognu im u budućnosti vezivanjem za određenu finansijsku insituciju, i pokušavaju na ovaj ili onaj način da se probiju i ugledaju svetlost dana. Jedan od tih načina je i svakako Imagine Cup, takmičenje u organizaciji svemoćnog Microsofta, svake godine sa različitom temom, uglavnom sve u cilju olakšanja života na zemlji. FON je poznat po tome što su takmičari sa ovog fakulteta uvek u samom vrhu u regionu, a katkada i na globalnom nivou, kao što se desilo ove godine. Međutim, nije pobednik takmičenja taj koji mi je zapao za oko, već jedan drugi projekat, projekat o kom se priča ovih dana kao predstavniku Srbije na World Summit Awardu, u kategoriju e-Culture. Reč je o Xero Solutionu – projektu AutoCommit tima.

Šta je zapravo Xero solution? Xero solution je softverski paket koji se sastoji iz nekoliko aplikacija sa ciljem da na pravi način predstavi pomalo zaboravljene muzeje, galerije i slične izložbene institucije, i učini iskustvo posete istim zanimljivijim i poučnijim i sve to na nekoliko načina prilagođeno polu i uzrastu. Sećate se kada sam pisao za 5 godina es leta o donesi.com i pristupu koji su oni imali prilikom kreiranja servisa. Bravo, ali ni AutoCommit-ashi nisu mnogo lošiji. Detaljno su izučavali način na koji se posećuju muzeji, prednosti i mane i načine na koji mogu to iskustvo da prošire uz pomoć tehnologija koje se danas nude na tržištu.

Prvi deo ovog programskog paketa Xero mobile predstavlja mobilnog vodiča kroz muzej koji posećujete. Ideja je da svaki posetilac prilikom ulaska u muzej dobije PDA uredjaj i slušalice, i na osnovu kretanja u muzeju i RFID tehnologije dobije tačnu sliku o tome pred čim se nalazi. Sve je ovo jako prilagodljivo korisniku (jezik s obzirom na nivo znanja, glas, boja interfejsa i sl), i poseduje neke jako zanimljive koncepte koje uglavnom karakterišu web servise. Možete oceniti svaki objekat koji ste videli u muzeju i na osnovu tih ocena saznati koji je to najposećeniji objekat u muzeju, kao i kome se sve ko je trenutno u muzeju svideo objekat (ukoliko uključite social engine, pa može da padne i upoznavanje :D). Ove ocene se šalju na udaljni server preko koga je moguće posetiti muzej virtuelno i pogledati šta se sve nalazi u njemu. Ovo je sve dosta praktično smišljeno jer je uzet u obzir Google Earth standard, pa može da padne i neko spajanje, a i opcija da se jednog dana sve ovo ubaci u SecondLife. Znači wow!!!

Kad sam spomenuo i prilagodjavanje korisniku s obzirom na godine, moram spomenuti i Xero Kids mada kad bude program ušao u upotrebu kladim se da ću ga i ja koristiti. Uz pomoć ove extenzije možete se takmičiti sa ostalom decom u muzeju ko će pre da pronađe sve objekte. Znam da sam malo krupan za dete ali ovo je totally cool! I jedan od razloga zašto sam se zalepio za ovu ideju.
I, da ne dužim više pogledajte zvanični sajt i video prezentaciju ovog supercool paketa.

Takođe postoje prezentacije za svaki deo ovog paketa, pa ako imate vremena pogledajte, što vam ja toplo preporučujem, jer ovo je idealna prilika za sve nas koje mrzi da ustanemo iz fotelje da skoknemo do muzeja i doživimo sve ovo na potpuno novi način. I, momci iz AutoCommita, srećno na WSA budućnost je pred vama!

Poslednji boravak u Ivanjici mi je obratio pažnju na vrlo zanimljivu pojavu u Srbiji, ako isključimo Beograd, koji je i onako država za sebe po standardu i tržištu koje na istom postoji. Konkretno mislim na nepostajanje tržišta za ljude srednje kupovne moći, što inače predstavlja jednu od karakteristika početnih faza tranzicije, krajnosti, izražene u velikom procentu stanovništva koje karakteriše niska, sa jedne, i visoka, sa druge strane, kupovnu moć. Kako se približava kraj tranzicije to se i ovaj gap smanjuje te se pojavljuje nešto što do skora teško da je postojalo u Srbiji - srednji stalež.

I otkud sad Kinezi u celoj priči. Primer od pre mesec dana, kada sam boravio kući (!= Beograd) i pokušao da kupim papuče. Sa jedne strane imate prodavnice gde najjeftinije papuče koštaju cca 50eur i sa druge strane Kineze gde koštaju 200 din (2,5 eur + neponovljivi miris). Kojoj se strani prikloniti, ako biste kupili nešto kvalitetnije papuče, ali opet da ne date svoju sedmičnu potrošnju piva na isto? Daleko od toga da ne mogu da priuštim papuče od 50 eur, ali je to snobovski, makar meni, ipak, nosim ih samo par meseci u godini a i vrlo brzo se deformišu ma kakvog kvaliteta bili. Sa druge strane papuče od Kineza imaju vek trajanja jednak tih par meseci i posle toga dobijaju ono što, da se ne lažemo, i zaslužuju - kantu.

Izbor - ipak Kinezi. Nije zbog piva, majke mi :), ali činjenica je da većina ljudi ovako razmišlja. I zato nije čudo zašto ih ima sve više po Srbiji.

Šta ovde brine? I ako se sad slobodno može ustanoviti da u Srbiji postoji ta neka srednja klasa, pitanje je kada će postojati tržište za iste. Ako uzmemo konkretno primer za odeću, mislim da su u Srbiji svi u fazonu il si bos il si hadžija, ili pucaš na gornju ili da donju granu, preskačući ovu srednju kategoriju. Šta do tada? Do tada će Kinezi profitirati i uništavati i ono malo industrije u nas koje puca na tu nižu granu, jer teško im ko može parirati cenom. Setite se Novog Pazara i njihovog tekstila, e pa to je dosta propalo baš zahvaljujući Kinezima…

Napomenuo bih da nemam ništa protiv Kineza, mnogo ih je da bih pokušao nešto, a iskreno i prilično sam impresioniran njihovom kulturom. Na kraju krajeva i slika iz posta govori o tome da sam i ja dete kung fu-a, wing shua i ostalih hiiii-jaaaa-hasaaaa sportova…

Često se priča o tome šta je dobar a šta loš interfejs, i šta je budućnost interfejs dizajna. Bili smo svedoci nekoliko zanimljivih interfejsa poput Microsoftovog Surface. I svi se donekle slažu da je budućnost interfejsa onaj kontrolisan umom. Budućnost, ili ipak sadašnjost? Neurosky je prototip interfejsa kontrolisanog umom. Izgleda kao sadašnjost. Evo i opisa sa zvaničnog sajta:

NeuroSky has developed a cost effective bio sensor and signal processing system for the consumer market. Our wearable technology unlocks worlds of new applications such as consumer electronics, health, wellness, education and training.

The neurons that comprise the brain work on electrical impulses. The last century of neurological research has shown us that brainwaves of different wavelengths indicate different emotional states, like a focused awareness, a meditative state, or drowsiness. Brainwaves have been used in medical research and therapy for years. We’re bringing it to the consumer world.

A i demonstracije.

Ako se po jutru dan poznaje biće narednih 10 godina vrlo zanimljivo u svetu interfejs dizajna…

PS. Hvala Bokiju na linku!

Dragan je pokrenuo zanimljivu inicijativu na temu blogova koje redovno pratimo. Moja lista je prilično velika, i verovatno ne mogu da ih nabrojim sve ali ću pokušati većinu. One koje ne nabrojim nadam se da se ne ljute.

Kako pratim blogove? Netvibes koristim za većinu blogova koje redovno pratim, dok za one koje ne pratim tako redovno posećujem Blogodak ili Blogariat. Nikad ne znate kad će da se pojavi neki sjajni izdanak iz blogosfere.

Kakve blogove pratim? Nisam siguran da postoji neko jasno pravilo, fokusiranost blogova mi ne znače previše, pre mi je bitnija ta neka lična nota koju dajemo svakom blogu. Izbegavam one koji su previše hejterski raspoloženi i pljuju sve što se može napljuvati. Kontam ja da su neki ljudi pametniji od drugih ali nisam veliki ljubitelj tog pravca. I, u mnogome način na koji ja pišem blog zavisi od blogova koje ja pratim, što je donekle i logično.

Koje blogove pratim i zašto?

Blogowski - da li neko od vas zna da Pedjin blog postoji samo 10 meseci. Za to vreme je postao ono što ja nisam za 3 godine. Sinonim za blog na ovim prostorima. Ako želite da predstavite nekome kako blog izgleda neka to bude ovaj, ima sve elemente koji bi trebali da zadrže nekog na istom. Geek lifestyle recimo da bi bio najbolji način opisati ovaj blog, muzika, gadgeti, Internet, advertizing… Sve što treba!

Dnevnik Eklektika - drugi sinonim za blog u Srba. Uvek simpa i pregledan, možda ne tako superproducer sadržaja kao recimo Pedja, ali procenat nezanimljivog sadržaja je zaista veoma blizu nuli. Kreativan pristup uz jak lični stav - killer combo!

Biznisblog - poslednji iz ove grupe sinonima. Jedini do sad. Gomila je sličnih, ali način na koji Marko produkuje tekstove je uvek za nijansu bolji od ostalih, i nastavlja da postavlja standarde. Nažalost blog nije radio jedno vreme, i neki tekstovi su izgubljeni, ali preživećemo i to. Verovatno blog o kome se najviše pričalo i pisalo na ovim prostorima, o posetiocima da ne pričamo.

Goran Rakić - Go! X je najzaslužniji što sam napravio svoj prvi blog. On je još 2003. godine napravio svoju škrabalicu na kojoj je prenosio zanimljive događaje iz svog života, tako da sam verovatno sam koncept bloga prvi put kod njega video. U poslednje vreme ne piše puno, ali opet godine su iza njega
Oklobdžija - svi mi volimo da crtamo, škrabamo, slikamo, stvaramo. Ali nismo svi profesionalci, no blogosfera nam je podarila jednog takvog. Aleksandra Oklobžiju. Ako je ono dete koje je volelo da crta u vama nestalo, svratite na ovaj blog, odaberite olovku koja će vam najbolje pristajati ili kombinaciju boja koju želite da primenite na svoj sajt.

Dragan Varagić - uvek sveže i eksluzivne informacije. Dragan je jedan od par ljudi koji su više od 10 godina prisutni u toj oblasti, i koji dosta dobro poznaju Internet onakav kakav je u Srbiji i uopste. Ovde nećete naći previše ličnog, ali ćete naći dosta korisnih i poučnih informacija. On je zaslužan što je nastao ovaj post.

Belgrade 2.0 - živim u Beogradu, nisam u istom rođen i uvek je cool kad imate neku insidersku informaciju o načinu kako da saznate nešto novo o životu u ovom gradu. On je pored Pedje zaslužan za veliki medijski uspeh moje ideje o spomeniku Betmenu. Hvala na tome, i apelujem na njih da malo pišu, nisu odavno…

Walkers - kolega student, jedini koji me u ovoj blogosferi podržava u kukanju zbog ispita i mukama koje samostalni studentski život znači. Takođe i osnivač mreže srpskih blogera na last.fmu.

Ilija Studen - ovaj blog sam posećivao stalno sa nekim rupama od po mesec dana, i konačno sam pre par dana obogatio svoj RSS čitač ovim blogom. Kupili su me njegovi saveti o organizovanju u radu, što verujem da predstavlja svima problem.

Ivan Minic - Ivan je jedan od prvih ljudi koje sam upoznao u online svetu. Svoju ljubav prema književnosti pretočio je u blog što predstavlja vrlo zgodnu destinaciju za sve nas koji smo se otuđili od papira i stalno tražimo opravdanja zašto ne čitamo.

Ivanino blago - kao što sam i najavio ovaj blog, prava je retkost naći ljude koji su dovoljno hrabri da izguraju određeni problem na pravi način, a ne da ga trpaju ispod tepiha, skrivajući ga prvo od sebe a onda i od drugih. Ivanino blago je priča o životu deteta sa posebnim potrebama. Odrastajmo zajedno!

Mustra bečka - još jedan lifestyle blog. Ako ne znate koji film da gledate ovih dana, ovde ćete sigurno naći pravu preporuku i još mnogo čega zanimljivog.

Win win blog - ili reklame kod Ratka. Jedan od retkih fokusiranih blogova kod nas. Uglavnom piše o marketingu i advertizingu, i do kazuje nam da ma koliko mi kukali zbog reklama da smo ujedno i ovisni o njima. Nema ni njega u poslednje vreme, raspust i škola jedrenja su učinili svoje.

Nemanja S - Nemanja je web dizajner i konsultant kako mu ime bloga kaže. I nije baš najredovniji bloger, ali to on verovatno zbog kvaliteta
Nikola Vavic - blog sa najviše RSS pretplatnika od onih koje ja znam. Vrlo sličan koncept biznisblogu, na žalost u poslednje vreme slabije aktivan, ali svi ti čitaoci nisu tu za džabe.

Još jedan iz grupe slabije aktivnih u poslednje vreme je Aljoša. Radi čovek na novom sajtu, pa nema kad da piskara po blogu, no osoba koja stoji iza projekata kao što je BlogKatalog i Blogariat sigurno ima šta pametno da kaže tako da ćemo i njemu oprostiti.

Kod druga pitchweisa svako će naći temu po svojoj meri. Jedan od onih aktivnijih blogova, obuhvata širok spektar tema, od književnosti preko sporta do Interneta.

Foto Blogovi

Mejs, Kruno i Marinowski - većina geekova se trudi da budu dobri fotografi. Neki to stvarno i jesu. Ako volite fotke obavezno posetite ove sajtove. Još jednu sjajnu kolekciju slika možete naći kod Gojka, ali se ne osvežava već duže vreme pa zato nisam stavio u gornju trojku.

I kako to obično bude smorio sam se od ovolikog opisa i nabrojaću još par blogova koje neredovno posećujem najviše zbog inteziteta pisanja. Djuki, Kodi, Nixa, Djole, Tamburix, Zira, Marko, Dinke (ne piše o sportu :P), Futuria, Dizajnersi, SEO.hr, Veza, Blues itd. Naravno sigurno sam nekog zaboravio, ali dodaću već ako se setim…

Strani blogovi - Samo ću ih pobrojati jer sumnjam da je iko stigao do ovog dela strane. Uglavnom su vezani za Internet i sličnu tematiku. Provalićete već sami

YGG
Guy Kawasaki
eMarketingBlog
SeoBook
Problogger
RWW
TechCrunch
Mashable
Marketing pilgrim
Smashing magazin
Veerle

Dosta! Neću više, pomislićete da sam zavisnik…

U poslednje vreme sam slabo pisao o muzici, što je dosta netipično za mene. Razlog je verovatno
to što nemam zvučnike u stanu pa muziku konzumiram isključivo putem slušalica koje znaju da budu malo tople u ovo doba godine. Ali, ipak sam danas uspeo da izbunarim nešto što odavno pokušavam da nabavim, a nikako da se setim. Kladim se da ste i vi došli u situaciju da čujete neku pesmu na tvu, i poželite da je potražite na netu, no ta ideja vam nekako ispari i ubrzo zaboravite na istu.

Ova pesma predstavlja uvodnu špicu jedne sjajne emisije TV Lica - Kao sav normalan svet, koja se emituje već više godina jako uspešno na RTSu, i koja bi kada bih pravio neku listu top 5 emisija verovatno bila u istoj. U pitanju je pesma Come rain and come shine. Blues, soul, rnb, swing jazz, šta već ne razumem se u ovu vrstu muzike, na kraju krajeva i nebitno je važno je da nosi puno emocija sa sobom i da nas pogađa tačno tamo gde treba. Uživajte…

I’m gonna love you
Like nobody’s loved you
Come rain or come shine
High as a mountain and deep as a river
Come rain or come shine

Nažalost ovo nije originalna verzija iz špice, jer nisam mogao naći video od iste, a original izvode BB King i Eric Clapton. No, nadam se da će vam se i Ray Charles feat Superman svideti.

Nešto slično što bih vam preporučio da poslušate jeste Paul Anka, popularni pevač iz 60ih, koji je pre par godina prepevao trenutno popularne hitove u retro fazonu. Verovatno je većina vas čula njegovu verziju Wonderwalla. Opuštajuće i zanimljivo… Poslušajte, znam da neki od vas već odavno jesu

Zlatibor - Mokra Gora - Rafting Tarom - Tjentište aka bitka na Sutjeski - Višegrad - Splavarenje Drinom - etno selo Vrhpolje

Gore navedena mesta predstavljaju nešto najpribližnije mom odmoru ovog leta. Proveo sam u Ivanjici nekoliko dana kod kuće, sa par izleta do čuvene ariljske plaže Bossa Noga uglavnom radno, da bi zatim bio pozvan da krenem na ovo ludo putovanje kroz 3 zemlje kao anti-vodič Kabeze.

Verovatno se pitate šta je to anti-vodič. Pa, to vam je nešto što liči na vodiča, osim što vrlo verovatno ide prvi put na tu turu poput vas, i pokušava da iskoristi svoje poznavanje prirode i društva, pravljenja koktela od kojih se vrti u glavi i žabica na uznemirenim vodama balkanskim da bi vam učinio putovanje zanimljivijim. Katkada i pajac, alkoholičar ali i zaljubljeni pesnik sve shodno potrebama grupe koju vodite. I, imao sam zaista sjajnu grupu od nekih 50ak ljudi kojima sam nadam se uspeo da makar malo učinim ovo putovanje zanimljivijim. Najhrabrijima sam čak preneo svetu tajnu multimedijalnu veštinu pod nazivom Hop Cup (3x hop, 3xcup, 2xhop, 2xcup, hop, cup, hm) , da je prenose i šire poput neistine svuda oko sebe.

E sad, nisam bio prvi put na raftingu, bio sam i prošle godine i ne može se porediti doživljaj od prošle i ove godine, pre svega jer je nivo reke jako nizak i nema previše delova na kojima možete doživeti neki veliko lučenje adrenalina. Ali opet, kontam da je onima koji su prvi put bilo zanimljivo. Poseban kuriozitet raftinga je kupanje na Tari, koja je … mnooooogo hladna, ali i pored toga uspeo sam da skupim nekih 10ak minuta u vodi i sopstveni rekord u plivanju na nekoliko metara do čamca, čudno su me gledali, verovatno ne znajući da sam Black stena. Između Bosne i CG ima i free shopova, dosta njih se omastilo o povoljan alkohol, pa ako neko ide u tom pravcu naručite mu Sminrof vodku za 6eu/flaši ili Chivas za samo 15.

Sa druge strane prvi put sam posetio Tjentište, iliti mesto poznato po bitki na Sutjesci, super heroju Walteru, najvećem bazenu (bazen ima navodno 16k metara kvadratnih i piše najveći bazen, mislim da ima manje ali opet dosta je veliki) i festivalu koji navodno treba da se održi na tom mestu. Spomenik je zaista zanimljiv, simbolizuje prodor i face koje su poginule u istom (poginuo ukupno 3301 vojnik) a posebno je zanimljivo okruženje, totalno šumovito i nepristupačno, samim tim i jako čisto. Tu je negde u blizini i jedina prašuma na ovim prostorima Perućica.

Još jedan novitet je i splavarenje Drinom. E ovo je zaista banja, i ako deluje na prvi pogled smor o odnosu na rafting. Voda je znatno sporija, ali zato čamci imaju motore kad se smorite od veslanja, ima muzike na čamcu i svaki skiper nosi sa sobom rakiju. Milina… Traje isto nešto oko 3 sata, i završava se u etno selu Vrhpolje, negde blizu Ljubovije. Ovde se služi samo Valjevsko i domaća ‘rana, nije nešto veliko etno selo, i možda se ne razlikuje puno od vašeg sela, ali vredi videti nije skupo i klopa je dosta ukusna. Takođe kupanje tokom vožnje je ok, ni ova voda nije baš mlaka, ali dobro preživeli smo Taru, zašto ne bismo i Drinu.

Nešto više slika sa putovanja možete videti na mom flickru, nisam puno slikao jer su svi živi imali aparate a i kao što sam napomenuo neka mesta sam već posetio tako da mi je bilo smor da slikam. Sve u svemu zanimljiva ruta, nije da sam se naspavao i nauživao ali video sam nešto novo, nadihao sam svežeg vazduha i što je najvažnije promenio sredinu u kojoj svakodnevno boravim i uspeo 4 dana da ne proverim mail bez da imam krizu. I to je nešto.

Do sledećeg putovanja…