Zašto kupujem kod Kineza?
Poslednji boravak u Ivanjici mi je obratio pažnju na vrlo zanimljivu pojavu u Srbiji, ako isključimo Beograd, koji je i onako država za sebe po standardu i tržištu koje na istom postoji. Konkretno mislim na nepostajanje tržišta za ljude srednje kupovne moći, što inače predstavlja jednu od karakteristika početnih faza tranzicije, krajnosti, izražene u velikom procentu stanovništva koje karakteriše niska, sa jedne, i visoka, sa druge strane, kupovnu moć. Kako se približava kraj tranzicije to se i ovaj gap smanjuje te se pojavljuje nešto što do skora teško da je postojalo u Srbiji - srednji stalež.
I otkud sad Kinezi u celoj priči. Primer od pre mesec dana, kada sam boravio kući (!= Beograd) i pokušao da kupim papuče. Sa jedne strane imate prodavnice gde najjeftinije papuče koštaju cca 50eur i sa druge strane Kineze gde koštaju 200 din (2,5 eur + neponovljivi miris). Kojoj se strani prikloniti, ako biste kupili nešto kvalitetnije papuče, ali opet da ne date svoju sedmičnu potrošnju piva na isto? Daleko od toga da ne mogu da priuštim papuče od 50 eur, ali je to snobovski, makar meni, ipak, nosim ih samo par meseci u godini a i vrlo brzo se deformišu ma kakvog kvaliteta bili. Sa druge strane papuče od Kineza imaju vek trajanja jednak tih par meseci i posle toga dobijaju ono što, da se ne lažemo, i zaslužuju - kantu.
Izbor - ipak Kinezi. Nije zbog piva, majke mi :), ali činjenica je da većina ljudi ovako razmišlja. I zato nije čudo zašto ih ima sve više po Srbiji.
Šta ovde brine? I ako se sad slobodno može ustanoviti da u Srbiji postoji ta neka srednja klasa, pitanje je kada će postojati tržište za iste. Ako uzmemo konkretno primer za odeću, mislim da su u Srbiji svi u fazonu il si bos il si hadžija, ili pucaš na gornju ili da donju granu, preskačući ovu srednju kategoriju. Šta do tada? Do tada će Kinezi profitirati i uništavati i ono malo industrije u nas koje puca na tu nižu granu, jer teško im ko može parirati cenom. Setite se Novog Pazara i njihovog tekstila, e pa to je dosta propalo baš zahvaljujući Kinezima…
Napomenuo bih da nemam ništa protiv Kineza, mnogo ih je da bih pokušao nešto, a iskreno i prilično sam impresioniran njihovom kulturom. Na kraju krajeva i slika iz posta govori o tome da sam i ja dete kung fu-a, wing shua i ostalih hiiii-jaaaa-hasaaaa sportova…
Vidi i ovo!
- None Found
Нешто смо као гадљиви на Кинезе, али маса робе долази баш из Кине. Од неких крпица,папуча, компијутера,фотоапарата,звучника и сличне ствари. Најмање смо гадљиви на компијутере,фотоапарате и звучнике. Све познатије марке су прешле на производњу у Кину-у.Ем квалитетна производња ем за џабе радна снага. А и крпице и кожне ташне за виђеније госпође, које су дизајнирали италијани и француски мајстори моде су такође произведени у Кини. Што се тиче средњег сталежа, њега нема, истопљен је пре једно 20 година… уочи самог рата у року од једне године… он је истопљен и претопљен у једну нову класу - чемер класу…
Eniac @ August 25th, 2007
vazda su nama Rumuni radili u Srbiji cak i kada smo mi bili mnogo siromasnija drzava od njih.
Никада нисмо били сиромашнији од Румуна и Бугара…
али никада…
Тачно, али чланство у ЕУ није увек показатељ еконоиске развијености неке државе….
А што се тиче Кинеза и њихове робе, ина их свуда по Европи и шире…(па има их 1.25 милијарди
), само што тамо ваљају далеко квалитетнију робу него овде код нас.
Један мој пријатељ, када се вратио са вишемесечног пута по САД донео нам поклоне на којима је писало не Made in USA већ China…чак и на официјелним бејзбол лоптицама, толико о америчком националном спорту бр.1
Лично, код Кинеза купујем само сезонске ствари које “играју само једно лето” :)…тако ми бар остане више за пиво
Ama isti problem od pre mesec dana.
Isti i izbor. Kineske papuce za 300 dinara.