update: u saobraćajnoj nesreći 29. decembra 2007. godine poginulo je troje ukućana VB, medju kojima je i Zeka iz ovog teksta. Zeko, hvala i počivaj u miru…

Juče ništa nisam pisao, ne stižem iskreno priteglo me sa svih strana i trenutno preživljavam one trenutke koji mi značajno utiču na dalji tok života. No da ne kukam, o tome kad sve prođe tema ovog posta jeste neočekivana poseta jučašnjeg dana. I to najverovatnije zahvaljujući Velikom bratu, u koji je ušao Zeka, jedan od članova Kabeze, organizacije sa kojom često putujem i sarađujem.

Poseta se od ulaska u kuću do kraja dana za neka 2 sata povećala 5 puta i to sve na jednu ključnu reč Kabeza. Zanimljivo je koliko u ljudima koji prate ovaj itekako popularan serijal, tinja taj voajerski duh koji želi da zna sve o svakome i svačemu, proširem i na Internet. Biće zanimljivo pratiti rast traffica na samom sajtu Kabeze kako bude odmicao serijal, kao i na samu popularnost organizacije. Izgleda da onaj mail o tetoviranju učesnika Velikog brata ipak ima realne osnove obzirom na snažni marketinški potencijal ovog serijala. Jedina prepreka je producentska kuća koja verovatno ovako nešto ne bi dozvolila. Videćemo, preneću
update: živo me interesuje kako je Veliki Brat uticao na Burek. Pokušaći da nahvatam Ivana da vidim jel imalo nekog ozbiljnijeg povećanja traffica na ključnu reč Burek. Stay tuned!

Zbog malog kriminala koji sam napravio pretraživačima sa svojim nadimkom, rešio sam da onima koji traže ključnu reč ENIAC ponudim i pravi odgovor. Inače nadimak datira iz 2001. godine kada datiraju i moji Internet počeci. Zanesen da jednog dana postanem haker kao i sva deca, nadenuo sam sebi nadimak nad nadimcima. Od ENIAC-a je sve počelo i računari su ovo što jesu delom zbog njega, a ja se kao što već i vidite baš i nisam proslavio…

ENIAC, skraćenica od engleske složenice Electronic Numerical Integrator And Computer označava prvi digitalni elektronski računar kog je bilo moguće programirati u cilju rešavanja širokog spektra računarskih problema, mada su i raniji računari pravljeni sa nekim od ovih osobina. ENIAC je dizajniran i izgrađen u svrhu izračunavanja balističkih tablica za američku vojsku. Prvi problemi rešavani na ENIAC-u bili su, pak, povezani sa izradom hidrogenske bombe.

Razvoj

Ugovor je potpisan 5. juna 1943. i projekat PX vodila je Murova škola elektroinženjerstva pri Pensilvanijskom univerzitetu počev od jula 1943. Projekat je obelodanjen 14. februara 1946. na Penu i koštao je skoro 500 000 američkih dolara. Rad na ENIAC–u je prekinut 9. novembra 1946. radi obnove i nadogradnje memorije, i prebačen je u Merilend 1947. godine. Tu je ponovo pušten u rad 29. jula iste godine, i radio je neprestano sve do 23:45 2. oktobra 1955. godine.

ENIAC je nastao po zamisli i dizajnu Džona Vilijama Močlija (John William Mauchly) i Džona Prespera Ekerta (John Presper Eckert) sa Pensilvanijskog univerziteta. Patent na ENIAC-a koji je odobren 1946. je poništen presudom američkog Saveznog suda u slučaju Hanivel protiv Sperija Randa (Honeywell, Inc. v. Sperry Rand Corp., et al.), koja je predstavljala prekretnicu jer je njom izum elektronskog digitalnog računara stavljen u javno vlasništvo.

Opis

U fizičkom pogledu, ENIAC je bio ogroman u odnosu na savremene računarske standarde. U sebi je sadržao 17.468 vakuumskih cevi, 7200 kristalnih dioda, 1500 releja, 70.000 otpornika, 10.000 kondenzatora i oko 5 miliona ručno zalemljenih spojnica. Težio je oko 27 tona, a dimenzije su mu bile 8 stopa (2,4 metra) sa 3 stope (0,9 metara) sa 100 stopa (30 metara), zauzimao je 1800 kvadratnih stopa (167) i trošio je 150 kW snage. Ulaz je bio moguć sa IBM čitača, dok je IBM bušilica za kartice korišćena za izlaz. Ove kartice su mogle stvarati štampani izlaz koristeći IBM računsku mašinu, verovatno IBM 405.

ENIAC je koristio cilindarske brojače sa deset pozicija za skladištenje brojeva; svaka cifra koristila je 36 elektronskih cevi, od kojih su deset bile dualne triode koje su činile bistabilna kola cilindarskog brojača. Aritmetika je izvođena „brojeći“ otkucaje cilindričnim brojačem i generisanjem nosećih taktova ukoliko bi se brojač „uvio“, pri čemu je ideja bila u tome da se oponaša u elektronici operacija cifarskih točkova mehaničke mašine za sabiranje. ENIAC je imao 20 desetocifrenih memorijskih elemenata koji su koristili metodu komplementa od 10 i mogao je da izvodi 5.000 prostih operacija sabiranja ili odbrojavanja između bilo kog od njih i izvora (npr. drugog akumulatora, stalnog prenosnika) svake sekunde (Bilo je moguće povezati više akumulatora da rade istovremeno, tako da je brzina izvršavanja operacija bila potencijalno mnogo brža zahvaljujući paralelnoj operaciji). Bilo je moguće povezati sadržaj jednog akumulatora sa drugim da bi se izvela aritmetika dvostruke preciznosti, ali tajming kola u akumulatoru je sprečavao povezivanje tri ili više akumulatora radi više preciznosti.

Brzina

ENIAC je koristio četiri od ovih akumulatora kontrolisanih posebnom jedinicom Množioca i mogao je da obavlja 385 operacija množenja u sekundi. Sa pet akumulatora bilo je upravljano naročitom jedinicom Delioca/Izračunaoca kvadratnog korena i mogao je da obavlja četrdeset operacija deljenja ili tri operacije izračunavanja kvadratnog korena u sekundi. Ostalih 9 jedinica u ENIAC – u su bile inicijaciona jedinica (pokretala je i zaustavljala mašinu), ciklusna jedinica (sinhronizovala druge jedinice), glavni programer (kontrolisao „krivudavo“ kretanje), čitač (upravljao IBM čitačem bušenih kartica), štampač (upravljao bušačem kartica), stalni prenosnik i tri tablice funkcija. U inženjere koji su dizajnirali spadaju Bob Šo (Bob Shaw) (tablice funkcija), Čuan Ču (Chuan Chu) (delilac/izračunalac kvadratnog korena), Kajt Šarples (Kite Sharpless) (glavni programer), Artur Burks (Arthur Burks) (množilac), Hari Haski (Harry Husky) (čitač/štampač) i Džek Dejvis (Jack Davis) (akumulatori).

Opis Rohasa i Hašagena (Rojas & Hashagen) pruža više detalja o trajanju operacija, koje se donekle razlikuje od gore navedenih. Osnovni takt mašine je bio 200 mikrosekundi ili 5.000 ciklusa u sekundi za operacije sa desetocifrenim brojevima. U jednom od ovih ciklusa, ENIAC je mogao da upiše broj u registar, pročita broj iz registra ili da sabere dva broja. Za množenje 10 – cifrenog broja d – cifrenim brojem (za d manje od ili jednako od 10) trebalo je d+4 ciklusa, tako da je za množenje 10 – cifrenog 10 – cifrenim brojem trebalo 14 ciklusa, ili 2800 mikrosekundi – dakle, brzinom od 357 po sekundi. Ukoliko bi jedan broj imao manje od 10 cifara, operacija bi bila tim brža. Deljenje i računanje kvadratnog korena trajalo je 13(d+1) ciklusa, gde je d broj cifara u rezultatu (koeficijent ili kvadratni koren). Tako je deljenje ili kvadratni koren trajalo najviše 143 ciklusa, ili 28.600 mikrosekundi – brzina od 35 po sekundi. Ako bi rezultat imao manje od 10 cifara dolaženje do njega zahtevalo bi manje vremena.

Pouzdanost

Osnovne komponente ENIAC– a bile su elektronske cevi korišćene u radio-prijemnicima i ostalim elektronskim uređajima tog vremena. Svaka elektronska cev imala je 8 nožica i ove cevi zvale su se oktalne cevi. Prilikom konstrucije korišćeno je 7 različitih vrsta elektronskih cevi:

* elektronske cevi tipa 6SN7 korišćene za bistabilne multivibratore koji su činili dekadne akumulatore - memoriju ENIACa
* elektronske cevi tipova 6L7, 6SJ7, 6SA7 i 6AC7 korišćene za logičke sklopove I, ILI, NE
* elektronske cevi tipova 6L6 i 6V6 korišćene za slanje signala i za pojačavanje signala između delova konstrukcije

Neki stručnjaci predvideli su da će se kvarovi na cevima javljati tako često da mašina nikada neće biti upotrebljiva. Ova predskazanja ispostavila su se delimično tačnim: nekoliko cevi pregorevalo je skoro svakog dana, ostavljajući ga nefunkcionalnim skoro polovinu vremena. Naročite visokopouzdane cevi nisu bile dostupne sve do 1948. Međutim, većina ovih kvarova dešavala se tokom zagrevanja i hlađenja, kada su grejači i katodne cevi bili pod najvećim grejnim pritiskom (termalnim stresom). Zato je uvedeno nekoliko novina:

* ENIAC se nije nikada nikada gasio. Ovim veoma jednostavnim (mada izuzetno skupim) rešenjem inženjeri su smanjili broj otkazivanja cevi ENIAC– a na prihvatljivu stopu od samo jedne cevi svaka dva dana.
* napajanje komponenti je smanjeno 10% od nominalnog – smanjenjem napona smanjivala se opterećenost unutar elektronske cevi i time produžavao radni vek
* sve komponente su bile dostupne na prednjoj strani računara što je omogućavalo bržu zamenu elektronskih cevi, te omogućavalo proveru rada računara po paljenju i gašenju pojedinih cevi.

Prema intervjuu sa Ekertom 1989. godine cevi koje su se neprestano kvarile bile su uglavnom mit: „Čak i kada nam pregori cev, što se dešava tek na svakih par dana, u mogućnosti smo da lociramo problem u roku od 15 minuta.“ 1954. godine najduži period rada bez anomalija bio je 116 sati (blizu pet dana).

Programabilnost

Šest žena koje su se najviše bavile programiranjem ENIAC – a upravljajući njegovim prekidaćima i kablovima primljene su 1997. u Women in Technology International Hall of Fame. Njihova imena su Kej Meknolti (Kay McNulty), Beti Dženingz (Betty Jennings), Beti Snajder (Betty Snyder), Marlin Veskof (Marlyn Wescoff), Fren Bilas (Fran Bilas) i Rut Lihterman (Ruth Lichterman).

Ekert i Močli iskoristili su iskustvo koje su stekli i osnovali su Ekert – Močli Računarsku Korporaciju, koja je proizvela svoj prvi računar, BINAC, 1949. pre nego što ju je kupio Remington Rand 1950. i preimenovao u svoj UNIVAC odeljak.

ENIAC je bio jedinstvenog dizajna i nikada nije ponovljen. Zaustavljanje na dizajnu iz 1943. značilo je da je računar imao veliki broj nedostataka koji nisu rešeni, pogotovu nemogućnost pohranjivanja programa. Ali ideje proizašle iz rada na njemu i inspiracija mnogim ljudima kao što je Džon fon Nojman imale su veoma značajan uticaj na razvoj kasnijih računara, u prvom redu EDVAC, EDSAC i SEAC. Na ENIAC – u je učinjen veliki broj unapređenja, počev od 1948., uključujući primitivni „samo za čitanje“ pohranjen mehanizam za programiranje koji je koristio Tablice funkcija kao programski ROM, što je bila ideja predložena od strane Džona fon Nojmana (John von Neumann). Tri cifre jednog akumulatora korišćen je kao brojilac programa, drugi akumulator je korišćen kao glavni akumulator, sledeći akumulator je korišćen za učitavanje adresa za čitanje podataka sa tablica funkcija, dok je ostatak akumulatora (1 – 5, 7, 9 – 14, 17 – 19) uglavnom bio korišćen kao podatkovna memorija. Prvi put je predstavljen kao računar pohranjenog programa 16. septembra 1948., tom prilikom izvršavajući program koji je napisala Adel Goldstin (Adele Goldstine) po zamisli Džona fon Nojmana. Ova izmena umanjila je brzinu rada za faktor šest i uklonila mogućnost paralelnog operisanja, ali uzevši u obzir da je skratila vreme potrebno za reprogramiranje, koje je inače trajalo danima, na sate, smatralo se veoma vredno iskorišćenim gubitkom performansi. Takođe, analize su pokazale da kao rezultat razlika između brzine računanja i elektromehaničke brzine ulaz/izlaz, skoro svaki praktičan problem iz stvarnog sveta je bio I/0 vezan čak i ako se ne koristi prvobitna paralelnost mašine i većina bi bila I/0 vezana, čak i posle smanjenja u brzini uzrokovanog ovom redukcijom. Jula 1953., proširenje od 100 reči memorije jezgra dodato je sistemu, koristeći kodiranje binarnom decimalom, excess-3 predstavljanje broja. Da bi podržao ovo proširenje memorije, ENIAC je opremljen novim odabiračem Tablica funkcija, Odabiračem memorijske adrese, Kolima za oblikovanje impulsa, a i tri nove naredbe su dodate mehanizmu programiranja.

Tekst preuzet sa Wikipedije.

Dobio sam sliku preko AIESEC liste i iskrivio se od smeha. Vrhunska geek fora, moguće da je provaljena ali neka je ovde u arhivi da pokažem deci :). Ne znam ko je autor, ako se prepozna nek se javi, biću rad da mu se javno zahvalim.

Ili, oko malih stvari svađamo se mi. Sigurno ste radili u nekom timu, i imali problema da sa istim ugovorite sledeći sastanak. Jedan treba da se vidi sa devojkom, drugi mora da uči, treći ide kod frizera, i nikako da se nađete na određenom vremenu i datumu. Onda ide ono čuveno, dogovorićemo se preko maila i izabere se uglavnom jako nepovoljno rešenje. Niste jedini, i to je upravo bila zvezda vodilja kreatiorima Doodle-a, još jednog evropskog startapa “vrlo kreativnog” imena, ne nešto preterano novog (recimo da postoji više od godinu dana), ali nesumnjivo korisnog.

Manija startapa je možda neke smorila, ali je i svakako donela dosta kvalitetnih i korisnih servisa. O nekima sam i već pisao tokom svoje blog karijere, poput Geni-ja i picnik-a, koji predstavljaju punokrvne web aplikacije, zahvaljujući kojima počinjete da razmišljate kako se desktop aplikacijama bliži polako kraj. Gorespomenuti Doodle se ne može pohvaliti tolikom kompleksnošću, iza celog projekta je dosa prosta ideja, ali nadasve korisna i upotrebljiva u svakodnevnom zakazivanju sastanaka i problemima koji tom prilikom nastaju.

Kako Doodle funkcioniše?

Princip je jako jednostavan, otvaranjem ankete za zakazivanje sastanka definišete vremenski opseg u kom se on može odviti i pošaljete permalink prema svima koji trebaju da posete sastanak, gledaju film ili šta već, ostavljam vama da izaberete. Svako od učesnika označi datume koji mu najviše odgovaraju, i na osnovu onog dana sa najviše OK odgovora se i organizuje sastanak. Deluje zaista banalno, ali u uslovima vremenskog deficita može prilično pomoći u uštedi istog. Da nije tako verovatno i ne bi postojala ogromna količina alata za time management i online kolaboraciju.

Igrajte se, isprobajte i iskoristite mogućnosti servisa poput ovog da više vremena posvetite sebi i svojim prijateljima. Jer, kako mi je i Marko danas potvrdio, život izvan cyber sveta zaista postoji…

Popularnost ove druge po redu društvene mreže (osim ako ne verujete u one glupe podatke o orkutu) je neverovatna. Broj aplikacija koje se proizvedu za nju eksponencijalno raste, ali i broj zezalica koje imaju za temu facebook. Ovog puta sam slučajno naišao sa pesmice o facebooku, i ima ih prilično, i samo jedna ima ispod 100.000 pregleda na facebooku što je još jedan pokazatelj popularnosti ove društvene mreže. Po mom mišljenju, svoju popularnost duguje odličnoj aplikaciji koja pokreće ovu mrežu, koja zaista radi beskprekorno i brzo, čak i na mnogo lošijim konekcijama, ali i svoj prašini koja se podigla oko Zuckerberovog odbijanja ponude koja se teško odbija. I ako su pokušavali da ih na sve načine ugroze, pričom o ukradenom kodu i slično, činjenica je da to nije uticalo na facebook, i da njegova popularnost konstantno raste.

Evo i pesmica pa uživajte.

Geekovi su dočekali svojih 5 minuta, da jednom za svagda dokažu širokim narodnim masama da su oni zapravo supercool. U prvim borbenim linijama zatičemo Džen, Roja i Mosa kad predstavnike IT odeljenja Reynholm Industries, fiktivne industrije situirane u centralnom Londonu. Obećava?

Ne pišem baš puno u kategoriji TV, jer ga i ne gledam baš puno, osim možda pred spavanje, pogotovu ne o serijama, jer teško da mogu da se obavežem da svakog dana u neko vreme sedim pored TV-a. Nemoguće. Mada, kad bolje razmislim ko još gleda serije na TV-u. E pa, ja ih ni na kompjuteru uglavnom ne gledam, jer obično mi preporuče neku seriju u devetoj sezoni što znači 15 dana ne ustajanja iz stolice da bih pohvatao o čemu se radi, i mogao da se divim istoj sa onim ko mi je preporučio. NOOOT!

Ali sama povezanost nečega sa rečju geek me natera da to isto ispratim, te je to i slučaj sa serijom IT crowd, koju sam nabasao kod Siniše na blogu.Tim pre što je tek druga sezona u emitovanju, a i prva ima samo 6 epizoda koje traju nekih 20ak minuta. Idealno za pauzu!

I da pređemo na radnju. Kao što sam spomenuo Džen, Mos i Roj rade u IT odeljenju velike korporacije koja se nalazi u Londonu. Džen je ambiciozna želi da napreduje, ali je šef šalje u ozloglašeno IT odeljenje koje se nalazi u podrumu solitera i u kojem obitavaju 2 ubergeeka kojima je kompjuter sve i svja. Pritom, Džen ne zna ništa o kompjuterima…

Posebnu zanimljivost ove serije čini način na koji je uređen geek ambijent, i na koji način su predstavljene fore. Nisam čitao o scenaristi(ma), ali izgleda da je iza svega ovoga opasna geek ekipa, tako da neke fore jedva i ja mogu da pohvatam. Parodira sve sve živo i neživo vezano za geek život, u kancelariji ćete videti plakat O’Reily-ja, videćete Roja koji nosi majicu RTFM, natpis na vratima mp3 is not a crime ali i imati priliku da vidite kako izgleda razgovor između 2 Simsa (neko igrao The Sims?) u stvarnom svetu.

Ostatak vam neću otkrivati, pogledajte, 10 epizoda to vam je jedno popodne, a zabava zagarantovana! I, ako ne skapirate neke fore, ne bojte se nisu mi mnogo veći geekovi od vas, to je valjda zbog embarga
Ako li vam slučajno ovo nije dovoljno svratite kod Nixe, on Vam je napravio spisak za celu zimu, pa ako ste dovoljno hrabri prepustite se.

Sigurno i vas smara da brišete nešto, pa potom i da praznite kanticu (dosta mi je i kućnog smeća, gde još i oko virtuelnog da se cimam). Pa iskreno i mene to smara, i zato po defaultu koristim tu svemoćnu SHIFT + DELETE kombinaciju. Štedi vreme i oslobađa muke kliktanja empty recycle bin. I tako, dok se ne opeknete. Međutim mene ona novija, ko se mlekom opeče i u jogurt duva, izgleda nije previše dodirnula te sam opet danas imao situaciju, jelte.

Dešavalo mi se ranije, ali uglavnom imam backupove svega bitnog tako da ako i nešto obrišem bože moj, znate kako kažu ko nema u glavi ima na Internetu (danas sam sav poslovičan). Međutim danas je bila malo drugačija situacija jer je u toj gomili koju sam slučajno obrisao bilo i nešto na čemu radim te ne postoji u backup arhivi. I, ta magična kombinacija tastera, uz moju percepciju na najnižem nivou mogla me je koštati nekoliko dana života, ali srećom tu je bio Goran, kao jedan od retkih ranoranilaca u mojim kontaktima, i preporučio mi nekoliko programa, od kojih je SmartUndelete, vrlo efikasno otklonio problem i povratio SVE podatke. Pokušao sam sa nekim besplatnim surogatima poput FreeUndelete, ali ne pokušavajte sa sličnim, samo ćete još više izgubiti živce.

Za kraj trebao bi da ide onaj čuveni video iz Mi nismo anđeli 2 (Mis’im šta reći), a moji zaključci su da ipak treba raditi naspavan, jer nespavanje može da vas dovede u vrlo nezgodne situacije, a nećete uvek imati pomoć pri sebi. Ovom prilikom bih se još jednom zahvalio Goranu koji mi je dao preporuku za ovo sjajno programče. Nadam se da vama neće trebati!

ps. slika koja ide uz post služi da vam dodatno ulije strah korišćenja famozne prečice…

Tržište social networka na Balkanu ne miruje. Dobili smo prvi SN u top100 (MyEXIT za vreme EXITa), dok se i Coca-Cola polako diže iz relativno slabijeg početka od pre par meseci. Naime, sama korporacija uvidela je značaj SN za promociju najvećeg brenda na svetu i tom prilikom angažovana je posebna osoba koja se bavi razvojem same mreže što je još jedan dokaz da Balkan postaje značajan na svetskom Internet nebu. Ali to nije sve, kao što ste iz naslova mogli da provalite, najuspešnija mreža na ex-yu prostorima Dernek, koji broji oko 70.000 članova i predstavlja najposećeniji sajt u BiH dobila je svog brata namenjenog za tržište Srbije i Crne Gore - Furka.com

Furka.com je pilot projekat API grupacije koja stoji iza najpopularnijeg BH portala Dernek.ba koji ima preko 70,000 dnevnih poseta. Dakle, u pitanju je totalno isti sajt kao i Dernek, promenjene su boje i izvršena je površna jezička lokalizacija (u nekim delovima jako neuspešna) ali iz diskusija u prethodnim tekstovima ne sumnjam da će ovaj koncept ponovo uspeti da prikupi dosta “raje” kako za samo 6 dana već ima 5000 ljudi (mada smo i prošli put sumnjali u brojke).

Kako? Razlika izmedju prošlog teksta i ovog je u tome što sam se sad registrovao, što uglavnom i radim, nego sam nekako preskočio Dernek. Ključna stvar prilikom zadobijanja ovolikog broja članova jeste u dobrom invitation modelu, kombinovanom sa MSN messengerom, gde dolazi do poklapanja ciljnih grupa pa samim tim i procenat ljudi koji se registruju na invatation je dosta veliki (između ostalog i ja sam dobio invatation :)).

O uspehu MSNa, i emocionalnom dizajnu, Marko je napisao dosta dobar tekst, na osnovu koga možete zaključiti i zašto toliko ljudi na ovim mrežama. Da u pitanju su žene… Ako nemate “dobre ribe” teško da vam i neki masovniji SN može uspeti.

Ostaje da vidimo šta će počiniti Furka, ne sumnjam da će u pitanju velike brojke članova u narednih nekoliko dana, pitanje je samo koliko daleko ovaj klon može dogurati.

edit: evo i linka do mog profila, autorski tim sajta je posetio blog i kao nagradu me stavio za ličnost dana. Hvala

Teški trenuci za vas i vašu geek karijeru. Provodite zabrinjujuće malo vremena na internetu, i često uhvatite sebe u situaciji kako razmišljate o ispitima… Prepoznajete, ispitni je rok. Put u prosperitetnu budućnost, pogotovu ovaj oktobarski. Kako se fokusirati na isti?

Postavio sam sebi prvo pitanje, Enijače sine gde najviše provodiš vreme? Logičan odgovor je za kompjuterom. Ne znam koliko puta otvorim browser u toku dana, i to uvek u sred učenja, što mi naravno vrlo često oduzme nedozvoljeno mnogo vremena, i tako iz dana u dan. No, ipak sam našao vrlo efikasnu metodu koja kombinovana sa visokim nivoom autosugestije može dovesti do zadovoljavajućeg rezultata! Pogađajte… U pitanju je ispitni rok wallpaper!!!

Kao što vidite jako je bitno da wallpaper izgleda dobro i da ima puno detalja, u suprotnom nećete izgubiti dovoljno vremena od učenja praveći isti što donekle nema smisla u geek svetu, a i treba zadovoljiti dizajnersku sujetu. Naravno uz sve to dodati malu dozu predizborne patetike koja čini da u vašem srcu tinja stalna misao o otadžbini ispitima i o prosperitetu koji nastaje polaganjem istih. Uz sve to sklonite ikonice sa desktopa (desni klik -> arrange icons by -> show desktop icons odčekirajte) da pozornost o ispitnom roku stalno bude na visokom nivou. I na kraju posetite crkvu pred ispit, nevidljive sile nikad dosta.

Ako vam se sve ovo svidelo mogu da vam pošaljem i psd pa da prilagodite postojeći dizajn sebi. Trenutna verzija je optimizovana samo za tri ispita što se smatra optimalnim brojem položenih ispita u jednom ispitnom roku. Samo zatražite istu u komentarima…

Često vam se desi da biste nešto napisali na blog a da u tom trenutku jednostavno nemate vremena da napišete članak, ili vas jednostavno mrzi. Ubrzo potom nekako ta ideja izvetri i nikako da je realizujete, pa dozvolite da vam blog zvrji prazan i po nekoliko dana, sedmica, meseci (zavisno od nivoa kompulsivnosti :)). Daleko od toga da vaša kreativnost ne doseže granice nezamislivog, ali zašto nekad ispustiti jako dobru temu zarad lenjosti ili čega već ako postoji već način da se tekst u nekoj skorijoj budućnosti napiše.

Kako ja to radim? Nismo jedini koji imaju slične probleme, i većina blog platformi (WP u mom slučaju) poseduju ono čuveno dugme SAVE, gde vaš započeti članak ide u drafts i čeka svetlost dana. Iskoristite tu opciju, posvetite nekoliko sekundi skiciranju ideje čisto da ona ne odleti, napišite okvirni naslov i nabacajte ključne reči, fraze i šta vam već može pomoći kasnije u pisanju teksta. Sledeći put, kad budete imali vremena sačakaće vas ideja o kojoj ste razmišljali, delimično razrađena i ostaje vam samo da je uobličite i objavite na blogu. Samim tim i više sadržaja i zagarantovano viši nivo kompulsivnosti

Nadam se da će vam ovo koristiti nije baš da sam izmislio toplu vodu, ali predstavlja ponekad dosta korisnu metodu za “čuvanje misli”. Na kraju krajeva ako i nemate vremena da napravite draft na kompu, zapišite na papir, bitno je da ideja ostane tu gde jeste, a vi ćete već naći i vreme kad da je realizujete. Sve ovo, naravno u cilju, redovnog održavanja bloga, što je jedan od preduslova da bi se neki blog smatrao uspešnim.