Konferencija o kojoj sam pričao toliko vremena je došla i prošla, i red je da joj se posveti koji red, jer u najmanju ruku ona to zaslužuje.

Verovatno ste mogli čuti o mom prošlogodišnjem viđenju iste. Događaj koji me je pokrenuo, naterao da počnem ozbiljnije da radim na sebi, i poslovima vezanim za Internet, povezao sa nekim ljudima koji su znali da me usmere, i dalje to čine i naravno navukao na isti, te ovogodišnji ne bih propustio ni da mi se dete rađalo (zvuči dobro, i ako verovatno nije istina ).

Pre svega obratiću pažnju na organizaciju i lokaciju samog događaja pre nego što pređem na one juicy parts. Organizacija je napredovala, za razliku od prošle godine gde je bilo povremenih štucanja, kašnjenja, probijanja rokova, gužve, konstantnih izlaženja, škripanja i šta li već sve, ove godine, pre svega zahvaljujući lokaciji, ali i činjenici da je kotizacijom koliko toliko uskraćeno besposličarima da švrljaju po sali, svega toga nema. Sala je zaista impresivno izgledala u poređenju sa prošlom godinom, dosta dobro tehnički opremljena, obećani wireless nije izostao te je i zahtevna IT publika bila maksimalno zadovoljena. Niška Banja kao mesto imala je svoje prednosti i mane. Prednosti naravno vezane za miran kraj, relativno malo mesto gotovo posvećeno samo nama pogodilo je većem zbližavanju izmedju učesnika konferencije u poređenju recimo sa nekim većim mesto gde bismo se svi raštrkali i sl. Eventualna mana jeste baš ta udaljenost od grada, što u večernjim boemskim satima zna da bude malo nezgodno, ali snalazili smo se nekako. Extra bonus je bio i welness centar u hotelu o kome se održavala konferencija ali o tome malo više u juicy parts.

Predavanja

Pričali smo danas pred kraj konferencije o predavanjima. Zaključak je da predavanja možda nisu ispunila početni cilj, u smislu da su bila prilagođena preduzetnicima, jer zaista sumnjam da bi većinu stvari oni mogli svariti. Jedino predavanje koje je bilo prilagođeno njima održao je Zvonko Šošević i to nije naišlo baš na najbolji odjek pre svega zbog velikog broja ljudi koji su u poslu. No, svejedno, kako je i broj ljudi iz malih i srednjih preduzeća koji se ne bave ITjem bio nedovoljno veliki, mislim da je većina zadovoljna. Okupljeno je manje više sve što iole vredi na domaćem Internetu, teme po danima su dosta ispoštovane što je doprinelo sticanju šire slike o tim oblastima. U okviru celog eventa održan je i okrugli sto na temu organizacije IT događaja u Srbiji i šire, gde se okupio zavidan broj ljudi i diskusijom pokušao da da predloge na neke probleme koji su očiti i koji se ponavljaju iz dešavanje u dešavanje.

Druženje i poslovna strana

Cilj konferencija poput ove jeste povezivanje sa što većim brojem ljudi i sklapanje poslova i partnerstava. Ni u ovom slučaju to nije izostalo. Retke su prilike da se skupi ovoliko broj ljudi iz struke na jednom mestu, i moram priznati da sam bio prijatno iznenađen ponudama. Dobio sam ih nekoliko, i većinu sam nažalost morao da odbijem zbog ogromnog broja obaveza koje imam u narednom periodu, ali mislim da su ljudi na neki način dobili jasniju sliku o tome ko šta može i koliko što je sjajno, i obećava da će i u budućnosti biti još više saradnji.

Juicy parts

Ljudi, ja sam bre srećan. Trebalo mi je nešto ovako, da se malo odmorim i ispričam sa istomišljenicima. Itekako I ne možete da verujete koliko me ljudi pitalo gde mi je kosa (ko razume shvatiće). Ekipa koja je došla na seminar se manje više poznaje već duži period. Dopisujemo se tu i tamo, ponekad padne i neki posao, ali i iskoristimo svaku priliku da se ispričamo i sve to zalijemo. Kako je Niš poznat po kvalitetnim kafanama, meraku i začinima sve je ovo dobilo jaču notu. Prva noć posle zaista sjajnog dana, preselila se u kafanu Čiča, u podnožju banje sa kvalitetnom klopom i povoljnim alkoholom. Izginili su jagnje i par čokanja rakije sve to uz najbolje kafanske pesme, poneko lole ubavo, i druženje. Dunja koju smo pili bila je zaista izvrsna, to je prva rakija koju sam pio da ima ukus voća od kog se pravi, što zna da zavara, ali srećom vraćali smo se kolima. No, fino smo se i najeli (pozdrav za bokija i pajaju aka tehnička podrška seminara) tako da valjda nije bilo problema. Za razliku od većine IT događaja imali smo i dve dame, naravno Sandru i Draganu (koja je bila i konferansije), tako da nas nisu mogli prozivati da smo kao što jednom spomenuh kobajaBuzz. Kad smo već kod Draganine titule tog dana sam odlučio i sebi da nadenem novu a to je bloger nutricionista, jer nekako zvuči baš pravo što bi rekli Bosanci. No da se vratim na temu. Posle te večere otišli smo u hotel gde smo nastavili da pričamo zamislite o čemu, o Internetu :). Mala ali probrana ekipa (torbica, Dragan, Vlada, Bojan i Vita) do dobrih 6 izjutra provela je razmenjujući iskustva i donekle pripremajući se za okrugli sto koji zapravo nije okrugao. Boki je srećom presekao tu negde oko 6 inače ko zna do kada bi odseli. E sad ima tu jedna fora. Kako sam ja jedini od cele te ekipe bio u privatnom smeštaju, oni su se fino smestili u sobe i ja uputio ka istom. No, kako je Niška Banja stecište nadasve napredne 60+, ležemo pre 10 generacije, ja sam u svojoj vili poljubio vrata. Gazde su neki matorci, i meni je bilo jako glupo da ih budim tako rano, tako da sam iskoristio tu priliku da se prošetam malo do Niša i popijem kafu. U Nišu tako rano naravno ništa nije radilo osim pekara (ubio sam Burek), te sam nekako izdržao do 8 i vratio se u vilu na zasluženih sat i po sna. Inače, ni ostali se nisu baš naspavali kako sam sutradan saznao. Sledećeg dana je to druženje logično izostalo jer smo bili mrtvi umorni.

Kafana kod Rajka nije posećivana masovno nažalost, ali toliko spominjana rebarca nisu se osetila zapostavljenim. Juče, tj drugog dana konferencije sam otišao sa nekim lokalnim društvom kod Rajka i urnisao se. Mislim da je poenta odlaska u ovu kafanu pored izvrsnog obroka, nauk kako se ne treba hraniti tokom ostalih 300 nešto dana. Rebarca u kajmaku i ‘ladan Jelen - priceless. Opet žao mi je što nismo išli svi zajedno.

Hit hotela u kome je bila konferencija jeste welness centar, koji je manje više bio džaba u odnosu na lokalne uslove. Ekipa mladih i naprednih Internet preduzetnika odlučivala je o budućnosti srpskog interneta, nigde drugde do u đakuziju welnes centra. Nažalost nismo imali aparat da se slikamo, ali zaista neponovljivo je iskustvo. Za kraj, tj danas iskoristili smo nek ide život princip i otišli i na masažu…eeee… to je život. Topla preporuka je da ne masirate prepone. Nismo se usudili… Ovo me baš opustilo, obzirom da ove godine nisam bio na bilo kakvom odmoru, tako da mu dođe nešto kao additional value cele priče.

I eto, to je ono čega sada mogu da se setim. Zaista sjajna 3 dana za mene. Aca i Vita su kao što rekoh odradili super stvar i verujem da će se o bizbuzzu puno pričati narednih dana. Očekujem da neko postavi slike, jer nisam nosio aparat pa ću ih već linkovati ovde. Iskoristio bih priliku i da se zahvalim ekipi koja mi je pravila društvo svih ovih dana: Srđan, Marko, Torbica, Vlada, Nixa, Vita, Aca, Sandra, Dragana, Boki, Dragan, Sloba, Moma, Ilija, Peca, FON i AIESEC ekipe… bez vas ne bi bilo ni približno isto…

Toliko od mene, do sledećeg bizbuzza…

Da bi uspeo prvo nauči da padaš rekoše neki. I ako možda nisam pao kao što bi to moglo izgledati situacije koje su me snalazile u poslednje vreme učinile su da se osećam jako nisko, i navodile na sve češća preispitivanja. Vredelo je, isplatilo se, poštovani čitaoci, u prilici ste da čitate studenta četvrte godine. Bezuslovni život je zvanično počeo.

Nikako da stignem da napišem ovu jako radosnu vest, posle ispita sam spavao jer sam celu noć učio, dan posle toga sastančio i jurio oko odlaska u Niš, odakle i sada pišem (bizbuzz je u toku). Neki su je već i saznali drugim putem, no svakako ne sme da prođe nezapaženo i na blogu. Uspeo sam, ponekad se i sam pitam kako. Suština mog uspeha je verovatno u stalnom kukanju, čupanju za kosu, preispitivanju i ma koliko to ružno izgledalo, verujem da negde u podsvesti deluje da se pokrenem i radim. A i naučio sam dosta. Pre svega da pazim šta radim, da preterani entuzijazam zna da povredi druge ako izlazi iz granica ljudskih mogućnosti. Moja želja da se pojavim svuda, da pomognem svima, da uradim sve učinila je dosta često i da neke odagnam od sebe, naljutim, i poželim da se nikad ne pojavim pred istim. Jedna od tih osoba je i Peđa i cela organizacija BlogOpena, započeo, ispalio i jako zažalio. Nije Peđa od onih koji će me pljuvati po blogu, ali je svakako neko ko nije zaslužio da mu nataknem još jednu obavezu na vrat. On je to izgurao i svaka mu čast, a ja… naučio sam nešto kao što rekoh i nadam se da ću me to s vremena na vreme podsećati.

Šta sada? Ne znam, zaista sam u nezgodnoj situaciji. U poslednje vreme imam jako puno ponuda za posao, meni se ne radi previše, mlad sam i neiživljen što dalje implicira na neodgovoran i površan. U AIESEC-u naravno ostajem, radiću neke zanimljive stvari i nadam se posetiti zanimljiva mesta, i za kraj otići na praksu. Za sada mi se ide u Japan, i ako sam svestan da moj lako ćemo mentalitet njima nikako ne odgovara. Japan je zemlja mog detinjstva, zemlja kojoj sam se uvek voleo i divio, i verujem da je ovo jedinstvena prilika da je posetim i par meseci živim u istoj. Naravno nije sve to lako, ima još vremena. Fax? Završavaću polako, bez preteranog pritiska i ako verujem da će moji raditi suprotno, ostalo mi je nekih 15 ispita do kraja što je realno oko godinu i po do dve, što bi se i poklopilo sa mojim apsolventskim stažem. Internet? Ne znam, sve bih i ništa ne bih. Što me Nixa savetovaše, trebalo bi da odlučim šta sam, da se malo distanciram od multimedijalnog all around ništa ne znam lika na malo užu nišu i u tome razvijam ako želim nešto da postignem u životu. Moj karakter i kvazi enciklopedijsko znanje mi to ne dozvoljavaju ali probaću…

Hvala… Prvo mami, Edipovac sam kao i svi muškarci manje više. Mama je ta koja ima sulude akcije od slanja Coca Cole od 2l 220km autobusom, torbi od 50kg kao da živim preko puta stanice što je znalo i dosta dobro da izađe u slučaju sarme kao sastavnog dela. Mama je ta koja uvek bodri, kojoj ću uvek biti najvažniji dok sam srećan i zdrav… uspesi dođu i odu, ali ono suštinsko uvek treba da postoji. Tati – što mi konstantno bdi nad glavom o tome kako treba da učim i da ne pravim sajtove  Drugarima – koji trpe moju nepažnju uzrokovanu gornje navedenim činjenicama, što su tu i kada treba i kada ne treba, drugačije ne bi valjalo.
I tebi… dragi čitaoče, što veruješ da sve ovo što ja ponekada napišem nije gomila teksta napisanog tek bud zašto, što trpiš moje povremene gluposti i ispade i veruješ da će možda i od mene jednog dana postati nešto. Hvala, i nastavljamo dalje…

Posle samo mesec dana postajanja furka društvene mreže nismo doživeli ona astronomska predskazanja od 20 - 30.000 članova ali daleko od toga da je rezultat izostao. 10.000 ljudi za taj period dovoljno je da furka postane social network no. 1 u Srbiji . Izgleda je Dernek ekipa itekako zna da animira statičnu srpsku web publiku. Oprobani bosanski recept muzika + žurke + sex + galerije i priča bez cenzure izgleda da kupuju svakog pa i one od kojih smo odavno digli ruke (nas). To svakako uliva nadu svima nama, koji ponekad previše “žalopojski” sagledavamo situaciju u nas i do besvesti tvrdimo da Internet u Srbiji predstavlja sve samo ne priliku da se nešto pametno (isplativo) napravi.

Posebno bih pohvalio tim koji stoji iza ovog projekta, koji se odmah po objavljivanju teksta javio i zahvalio na kritikama i predlozima za poboljšanje sajta. To se svakako ne viđa često na ovim prostorima, i predstavlja još jedan dokaz da oni znaju šta rade.

Furka nastavlja da grabi svojim tempom, i kako stoje stvari izgleda da će biti domaćih zadataka za naredne generacije…

Od skora naš stan je bogatiji za jedno Wacomovo čedo. Pogađajte nabavio sam OLOVKU, onu što piše po kompjuteru narodski rečeno. I mnogo je bre zarazno, toliko da nisam ispoštovao BlogAction day. Sutra ću i onako ne živim u istoj vremenskoj zoni kao ostali…

Inače olovka i igrarije sa njom su me dovele do jednog vrlo zanimljivog razmišljanja a to je reklama za UGC sajt, fiktivno nazvan Juzer dženerejtid koncept. Prazan strip balon bi trebao da prenese poruku tipa, slogan kreirate sami i na taj način direktno da predstavi UGC koncept. Skroz mi je zanimljiva ideja pa sam odlučio da podelim sa vama, ko zna možda pre mene budete napravili sajt, pa može da posluži, a ako li vam je slučajno padalo na pamet da kupite OLOVKU, nemojte mnoogo je zarazno…

Na faveup-u nabasah na ovaj zanimljiv koncept kretanja kroz sadržaj sajta. Za razliku od većine alternativnih navigacija kroz sajt, ovaj je dosta nedvosmislena i u neku ruku zanimljiva. Pitanje je samo kako bi ovo bilo realizovano na više stranica. Kliknite na gornju sliku i uverite se sami.

O autizmu ne znam puno, ali par priča koje sam čuo/video su me ostavile bez daha. Ne želim previše da vas gnjavim tekstom slika govori više od 1000 reči, a evo i objašnjenja autizma za one koje interesuje.

via Raša

Da li ste ikad pomislili da je moguće skuvati jaje uz pomoć dva mobilna telefona? Ne? Niste jedini. Izgleda da je ipak moguće, ako ovo što sam dobio nije jedan od glupih chain lettera. Predjimo na postupak.

1) Uzeta su 2 mobilna telefona i okrenuta jedan prema drugom kao na slici.

2) Napravljen je razgovor izmedju ovih telefona u trajanju od 65 minuta.

3) Posle 15 minuta jaje se ugrejalo (i uvo zna da se ugreje )

4) Posle 25 minuta jaje je prilično vrelo

5) Posle 45 minuta jaje je jako vrelo (da ne koristim srpski način komparacije )

6) I posle 65 minuta jaje je kao što se može videti skuvano.

Pitanje je koliko je ova priča realna. Kao što sam spomenuo uvo se zaista zagreje posle nekog vremena ali to je izmedju ostalog i od materijala od kog je napravljen mobilni telefon. Zaključak ovog ispitivanja otprilike glasi, ako ovo uradi sa jajetom šta radi sa vašim mozgom, do sam na nekom sajtu traživši ovaj postupak našao 2 mnogo realnija - mnogo je jeftinije skuvati jaje klasičnom metodom, i… ako imate 2 mobilna telefona, nemojte ih držati u odvojenim džepovima zna da bude zeznuto ako se otkrije da ovo nije chain letter.

Ako može ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,

Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameriš sto nemaju poverenja;

Ako ti čekanje ne predstavlja mnogo muke;

Ako ne lažes kad čujes laži,
Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;

Ako se ne praviš suviše dobar, niti govoriš suvise mudro;

Ako snivaš ali ti snovi nisu sve;

Ako misliš ali ti misli uvek ostaju čiste;

Ako znas da primiš pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;

Ako možeš podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;

Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj
I ako se sagneš da podigneš i pokupiš ostatke.

Ako možeš sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,

Ako si spreman da ponovo kreneš, kao na početku,
Ne prošaptavsi ni reci, izgubivši sve uz osmeh;

Ako prisiliš svoje srce, svoje živce, svoje mišiće
Da služe tvojim ciljevima i kad su malaksali,

I ako ustraješ kada sve zastane,
Izuzev volje koja naredjuje: “Drži se dobro!”

Ako se usred gomile ne ponosiš,
I ne smatras se herojem, ako se družiš sa kraljevima;

Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki čovek za tebe nešto znači, ali ni jedan suviše;

Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;

Tvoja će biti zemlja i sve njeno blago,
Jer, BIĆES ČOVEK, SINE MOJ…

Rudyard Kipling

—

Nije baš da sam u najsrećnijem periodu života, no valjda ne treba zagubiti svoje snove… Možda Radjarde, možda…

Oko logotipa Evrovizije kao što sam i napisao u prethodnom članku se diglo dosta prašine. Forumi su se pobunili, osnovana je online peticija koja već broji 1300 glasova, i ovom buzzu se baš ne nazire kraj dok se rešenje ne promeni. Izgleda da su to primetili i “odgovorni”, što još jednom potvrđuje moć Interneta kao medija.

Objavljeno je kompletno rešenje logotipa. Ona slika koja je osvanula juče, predstavlja samo jednu varijaciju logotipa, i kao što sam rekao, dosta nepotpuno. Uz sve ono ide i standardni logo Evrovizije tako da recimo, celo ovo rešenje ima donekle smisla ako se pogledaju sve varijacije istog. Pogledajte saopštenje RTS-a i sami odlučite koliko je rešenje zanimljivo, a moj zaključak je da ipak nije sve tako crno, ali da bi trebali da razmotre i Himselfovo rešenje ako žele da naprave potpuni hit od manifestacije