Da se priključim odlazećem vozu zvanom 2007, do vrha ispunjenom kolegama iz blogosfere i na neki način napravim retrospektivu onog što se desilo u toj godini. A desilo se…

Posao

Mislim da je ova godina, osim ako izuzmemo neke sitnice, bila pravi boom za mene što se tiče poslovne strane. Radio sam i više nego što sam mogao, uključivao se u 1000 projekata na 1000 strana, upoznao jaako puno ljudi, dobio jako puno saveta, i sve ostalo što ide uz jako puno, i na kraju zbratimio sa Furkom :), i na taj način zaokružio jednu sjajnu godinu. Furka fino gura, koliko je to moguće za naše prostore, i što je mnogo bitnije za mene, ona mi predstavlja najbolji proces učenja koji na webu mogu da doživim. Sa njom se i ja razvijam, doživljavam pobede i poraze, i to je ono najvrednije u celoj priči.

E sad pomisliće mnogi da sam pun keša :P Pa i nisam baš, pre svega jer je taj čuveni cash flow kod mene totalna kanta, redovno imam dovoljno novca onda kad ne mogu da ga trošim i obratno. Ali dobro, valjda je i to deo tog čuvenog procesa učenja…

Fakultet

E sad, nahvalio sam sebe sa poslovne strane, ali nije to baš bilo toliko sjajno koliko je moglo da bude. Moje bistvovanje u Beogradu, direktno zavisi od mog fakulteta, i koliko god ja želeo milion stvari u životu, to je u neku ruku bilo nemoguće, zbog ispitnih obaveza rokova i slično. Dobro je to što sam i pored svega uspeo da upišem 4. godinu u roku (dakle bez obnova :nerd:), i polako počeo da privodim kraju priču zvanu fakultet. Jer bez obzira na sve one koji misle da je diploma nevažna u IT industriji, moje mišljenje je da je to totalna glupost. Fakultet služi za učenje, ali mnogo više za učenje stvari van knjige, nego iz same knjige. To je način života, način da naučite gomilu stvari putem ljudi koji svakodnevno upoznajete, i prilika da upoznate gomilu ljudi sa sličnim interesovanjima. Na kraju krajeva, neki od tih ljudi će za 5-10 godina verovatno biti na nekim pozicijama, što vam može prilično poslužiti u vašoj poslovnoj karijeri. Ovo naravno sve dobija veću dimenziju ako se muvate po organizacijama poput AIESEC-a koji ujedinjuje ambiciozne ljude sa više fakulteta, i koji vam pomaže da tu mrežu kontakata u većoj meri obogatite. Pričam iz iskustva, jer imam prilike da se muvam u istoj, i ono što je ona meni pružila, i ako sam imao karijeru poput feniksa, je nemerljivo.

Blog

14. maja ove godine sam prestao da pilićarim sa Bloggerom, kupio svoj domen i hosting, i započeo ovu lokaciju na kojoj se vi sada nalazite. Blog mi je puno pomogao u gorepomenutim stvarima. Na kraju krajeva na osnovu nekih tekstova o društvenim mrežama, sam dospeo na Furku, a i imao priliku da budem predavač na fakultetu na temu Blogovi, u više navrata. Za ovih 7 meseci eniax.net je imao oko 14.000 unikatnih poseta, i zahvaljujući Miloju, čak i nekoliko pojavljivanja u štampanim medijima. Najčitaniji tekst bio je izveštaj sa BizBuzz-a, sa nekih 400 čitanja.

Sve u svemu mislim da je od bloga ispala jedna prilično lepa priča, čita se, ne nešto puno, ali brojke ni nisu cilj toliko jer nemam nameru da živim od bloga, niti mislim da bi se leba najeo. Upoznao sam dosta ljudi, kolega blogera, posetio prvi BlogOpen, i ispao totalni seronja za drugi, kao što rekoh našao i neke posliće, malo kukao, malo se radovao a povrh svega uživao, jer bez svega toga ne bi imalo smisla.

Muzika

Procvetao sam ove godine. Ko me zna, zna da ne mogu da živim bez muzike, i da mi je potrebno svega par mb da bih se oraspoložio, sa ekstenzijom .mp3. Možda nisam imao para uvek, ali za koncerte je moralo biti. Kaiser Chiefs, Exit, RHCP, Muse su svakako svetle tačke ove godine. 4 sjajna muzička dogadjaja, bez obzira na sve što ih je pratilo (pogotovu RHCP). Dovoljno govori o tome koliko sam bio srećan. Uz sve to, eksperimentisao sam sa svim i svačim, slušao sam od muzike Sahare do 60tih sve što mi je palo pod ruku, i svo vreme uživao. Upotpunio sam svoju kolekciju francuske muzike, za sve trenutke kada nisam sam :) i kada ima kvalitetnog vina.

Naravno, ako imate neke predloge ja sam otvoren za nove stvari, a ako moram da proglasim pesmu godine to će biti verovatno Kanye West - Stronger, jer je upravo onakva kakav sam i ja, i sadrži onu Što te ne ubije ojača te, koju volim redovno da citiram. Hvala Kanye…

Lično

Jebiga, ne mogu jare i pare. Ako ćete biti uspešni na planu fakulteta, posla, želite gomilu znanja, i konstantno radite na tome, moraćete da se oprostite od nekih stvari. I to nekih stvari bez kojih obični ljudi često ne mogu da žive :( Imam 92kg, najviše što sam ikad imao, i 10kg više nego prošle godine u ovo doba. Sedenje za računarom, ishrana sa nogu, stalna žurba, frka, stres čine svoje, i to se vrlo često odrazi na kilažu. Nikad manje se nisam bavio sportom, igrao basket, fudbal, išao na bazen nego ove godine. Zimovanje sam proveo bolestan, tako da mi ni to nije bilo baš po volji i sl. Normalnu vezu nisam imao više od godinu dana, i prilično sam pesimističan po tom pitanju… Traje to do prve frke a onda sve kao i prijatelji nestane. Tako je valjda, to je onaj čuveni trade off o kome stalno pričam. Kada imaš vremena nemaš para i obratno.

Da ne budem previše pesimističan, imao sam i lepe trenutke, i nekoliko presedana. Trudio se da se što češće vidjam sa prijateljima, i ako je to vrlo često bilo nemoguće, ili makar da ih okrenem jednom na telefon posle nekog vremena. Znam da nije puno, ali polako, mic po mic… Biće to jednog dana ok, važno je biti pozitivan prema svemu, i naići makar ponekad na razumevanje, ipak nije sve u novcu, letovanjima, zimovanjima, proslavama sa 15 zvezdica i slično, ima nečega i u onom suštinskom zvanom život, onoj toplini koja nas okruži ponekad, iskrenom smehu, i crvenilu usled upravo izgovorene gluposti, savetu od prijatelja koji možda ima manje iskustva ali pokušava da se prilagodi, suzi kojoj ne date da se prolije, jer ste zaboga muško i svemu ostalom… Na kraju krajeva i posle aviona kamiona ono što treba da ostanemo jeste čovek, nisu bitne brojke, godine ili lepota kovčega, zemlji je svejedno…

I na kraju, hvala… Tebi, Vama, svima… Ćeramo se još…

Nova godina ili novi predsednik? Šta je to što Vam je više servirano u prethodnih nekoliko dana putem mainstream medija, iz kojih isključujem Internet? Eh ti izbori…

Imaćemo još jednu mrtvu trku, još jednom ćemo iskulirati maksimalno izbore, jer je moje izborno mesto 220km od mog trenutnog prebivališta, a nikako da omoguće studentima da glasaju i na fakultetima. Opet ćemo stisnuti zube kada shvatimo da su radikali jači u prvom krugu i dati sve od sebe (znači eventualno razmisliti o izlasku na izbore), da bi kakav takav demokratski kandidat pobedio i vodio nas poput Domanovićevog vodje, negde gde ni on sam ne zna, spominjući kojekakvu Evropejsku uniju, bolji standard i šta već sve potpada pod kategoriju aviona-kamiona. Izlaznost će opet biti oko 50% plus koji preminuli gradjanin čisto da ne idu pare uzalud i tako kroz četiri godine opet.

I zašto ja sad sve ovo pišem? Zbog sebe? Da, ali i ne… Više zbog Interneta, i zbog želje da se pokaže moć nečega što ovi “odozgo” nikako da potpomognu. Palo mi je na pamet da izaberemo prvog user-generated-presidenta, osobu koja će svoju kandidaturu zasnivati isključivo na Internetu, i kao takvu jasno staviti do znanja svima na njihovu moć. Ne verujem da će UGP pobediti ali će svakako navesti na razmišljanje o tome šta treba još uraditi, i na koji način pomoći ljudima da postanu zadovoljniji. Prosto se posramite kad pogledate kampanje za američkog predsednika koja se u istoj meri kao i offline vodi i online, sa snažnim učešćem na društvenim mrežama, pa čak i izgradnjom ličnih (kao što je to slučaj sa Barak Obamom). Kako učiniti ljude zadovoljnijim? Tako što će svako znati koji je njegov deo u piti zvanoj država, i na kom on delu aktivno radi. Interaktivnost, svako ima pravo da kaže ono što misli, i ako je to notorna glupost, jer na kraju krajeva ne znamo svi sve. Kada ste svesni da vas je neko saslušao, da je možda iskoristio to nekada kasnije, mnogo ste svesniji i motivisaniji da delujete u pravcu u kome svima nama može da bude bolje. A, nije li Internet, najbolji za ostvarivanje interaktivnosti, pa makar i prividne, ali cilj ne bira sredstvo? Neće li ljudi pisati na myspace strani Borisa Tadića ili koga već i ako znaju da iza tih strana sigurno ne sedi drug predsednik lično u pidžami i kikoćući se dopisuje sa 17 godina starom devojčicom koja se loži na starije momke. Nooot :)

Postavlja se pitanje, da li je moguće skupiti 10.000 potpisa, za kandidaturu UGP-a, i to od ljudi koji su na Internetu. Mislim da jeste, i ono što je najvažnije mislim da bi takav potez, za promociju samih izbora i njihovu važnost, mnogo više doprineo nego li same kampanje ovdašnjih mi-smo-tu-da-sačuvamo-svet-i-operemo-koji-dinar nevladinih organizacija. E sad ostaje pitanje 00, tj naći osobu koja bi sve to mogla da izvuče, da predstavi ljudima drugačiji i zanimljiviji stav, da napravi pravu priču koja bi se predstavila medijima, i da bude spreman da iz prljave trke koju politika zasigurno obezbedjuje, izadje kao totalni gubitnik, i kao neko ko će biti predmet opštenarodnog “pozlaćivanja”, do sledećih izbora. Eventualno kao nadoknadu štete, vlada će obezbetiti nešto novca za potrebe predsedničke kampanje, što ukoliko se družimo sa gorespomenutim (NGO), može relativno lako da se pretvori u stan, hranu i Internet priključak do sledećih izbora. Pa, postavite sebi pitanje da li imate 00 za tako nešto?

Vidim da se na DPT povela diskusija oko registracije .rs domena, koja predstavlja verovatno temu ove polako zalazeće godine. Igrom slučaja regulisao sam nekoliko domena koje posedujem pre neki dan, pa eto nije zgoreg podeliti iskustva i ovde povodom tog pitanja.

Trenutno postoji nekoliko ovlašćenih registratora, medjutim jedini koji je započeo koliko toliko ozbiljnu kampanju u svetu u kojem i ja obitavam jeste CRI (da li zbog toga što imam Torbicu na Facebooku ili ne :P). Ispostavilo se da su se zaista potrudili oko samog procesa registracije domena. Online plaćanje “fercera”, a i sistem pruža vrlo jasne detalje vezane za samu registraciju i proces plaćanja, što je uvek za pohvalu, pogotovu u vremenima mačaka i džakova. Tako da, ako odlučujete eto i moje preporuke, nije što poznajem društvo koje tamo radi, nisu oni jedini (ove malo da dignem svoj značaj), nego su oni zaista sve učinili da ova registracija ne bude pain-in-the-ass. Plus uz sve ovo, pokrenuli su i korporativni blog, i time kupili još jedan deo mene.

Mali broj ljudi zna da sam u vreme dot-com crasha bio strastveni glumac :) Naravno tada nisam znao šta je dot-com crash, ali svejedno lepo zvuči. Kao kulminacija moje glumačke karijere, bilo je učešće u Generalnoj Probi, tada neverovatno popularnom kvizu na, pokoj mu duši, trećem kanalu. Naravno, bio sam pušiona, ispao sam u prvom krugu, no svejedno dovoljno da postanem local celebrity i da mi se klinci ismevaju na ulici. Što me ne ubije učini me jačim. U to vreme bio sam aktivan i u školskom pozorištu, radile su se neke smešne praznične predstave, ali je druženje bilo valjda to koje me držalo svo vreme. Moram priznati da sam razmišljao, i pored svih blamova, da upišem glumu, ali u razgovoru sa nekim referentnijim osobama, shvatio sam da to ipak nije posao za osobu ovako divljeg duha :) i završio na FONu (što se ispostavilo kao odličan izbor). Kasnije smo i na FONu oformili AKUD, gde smo imali i dve predstave, no za mene se sve tu završilo kako je i Internet ušao preozbiljno u moj život…

Evo i snimka, dugo sam ga krio od ostalih, ali na kraju niko nije savršen, a i youtube je zasigurno pouzdaniji od mojih diskova starih par godina…

U žiriju su mi bili Ines Jevrosimović (Vesina žena :) ), Mima Karadžić i Ivan Bekjarev. Dovoljno da znam da sam lame :) Video je, inače, nastao zahvaljujući Marku Sankoviću, iz Šapca, tadašnjem Internet drugu, kog nisam čuo eto više od 3 godine. Bedak, ali priroda Interneta je takva, u svakom slučaju ako nekad ovo pročita, HVALA!

Puno se pričalo o crtanom filmu u kome Kojot hvata Pticu Trkačicu, i o nepoznatom milijarderu koji je platio da mu se napravi crtani u kome Pera konačno mažnjava Migmiga. Ne znam koliko je sve to istina, uglavnom sad sam slučajno iskopao ovaj crtać u kome Pera zaista hvata Pticu Trkačicu, pa eto pogledajte. Ako ništa drugo, makar da vas zabavim u trenucima totalnog nedostatka inspiracije.

Soup or sonic

Koleginica pu je podelila sa mnom kompletan izdanak iz ove serije, pa eto da učinimo ovu priču kompletnijom. Uživajte u čarima Pere Kojota superGenija…

Ono što sam uspeo u prethodnih mesec dana, neko ne stigne ni za godinu? Uspeh, neuspeh, smeh plakanje, svega po malo, umor povrh svega, i logično odsustvo od bloga… Pokušaću da opišem poslednjih 45 dana.

22.11 dao uslov, napio se, spavao i smrdeo 2 dana, otišao u Niš na konferenciju. Posle Niša bio 2 dana u Beogradu, otišao na Rudnik 5 dana na konferenciju. Vratio se u Beograd razboleo se. Otišao u Ivanjicu posle 5 meseci da vide matori da se nisam ofarbao u plavo, istetovirao i probio obrvu. Vratio se iz Ivanjice, otišao na kratko u Kragujevac, vratio se i prisustvovao konferenciji novih lidera o kojoj sam i pisao. Zatim izradio drugarima Najludju noć, još jedan u beskonačnom nizu sajtova sa ponudama za novu godinu, da bih potom pobegao u banju Vrujci, postojbinu Vode Vode. I vratio se sad u nedelju. U ponedeljak sam imao profesionalni izazov, i ono čuveno pitanje zašto studiram, i čemu sve ovo. Imali smo malih infrastrukturnih problema sa (oprostite na izrazu) kenjarom, zvali vodoinstalatera koji nam je za pola sata uzeo 40 eur. Sreća sreća radost, iliti prilagodjavanje Beogradu, i njegovim pravilima, koje se nikada ne navršava. Sramota, ili ko zna šta li ja.

U to vreme je najavljena i Furka žurka, okupljanje ovog petka u klubu Trezor, najveće društvene mreže u nas, koja je beleži petocifren broj unikatnih posetilaca i skoro osmocifren obrnutih strana. U medjuvremenu Bizi napustio devetdvojku i postao ljuta konkurencija. Nema zezanja… Biće to ljuta borba.

I tako, nadam se da sam se malo opravdao, ako nisam jebiga, platiću vam pivo sad u petak, dodjite na žurku!!!

Uskoro startuje novi IS AIESEC-a, i tom prilikom napravljen je ovaj ultra zanimljivi widget koji vas obavestava o tome kada startuje sa radom. Ukoliko uspete da napravite widget tako da izgleda zanimljivo, postićićete i pravi efekat, odnosno obavestiti veliki procenat korisnika vašeg sajta o dešavanju koje najavljujete. Pogotovu što odbrojavanja uvek bude maštu kod korisnika…