Trud se na kraju uvek isplati, urbani mit ili stvarnost. Ipak stvarnost. Teško da ćete naći nekoga ko se srpskim Internetom ozbiljnije bavi a da ne zna za Slobu Markovića, čiji je su trud i zalaganje za razvoj srpskog Interneta, konačno prepoznati i od pre nekoliko sati je postao i zvanično specijalni savetnik ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasne Matić.

Verovatno posle dolaska samog Interneta u Srbiju, za isti, ovo bi mogao da bude najveći korak napred što se tiče istog u Srbiji. Slobu poznajemo kao velikog borca za razvoj domaćeg Interneta, bilo kao moderatora Internodiuma, člana upravnog odbora RNIDSa, koji nas je tokom prethodnih par meseci redovno obaveštavao o razvoju situacije povodom sada već aktivnih rs-domen, jednog od prvih članova upravne strukture ICANNa koji je ikada dolazio sa ovih prostora, osnivača Centra za razvoj Interneta itd.

Zašto je ovo veliki korak za srpski Internet?

I ako nisam neko ko se bavi politikom, verujem da je jedan od glavnih razloga propasti našeg društva negativna selekcija, sveprisutnost burazer ekonomije i naravno, svima nam omiljenog nepotizma. Direktor opštine Vam je mesar sa tri razreda škole, Palminog Betovena i Šopena svakodnevno vidjamo u Delta City-ju i slični slučajevi su nam svima poznati, i izgleda je vreme da se tome stane na put, da oni koji znaju odredjeni posao, zaista se tim poslom i bave, što je ovde zaista slučaj.

Glas naroda

Izmedju ostalog, Slobi možemo i da zahvalimo na povlačenju skandaloznih tehničkih uslova koje je postavio RATEL, o čemu ste mogli čitati dosta u domaćoj blogosferi. Nije svejedno uložiti sopstveni kredibilitet i nastupiti poput republičke agencije, ali u ovom slučaju jedino je to preostalo, alternativa je bila da postanemo ništa drugo do još jedna velika kuća velikog brata. Zašto glas naroda? Za razliku od većine domaćih “Internet mogula” pri vladinim organizacijama, čije smo pojavljivanje mogli eventualno primetiti na televiziji ili nekim zvaničnim dešavanjima gde su najavljivali kojekakve skandalozne pomake za srpski Internet, koje verovatno ni sami nisu potpuno razumeli, Sloba je sve vreme bio tu, kao aktivni član Internet zajednice, ali i član RNIDSa i trudio se da na neki način izadje našim problemima u susret, detaljnije nam objasni situaciju, i ukoliko je potrebno probleme prenese do nadležnih lica. Obzirom na prirodu Interneta, kao interaktivnog medija, ovo je i jedini način da se učestvuje u njegovom razvoju, daleko od toga da je potrebno da nadležna lica “vise” na forumu i odgovaraju na kojekakve teme, ali najmanje što možete učiniti jeste da se za odredjene stvari možete obratiti ljudima iz struke, koji će radi sopstvenog boljitka, i olakšanja uslova rada, svakako se potruditi da pomognu.

Šta reći, osim uputiti najiskrenije čestitke Slobi i verovati u njega kao što smo to i do sada radili. Siguran sam da je ovo korak napred domaćeg Interneta a biću rad da prenesem i prve rezultate ovde. Slobo, hvala, najbolje od tebe se tek očekuje!

Posle izbora Milene Djuričić za regionalnog Google konsultanta, ne može se reći da je Google nešto značajnije bio prisutan na ovom tržištu, bilo nekim projektom ili saradnjom. Naravno, niko nije očekivao da će tako biti zauvek, i jedna od prvih saradnji izmedju Googla i neke domaće kompanije je postignuta, u pitanju je CRI, verovatno najjači domaći registrar Internet domena, ujedno i hosting provajder.

CRI je sa kompanijom Google sklopio ugovor kojim će korisnici koji su svoje Internet domene registovali ili preneli kod CRI-a, omogućiti da se veoma jednostavno prijave i akviraju Google Apps servis. I ako će neverne Tome prvo reći, ih pa to je besplatno može svako da uradi, ovim ugovorom se Google rešenja integrišu zajedno uz domen i dostupna su na samo klik od korisnika. Obzirom da tu ima jako kvalitetnih servisa, gde pre svega mislim na GMail aplikaciju, koju verujem da većina čitalaca koristi, a koja se u ovom slučaju javlja kao webmail aplikacija za mailove na našem domenu, i to sa 7 gb prostora po korisničkom nalogu, što verujem da je više nego što će Vam bilo koji hosting provajder ponuditi.

Ovom prilikom CRI organizovaće promociju Google Apps servisa i predstavljanje daljih aktivnosti u procesu završetka tranzicije sa .yu na .rs domen, 27. avgusta u 12 časova, u galeriji O3ONE, pa eto prilike i da se vidimo i proćaskamo malo o vrletima srpskog Interneta.

Više informacija o Google Apps alatima možete pronaći na strani
http://www.cri.rs/gapps kao i http://google.com/a

Studentski svet nam prenosi listu mladih i uspešnih Internet preduzetnika, koji tek što su prešli 20 godina. Imamo na koga da se ugledamo

Facebook, facebook, facebook - došli smo u situaciju da svi pričaju o ovom sajtu u Srbiji, gde god da se okrenete neko spomene Facebook, što je naravno počelo da smara, kao i svaki drugi overhype. Nismo jedini koje smara sva ta priča, te je grupa komičara Idiots of Ants (Idioti od mrava) snimila zanimljivu parodiju na Facebook, i ovaj fenomen prenela u realno okruženje. Filmić traje nešto više od 2 minuta pa pogledajte, i molite se Bogu da Vam se ovo ne desi

Izvor: Mahalo

Kao i prošle godine, negde baš uoči BlogOpena red je da i ove godine blogeri širom sveta ujedine svoje snage sa ciljem da povećaju informisanost naroda širom sveta o trenutnim globalnim problemima objedinjeni inicijativom Blog Action Day.

Ove godine Blog Action Day biće održan 15. oktobra i tema će biti siromaštvo za razliku od prošle godine gde je cilj bio podizanje svesti o problemima životne sredine poput zagadjenja, globalnog zagrevanja i slično. Rezultati od prošle godine su zaista impresivni gde je sama akcija imala doseg od 14.5 miliona RSS čitalaca, nekih 20.000 blogova koji su se uključili medju kojima su i 19 njih iz liste top20 sa technocratija.

Zašto je Blog Action Day akcija važna za blogere?

Vreme je da ljudima stavimo do znanja koja je zaista snaga zajednice, na koliko svi mi, sa nekih 100tinak  čitalaca, možemo da utičemo na ljude, da ih pokrenemo da razmišljaju o nekom problemu koji nas neminovno pritiska i opterećuje i promenimo pristup prema istom. Možda naših 100 čitalaca nije velika brojka, ali neka nas je samo 10 i to će već biti 1000. Pay it forward!

Da ne bi ispalo da je ovo neka akcija za prikupljanje mailova bez nekog velikog stvarnog značaja, dovoljno je da spomenemo da u organizaciji ovog dešavanja učestvuju UENP (United Nations Environmental Programme), Evropska komisija sa svojim odeljenjem za zaštitu životne sredine i neke od velikih Internet kompanija medju kojima ćete svakako prepoznati Google, eBay ili Yahoo.

Kako je to izgledalo prošle godine kod nas:

Tamburix

Marko

Znam o čemu ću pisati 15. oktobra, pridruži se i ti!

Skoro sam gledao Ključ sa temom Ko je ubio romantiku, gde je izmedju ostalog gostovala i Zorica Tomić, i gde se masovno kritikvoalo novo doba, ljudi koji se zbližavaju u virtuelnom svetu a razilaze u realnom, o instant životu i sveopštoj hiperprodukciji. Sa druge strane imate hramove takvom dobu i Internetu, poput ovog mog, gde se hvalospevima isti izdiže do nebesa, Internet kao naš svakodnevni okvir za druženje, zabavu ali i posao.

Ko je ustvari u pravu? Verovatno niko, oni koji stoje iza novog doba uvek će glasno klicati prednosti istog, oni koji žive u nekim starijim dobima, isticaće svoje prednosti, pozivaće se na društvenost, bogatstvo življenja i taj neki šmek koji danas ne postoji. Jasno je da se dosta toga promenilo, ali oko dve stvari sam nekako najviše zadržavam a to su fotografije i rodjendani, ove dve stvari su nekako imale dovoljno brz period evolucije da i mi, ne tako dugog veka, primetimo da su se neke stvari promenile, da i sami osetimo tu setu na neke prošle dane.

Koliko ljudi Vam je čestitalo rodjendan? Neću Vas slagati ako Vam kažem da sam ove godine dobio oko 500 čestitki, uglavnom standardne forme, Srećan rodjendan, sve najlepše. Tih 500 ljudi potiču sa sledećih mesta: društvene mreže (a ja sam jelte društven lik), forumi i ostale Interenet zezalice, mobilni operater i na kraju prijatelji. Da, prijatelji su došli na kraj. Od onog radosnog trenutka, kada vas neko koga godinama niste čuli okrene na taj famozni dan, kada vas posete neki dragi ljudi i izvuku vam uši, a usput i čušnu neku kintu za sladoled, došao je trenutak da te iste ljude usled hiperčestitanja stavite na kraj i zaboravite, a rodjendan shvatite kao 8. mart, gde će ti kurtoazije radi udeliti oronuli karanfil, čisto ne bi li ti tražili protiv-uslugu nekoliko dana kasnije. Moguće je da je i ovo još jedan žal za detinjstvom i tim bezbrižnim vremenom, kada je sve bilo pufnasto i šareno, ali odbijam da priznam da sve što postane masovno može održati onaj isti stari osećaj, kome se radujete 365 dana u godini. Ove godine osećaj je bio, u jbt pa treba se svima zahvaliti…

Kada ste poslednji put seli sa nekim, izvadili tako posebnu kutiju iz svog ormara, oduvali ono malo prašine koju je vreme nanelo, otvorili i počeli vaditi slike koje vas podsećaju na neke drage ljude, mesta i dešavanja. Možda skoro, pa bih trebao da preformulišem pitanje, koliko imate gigabajta slika na vašem računaru? Fotke… još jedna žrtva hiperprodukcije… Letovanje se pamtilo po one 24 fotografije koje je ogromnim Zenithom tata uspevao da ovekoveči, često totalno pozerske, skačemo u vodu, plivamo sa gumom, ili sedimo u čamcu. Ali i takve su znale da budu predmet prepričavanja izmedju brata i mene i sveopšteg hvaljenja po komšiliku, na kako smo opasnom letovanju bili, i ako su realno to bile jako soc varijante. No, tada nam je to predstavljalo skoro sve…

Kako mi danas izgleda odmor? Nosim 2 kartice od po 2gb, i prenosivi HDD za svaki slučaj, ima negde oko 800 slika, treba da se prečiste ali naravno retko se to kad desi, a treba da se čujem i sa osobama X Y i Z da pokupim i od njih slike. Jer ipak treba znati gde si bio i šta si radio… Ali šta je sa one 24 slike od ranije, da li se težina svake od njih može meriti sa bilo kojom od tih 800, i pored svih tih fokusa, polarizacionih filtera, wide objektiva i čega već što čini slike neverovatno cool… Opet mogući žal za detinjstvom… Ili još jedan očit primer hiperprodukcije… Slike su lepo narezane na DVD i stoje negde, a ako se izgube neću ih žaliti, dok svaku od one 24 pažljivo čuvam, uredno složenu u albumu i kutiji, da odoli što duže zubu vremena i katkada okupi porodicu ili društvo i podseti na davno prošlo vreme.

Žaliću za tim, i ovim novim naraštajima kojima će to biti normalno ću verovatno zvučati kao, gore-spomenuta Zorica Tomić, ali generation gap još niko nije izlečio pa je možda vreme da se i sam pripremim za njega…