Evo me u Ivanjici, brat se ženi, pa je red proslaviti sve to, videti rodbinu i koga sve kog nema na Facebooku te su svadbe idealna prilika da se reconnectujemo. Ovo baš i nema mnogo veze sa temom, više sam hteo da nagovestim da me baš i neće biti ovih dana, ali obzirom da se vratio najveći od najvećih Pedja, verujem da vam neću previše nedostajati.

No da se vratimo na temu, a to je dobra strana kapitalizma, ili je možda bolje reći kapitalizam u službi ekologije. Moravica, reka koja protiče kroz Ivanjicu, je dugo vremena bila vodeći maneken Fiće, duž reke moglo se videti nebrojeno olupina ovog all around vozila, što obično znači i ostalo smeće ali i zmije koje se tu skupljaju kako su im takva mesta bogom dana. Naravno nemam ništa protiv zmija, više protiv bakterija i svega što se tu kotilo vremenom. To je bio i razlog zašto, kao većina dece u gradovima koji imaju pristojniju reku, se nisam kupao leti u reci u svom gradu, već uglavnom išao u susedno Arilje i uživao u zaista divnim vodama Rzava. Ko je bio tamo verujem da će ovo potvrditi.

No, nova tajkunizirana vlast u gradu, rešila je da kupi pola grada i dovede neke stvari pod svoje, te od Ivanjice napravi na široko poznato turističko mesto, što se nikako ne uklapa sa gorespomenutim prizorima. Oglasi, radio, šta već i opšta potraga za ljudima koji će da čiste rečno korito. Da li su oni očistili reku? Da, ali dobrim delom je ona bila očišćena pre njih. Kako?

Svi znamo šta je otkup sekundarnih sirovina, nadam se. Staro gvožđe, bakar, papir i karton posle upotrebe se mogu reciklirati i time dobiti novu upotrebnu vrednost, što nažalost nije nešto preterano popularno u nas. No, kako priča glasi, dovoljno je bilo da jedan domišljati građanin uzme par stotina eur u ekonomski poljuljanoj opštini da proradi word of mouth i krene se, poput zlatne groznice u sveopšto pustošenje rečnih tokova širom opštine, u potrazi za bilo čim što bi se moglo uvaljati za neku sitnu kintu po kilogramu. Rezultat svega toga je, kako kažu, da trenutno u Moravici i okolnim pritokama ne možete naći niti jednu jedinu žicu, a ne čitavu olupinu nekog starog automobila, što je zaista sjajno.

Ovo sam saznao tako što smo, čisteći kuću od bespotrebnih stvari nosili neko staro gvožđe kod komšije koji to otkupljuje, gde su mi spomenuli da su mesečno i preko 10.000 eur imali otkupljenog gvozđa za mesec, dana a verujte mi kilogram gvožđa je zaista jeftin. Ovo je klasičan primer da nedostatak društvene odgovornosti, kulture ili čega već nadoknade finansijski motivi, ako nisi u stanju da pratiš osnovne kulturne principe nećeš platiti nego će neko drugi zaraditi na konto tebe, to verujem da više boli nego da vas neko kazni, a efekat od usta do usta u manjim mestima je mnogo izraženiji, u prevodu ovde svako zna sve o svakom.

Odličan primer i za druge opštine, nije poenta od svega uzeti pare, više novac služi kao stimulans da ne bacate stvari koje se mogu reciklirati, i na taj način aktivno sudelujete u očuvanju prirode. A ako nema kod vas otkup sekundarnih sirovina, eto prilike za biznis

Koliko para košta da imate sajt poput Facebooka? Mnooogo, i ako je potpuno razumljivo da će popularnost ovog sajta neiskusnije navesti da pokušaju da pomute slavu ovog Internet giganta, i ubrzo troškovima-ošamarene (ako uopšte dodju do dela da imaju ozbiljniju posetu) odvratiti od bilo kakve ideje koja počinje sa social.

Mogli ste primetiti na brojnim online diskusijama (mahom na DPTu), kako Bizi i ja jasno odvraćamo ljude od bilo kakvog social networka, ukoliko nemaju ozbiljnu investiciju iza sebe. Iako, verujem ovo mnogima zvuči kao “lajanje kere”, ovo zaista nije tako, što može videti u intervjuu Marka Zuckerberga, koji je juče dao u Timesu.

300 miliona dolara godišnje zarade svakako nije malo, Facebook svake godine ostane kratak za dodatnih 150 milki, što su uvideli i investitori, pa sa pomalo šokantnih 15, cena je spala na “bednih” 3.75 milijardi. Nije malo, ali ozbiljnije manje od prve sume, i mislim da je razlog ove cene, i generalno hladjenja oko kupovine svega što počine sa social, upravo činjenica da social networking nije nužno profitabilan biznis, kako se to mnogim ljudima čini.

Lepa vest za domaću web javnost, a to je da je Steva Majstorović (Majlab Novi Sad) ušao u finale takmičenja 7 minutes u okviru TMT Venturesa, gde će imati priliku da se prezentuje mnogobrojnim investitorima, koji će takodje prisustvovati ovom skupu.

Ovo je odličan nastavak priče o otvaranju domaćeg tržišta, i sve većem uplivu stranih investicija u domaći web, što će se nadam se, desiti i u slučaju Stevinog DataMeala, o kom smo imali prilike čuti i na ovogodišnjoj eTrgovini. Projekat je u medjuvremenu i dobio svoju implementaciju i live test, ali finansirati sve sam od sebe, kad si mali i kad živiš tamo gde te odgovorni baš i ne pomažu nije lako, te konferencije poput ove predstavljaju nadu svima onima (ili možda bolje reći nama) “iz garaže” koji se pokušavaju otisnuti u svet.

Inače, TMT ventures je jednodnevna konferencija, koja će se 28. oktobra održati u Zagrebu, i na jednom mestu okupiti novu generaciju IT i web preduzetnika i njihove kompanije, i ujediniti ih na jednom mestu sa iskusnim preduzetnicima iz ove oblasti, kao i investitorima iz celog regiona. Medju glavnim facama koje će prodefilovati ovim dešavanjem, spomenuo bih Ondreja Bartosa, čoveka koji se već 10 godina bavi venture capitalom u CEE regiji, ili možda Ludvika Sobolewskog, direktora Varšavske berze, koji će imati priliku da nam prestavi trendove u rastu srednjoevropskih preduzeća nove generacije, i investicijama u iste. Naravno, ovo nije sve, biće tu još zanimljivih gostiju, o čemu se možete uveriti u programu.

Zašto se ovako nešto ne održava u Srbiji?

Da se ne lažemo, Hrvatska je ipak regionalni lider kada je web u pitanju, i Srbija treba još puno da radi da bi dobila organizaciju ovako nekog većeg eventa koji se odnosi na region. Kako god, ni Hrvatska, Bosna, Crna Gore itd, same teško da mogu figurirati kao ozbiljno tržište za privlačenje većih investicionih fondova, te ne čudi da se ova dešavanja organizuju pre za region nego li za je državu. Jedan razlog je dovoljan, a to je da u Srbiji nema dovoljno projekata koji bi mogli da konkurišu za neki venture capital. As simple as that… Ono što svakako raduje u celoj priči jeste, da za razliku od nekih, bogom danih privrednih grana koje nikako ne žele družiti se sa komšijama, Internet cveta po tom pitanju, što svedoči i ovaj post, ali i svi oni iz Hrvatske ili Bosne koji svakodnevno posete ovaj blog.

I da, naravno, verovatno ću biti inventar i na TMT-ju, samo ne znam kako ću sve izdržati, 5 dana tri konferencije (TMT, BizBuzz, Pogled iz virtuelnog sveta)

Pre par dana sam pisao tekst o BizBuzz-u za jedan sajt, koji nažalost nije objavljen, pa evo koristim priliku da ga objavim ovde. Tekst nema ličnih elemenata vezanih za samu konferenciju, iz razloga što nije prvobitno namenjen za ovaj blog, ali verujem da većina vas zna koliko je meni ovaj seminar značio u motivacionom smislu da dodjem do ovde gde sam danas. Hvala im na tome!

Da klasični lokalni pesimizam i očekivanja da čuda padnu sa neba ne pokolebaju sve I svakog, najbolji su dokaz dvojica mladih Nišlija, koji odlučili su da pokrenu malo ljude oko sebe i promene iz korena, pokrenuvši ideju za pravljenjem konferencije o savremenim Internet tehnologijama. Kada su pre dve godine krenuli sa organizacijom iste, Vitomir Ognjanović i Aleksandar Ilić verovatno nisu ni slutili da će danas biti organizatori jednog od najvećih Internet dešavanja u regionu.

Ključ u probijanju leda, verovatno leži u činjenici da su svoje aktivno prisustvo I kredibilitet u web zajednici na kvalitetan način iskoristili da prikupe najbolje od domaćeg weba što se može skupiti i napravili dvodnevnu, besplatnu konferenciju o Internet poslovanju za široke narodne mase u prostorijama Elektronskog fakulteta u Nišu. Daleko od toga da se taj događaj mogao okarakterisati kao glamurozno dešavanje negde južno od Beograda sa gomilom poznatih ličnosti, ali šmek, drugačiji prostor, prijateljska atmosfera i prilika da se “pobegne iz gužve” izazvali su salvu pozitivnih reakcija I najavili svetlu budućnost ovom dešavanju.

Sledeće godine, konferencija je izmeštena u Nišku Banju, u kojoj će se održati i ove godine, i donela je ono što su svi očekivali. Nošena dobrim glasom od prošle godine, organizacija, sada iskusnija za godinu dana donela nam je verovatno jednu od najboljih regionalnih konferencija u prošloj godini. Činjenica da je Niš mesto održavanja nije omela ljude iz regionalnih država da budu gosti BizBuzza i uvere se u ono o čemu se u prethodnih godinu dana pričalo. Aktuelna tema konferencije, referentni predavači iz struke i dinamična predavanja doprineli su da se svaki sledeći BizBuzz sa nestrpljenjem čeka.

Ove godine, tema BizBuzza su web sadržaji, svojevrsna trodnevna evaluacija sveprisutne izreke Content is the king, odnosno objašnjene zašto je sadržaj upravo taj o kome se treba pre misliti nego li o tehničkom I dizajnerskom rešenju. Pored proverenih likova sa domaće web scene, imaćemo priliku I da čujemo i za neke, manje poznate (ali ne I manje kvalitetne Internet projekte). A, tokom same konferencije imati i priliku da se upoznamo sa ekološkim aspektima Informacionih tehnologija, i recikliranju starih IT uredjaja, zahvaljujuci kompaniji BiS Recycle koja ce postaviti svoj Green Point na mestu dešavanja.

BizBuzz je najbolji primer da kvalitetne ideje mogu da se realizuju, bez obzira na mesto i ljude koji će sve dati da vas sputaju. Od studentske konferencije do jednog od najvećih Internet dešavanja u regionu, od totalno anominmnog do dešavanja o kojem bruji Internet prošlo je samo dve godine. 29. oktobar je datum kada će početi treći po redu BizBuzz u trajanju od tri dana. Ako je suditi po svemu ovde rečenom, ne sumnjam da ćemo se videti u Niškoj Banji!

Priznajem, krio sam od vas… Već duže vreme Nixa i ja razmišljamo o ideji da se pokrene OpenCoffee i u Beogradu i sada je konačno na pragu da se tako nešto i realizuje u okviru sledećeg okupljanja DevProTalk foruma pod nazivom DPT meets Coffee.

Zašto OpenCoffee? Činjenica da je Beograd najveći grad u regionu i da nema dešavanje poput OpenCoffee-ja mislim da govori sama za sebe, bez nekog preteranog objašnjavanja. Zajednica u Beogradu je sve, samo ne mala, činjenica da imamo u poslednje vreme fin upliv stranog kapitala na Internet tržište (Infostud, Burek, pa i Vast i Edgios) daje nam za pravo da pucamo na veliko, da okupimo sve što valja i ne valja na domaćem webu i oko njega i ujedinimo ih sa namerom da pomognu jedni drugima. Puni smo pesimizma i žalopojki o jadu i bedi domaće scene, o činjenici da nemamo ni jedan globalno popularan startup etc etc… Vreme je da to promenimo, i nadam se da će ova dešavanja biti korak napred.

I ako, činjenica da je Beograd u pitanju, isto tako može da bude otežavajuća, gde svaki OpenCoffee može vrlo lako da se pretvori mini konferenciju za 50 ljudi koje treba nekako zanimati sat ili dva, verujem da će se vremenom iskristalisati optimalna forma za ovakva dešavanja i događaj učiniti primamljivim i ljudima sa strane.

Gde i kad?

Više informacija o tzv nultom OpenCoffee-u možete naći na zvaničnom sajtu ili na DPTu, kao što sam linkovao u uvodu teksta. Razgovaraćemo o konceptu OpenCoffee-a i pokušati da prikupimo očekivanja od svih Vas od ovih dešavanja i truditi se da ih u budućnosti realizujemo, stoga dodjite da se družimo!

I ako znam već par dana, nisam bio previše u prilici da objavljujem članke na blogu (ah ispiti ili bolje reći ispit) ne smem da ne propustim da, vas par nespavalica, obavestim da je sutra konferencija za štampu povodom, omiljene nam, konferencije o Internet poslovanju - BizBuzz. Evo i zvanične najave:
–
Poštovani,

čast nam je i zadovoljstvo da Vas pozovemo na press konferenciju povodom treće godišnje „biZbuZZ“ IT konferencije (www.itseminar.org).

Datum: 14. oktobar 2008.
Vreme: 11:30 h
Mesto: Galerija O3one (www.o3one.rs)
Adresa: Andrićev Venac 12, Beograd

biZbuZZ IT konferencija se od samog nastanka ustanovila kao jedan od najznačajnijih događaja vezan za poslovanje i informacione tehnologije. Ove godine biZbuZZ će se održati u Niškoj Banji u periodu 29 - 31. oktobra.

Tema konferencije - Web sadržaj: značaj i upravljanje

U okviru programa konferencije biće izloženi najbolji modeli i strategije za predstavljanje firmi i njihovih ponuda na Internetu, prakse najefikasnijeg obraćanja potencijalnim klijentima.

Posebno smo ponosni na činjenicu da će ovogodišnju konferenciju otvoriti gospođa Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo.

Srdačno,

Vitomir Ognjanović
+381 65 422 33 66
+381 63 771 81 87
vitomir.ognjanovic (et) itseminar.org

Kontakt za press konferenciju:
Zoran Torbica
Centar za razvoj Interneta
+381 63 245 430
ztorbica (et) netcentar.org

—
Vidimo se u o3onu, ali i u Niškoj Banji!

Alexa nije jedina i ako se kod nas uzima kao jedina relevantna. Postoji još gomila alata koji vam mogu prikazati popularnost određene stranice, bloga, društvene mreže. Pogledajte…

Stavio sam malo adSense na sajt pa koristim priliku da se izvinem onima kojima ce ovih nekoliko blokova reklama smanjiti uzitak surfovanja sajtom. Ne ocekujem od ovoga da se obogatim, vise je postavljeno eksperimenta radi… Javljam se uskoro sa rezultatima!

Skorašnjim postom o planiranju troškova otvorio sam priču o ličnim finansijama. Nekima cela ova priča može da ispadne kao kukumakanje o novcu, ali to nije namera autora. Finansije su realan problem svih nas, imali ih dovoljno ili nedovoljno i sa godinama postaju sve ozbiljniji predmet razmišljanja. Tim povodom se i postavlja pitanje, koliko platiti osobu koja se bavi webom kod nas, bilo kao menadžer nekog web sajta poput mene, programera, dizajnera, šta već. Pokušaću da evaluiram taj problem u donjem postu, a Vi ste naravno pozvani na diskusiju.

Prošle sedmice sam razmišljao o problemima sa kojima se suočavam u izvršavanju svojih aktivnosti, i po prvi put u životu verovatno, poželeo da imam službeni auto. Činjenica da za neke poslove moram da odem u relativno udaljene delove grada će me vrlo često navesti na razmišljanje, da li zaista moram da odem do tog dela grada, a zatim nedoumica preći i u odbijanje. Tako da će taj posao biti odložen za neku drugu priliku, ili se neće desiti. Da li ovo znači da sam ja neodgovoran? Da, ali činjenica da postoje stvari kao što je službeni auto govore da nisam jedini. Ljudi ne vole da gube vreme na ono što ne moraju, i postojanje službenog auta je jedna od činjenica koje obezbedjuju konfor u obavljanju posla a samim tim i kvalitetnije obavljanje istog.  Naravno, nemaju svi situaciju u kompaniji da kupe zaposlenima automobil, ali tako nešto se može rešiti povećanjem plate recimo, čime dolazimo do centralne teme današnjeg posta.

Read more »

Pratite promene, uskoro ćemo biti mnooogo brzi!