Teško je ne primetiti ogroman broj sajtova u poslednje vreme koji se bave tematikom nove godine. Sistemom vatre i dima i činjenicom da je sajt napraviti lakše nego ikada, dobili smo masovnu produkciju sajtova koji pokrivaju ovu nišu, pa da bih dobio kompletniju sliku popričao sam sa jednim od osnivača prvog sajta ovakvog tipa u Srbiji (ako ne to onda najpopularnijim) GdeZaNovu.

Kako ovo nije bio klasičan pitanje odgovor intervju, nego opušetno ćaskanje potrudiću se da prenesem neke delove razgovora između nas vezano za ovaj portal.

Za one koji ga ne znaju, Nenad nije neki od likova koji se nešto puno vrzma po domaćim IT forumima, ali to ga ne čini ništa manje referentnim kada je domaći web u pitanju. Jedan od prvih projekata na kojima je sudelovao je nadaleko poznati portal studenata FON-a Puškice, da bi kasnije sa sličnom ekipom osnovao i GdeZaNovu kao i jedan od najpopularnijih studentskih portala u zemlji StudentskiSvet.

Ideja o samom GdeZaNovu portalu nastala je sasvim slučajno, ekipa sa fakulteta koja je organizovala dočeke Nove Godine htela je da napravi sajt sa ponudom za proslavu najludje noći i javila se ideja da se napravi specijalizovan sajt za dočeke novih godina, sličan dosta popularnom KudaZaVikend u to vreme. Sajt se polako razvijao, da bi u prethodne 2 godine dolazio do dosta ozbiljnih rezultata za sajt koji pokriva tako usku nišu. U prve 2 godine postojanja (sajt je nastao 2004.) sajt je beležio prosečno i preko 1000 unikatnih poseta dnevno, da bi prošle godine, imao prosečno skoro 2000 poseta u decembru i time zauzeo mesto lidera na ovom polju. Kako je poseta skakala, tako se i povećavao i broj oglašivača na sajtu, a samim tim i pristup promocije samog sajta, tako da smo isti prošle godine mogli videti na bilbordima širom grada, novinama i slično.

Obzirom da se niša ispostavila kao jedna od profitabilnijih (print nije previše efikasan za ovakav tip oglašavanja, a oglašavanje u medijima je preskupo), u poslednje 2 godine pojavila se manija kreiranja ovakvih sajtova, te danas imamo sigurno par desetina sajtova koji se bave istom tematikom, tako da je ovo verovatno niša sa najviše konkurenata u Srbiji, koji se služe zaista inovativnim načinima da zauzmu prvo mesto. Ako bolje pogledate dobro, par njih se zaisto potrudilo da sajt optimizuje što je bolje moguće za pretraživače, rade se ozbiljne kampanje u društvenim medijima, ulaže se u baner oglašavanje, PPC oglašavanje i slično, što svakako raduje. I ako su ovo sezonski sajtovi, činjenica da ima sve veći broj ljudi koji koriste inovativne tehnike u promovisanju svojih sajtova svakako raduje. Za kraj evo liste sajtova koji se bave ovom tematikom pa prošvrljajte, možda se i odlučite gde ćete za novu godinu :)

Lista sajtova za docek nove godine:

Gde za Novu
Najludja Noć
Furka dešavanja za 31. decembar
Novagod
Srecna Nova
Moja Nova Godina

Nova godina i društveni sajtovi:

Doček nove godine na Facebooku
Nova Godina na Twitteru

Ukoliko znate još neke sajtove, postujte u komentarima pa ću ih ubaciti u listu. Hvala :)

Nelojalna konkurencija protivi se dobrim poslovnim običajima. Njome se može nanijeti ili nanosi šteta drugom trgovcu, drugoj pravnoj osobi ili potrošaču. Nelojalna konkurencija je i prodaja robe s oznakom ili podacima koji mogu stvoriti zabunu u pogledu porijekla robe. Neovlaštena upotreba znaka, tuđeg robnog žiga, oznake ili drugog vanjskog obilježja također je nelojalna konkurencija. Ako sud, npr. utvrdi sličnost ambalaže onda će zaključiti da se radi o nelojalnoj konkurenciji, dakako sve u smislu odgovarajućih odredbi Zakona o trgovini. izvor PoslovniForum

A obzirom da slika govori više od hiljadu reči:

Naravno nisam jedini :)

Za kraj, da ne bi ispalo da samo prozivam, ideja je skroz cool, krajnje genijalna u slučaju da se ne primeti ali i krajnje neetična kada su neki kolegijalni odnosi u pitanju, no kako može biti samo jedan ništa nas ne sme iznenaditi.

Pre par dana od druga sam dobio za mene šokantan mail. Naravno bio je chain letter, ili da prevedem na naški – lančana poruka tj. mail na čijem dnu posle gomile nekih slika piše, pošalji na što više adresa možeš i spasićeš svet.

I ako je većina čitalaca ovog bloga u najmanju ruku dobro IT potkovana, neke stvari vredi ponoviti i razjasniti, plastičnije – Repetitio est mater studiorum. U čemu je zapravo fol? Pre par meseci, na listu od 200 ljudi među kojima sam i ja stiže mail, sa temom besplatnih laptopova svima onima koji pošalju na 213 adresa ili tako nešto. Model laptopa Ericsson T20 &%#!%. Bilo ko malo promišljeniji, otišao bi na Google i proverio da li postoji tako nešto, ali uvek je lakše nadati se, i bez puno truda proslediti isti mail na sve adrese koje imate i čekati Deda Mraza da Vas obraduje tehnički veoma naprednim laptopom. Naravno u sledećih 7 dana dobijam još 10 mailova iste sadržine, da bi se posle toga smirilo. Nema veze što je isti ovaj mail kružio 2002. , nisu baš svi imali tada net, ili makar koristili Internet pa ne znaju, a pritom neće ni da pitaju, dešava se, pa nisam previše obraćao pažnju.

No, ubrzo potom dobijam junaka uvodnog teksta od bliskog druga iz IT branše, isto tako mail koji je bio aktivan negde 2002. godine sa temom skupljanja novca za operaciju nedužnog deteta, i ne baš prijatnim slikama u atačmentu. Ovog puta je izostavljen donator (obično je to bio AOL ako se sećam) i ima sledeći sadržaj (fwd iz subjecta namerno ostavljam):

—
Subject: Fwd: Fw: Fwd: Fw: Fw: Ne pitaj, samo salji dalje, svakim e-mailom prikupljamo novac potreban za operaciju

Message: FW: Ne pitaj, samo salji dalje, svakim e-mailom prikupljamo novac potreban za operaciju
—

Utoliko što ima manje teksta, veći je veo misterije pa samim tim i motiv da prosledite mail. Sve uz ovaj mail dobio sam i listu forwardovanih mailova, jedno hiljadu minimum, s tim što ja verovatno nisam kraj lanca tako da je ova brojka verovatno daleko premašena. U potpisima ljudi koje prosledjuju sve velike funkcije, komercijalisti, menadžeri i tako te titule, mailovi gotovo celih odeljenja odredjene firme, što dodatno zabrinjava, jer su to ipak odrasli ljudi a nepromišljeno prosledjivanje maila može da Vas košta puno vremena (ali i vašu firmu novca ukoliko neko od head huntera dođe do istih, obzirom da je opšte poznato da banke recimo često kriju podatke svojih zaposlenih jer je visok stepen fluktuacije u ovom sektoru).

Čemu ova gore priča?

Chain letteri su ništa drugo do vrlo jednostavna tehnika prikupljanja velike količine mailova za spam. Naravno, na lokalnom nivou. One reklame za cialis, cheap replica watches i enlargment nečega su već deo drugačije igre, robota, poput onih koje šalju pretraživači, osmišljenih specijalno da kupe mailove gde je to moguće (dodatni razlog da ne ostavljate svuda mail). Često su i neplanirana akcija, krene iz dobre volje ili nečije neinformisanosti, i dođe do liste poput ovog maila koji sam ja dobio od par hiljada mailova, netargetiranih doduše, ali kada je u pitanju smaranje o kojekakvim novim servisima, prodavnicama i slično, tih par hiljada mailova sa nekoliko strana vrlo lepo zna da posluži kao besplatan marketing sa ne-tako-malim dosegom.

Naravoučenije svega ovoga, trebalo bi da bude da pazite šta prosledjujete ako ne želite da vaš mail bude predmet nečijeg bespravnog oglašavanja. Ako ste, sa druge strane pomislili nekad da uradite nešto slično, topla preporuka je da se ne igrate preterano sa email marketingom ako nemate dobro targetirane liste koje ste sami prikupljali. Takav tip marketinga množe umnogome da sroza kredibilitet vašeg proizvoda, a i u današnje vreme vrlo lako možete naići na nekog ko vas može tužiti za sve to. Ako mi ne verujete na reč, probao sam (mladost ludost :)) doduše ne sa velikom količinom mailova, ali svejedno je bilo neprijatno iskustvo. Naravno ne smem zaboraviti da spomenem black-listovanje vašeg domena, a samim tim i završavanje i onih bitnih mailova u spamu onih kojima mail zaista treba. Budite oprezni!

To ne znači da chain letteri ne mogu koristi ali o tome u nekom drugom postu.

PS. Svojevremeno, ne znam da li je još uvek to aktivno, prof. Vukumirović sa FONa je skupljao ovakve mailove, nije bud zašto, zanimljivo je videti kako ljudi reaguju na određene tipove sadržaja, što se da kasnije iskoristiti, recimo u planiranju raznolikih viralnih kampanja.

U poslednje vreme sve više poziva dobijam, da u svojstvu blogera prisustvujem kojekakvim konferencijama za štampu i generalno konferencijama, što mi, da budem iskren zaista godi, a verujem da nisam jedini. Činjenica da su blogovi sve čitaniji, kao i da postoji veći izbor prilikom targetiranja ciljne grupe nego kod klasičnih medija, čine ključnu kompetenciju nas “neuobičajenih” novinara, te ovaj fenomen nikako ne čudi.

Juče prepodne sam bio gost na konferenciji za štampu povodom lansiranja novog sajta Carlsberga u Srbiji u svima nam poznatoj galeriji O3one. Naravno, nisam jedini branio boje blogera, društvo su mi pravili i Mile, Ratko i Marko, a uvek je zanimljivo videti se sa kolegama.

Imao sam priliku da premijerno vidim novi sajt, izradjen po strogim smernicama u odnosu na globalni, te je ovo u principu lokalizovana verzija istog. Ovo je jedna od ključnih prednosti velikih organizacija, gde se know-how sa najviših nivoa vezan za komunikaciju sa stakeholderima, prenosi na lokalne jedinice i samim tim ostvaruje mnogo više rezultate nego da je u pitanju sajt radjen od nule. Prosto mi je neverovatno da firme, koje imaju toliko novca nisu u stanju da ovako nešto standardizuju i naprave sajtove svojih podružnica pod istom kapom, prilagođene domaćem tržištu. Recimo Pepsi (domaća, globalna stranica). To je dobro zbog prepoznatljivosti a samim tim i brendiranja odgovarajućeg proizvoda, čime se dodatno dobija na ozbiljnosti istog.

Sam sajt Carlsberga je, dakle uz dirigentsku palicu iz sedišta u Kopenhagenu, dosta kvalitetna korporativna prezentacija na Internetu, sa obiljem sadržaja koje zadovoljava većinu ciljnih grupa, od novinara, do pivopija ili onih koji bi voleli da rade u samoj firmi, sve je pokriveno i za to jedan veliki plus. Ono što možda fali jeste viši nivo interaktivnosti sa ljubiteljima proizvoda ove firme, bilo u vidu nekog mikro sajta, jer osim obilja informacija teško je bilo šta drugo nači na ovom sajtu, loyalty programa ili korporativnog bloga. Posledica ovoga je možda i činjenica da je ovo striktno korporativni sajt, a da se interaktivniji sadržaji planiraju kao deo nekog potpuno novog sajta, no to već ostaje da vidimo.

I naravno, bilo je i piva tokom same konferencije, slagaću vas ako kažem da nisam probao. Ipak je Carlsberg kako naslov kaže probably. Pogledajte sajt, pa javite kako se vama svideo!

Smajliji koji su dostupni na Facebooku – klikni ovde!

Baš kada se davimo u pokušajima da zaboravimo ono što nam naše dve države nikako ne dozvoljavaju, desi se muzika, i baci sve ono čega se stidite pod noge, podseti vas na one starije dame koje ste imali prilike sresti na ulicama Zagreba, i njihov prijatni osmeh kada čuje vaš akcenat. Verovatno se seća da nekad nije sve nužno moralo biti drugačije, da su neka vremena i bila bolja za sve nas. Muzika nas opet ujedinjuje.
Desili se Hladno pivo, u Beogradu, prepuna Hala sportova, vazduh u deficitu, bol u nogama! 150 nezaboravnih minuta, sa rukama u vazduhu i glasnim žicama na izdisaju, ali vredelo je.

I onda, vraćam se na ružnije teme i gorespomenuto sranje, da nije istog HP bi mi verovatno bio omiljeni bend iz mladosti. Dok smo se gušili u salvama turbo kulture jedini dodir sa izvođačima sa one strane grane bili su nam oni koji su se na neki način tu uklapali, što njanjavim melodijama, što činjenicom da su bili deo slike iz osamdesetih, koje su tim bakama mamile osmeh. Boris Novković i Kolonija možda, to je bio vrh onoga što sam imao prilike čuti. Kasnije se hvala bogu sve promenilo, došla je i MTV Adria, i ovaj prostor, makar u pogledu mladih se otvorio, dobre vibracije su se nesmetano širile i ovaj koncert je najbolji dokaz za to.

Moramo priznati da je Hladno Pivo, pored Seke Aleksić, verovatno jedini muzički entitet koji se može pohvaliti činjenicom da može napuniti sale u bilo kojoj državi bivše nam domovine (uz dužno poštovanje prema Siddharti, jedan od mojih omiljenih bendova, ali jezička barijera je ta koja ih sputava u njihovom pohodu na Balkan). Kvalitetan pristup, bez preterane mržnje o svemu i svačemu karakterističan za punk bendove, već sa konceptom pesma za svakog, i kontinuitet uz harizmu Mileta Kekina, doveli su ih ovde gde jesu, na tron regionalne punk rock scene.

Kao što rekoh, 150 minuta hitova, prisećanja, skakanja, guranja i čega već. Verovatno 40 pesama, što novih što onih starijih, hit do hita i zadovoljna lica svih koji su bili u onoj konzervi od Hale sportova. Zamerke idu samo organizatorima na činjenicu da je pivo bile previše nedostupno onima na parteru i da ventilacije nije bilo na vidiku, ali i pohvala za neverovatno ozvučenje, jedno od najboljih u mojoj koncertnoj karijeri.

Za kraj, kao i za početak, muzika je pobedila. Dobre poruke koje se prenose kroz istu nadilaze linje u atlasu, interese onih odozgo koje baš i ne volimo i sve što time ide. Biću prozvan Hrvatoljubom, po ko zna koji put, ali, kao što rekoh države mi ništa ne znače već ljudi. Sami smo svedoci da ne znamo ni kako nam se zemlja zove tako da, ako budem morao da se svrstam u neku kategoriju neka to bude ona u kojoj su ljudi koji vole da žive, uživaju u prijateljstvima širom sveta, kulturi i muzici. Ne, to nije hedonizam, to je samo normalan način življenja.

Hladno pivo, hvala, očekujem vas opet!

I ako ste verovatno već primetili widget sa desne strane ovog posta, moram i zvanično da najavim: Eniac’s Ground je postao zvanični blog partner OpenWebAwards takmičenja. Yippi yeey!

Za one koji nisu upućeni u celu priču, OpenWebAwards je globalno organizovano takmičenje za najbolju inovaciju u oblasti web tehnologija. Tokom tri kruga glasanja (drugi je već u toku), prepoznaju se i nagradjuju visoka dostignuća u 26 kategorija, koje možete videti na samom widgetu. Samo takmičenje ima snažnu podršku blogerske zajednice tako da ove godine ima blog partnere u preko 100 zemalja, od kojih je jedna i Srbija :) (ali i Hrvatska obzirom na ne mali broj onih iz Hr koji čitaju ovaj blog).

Inače ovo je drugi OpenWebAwards po redu, prvi je prikupio preko 250.000 glasova, ponajviše zahvaljujući organizatoru samog dešavanja, Mashable-u koji uživa veliku popularnost medju web profesionalcima, pogotovu onih fokusiranih na social web. Medju pobednicima prošlogodišnjeg takmičenja izdvajaju se svima poznati: Facebook, Digg, Google, Meetup, Twitter, Netvibes, woot!, Last.fm i Mahalo.

Kao što sam spomenuo, u toku je drugi krug glasanja, koji se završava 3. decembra, da bi poslednji i odlučujući krug trajao do 16. decembra kada se proglašavaju pobednici kategorija. Ni region ovog puta nije ostao kratak za predstavnike drugog kruga glasanja, imamo 2 predstavnika iz Slovenije, Noovo u kategoriji social news i Zemantu u kategoriji blog plugins, pa eto poželimo im puno sreće.

Što se tiče samih nagrada, nisam siguran da postoje direktne materijalne nagrade, ali publicitet usled osvajanja nagrade sa ovakvom medijskom pokrivenošću se  ne može kupiti novcem, tako da verujem da je to svima dovoljan motiv da konkurišu za isto.

Imate svoje favorite? Trk na glasanje, odmah tu sa desne strane putem widgeta.

U poslednje vreme verujem da je većina vas svedok situacije da se ljudi brišu sa Facebooka? Razlozi su kao i uvek razni od toga da ih je smorio do toga da su imali raznorazne neprijatnosti vezane za (ne)privatnost svojih podataka.  Kraće rečeno, dara je prevršila meru i to je bio dovoljan razlog da uklone profil sa ovog sajta. Ovo nije slučaj naravno samo sa Facebookom već i sa Furkom i sličnim sajtovima, što mi je dalo za povod da “naglas” razmislim o istoj.

Da ovo nije samo kod nas slučaj (tzv Facebook zasićenje) verovatno govori i činjenica da je FB sakrio opciju za brisanje profila, te je na prvi pogled moguće samo deaktivirati profil, koji tako postane nevidljiv ali može posle nekog vremena opet da se aktivira i svi podaci su tamo gde su biti. No, onima kojima ovo nije fer ili dovoljno, mogu ovde naći kako obrisati isti.

Drugim rečima, dara prevršila meru na jeziku pametnih, se može reći kao gubitak dodatne vrednosti koju sajt pruža posetiocima, od početne radoznalosti, do izgradnje mreže prijatelja koju poznajete, dolazi treći i ključni period, najviše sličan osnivačkoj zamki u preduzeću kada se korisnik odlučuje da li odlazi ili ostaje na sajtu. U HR menadžmentu, opet na jeziku poznatih, postoji izraz retention rate, koji u našoj terminologiji se može najlakše objasniti, kao broj registrovanih ljudi koji zaista posećuju sajt. Što je ovaj racio veći to je bolje po sam sajt, i znači da isti pruža dovoljnu vrednost korisniku čim konstantno posećuje sajt.

No, Facebook je najbolji primer da ovaj broj vremenom opada, koliko god nudili kvalitetan i zanimljiv sajt vremenom dolazi do zasićenja i korisnici prestaju da dolaze na isti, što nije ni malo jeftina stvar obzirom da je dovodjenje novih korisnika dosta skupo (troškovi marketinga, promocija čega već).

Rešenje za ovo jeste konstatno inoviranje sajta, mali koraci koji novim članovima neće biti ništa posebni, ali će onim starim dati dodatnu vrednost i produžiti njihov boravak na sajtu. Ovo zahteva da ukoliko imate svoj sajt imate i developera uz sebe, ukoliko niste sami developer, koji će moći da realizuje ideje koji vi i vaši korisnici osmislite. Ovde je primenljiv princip koje sam koristio na predavanju o Društvenim mrežama i njihovom PR potencijalu a odnosi se na responzivnost, ili izlazak u susret stalnim korisnicima sajta u pogledu novih mogućnosti na samom sajtu. Mislim da Ilija može najbolje da vam posvedoči da su najbolji izvor novih opcija/mogućnosti na sajtu/proizvodu sami korisnici koji prilikom svakodnevnog korišćenja nailaze na situacije o kojima ljudi koji vode sajt mnogo manje razmišljaju. Ovo je potpuno besplatno, a time što ćete saslušati korisnike podićićete i lojalnost prema samom sajtu kod njih na mnogo viši nivo, a lojalni korisnici možda jesu loši po samo oglašavanje, ali su od neprocenjive vrednosti po sam sajt.

Facebook je upravo zbog ovoga možda i postao toliko popularan koliko je sada, ludački intezitet promena na sajtu, što sa njihove strane, što zahvaljujući otvorenoj strukturi i gomili aplikacija koje se razvijaju za isti, učinio je da na sajtu postoji za svakoga po nešto, od igrica, do vesti, informacija i slično. Ono što su na content sajtovima novi sadržaji, vesti i slično to su na društvenim mrežama nove opcije, i Facebook je tu objasnio. Ali, tu dolazimo do ali! Preveliki intezitet promena na samom sajtu nije lako održavati i treba ga postepeno vršiti, previše novih mogućnosti će biti slabije propraćene a vi ćete ispucati sve ideje koje su vam pale na pamet i zbog toga izgubiti neke korisnike, koji, opet spominjem koštaju.

Kako to izgleda na lokalnom tržištu?

I ako su ovo neke stvari na kojima sam od početka insistirao tokom rada na Furci, to vrlo često nije moguće izvršiti. Ovde je glavna razlika izmedju vas i Facebooka, što vi vrlo često imate jednog ili nemate developera naspram tima developera koje ima FB, što u mnogome utiče na razvoj samog sajta, bez promena dolazi do čestog menjanja ekipe na sajtu, koja opet tera stare ljude jer im sajt više nije onakav kakav je bio, i nema ljudi koji su bili i slično. Znam da ove priče deluju smešno ali ko god je vodio sajt verujem da se uverio u iste. Opet gubljenje korisnika, koji su vama još skuplji, jer ste mali i često nemate dovoljno novca da investirate u marketing.

Ali!

To što ste mali, možda jeste u finansijskom i razvojnom smislu mana, ali je u drugom smislu vrlina. Kada imate svoju nišu, pa makar to bila i cela država, imate veliku prednost u tome što ste u stanju da saslušate korisnike. Opet dolazimo do gore-spomenute lojalnosti, lojalnost na sajtu poput Furke će vam doneti neverovatan word-of-mouth efekat, ljudi će pričati o sajtu, stavljati link na svoje potpise, kreirati content itd itd, potpuno besplatno. To je vaša jasna konkurentska prednost, i ako znate kako da je iskoristite, samo je nebo granica. Najbolji dokaz za to su mreže koje su u svojim zemljama popularne koliko u Google, bilo da je to Dernek u Bosni, Rate u Estoniji ili možda Draugiem u Letoniji.

Kao što sam najavljivao preselio sam se pre 2 dana ali to znači da neću imati Internet u narednih 10, što dalje implicira da ću jako retko u tom periodu pisati na blogu :( Hvala svim drugarima koje ću u tom periodu smarati za dnevnu dozu Interneta!

Obavezna stavka u vašim bookmarcima!