Kao što ste verovatno imali prilike da vidite Blogowski je u svom videocastu prozvao Sinišu i mene kao glavne krivce za dosadnost domaće blogosfere. Ne možemo svi biti zanimljivi, ali nije ni neka filozofija staviti kapu na glavu, pričati u kameru i praviti se važan kao što dotični tvrdi, pa evo i mog odgovora na tu temu.

Re: Smor u blogosferi from Nebojsa Radovic on Vimeo.

Otvorio sam nalog na Tumblru posto sam bio malo lenj da instaliram posebnu sekciju za tubmlelog na svom domenu, evo i linka pa ako imate nalog javite se :)

Dragica mi je poslala jedan vrlo zanimljiv dokument iz 1951. godine gde se odredjeni 25. godišnjak kažnjava zbog toga što ništa ne radi, niti želi da se zaposli, već život provodi u besposličarenju a i nemilosrdno troši benzin (danas bismo dodali i time nepovoljno utiče na okolinu).

Neki će to nazvati nemilosrdnim komunizmom, a ja bih dodao da je ovo možda i jedini način da se u Srbiji neke stvari dovedu u red, kretanje društva zavisi od kretanja pojedinaca, a ako svi sedimo, teško da ćemo krenuti napred… a priznaćete, mnogo je onih koji sede…

“Život je za one koji nemaju brz internet.”

Ivan Minić

Iz mog stana upravo je sveže izašao novi, na ovim prostorima neviđeno inovativni startup - Heftalica.com!

Revolucija u heftanju je počela, opet zahvaljujući inovativnim cimerima (tip: ispitni je rok pa svašta pada na pamet) a o samom nastanku možete pročitati kod Branka. Radujem se novim verzijama ovog zaista nesvakidašnjeg servisa :)

Branko se potrudio da jedan od zidova našeg stana bude obogaćen post-it artom. U pitanju je RSS ikona, a razlog je što mu je to prvi rad ovog tipa a i kod nas je relativno ograničen izbor boja ovih samolepivih papirića, pa je iskoristio za početak činjenicu da je zid narandžast da kreira svoj masterpiece.

Za one koji ne znaju post-it art je kreiranje slika uz pomoć samolepivih blokčića poznatijih kao stikeri ili post-itovi, i bazira se na pixel artu, kreiranju sličica uz pomoć tačaka, karakterističnom za video igrice sa svima popularnih konzola tokom 80tih i početkom 90tih. Odlične primere ovog, pomalo geeky, umetničkog pravca pogledajte ovde, ovde, ovde i ovde.

Moj favorit je definitivno SuperMario na više nivoa ( a kad smo već kod SM pogledajte i footer Draganovog bloga).

Prošle i ove nedelje gostovao sam u emisiji o informacionim tehnologijama Interfejs. U pitanju je šestominutno prilog podeljen u 2 emisije i neka inicijalna ideja bila je da za kratko vreme približimo blogove krajnjim korisnicima koliko je to moguće. Naravno ovaj period je ipak prekratak da bismo dublje zalazili u materiju ali se nadam da sam makar malo uspeo ljudima da približim ovaj fenomen. Evo i video priloga pa prosudite sami.

1 deo

2 deo

Ono što mi je zanimljivo bilo u celoj priči jeste efekat koji je emisija postigla kod ljudi koji se ne bave Internetom. Koliko god ja voleo Internet, televizija je daleko najcenjeniji medij kod nas, i pojavljivanje na TV ekranu će još dugo biti mnogo značajniji pokazatelj da nešto znate nego možda neki kvalitetni blog, i ako smo sami svedoci da na televiziji se vrlo često pojavljuju oni koji o samoj tematici nemaju nikakve veze. Naprosto, krajnjim korisnicima TV izgleda kao visoko selektivni medij gde ne može da se pojavi tek tako, tu su pevači, glumci, političari i ako se nađe i “naš mali” mora da nešto zna, i nema tih blogova, sajtova, novina čega već što se može meriti sa njim. Sa druge strane TV imaju svi što se ne može reći za Internet te eto još jednog razloga za takvo shvatanje Interneta.

U svakom slučaju hvala ekipi Interfejsa što me prepoznala i pozvala u svoju emisiju, bilo je lepo iskustvo ali i znak da i neko van blogosfere prati ovu našu zajednicu što svima nama ide u prilog. Nadam se da vas nisam obrukao :)

It has been estimated that each year, driving to and from work, the average person has about four ideas for improvement, any one of which could make him or her a millionaire. The problem is not that you don’t have the ideas you need to accomplish anything you want but, rather, that you fail to act on those ideas.

Brian Tracy

eTarget nam donosi 7 praktičnih saveta za internet oglašavanje, jedinstveni vodič za kreiranje optimizovanih PPC kampanja, koristan white paper, pa pogledajte!

I ako sam uredno objavio slike unboxinga, utiske svom prvom netbooku sam ostavio za kasnije. Što zbog perioda u kom sam bio jako zauzet (odavno nisam imao ovoliku pauzu u pisanju), što zbog činjenice da je ovo parče hardvera ipak potrebno provući kroz ruke da biste mogli da date neki objektivniji utisak.

Razlog zašto ranije nisam imao i prenosni računar je vrlo jasan, mada mnogim ljudima i neshvatljiv. U uobičajenom danu provodim često i po 10 sati dnevno za kompjuterom, na šta nisam baš ponosan ali takav je posao, a i obzirom da sam se odvikao od TV-a, to mi je jedini izvor informacija. Međutim kako su se učestala putovanja u poslednje vreme, konferencije šta već, zaista je bilo neophodno da nabavim nešto, a odluka da to bude baš netbook je iz razloga što je mali, lagan, ima solidnu bateriju i na kraju nije preskup, za razliku od ranijih mini verzija laptopova.

Zašto MSI Wind?

Obzirom da cimer drži EeePc imao sam prilike da se sretnem sa nekoliko Asusovih modela, dugo sam bio za to da uzmem model 901, koji ima ludačko trajanje baterije od čak 5 sati ali se taj model nije pojavio u maloprodajama kod nas već se više furao 1000, koji mi je uzivo gledajuci, bio preveliki i dosta tezi od ostalih modela. Takodje ASUS ima dosta lošiju tastaturu od ostalih modela, tasteri su sitniji i teži za kucanje u odnosu na konkurente, Acer i MSI. Za Acer nisam imao nikakve informacije, dok mi je za MSI preporuku dao Mileusna, koji je probao uživo sva tri modela i na kraju ipak uzeo ovaj.

Utisci

MSI Wind U100 je zaista moćan mali računar i rad na njemu, pre svega mislim na neke office stvari, ne na grafiku ili nešto što zahteva mnogo veći monitor, je jako udoban. Tastatura jeste manja od standardne ali recimod a se ta razlika uopšte ne primećuje. Težak je svega oko kilogram tako da ćete često zateći sebe u situaciji da zadremate sa netbookom na stomaku :) što baš i nije preporučivo :D

Napomenuo sam da je ovo ipak računar za office rad, tako da, što zbog nezgodne rezolucije (1024×600) što zbog ne toliko kvalitetnog touchpada (ipak je manji od klasičnih, a dugmići nisu jasnije izdiferencirani) raditi recimo u Photoshopu nije baš najudobnija aktivnost. Ali ono u čemu će netbook biti Vaš nerazdvojni prijatelj jeste svakako surf, klasičan office rad (Word, Excel itd) i pregledanje multimedijalnih sadržaja. Obzirom na svoju veličinu (model od 10 incha ipak nije toliko veliki koliko sam ja mislio), vrlo je udobno nositi ga sa sobom na putovanja, manji je od A4 sveske, neptimetne težine, tako da će u rancu biti gotovo neprimetan. Svi oni koji često putuju, znaju kolika je dosada ići busom na relacije duže od 1 sata. Ovde netbook zna da bude itekako koristan mališa.

Ovde se dotičemo i baterije. Baterija za MSI Wind traje oko 2 i po sata pri standardnom režimu rada (bez muzike u pozadini, sa smanjenim osvetljenjem ekrana) što je ok, a odličan dodatak svemu je i činjenica da je moguće kupiti šesto pa čak i devetoćelijsku bateriju, koja znatno produžava rad istog. Naravno, u tom slučaju povećava se i težina i smanjuju šanse na izboru za mister netbooka, ali nije loše imati u rezervi.

Mane

Što se tiče mana, većinu sam pobrojao (touchpad, rezolucija) ostale 2 se mogu vezati za monitor. Prva je težina monitora, koja je veća od ostalog dela netbooka, tako da na mekim podlogama ne stoji ravno a druga je vezana za, čini mi se klasičnu MSI boljku, a to je da se monitor usled čestog pomeranja “olabavi” pa je potrebno naći nekog ko može da zategne navoje koji drže monitor.

Suma sumarum

MSI Wind je sjajni mali računar koji treba imati u svojoj kolekciji ako to možete da priuštite. Veliki deo svakodnevnog ne toliko zanimljivog posla moćićete da obavite sa mnogo zanimljivijih lokacija od radnog stola bez da se nervirate zbog toga što vaš računar sa sve kablovima i torbom ima 5 kilograma.

Ali, moram da priznam da su se i moje sumnje vezane za kupovinu prenosnog računara obistinile. Nekada to nije loše, kada na faxu recimo čekate 3 sata rezultate, ali kada je kao sada 16 stepeni napolju, možda je ipak bolje ostaviti tehnologiju po strani i prošetati, umesto da ležite u krevetu i pišete blog :) baš kao što kaže slogan ComTrade-a, Enjoy life, not just equipment.

Ako Vas interesuje još detalja vezano za ovaj računar, tu su komentari, biću rad da odgovorim.