Moram priznati da su bioskopi poput Stera i Koloseja (pogotovu ovaj drugi) vratili film u moj život na velika vrata. U poslednjih nekoliko meseci odgledao sam većinu “hitova” koji nam dolaze preko bare, ponet utiskom posle Star Treka sam vam i pisao, a posle Prokletnika (Inglorious bastards) nije mi padalo na pamet da zaspim a da ne prenesem utiske sa vama.

Kada sam ogledao Kuma prvi put, skovao sam izraz čulna renesansa, koji je trebao da označi ono stanje svesti u kojoj vam sva čula uživaju, film koji vas u potpunosti ispuni pričom, scenografijom i muzikom i natera da ga gledate iznova i iznova. Međutim takvi filmovi se retko rađaju, filmska industrija se bazira na recikliranju klišea, koji se stalno vrte  i tek poneko iskakanje od istih vam privuče pažnju i oduševi vas. Dvojica se u tome itekako izdvajaju, jedan je Gaj Riči bez Madone a drugi, junak naše današnje teme Kventin Tarantino.

I zaista Prokletnici su drugačiji film. Propraćeni uvek dobrim odabirom muzike karakterističnom za Tarantina, drugačijom, često POV kamerom koja se savršeno uklapa u pojedine bizarne scene, na početku u najmanjem slučajem obećavaju dobar film. A onda, ulazite u priču kroz gomilu minijatura, usporenih scena koje vam pružaju priliku da uđete detaljnije u psihologiju likova ali i shvatite besmislenost pojedinih situacija. One šaraju ceo film, daju mu dinamiku  i savršeno se uklapaju u jednu celinu. Naravno detalje neću otkrivati jer ipak trebate sami da doživite ceo film.

Glumačka ekipa blago rečeno pere! Nisam neko ko prati karijeru Bred Pita, ali mislim da je ovim filmom, još jednom dokazao da je mnogo više od Barbikinog Kena, i da je tu gde jeste sasvim opravdano. Njegov lik u filmu je u isto vreme morbidan i komičan i on to nosi bez problema kroz ceo film. Sjajnu podršku u tome mu pruža i Kristofer Valc, za mene totalno nepoznat glumac, koji je oprao glumeći “Lovca na Jevreje” nemačkog generala Hansa Landa.

Pre nego što sam pogledao film, kružile su neke priče da je film pun krvi i nasilja, sa čime se ne bih složio (ili je moj prag tolerancije jako visok), u filmu ima krvi, skidanja skalpova, razbijanja glave bejzbolkom… itd ali je i pored toga mala maca za Ramba IV :P Krv je prisutna da bi pojedine scene predstavila realnijim, a i nije nešto što je nesvojstveno Tarantinu.

Da sumiram, ja sam zaista oduševljen filmom, i dao bih mu dobru 9/10 ocenu jer sam se zabavio, video neku drugu priču, shvatio da Bred Pit možda i zna da glumi i još više zaljubio u gledanje filmova u Koloseju. Međutim film ima zaista podeljene kritike, ima onih kojima se poput mene jako svideo, i onih kojima je film totalno sran*e.  Kritika može da ode na dužinu filma, 153 minuta i nije baš malo, pogotovu ako uzmete da neke od gornjih minijatura (poput ispijanja mleka) besmisleno traju po minut dva. I pored toga zabavićete se, nasmejati, ali i zgroziti, videti neko drugo viđenje završetka drugog svetskog rata i pričati kako je film strava/sranje svima oko vas. Bez reakcije sigurno nećete ostati.

BlogOpen nam se približava, ovog puta je u Nišu i ne sumnjam da će otići korak dalje kada su druženje i kvalitet predavanja u pitanju. Nažalost, sumnjam da ću uspeti da budem deo istog, zbog svojih obaveza tokom septembra (ah da ispiti…) što sa druge strane, uvećava mogućnost da će sam događaj biti kvalitetniji :) Šteta, ali biće BlogOpena i prilika da se družimo.

Povod ovog kratkog posta, pored deljenja informacije o BlogOpenu je i Blogopedija, koja na svojevrstan način sublimira sve ono što se desilo u blogosferi između dva BlogOpena  i na taj način ostaje da svedoči o jednoj dobroj godini. Nažalost nijedan moj tekst se nije uvrstio u dosadašnje Blogopedije, što je meni, kao nekom ko provodi dosta vremena u blogovanju i oko blogova, izrazito žao. Problem je bio u činjenici da mi je, bez uvrede, malo glupo da ja biram tekst koji treba da me predstavlja, jer su ipak čitaoci ti koji ocenjuju neki tekst kao dobar ili ne.  Tim povodom, hteo sam da napravim malu akciju ne bih li uspeo da izdvojim neki tekst koji bi bio uvršten u Blogopediju.

Predloži tekst i osvoji Twitter background

Ideja je da predložite tekst sa ovog bloga koji je nastao u periodu od novembra 2008 do danas (novembar, decembar, i cela 2009), date komentar zašto baš taj tekst treba da bude uvršten i bićete ubačeni u bubanj iz koga će se izvlačiti dobitnici. Nagrade su simbolične čisto da vas malo motivišu da učestvujete, i to 3 unikatna Twitter backgrounda izrađena po vašoj želji, a svi koji učestvuju imaće priliku da budu deo mog prvog #followfriday-a sledećeg petka :)

Hvala svima na pomoći!

Omg, porno industrija na EG. Šta se desilo sa Eniacom, prešao je na tamnu stranu i rešio da podeli tajne svog mračnog uma sa vama? Možda, ali samo u edukativne svrhe :)

Foto: Mugley

Skoro sam čuo podatak da je 60% svih sadržaja na internetu pornografsko, što i ne čudi obzirom da je ova industrija, nekima nemoralna ili neetička, jedna od najprofitabilnijih na Internetu.  Samim tim i konkurencija u ovoj oblasti nameće mnogo mnogo zahtevnije alate za borbu na tržištu, i u najmanjim nišama postoje hiljade sajtova, a top of the list pozicija znači i milione u džepu. I zaista, marketing tehnike koje se koriste u privlačenju pažnje na ovim sajtovima predstavljaju korak dalje od klasičnog oglašavanja, i po svaku cenu se trude da vam privuku pažnju, vrlo često i bez ikakvog presedana sa jedinim ciljem da vas odvuku na drugi sajt. Evo i nekih forica, a ako neku izostavim vi ih slobodno dodajte:

Geotargetiranje

Uspeh vašeg oglasa biće veći što je veća povezanost korisnika određenog sajta sa istim. To je i logično, devojke sa Balkana su “vazda” bile najlepše, te će nas tako umesto Džezabel iz Vajominga, sačekati Sonja iz neposrednog komšiluka, usamljena za svojim računarom čeka na samo tebe koji provodiš dane na kojekakvim porno sajtovima da ulepšaš njen život. I sve ovo je profi upakovano kao što možete videti na priloženom baneru. Baneri čak integrišu Google maps vašeg mesta, što vas dodatno tera da kliknete. Evo npr ova plava iznad broja 23 je baš blizu mene, ali opet moram da završim post večeras pa se kontrolišem :D So lame, so effective.

Imitacija menija

Taman ka su vas prevarili sa devojkama iz Beograda (predmet ovog detaljnog istraživanja bili su sajtovi sa sekama, Blogowskom ostavljam ovu drugu stranu), poželite da ispitate neke druge “tipove” edukativnog materijala, i FLJUS! Banner, popup, wtf, scream, drugi sajt. O da, kliknuli ste na fake menu. I ako su sami sajtovi nightmare sto se tiče user experience-a, ovde ima itekako usability istraživanja, no ona se zloupotrebljavaju. Taman kad pomislite, oh kako divan meni, shvatite da je to zapravo baner, dok je pravi meni ne u drugom nego u trećem planu.

Imitacija popularnih interfejsa

Ono što je primetno kod ovih sajtova je da koriste neke stečene reflekse da bi vas “navukli” da kliknete. Jedan od tih refleksa je i play dugme, kojim smo preplavljeni u doba brzog neta, provodimo dane na YouTube-u, a na kraju krajeva i na taj sajt na kom smo došli smo da bismo gledali neki video. Zašto ne dodati jedno play dugme da blinka do vi uživate u svom videu? CTR? Through the roof!

Imitacija popularnih IM programa

I dok ću prethodne tri forice nekako da iskuliram ovde uvek padnem, jer ni sam nisam svestan šta radim. Fljus, Sonja, 21 iz okoline Beograda je online, i ruka sama po sebi klikće na baner/chat. Poput videa, koriste neke stečene reflekse da bi me odveli na neku treću stranu. Najčešće imate prilike da vidite prozorčić od MSN-a a u poslednje vreme, povedeni popularnošću facebooka sve je više prozora od FB chata, ili notification bara koji vas prosto tera da kliknete. Kao što rekoh, ako ne padnete na nekoj od prethodnih prevara ova će vas sigurno čekati iz prikrajka.

Koja je uopšte fora

Kad je besplatan porno materijal u pitanju, verovatno se ide po logici ljudi će se snaći, ako im dajemo nešto besplatno uzećemo im sve ostalo, odvešćemo ih na 30 drugih sajtova, ali i biti sigurni da će ostati tamo gde su došli, zbog onoga što su došli. I zaista oduševi po nekad koliko se u gornjim mehanizmima otišlo sa kreativnošću. Klasično display oglašavanje je malo smorilo, sve se svede na WOW kul animacija, ili WOW spojeni baneri te i ne čudi toliki banner blindness. Ovaj post je upravo posveta toj kreativnosti, možda će je neki nazvati pokvarenošću, ali i svi se na kraju slože da je Hitler bio genije :) Malo out-of-the box razmišljanja nije na odmet, a ja se najiskrenije nadam da se niste našli uvređenim bilo kojim elementom ovog posta.

Po uzoru na (po meni najbolje) social media ikonice Komodo Medie, napravio sam crni i beli set social ikonica za prati.ba pa budite slobodni da ih preuzmete.

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Cimer i ja smo odali poštovanje prema ovom velikom prazniku inspirisanom serijom How I met your mother, prigodnim photosessionom, pa pogledajte :)

Obzirom da sam indirektno prozvan maskotom “srpske burazer ekonomije” u hitičnom “nepravda” postu od strane Blogowskog o sveopštoj krađi u Srbiji, dužan sam da svima onima koji se nisu ozbiljnije bavili Internetom u našoj zemlji pojasnim neke stvari za poslovanje u ovoj sferi, i uslove u kojima se ista nalazi.

1 – U Srbiji nema dovoljno ljudi koji su u stanju da proizvedu kvalitetan sadržaj

Koliko u Srbiji ima kvalitetnih blogera? Koliko je to procentualno u odnosu na ukupni broj blogova? Jako malo. Kvalitetnog sadržaja gotovo da nema, broj blogova možda raste, ali se dobar deo njih svodi na bezidejno imitiranje svetskih blogova i kojekakvih trendova, koji ubijaju individualnost kao ključno svojstvo blogova. Ako u Srbiji želite da pokrenete content based sajt, verujem da će vam upravo zapeti content.

2 – Vrednost originalnog sadržaja nije proporcionalna nivou razvoja tržišta oglašavanja

Dakle spali smo na par ljudi, pokrenuli smo svoj sajt i želimo da on svakodnevno ima nekolicinu novih tekstova.  Odmah ću vas ovde zaustaviti i reći da, ako niste vi lično kreator sadržaja, teško da ćete iste moći da priuštite. Sadržaj je jako skup, pogotovu onaj unikatan i kvalitetan. Većina domaćih popularnih sajtova sadržaj “pribavlja” iz nekoliko kanala: novinske agencije (Beta, Tanjug), saopštenja za javnost, originalni sadržaj i preuzimanje. Ako niste medijska kuća koja stvara sadržaje za plasman u više kanala (TV, print, web) vrlo teško ćete uspevati da obezbedite veliku količinu originalnih sadržaja bez velikog budžeta. Obzirom da se tržište oglašavanja svodi uglavnom na display oglase, trenutna prosečna vrednost CPM (cost per mille) naprosto ne može da pokrije te troškove, i to ukoliko ste srećni da imate oglašivače. S tim u vezi, web sekcije velikih magazina se uglavnom pojavljuju kao produžena ruka istih, ne toliko profitabilna, ali svakako investicija za budućnost. Popularnih sajtova koji obiluju originalnim sadržajem, a da iza istih ne stoji neka jaka medijska grupacija ili pojedinac gotovo da nema na našem tržištu.

3 – Parola: Snađi se!

Tehnički, ako bismo bili svi fer i pošteni, i tekstove ne bismo preuzimali sa drugih sajtova/medija, content based sajtovi u Srbiji takoreći ne bi postojali. Imali bismo velike sajtove sa jedne i blogere (pišemo kad stignemo) sa druge. Međutim, preuzimanja tekstova sa drugih sajtova, da li stranih ili domaći, uz kojekakve fer i nefer metode predstavljaju ništa drugo do most između ova dva. Ne podržavam krađu, sam kada sam pokraden osećam se vrlo besno, ali suština je da je celo naše informaciono društvo bazirano na nekoj vrsti ilegalnog vlasništva. Furaju se nelegalni Windowsi, kradu se slike sa drugih sajtova, preuzimaju se nepotpisani tekstovi. Digitalna imovina u Srbiji se još uvek ne percipira kao nečije vlasništvo, ili makar ne u tolikoj meri kao materijalna. Ali, ako i neko ukrade neku imovinu sa ciljem edukacije, ne mogu da kažem da je postupio ispravno, ali definitivno ispravnije nego u klasičnoj krađi. Najbolji dokaz za to su nam Microsoftove MSDNAA licence koje omogućavaju besplatan softver svima onima koji isti koriste za edukaciju. A našem tržištu složićete se, itekako treba edukacije! Economy.rs jeste pogrešio što nije potpisivao tekstove, to je minimum poštovanja prema autorima koji rade, ali po meni celokupna prozivka koja je došla na pozivitnu reakciju vlasnika sajta, trebala je da se završi na tome.

4 – U biznisu vrediš onoliko koliko vrede tvoji kontakti

Poslednja stavka oko koje se duže vreme prepirem sa Peđom jeste moja “odluka o nenapadanju” ljudi sa domaćeg weba. Daleko od toga da je meni cilj da se ližem sa svima, ili da mislim da su svi u pravu, ali definitivno imam prečeg posla od ispravljanja krivih Drina na domaćem webu. Ali to je verovatno osobina većine ljudi odavde, pre će popljuvati nekog drugog, naći manu u njegovom radu, pristupu, dizajnu, seksualnom opredeljenju, oblačenju nego pogledati u svoju “avliju” i pokušati da promeni nešto. Na kraju krajeva, ljudi koje poznajete dobrim delom formiraju vašu poziciju na tržištu, što je vaš circle of trust uticajniji, to ste i vi više na ceni. To što na srpskom webu ima 100 ljudi, pa imate priliku i sve lično da ih poznajete je nešto drugo, a ne burazer ekonomija.

Definite pick of the day! Enjoy!

Posted via web from Nebojsa’s posterous

Oduševljeni ste Twitterom, njega koriste lepi i poznati i sva Vaša geek družina, o njemu pišu i mali i veliki, ko god stigne, naprosto on je totalno in. Ultimate goal Vam je da budete superpopularni, imate hiljade ljudi koji vas prate i balave na vaših 140 karaktera prostirući vam tako crveni tepih diljem domaće web scene. Čestitam, zaslužili ste Unfollow

Kod web servisa postoji nekoliko faza dolaska do svetske popularnosti. Nastanak, beta testiranje, puštanje u promet, early adopting od strane geekova, middle adopting od strane onih koji vole da vise sa geekovima, i na kraju ako je zaista zanimljiv dolazi i do one tačke o kojoj svi sanjamo. U early adopting fazi dobijete i prve ovisnike, poput mene, koji na sve strane šire priču o next big thingu, koji će promeniti svet, univerzum, čovečanstvo i otkriti postojanje novih živih vrsta u susednom zvezdanom sistemu. Oni se tako oduševljavaju par meseci dok dok isti kojim slučajem ne postane super popularan, a onda pređu na mračnu stranu i poput klinca koji im je oduzeo omiljenu igračku, počnu po istom da pljuju kako je izgubio smisao i prešao u komercijalu. Nije to samo za web servise, i za muziku je karakteristično, od demo benda do svetske popularnosti prošli su mnogi, a Metalika posle Black albuma će zauvek ostati komercijalno sranje.

Pretpostavljate, dete kome je oteta omiljena igračka sam ja, a oteo mi je niko drugi do šum. Šum koji kreiraju ljudi koje ja pratim, šum koji sam i ja kreirao i čega se stidim, ali tada to nije bilo toliko iritantno, tada Twitter nije bio toliko omasovljen kod nas, ne toliko od strane realnih korisnika koliko od “botova” koji se po svaku cenu trude da kliknete na njihov link.

Situacija je sledeća. Dodaje me baja koji prati 1500 ljudi i koga prati isto toliko. Whoa, još je i iz Srbije, tako je strava, verovatno je i neki social media ekspert, moram da ga pratim…

Unfollow! Svi ti sa 1000 i više ljudi koje prate su glupi botovi. Meni je zaista neugodno da ne pratim ljude koje vidim da me dodaju, ali ako to radim Twitter mi gubi poentu. Nemoguće je, ali potpisujem, nemoguće da pratite 700 ljudi na Twitteru koji isti aktivno koriste. Sve se svodi na gomilu šuma u kom ne možete pronaći bilo kakvu kvalitetnu informaciju, koje su verovatno i razlog ovolike popularnosti Twittera. Imali smo human-filtered internet, gomilu kvalitetnih informacija koje smo izgubili omasovljavanjem, i demokratizacijom objave informacija. Naravno ova demokratizacija nije nikako loša, ali je odvajanje žita od kukolja zaista mukotrpan proces.

Spomenuo sam 700 ljudi jer ih toliko sada pratim, tj slobodno ću reći ne pratim. Ne znam o čemu pišete i šta se radi u Vašim životima, jer se Vas 700 bori da mi stavi nešto do znanja. Malo u tome mogu da mi pomognu third party klijenti poput TweetDecka koji dozvoljava kreiranje grupa korisnika te na taj način mogu odvojiti prijatelje od onih koje pratim iz kurtoazije. A kad malo bolje razmislite, zašto biste nekoga pratili iz kurtoazije, davali nekome sliku kako ste vi njihov iskren Twitter prijatelj ako to i niste. Licemerno zar ne?

Situacija 2 se sastoji od onih, pratim vas 5 min korisnika, koji dođu, dodaju me, dodam ih i onda u toku dana izbace 54 twitta sa linkom do njihovog sajta. Ok, Twitter kao promotivni kanal je ok, možda čak i moćniji trenutno od Facebooka sa aspekta traffic buildinga, ali HELLO there are some ppl here!

Ako radite tako nešto, imate promotivni nalog za vašu firmu ili sajt, nemojte raditi ono što ne biste voleli vama da rade. Naravno da je lakše doći u centar pažnje time što ćeš dubiti na glavi, ali potrudite se da zapaze vaš kvalitet a ne ekscentričnost.

Za kraj, možda je bizarno što sve ovo ja pišem jer sam se i sam, blago rečeno, spamerski ponašao na Twitteru ali to je proces kroz koji svako može da prođe i verovatno me je Dragan malo otreznio, onda kada sam bio u spam modu, i zahvalan sam mu na tome. Ovo ne znači da ću prestati da koristim Twitter, ali znači da ću prestati da pratim dobar deo ljudi koji na bilo koji način ometaju moje korišćenje ovog servisa. Ipak, Twitter je pre social discovery engine nego group chat client, pa ako želim da to ostane, ovo je najmanje što mogu da uradim.

PS: Izvinjavam se na ovoliko stranih reči u jednom postu.

Slika govori 1000 reči :)