Konačno su i ukinute vize Srbiji, nadam se da je ovo početak jednog lepog perioda i za web kod nas…

Ne umem da pevam ni da igram a ni gluma mi kao što ste imali priliku da vidite nije jača strana. Naprosto ja sam jedan iz gomile, onaj koga nikada nećete prepoznati na ulici jer vam deluje poznato ili izgleda kao zvezda. I nisam jedini, takva je manje više cela web ekipa, a retka dešavanja poput Web Festa učine vas da budete ponosni zbog onoga čime se bavite, i daju vam dodatnu energiju da nastavite da se borite protiv vetrenjača.

Kada su retki ovakvi događaji se samim tim i željno očekuju, a ekipa koja stoji iza organizacije celog dešavanja zaista se potrudila da napravi nešto drugačije i nesvakidašnje za web ekipu - poznati, eksluzivne lokacije, kvalitetan stream za one koji nisu u mogućnosti da dođu a neki hvale i klopu kojima je to očito interes. Uz sve to imate i fensi nagrade za pobednike u vidu statuica ala MTV Awards, koje sa sve govorom po uručivanju daju prave tu neku superstar atmosferu. Međutim, kada krene dodela nagrada nekako Vam se uvek prevrne stomak, i od red carpet atmosfere vratite se u onu močvarnu zvanu Internet u Srbiji.

Krenućemo od samog glasanja putem weba, koje je na osnovu mog dosadašnjeg iskustva najveća glupost koju možete organizovati. Radije ću da organizujem sms glasanje i da imam manje glasova nego da isto radim preko weba. Najobičnije glasanje za najlepšu haljinu nateraće ljude da varaju, brišu kukije koriste proksije i rade sve što mogu raditi ne bi li nabudžili broj glasova. Ako na sve to dodate činjenicu da je ovo glasanje organizovano za ljude koji se bave webom, koji su tehnički potkovaniji ali i skloni black metodama, igri nema kraja a najbolji rezultat za to su pobednici glasanja, za koje em nikad nisam čuo, em uglavnom nemaju veze s vezom. Nabrojaću neke od njih:

Najbolji vizuelni dizajn - Lazarevi čajevi (ima i za prostatu) - FAIL

Personalni - Drvo u mom dvorištu - sajt je u najmanju ruku poslovni, predstavlja portolio nekog web dizajnera, možda je čak i simpatičan ali opet - FAIL

Multimedijalni - Zzzzzzurka - lik je jedno vreme vodio u pet kategorija od kojih mislim da najmanje pripada multimedijalnom sajtu, na kraju je morao da pobedi negde pa kao ajd ovde - FAIL

Ok, kapiram da je jako teško kontrolisati ovo, možda čak i nemoguće te odatle i ovakvi rezultati ali neki vid moderacije tipa brisanje sajtova koji ne pripadaju nekoj kategoriji bi morao da postoji jer ovakve stvari ozbiljno narušavaju kredibilitet samog dešavanja. Naravno bez glasanja ne bi bilo isto, razumem to, time se uključuje publika i širi interesovanje o webu (što je krajnji cilj navodno) ali i omogućuje veća vidljivost sponzorima no potrebno je smisliti neki inovativniji model.

A onda dođemo žirija, koji je dobrim delom sličan onom iz 2007. godine i ako smo verovatno mogli da predložimo par ljudi koji su u prethodne 2 godine dosta zanimljivih stvari radili kod nas. Da se razumemo žiri u Srbiji u web sferi uopšte nije zahvalan posao kako se svi znaju, ali neki minimum etike koji se očekuje jeste da na samom takmičenju ne budu prijavljeni sajtovi samih članova žirija. Odluka da Dragan ili Torbica osvoje nagrade je meni blago šokantna, ne zato što oni ne zaslužuju tako nešto nego zato što taj postupak jednostavno smrdi. I sad verovatno ćete pomisliti kako se sujeta povodom poraza u kategoriji blogovi probudila u meni, na šta imate pravo ali to baš i nije razlog ove kritike. Prvo, moj blog verovatno i ne zaslužuje da bude u prva tri, ne pišem toliko redovno, bavim se oblastima koje nužno ne interesuju široku publiku i na kraju imam neverovatne oscilacije u kvalitetu pisanja prouzrokovane mojim životnim periodima. Ako je neko od nas trojice trebao da dobije nagradu to je verovatno Goran Aničić, čiji je blog ipak najkonzisteniji tokom dužeg perioda. Da, neki kritičari će reći da je izgubio blogoliku formu i postao magazin ali ne može se osporiti minuli rad. Ovako mislim da se samo bespotrebno ruši Draganov ugled u zajednici a siguran sam da on i Petar (koji je takođe bio u žiriju a suosnivač je SPRAWSMa sa Draganom) imaju najmanje veze sa tim jer, poznajući ga on nije takav tip niti piše zarad popularnosti. O Torbici neću trošiti reči, niko ne osporava da je formular.rs super projekat ali jednostavno mogao je da preskoči ovaj wfest.

Ovako, ostaje  malo glup osećaj kod svih ljudi koji su učestvovali a ne poznaju nekog od njih dvojice, šta sad mi smo glupi i pobedićemo tek kad uđemo u žiri? Malo sponzorstvo to može da sredi verovatno … Ovo su stvari koji mogu debelo naškoditi nečijem imidžu i koja zahtevaju ogromno cimanje kasnije da bi se zataškale, objasnile, primirile. Ako želimo neki superstar event poput ovog i želimo da ga veći deo zajednice prihvati ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju.

Evo i liste svih dobitnika

Boris aka Gadgeterija pokušaće ono što verovatno niko drugi pre njega nije! 24 sata neprestanog pisanja bloga pod nazivom Blog Maraton! Akcija kreće sutra, obavezno pratite!

Gotovo svaki noviji servis koji se pojavi na tržištu i zagolica pažnju publike ponudi Vam mogućnost da sve ostale osvežavate preko njega. Zvuči sjajno, sve radite sa jednog mesta, kao što sve pratite kroz RSS čitač, ali pitanje je koliko je to u slučaju vođenja korporativnih naloga zaista dobro.

Photo credits: Roby72

Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu - whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.

Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:

1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.

2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P

3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim.  Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!

Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.

Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.

Sa druge strane, integracija ovih rešenja  nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija - vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno - BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni.

Mnogima su društveni mediji i ROI nespojivi termini, evo prigodnog videa koji će vas razuveriti u tako nešto

Kada sam pisao o svoјој čudnovatoj navici života bez TV-a mislim da nisam obratio pažnju na najbitniju činjenicu. ТV je ništo drugo do menza u poređenju sa Internetom koji je ogromni švedski sto. I dok u jednom dobijate ono što vam drugi serviraju, u obliku koji njima odgovara moleći Boga da ćete doći u vreme kada je klopa vruća u drugom slučaju vi ste ti koji kreirate ono što unosite u sebe a sto je dovoljno bogat da može da podmiri većinu vaših želja. Pa, šta vam se više sviđa?

Buraz mi stalno nešto petlja sa kolima, uvezi, izvezi, prodaj, kupi, to mu je i hobi i posao i nešto čime se svakodnevno zaluđuje. S tim u vezi moji odlasci kući se delom svode i na zajedničko kačenje oglasa trenutnog voznog asortimana te sam imao priliku da se upoznam sa top naslovima kada su autooglasnici u pitanju. U principu nema tu previše filozofije, ovaj model, ima felne itd, sve se svodi na manje više iste podatke koji se kopiraju od sajta do sajta. Međutim ima onih koji agilnije gledaju na promene na tržištu i jedan od sajtova me zaista oduševio jednom sitnom, ali zaista bitnom promenom.

Negde na ovoj slici iznad videćete padajući meni sa naslovom Englez. Onima koji ne žive u Srbiji, ovo bi verovatno bio Easter Egg ili nešto slično, ali to zaista nema nikakve veze sa tim. Razlog leži u činjenici da se u našoj zemlji, legalno ili ne (a pre će biti ovo drugo) u poslednje vreme pojavio se ogroman broj vozila sa volanom sa desne strane, karakterističnim za Veliku Britaniju, i njihovu večitu težnju da budu posebni tako što će voziti suprotnom stranom za razliku od celog sveta.

Sviđalo se nama ovo ili ne, činjenica je da je broj ovih automobila na tržištu u porastu i samim tim kao oglasnik koji se bavi samo automobilima, neophodno je bilo pokriti i ovu osobinu. Da je u pitanju horizontalni oglasnik, koji pored automobila pokriva sve od igle do lokomotive pitanje je da li bi vlasnik mogao sebi da omogući ovoliku prilagodljivost. Cool je biti veliki, pokrivati sve opcije i imati monopol, ali imajte na umu da neko mali ima mogućnost da radi mnogo brže i prilagođenije tržištu od vas. Proći će valjda vreme kada će svi svoje oglase postavljati na Blic i B92 i tražiti priliku da se efikasnije oglašavaju, tražeći relevatnije izvore za njihovu ciljnu publiku. To je prilika da nađete svoju nišu i gurate je godinu dve, a rezultata će sigurno biti.

Dodao bih još i ovo - niše se ne odnose samo na biznis (ili web biznis u našem slučaju), one su način života. Ako se kladite igrajte samo NBA, kockate usavršite se za Texas Hold’Em, jurite ribe neka to budu one koje se kreću u sličnim krugovima kao vi, bićete brži na promene u društvu i pohvataćete fore a time veća je i verovatnoća da ćete uspeti.

Napomena: Nisam spomenuo sajt sa slike, u pitanju je mojauto.rs

Po Vukajliji papazjanija je nedefinisana masa za koju je uobičajeno je da čak ni njen kreator nije siguran šta su sastojci. Baš tako nekako izgleda i jezik ljudi iz naše struke, kako god se ona zvala. O tom jeziku, izražavanju i korišćenju stranih izraza u poslednje vreme se sve više prašine diglo, pa se postavlja pitanje šta i kako je zaista pravilno.

Boravak na webu mi je ogadio mnogo stvari, a jedna od njih je i gramatika.  Iako mi je u osnovnoj školi ista bila jača strana, ne mogu reći da sam ostao njen fan u poslednjih par godina. Razlog leži u činjenici da je gramatika sve češće postala alat koji oni sa slabijim argumentima vrlo rado koriste da bi ispali pametniji. Da li se piše jer ili jel, samnom ili sa mnom, šargarepa ili krastavac postalo je neverovatno bitno odjednom, dok se sa druge strane gomila new age klinaca potpuno besramno zadovoljava uvođenjem novih slova u azbuku. Eto danas sam nekim čudom ukapirao koji je fenomen slova w koji mladi (ah during the war…) toliko fanatično koristi. Jebena instant vremena, deca iz kesice, i sms kultura. Overite klasičnu tastaturu mobilnih, od slova v vas dele 3 klika a od w samo jedan. Sms peting ne sme da čeka, baš kao što je nekad televizija bila brz medij.

Na skoro završenom BizBuzzu dosta pažnje se posvetilo korišćenju domaćih izraza tokom prezentovanja. Naprosto, i meni se često dešavalo da izbacim neverovatan termin i sledećih 3 i po minuta pokušavam da shvatim kako sam došao do istog. Verovatno najveća glupost koju sam uspeo da ubacim u svoje regularno izražavanje je in-house content production. I stvarno, to je neverovatna glupost, i u poslednje vreme se trudim da toliko količinu anglicizama izbacim iz svog jezika. Verujem da će me ljudi iz struke razumeti, ali ne i neko ko nije iz te priče a recimo želi da vidi o čemu to pišem. To rizikuje da već na prvom koraku izgubim neke potencijalne čitaoce, ali i ispadnem arogatni kreten koji želi da ispadne pametniji korišćenjem pametnih izraza.

No, počinje da mi i smeta odlazak u drugi ekstrem. Jednostavno neke stvari nije moguće reći na srpskom jeziku a da zvuče smisleno koliko god se borci za očuvanje srpskih reči trudili da iste koriste. Pogotovu ako je u pitanju tehnički jezik koji sam po sebi dodaje još jedan nivo težine na celu priču. Navešću nekoliko primera da bolje ilustrujem celu priču, vi u komentarima dajte prevod ako imate bolju ideju.

Label - odnosi se na dizajn formi i predstavlja tekst koji stoji uz određeni elemenat forme. Eventualni prevod je labela, što je isto rogobatno kao da prevodite social media u socijalni mediji.

Cloud computing - neko od kolega sa faxa je pisao diplomski o cloud computingu i pitao me ukoliko znam prevod istog. Apsolutno nemam veze kako se ovo prevodi a navodno na FON-u su ga preveli kao oblak računarstvo.

Developer - u narodu popularan i kao razvijač.

Crawler - … kako god (hvala Mileusni na primeru).

i tako dalje.

Verujem da postoje prevodi ovih reči ali su naprosto previše komplikovani da se upakuju u smislenu celinu. Lepota engleskog jezika je upravo u tome što se spajanjem (coin-ovanjem) mogu dobiti vrlo smislene celine, za koje u srpskom morate napisati čitav sastav. Ili napraviti totalno pogrešan prevod. Primeri mogu biti pillow talk (razgovor koji vodite sa voljenom osobom pred spavanje u krevetu) a za pogrešan prevod public housing koji bi vrlo zanimljivo zvučao u originalnom prevodu (javne kuće).

Treba voleti i čuvati svoj jezik, kao deo lične kulture i očuvanja tradicije, ali je zaista teško u ovoj industriji ostati dosledan. Stoga rešenje bi trebalo da leži u kompromisima koje pravimo po sopstvenom osećaju dok se neki najpoznatiji domaći rečnik, kao pandan Miriam Webstera,  ne osmeli da ih definiše i ozvaniči. Do tad, verujem da će sve ove primedbe na korišćeje stranih reči biti lep način da kažete kako vam se nečije izlaganje nije svidelo, samo uvijeno u nešto lepšu formu.

Ono što smo pretpostavljali sada imamo i napismeno. 26 od 34 banke koje pripadaju Udruženju banaka Srbije ne ispunjavaju osnovne sigurnosne uslove, a ako na to dodamo i činjenicu da većina njihovih sistema radi isključivo u Internet Explorer propasti nikad kraja…