Moja društvena karijera u poslednje vreme baš i ne sija. Na Twitteru sam tek ponekad, od Buzza sam odustao, a Facebook već odavno shvatam kao posao. Obaveze su učinile svoje, no ostavimo tu ličnu priču po strani i dohvatimo se termina društveni kapital, i koliko eventualna neaktivnost na društvenim medijima može da ugrozi isti.

Photo: monitorpop

Jedna od polemika koja se prožima u prethodnih godinu dana, jeste i potreba za zapošljavanjem posebne osobe koja bi se bavila društvenim medijima u kompanijama. Oni na koje ćete najpre uperiti prst kada se spomenu društveni mediji snažno će stajati iza činjenice da je neophodno imati osobu koja se brine vašim nastupom na društvenim medijima. Oni drugi će, pomalo podrugljivo, govoriti o tome kako je zapošljavanje klinca koji će ostavljati statuse na Facebook-u čist luksuz i novotarija koju će u ova krizna vremena najradije preskočiti. Istina je kao i uvek negde između. Za većinu privrednih subjekata ovaj posao možda može i da radi PR menadžer ili sekretarica dok će drugi nivo early adoptera ipak napraviti korak napred i zaposliti osobu. Period neaktivnosti u poslednje vreme bacio me u razmišljanje o važnosti redovnog prisustva na društvenim medijima, a posledice istog (ne radikalne ali ipak očigledne) navele da ipak stanem na stranu ovih drugih.

Šta je društveni kapital?

Društveni kapital nije karakterističan samo za društvene medije ali je na njima doživeo potpuni procvat. Takoreći, društveni mediji su postali platforma za njegov rast i jačanje. Iskoristiću citati iz diplomskog jedne od čitateljki, Belme Rizvanović, da dam i stručnu definiciju ove pojave a kasnije i objasniti ljudskim jezikom:

Društveni kapital je relativno nov koncept u društvenim naukama kojim se izražava sposobnost pripadnika jedne zajednice ili grupe da kolektivno deluju radi ostvarenja svojih zajedničkih ciljeva.

Društveni kapital je vezivni materijal, lepilo koje pomaže ljudima da svoje ostale: finansijske, fizičke i ljudske kapitale, stave u funkciju unapređenja svog zajedničkog dobra i, kao takav, on je delimično preduslov razvoja. S obzirom da je reč o relativno novom konceptu, ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija, ali većina njih govori o «sposobnosti društvenih struktura i stavova koji ih podržavaju da povećaju efikasnost kolektivne akcije» .

Najopštije rečeno, društveni kapital predstavlja produkt vaše aktivnosti širom društvenih medija. To su svi oni ljudi sa kojima smo svakodnevno u kontaktu, odnosno kako bi Istok rekao ljudi koji vide/reaguju na naše aktivnosti na društvenim mrežama. Mi smo tu zbog njih, koristimo naše potencijale da im pomognemo, a za uzvrat dobijamo njih kao naše najbolje promotere. Lojalnost dobija novu dimenziju, a word of mouth živi svoje najbolje dane.

Prisutnost i vreme na internetu

Kao što postoji već klišeizirana izjava da je biznis maraton, a ne sprint, situacija je dosta slična i na društvenim medijima. Rezultate ne možete imati sad i odmah, već se krugovi pratilaca vašeg brenda šire sporo i pomalo razočaravajuće dok ne dođu do čuvene tačke preloma. Kada među vaše fanove uđu i nešto influentnije ličnosti, brže će i rasti njihov broj, a sve to mora i da bude ispraćeno vašom odgovarajućom aktivnošću.

Aktivan korisnik “upada u oči”, ako uzmemo primer Twittera, lakše će se ljudi vezati uz vaš brend ako ste tu i aktivni, ako pratite šta oni rade i pomažete im u sferi vašeg delovanja (Overiti @planbhr profil). Tako ćete izgraditi sopstveni online identitet i dobiti horde brend advokata. Neaktivnost sa druge strane učiniće da brzo budete zaboravljeni. Ako samo idemo po onoj da je 1 godina na webu, 6 godina u offline svetu sve će vam biti jasno… Web je konstantan izvor novih stvari, i koliko god dobro nešto radili, pitanje je koliko ta stara slava može da traje.

Voditi naloge na ovim medijima nije lako, zahteva svakodnevnu prisutnost i pažnju, kako bi ispunjavalo osnovne postulate real time weba. Kako vi reagujete kad vam neko odgovori na mail posle 15 dana? Tako isto reaguju i korisnici koji vam se obrate na nekoj od društvenih mreža za pomoć, i očekuju da ste vi zaista tamo kad već imate profil.

Profesionalni community management

I na kraju definitivan trend za 2010. godinu trebao bi da bude profesionalni community management, odnosno vođenje korporativnih naloga na društvenim mrežama, i sve veći broj kompanija koje se interesuju za isti. U Hrvatskoj je Borja vrlo uspešno krenuo sa Jasno i Glasno, a u Hr imamo još nekolicinu firmi koje nude slične usluge. U prvim redovima su Twitter zavisnici, a pitanje je trenutka kada će se ovaj trend preseliti kod nas. Prilika za sve nas da krenemo u neki novi biznis? Verovatno, ali ostaje da vidimo…

Google Buzz - došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu - Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Konačno posle nekoliko dana neaktivnosti blog je ponovo up and running, promenjen je hosting zahvaljujući Mileusni pa se nadam da ovakvih ispada u budućnosti neće biti. Ono što svakako zabrinjava jeste da više od mesec dana ništa nisam napisao, a verovatno to ne bih ni primetio da blog nije radio neko vreme i da me baš vi niste obavestili o istom. Čudna vremena…

Photo: Stephen Mitchell

Nekada sam znao blog da posetim i 20 puta dnevno, spavam nad statistikama gledajući koliko ljudi je pročitalo ono što sam celog tog dana pisao i dobar deo vremena mislio o tome šta ću sledeće napisati. Sa godinama taj blogerski entuzijazam odumre, pišete ređe i verovatno kvalitetnije a kumulativno sve dođe na isto. Međutim pomalo me je sramota činjenice da 5-10 dana nisam bio na svom blogu i da Ribaro nije primetio ko zna do kad bi ostao neaktivan. Hteo sam čak i da pišem, na lageru imam i nekoliko dosta zanimljivih draftova ali kada dođete u fazu da vam fale reči bolje i ništa da ne objavljujete.

Nije to razočaranje ili neka depresija, više plod zaista čudnog januara. Još uvek se borim sa činjenicom da je bleja period iza mene i da me u narednih par 10tina godina čeka ništa do suvi rad. Nije da mi smeta rad, štaviše prija mi osećaj koji imate kada završite neku veliku stvar i onako puni entuzijazma čekate da krenete dalje, ali mi smeta nedostatak slobode. Kada postanete deo institucije, sva ona šetanja po Srbiji i regionu gotovo kada god to zaželite, ili dani kada se sakrijete od ostalog sveta, ugasite telefon i gledate ceo dan serije postanu samo razloge za nerviranje, svoj život ste posvetili nekom drugom i ostaje vam da se prepustite. Nema dinamike, koliko god kreativni bili čeka vas sudbima Čaplinovih Modernih vremena. Strana firma, odlični radni uslovi i povoljna atmosfera za rad, ne znače i savršene radne uslove  već bolje od tužnih domaćih, sanjaju se velike plate i žive mali životi. Izdvojite se na sekund sa strane i zapitate čemu sve to, dok u ogledalu vidite žrtvu kapitalizma sa izraženim životinjskim nagonom prema novcu.

Šta nam uopšte ostaje? Ne znam, verovatno mesta poput ovog da budu epitaf minulog nezadovoljstva, odrasli smo u suviše malim sredinama da bismo bili dovoljno smeli da istupimo napred i pokušamo ponovo ili sami. Oni koji trebaju da te podrže uvek ćete odgovarati i biti za sigurnu varijantu, a svaki pokušaj buntovnog života pozivaće na onu - šut sa rogatim ne može…