Upravo sam poslao profesoru diplomski, za lekturu i sredjivanje je trebalo 5 dana, jbg posao sve čini mnogo sporijim ali eto i to se desilo. Student u odbrojavanju, privodi se i ovo kraju, kao što rekoh pre neki dan, ovo je godina u kojoj treba završavati stvari. I tako, samo što sam poslao diplomski pričam sa mlađim kolegom o njegovom faksu. Super student, cima se za diplomski da završi do jula, ne bi li išao preko grane na master… I kaže:

mnogo se nerviram oko svega ovoga
izasao mi herpes
od stresa
uzas
samo da zavrsim sve ovo i da zapalim

Onda se setim jedne stvari… Koliko li sam samo puta ovo i sam rekao… samo da zavrsim sve ovo i da zapalim… Upravo tako, dok sam bio u Ivanjici bilo je samo da odem u Beograd, onda je dolazilo na to samo da dam uslov, samo da završim ovaj sajt, samo da mi se završi mandat, samo da položim vožnju, samo da diplomiram, samo da prođe kriza, samo da smršam i tako u nedogled… I nikad se ne desi ono posle samo da… Ono lepo i opušteno, već dođe novo samo da.

Ilija je u pravu:

burnout nije za pohvalu, već signal da nešto nije u redu sa onim na čemu radiš i kako to radiš.

Setim se uvek i Malog Bude i indijskog spiritualizma upakovanog za široke narodne mase…

“If you tighten the string to much, it will snap, and
If you leave it too slap, it will not play.” The Path to Enlightenment is in The Middle Way!

Baš to, ako ne stanemo i osvrnemo se oko sebe bićemo zaglavljeni u neprekidni ciklus “samo da” situacija, imati male pobede u vidu drveta, i ne videti šumu u vidu života. Počeli smo i masovno da planiramo, dane, mesece, godine, decenije. A onda postavite sebi pitanje… Ako isplaniraš u minut narednih 10 godina, gde je tu mesto za iznenađenje i sreću.

Nismo ni mi skroz krivi. Izmanipulisani smo. Kapitalizam nas je učinio gladnijim nego što zaista jesmo, konstantna je borba za više, skuplje, lepše i ako nismo sigurni da li nam to zaista treba. Potrebe se sve više stvaraju, nego što se zadovoljavaju a u toj neprekidnoj trci najviše trpi život. I niko ne staje… čeka ih novo samo da…

Sluške na uši i svi napolje, nedelja je, proleće je, probudite hedonistu u sebi, a posao… neka sačeka malo…

Verovatno ste se više puta pitali ovo pitanje (makar ja jesam), a od danas imamo i odgovor. Naime, u okviru bloga Socijala.net (koji tek treba da krene koliko sam shvatio) dostupan je i servis koji analizira Facebook fan strane napravljene u regionu. U pitanju je web spider koji prikuplja fan strane iz regiona i na osnovu demografskih podataka (dostupnih u Insightsu) dodeljuje fan stranu onoj zemlji koja ima procentualno najviše fanova. Zanimljiv i koristan servis, ali i odlična ideja za promociju nove web destinacije.

Evo liste 10 najpopularnijih fan strana u Srbiji a ostale pogledajte na samom blogu.

1. 1.000.000 ljudi do pocetka SP u fudbalu koji navijaju za SRBIJU :) 459,130 fanova
2. PALACINKE 386,376 fanova
3. Bazen !!! 348,185 fanova
4. Nismo neozbiljni! Samo uzivamo u najboljim godinama.. ;) 308,172 fanova
5. Volim da se smijem…ne mozes mi nista.. :)) 305,577 fanova
6. Osmeh – jedina kriva linija koja moze ispraviti mnoge stvari :) 298,302 fanova
7. Mrzim rano ustajanje! 288,599 fanova
8. Simpsonovi 275,662 fanova
9. Svi Mi K0ji W0lim0 KaDa Sm0 SaMi kOd KucE ! ;)) 270,690 fanova
10. I kad je NAJTEZE, ti samo NASMEJ se :))) 270,437 fanova

Brendovi u top 100

Kao što se može primetiti najpopularnije fan strane su uglavnom zabavnog karaktera, i nema puno onih koje se vezuju za neki brend. Među prvih 100 fan strana možemo naći uglavnom strane koje se geografski ne vezuju samo za Srbiju, poput Orbit žvaka ili Rafaelo kuglica. Prvi srpski brend je najverovatnije Plazma a slede je Jafa keks, Eurokrem i Smoki. Ne čudi obzirom na staž ovih slatkiša na tržištu i činjenicu da ih vole sve generacije. Obzirom da servis prati 50.000 fan strana samo iz Srbije, imaće ovde da se igra poprilično i da se izvuku neki zanimljivi zaključci, ali o tome nekom drugom prilikom kad se dokopam malo vremena.

Vreme je da objavim pobednike 3 dana po završetku nagradnog konkursa, bilo je zaista teško koliko god to kliše zvučalo :) Kako se i očekivalo najviše komentara je došlo u poslednjih par dana, jedan je i zakasnio (sorry Aleksandra) a dobar deo njih nije poštovao propozicije vezane za dužinu teksta, no rešio sam da malo progledam kroz prste ako nije toliko strašno. Pritom treba imati i na umu da će se pojedini naljutiti ako ne dobiju kameru ali biće još prilika u budućnosti…

I pobednici su:

1) PeckoPivo – Bazinga me totalno kupila, realno za takve prilike treba imati kameru i morao sam da prelomim :)

2) Nikolina – Svaki zavisnik je i moj prijatelj, a verujem da smo svi mi makar jednom lutali sa laptopom kao ludi po gradu, zgradi i sl u potrazi za wirelessom, i onda kad ga uhvatimo čuvali taj neki iščašeni pokret ne bi li se izgubio.

3) Vojin – Studenti + oni filmovi + studenjak i odlaganje diplomskog životna priča celog mog društva :)

4) Ivan – Jer svi mi mrzimo Marfija, a tako je normalan u ovom poslu

Eto to bi bilo to, razočaranih verovatno ima ali odužiću se već negde uz kafu i kolače, hvala vam što ste učestvovali i obavezno vas cimam kad bude nekih novih poklona!

I ako bi današnji post trebao da bude posvećen dobitnicima web kamerica kod mene na blogu, rešio sam da to ipak objavim na Twitteru negde kasnije večeras a da iskoristim par sati slobodnog vremena pre povratka u Beograd da napišem svoja iskustva sa prošlonedeljnog putovanja u Skoplje i 5 rođendana sajta komunikacii.net dok je još sveže.

Makedonija je jedina zemlja bivše SFRJ u kojoj nikada nisam bio, kroz Sloveniju sam prolazio, u Hrvatskoj sam češće nego kod mojih kući, Sarajevski ćevapi su krivi za moj izgled a u Crnoj Gori sam se poslednji put osetio kao Brus Li. U jednom neobaveznom razgovoru sa Darkom posle BizBuzza ako se ne varam, sam mu se i požalio na tu činjenicu i on je obećao da će prvom prilikom to promeniti. Naravno, nije ostalo samo na obećanju te sam dobio poziv da budem gost na 5 rođendanu  bloga komunikacii.net i održim predavanje o marketingu na društvenim medijima koje sam imao prilike da predajem i u Nišu, a kako sam poznat kao “belosvetska skitara” naravno da nisam odbio, jedini izazov je bio otići do Skoplja, održati predavanje i vratiti se u jednom danu (oko 900 km) zbog poslovnih obaveza. Nikakav problem, i onako sam u martu pre toga već prešao 4000 km :D

Za one koji nisu upućeni komunikacii.net je najposećeniji makedonski blog koji se bavi medijima iza koga stoji četvoročlana ekipa (Darko, Mite, Sead i Jana) koja je između ostalog zaslužna i za dosta kvalitetnu Glocal konferenciju koju su ispratili ITDogađaji. Zajedničkim snagama se nalaze u istoj poziciji kao i većina blogera na Balkanu, da relativno nerazvijeno i pasivno Internet tržište probude i razmrdaju inspirišući ljude oko sebe da uplove u vode Internet biznisa. Verujem da su delom u tome i uspeli, a broj ljudi koji je posetio samo dešavanje u tome može i da me podrži. Evo i fotkica sa dešavanja čisto da osetite deo atmosfere.

O samom predavanju ne bih trošio previše reči jer je već viđeno, osim što je možda postojao strah da me ništa neće razumeti. Međutim odmah po ulasku u Darkova kola shvatio sam da se tamo sluša muzika uglavnom sa ovih prostora i da skoro svi razumeju srpski/hrvatski, a makedonski kao jezik je dosta sličniji našim od recimo slovenačkog tako da problema u komunikaciji nije bilo što treba da nas ohrabri da se okrenemo malo i ka Makedoniji.

Kad sam se već dotakao Makedonije, ne mogu da se ne setim svog prvog odlaska u Hrvatsku i o tome koliko sam oduševljeno pisao o Zagrebu. Skoplje je nešto drugačiji grad od Beograda i Zagreba, prvo što vam oduzme dah jesu planinski vrhovi iznad Skoplja prekriveni snegom a onda ulazite u grad pun različitosti, od spejs šatl zgrada do gomile gradilišta pa čak i u samom centru grada. Pomislite na trenutak da je to grad koji napreduje i gradi se a onda u razgovoru sa lokalnom ekipom shvatite kako to stoji godinama tu tako poput čuvenog Prokopa u Beogradu. Druga su nam imena država ali bolujemo od istih bolesti, što vam je nekako razlog više da zavolite mesto i ljude koje ste posetili (greater affiliation :P).

Naravno, provod je onakav kakva ti je ekipa, a tu nekolicinu sati imao sam prilike da provedem sa Darkom i Miteom (Mitom, Mitetom :)) u njihovoj vrlo inovativnoj kancelariji, saznam mnogo više stvari  o tržištu MK, učestvujem u kreiranju jedne jako cool ideje vezane za okupljanje ekipe sa Twittera sa celog Balkana (čuće se tek :)) ali i shvatim da postoje još veće pljeskavice od naših :) Posao u Beogradu je ujutru čekao pa sam u ponoć morao da palim nazad sa Skopljem u lepom sećanju. Hvala momci i nadam se da se vidimo opet uskoro!

U poslednjih nekoliko dana tekst The cult of busy je u nekoliko navrata dolazio do mene no tek jutros sam ga pročitao i rešio da ga podelim dalje, a jedan paragraf će mi ostati nešto duže u pamćenju:

Some of the best thinkers throughout history had some of their best thoughts while  going for walks, playing cards with friends, little things things that generally would not be considered the hallmarks of busy people. It’s the ability to pause, to reflect, and relax, to let the mind wander, that’s perhaps the true sign of time mastery, for when the mind returns it’s often sharper and more efficient, but most important perhaps, happier than it was before.

Previše smo se uozbiljili da bismo shvatili značaj pauze, a onda se čudimo odakle creativity block. Praznici su, priznajem samo twitove koji su napisani van zatvorene prostorije :)

“Success is the result of good judgement, good judgement is a result of experience, experience is often the result of bad judgement”

Anthony Robbins