Informacija da su SezamPro, Neobee i MediaWorks dobili istog vlasnika u prethodnih godinu dana nije toliko nova, bilo je samo pitanje koji su sledeći koraci posle ove integracije. Ubrzo je dobijena i licenca za novog bežičnog operatera fiksne telefonije, a rezultat celog angažmana je brend Orion Telekom.

I ako nisam neko ko često pokriva teme vezane za telekomunikacije, činjenica je da smo svi mi pre ili kasnije bili u prilici da čitamo, ili sami učestvujemo u diskusijama koje osuđuju monopol Telekoma. Po mnogima ovaj monopol doprineo je da i danas budemo među najnerazvijenijim zemljama po broju broadband korisnika u Evropi (u januaru 2009. što je poslednji podatak koji imam bio je duplo manji nego u Hrvatskoj), a o nedostupnosti istog u manjim mestima imali smo prilike da slušamo u čuvenom panelu sa predstavnicima Telekoma na BizBuzzu pre 2 godine. Monopolska pozicija im je davala dovoljno pravo za to.

Obzirom na dobru startnu poziciju (SezamPro, Neobee i MediaWorks zauzimaju oko 13% tržišta) iza Telekoma i SBB-a, i činjenicu da su vlasnici eksluzivne CDMA licence, verujem da će poprilično uzdrmati domaću scenu telekomunikacija, a sve nadam se u korist korisnika. Činjenica je da je dolazak VIP-a recimo dosta ovih stvari uneo na tržište mobilne telefonije, te nije uzalud očekivati promene i u ovom segmentu. Makar kada su cene Interneta i pokrivenost manjih mesta sa istim. A ako se ovo desi, onda možemo i da verujemo u to da će penetracija u bliskoj budućnosti preći magičnih 50%.

Na kraju ne treba zaboraviti da je ipak ovo Srbija, i da dok ne vidimo neke konkretnije korake ne treba previše da se radujemo, ovo jeste lepa vest i deluje obećavajuće, ali čekamo prve rezultate pa tek da po njima sudimo.

Blog eksluziva?

Informacija o novom operateru fiksne telefonije je prilično eksluzivna, kako će brend biti tek danas u toku dana zvanično predstavljen. Ako pogledate pretragu na naslovima za orion Telekom, videćete da sem Gorana i časopisa Mikro niko nije ranije pisao o ovom brendu. Blogeri opet prvi na licu mesta :)

Prednost međusobnog razumevanja zemalja na Balkanu, ujedno može da bude i mana kada je kreiranje marketinških slogana u pitanju. Eventualno prebacivanje na ekavicu/ijekavicu i to je to, spremno da poleti. Ali skoriji primer reklamiranja komšijske Hrvatske kao zemlje sa 1244 ostrva, govori da nije zaista tako.

Bukvalna prenošenja kampanja iz zemlje u zemlju mogu skupo da koštaju, a gore spomenuta brojka 1244 verovatno je najbolji primer toga. Nažalost nisam uspeo nigde da slikam bilbord (ako neko slika nek stavi u komentar), ali problem ove kampanje je nastao u fokusu na broju 1244, koji je u Srbiji verovatno jedan od omraženijih. U svakoj drugoj zemlji ta brojka bi značila običan četvorocifren broj, dok kod nas zahvaljujući čuvenoj rezoluciji 1244 predstavlja verovatno isto što i reklama za kravlje meso u Nju Delhiju. Ovako, umesto zanimljive marketinške kampanje, nameštamo zicer svima onima koji će naći nešto protiv letovanja u Hrvatskoj, čime je HTZ takoreći, vrlo uspešno pucao sam sebi u koleno. U ovom slučaju bilo je neophodno konsultovati neku domaću marketinšku agenciju za savet, a ako je ista konsultovana ljude koji su radili na ovoj kampanji treba na neki način kazniti.

Naravno ovo nije jedini FAIL primer lokalizacije kampanja dirigovanih sa viših nivoa, evo još nekih primera neuspešnog komuniciranja (promašaja) zbog loših prevoda propagandnih poruka ili zbog izazivanja neželjenih impresija.

Pepsi kao šampion promašaja

Pepsi Cola Co. je u Tajvanu lansirala slogan “Come alive with Pepsi” (“Živnite uz Pepsi”) što je značilo vraćanje predaka iz mrtvih. Isti slogan u Nemačkoj je označavao ustajanje iz groba (“Come alive out of the grave with Pepsi“)

Pogrešni prevodi na kineskom tržištu

- Tokom 1950-ih Pepsi je lansirao slogan “Be sociable“ a to je u Kini prevedeno kao “Be intimate” (što je zadiralo u političku poziciju Kine)
- Tokom 1960-ih Pepsi je lansirao slogan “Now it’s Pepsi for those who think young” što je prevedeno kao “New Pepsi is for people with the minds of children“
- Novi slogan kompanije Pepsi “Come alive with Pepsi!“ je preveden kao “Pepsi brings your ancestors back from the dead“
zatim je Pepsi prešao na slogan “Come alive! You’re in the Pepsi generation” ali je preveden kao “Resurrect! Your body will be made of Pepsi!”

I Ford se dobro drži

- Ford je nazvao svoj automobil namenjen Brazilu “Pinto” što je na portugalskom imalo ružne konotacije (mala “ona stvar” :)) zatim je promenio u “Corcel” -konj
- Ford je u Meksiku prodavao model “Caliente” što je lokalni sleng za prostituciju. Zatim je dao novo ime tom modelu “S-22”
- Ford je svoj kamion nazvao “Fiera” a nekim zemljama španskog govornog područja to je sleng za “odvratnu staru ženu”

Ostali šampioni

- American Airline je u Brazilu propagirao randez-vous salone u svojim avionima, što je na portugalskom označavalo sobe u javnoj kući.
- Poruka kompanije Fisher Body (koja je ogranak kompanije GM) “Body by Fisher” na flamanskom jeziku asocirala je na leš (“Corps by Fisher“)
- Propagandne poruke za Latinsku Ameriku kompanije Parker Pen su sugerisale da će njeno mastilo pomoći u sprečavanju neželjenih trudnoća (što je dovelo do bukvalnog zaključivanja)
- Slogan kompanije Kentacky Fried Chicken “It’s finger lickin’ good” (“Tako je dobro da poližeš prste”) u Iranu je značio “Dobro je da pojedete svoje prste”
- GM je lansirao automobil “Chevrolet Nova” što je na španskom (lokalnom) jeziku značilo “ne ide” (“no va”) ali je taj naziv promenio u “Caribe”
- Propagandni slogan Pepos denta “Wonder where the yelow went” (“Pitajte se gde je ovo žutilo nestalo”) u Jugoistočnoj Aziji bio je promašaj jer su tamo crni zubi simbol prestiža

Imam još jednu opasnu kolekciju prevoda slogana na kineski ali to nekom drugom prilikom :)

Verovatno ste primetili da se danas desilo neko zanimljivo Toshiba dešavanje, kako je veći broj ekipe sa Twittera i iz blogosfere cvrkutao o nekakvom druženju sa predstavnicima Toshibe. Neki su već i o tome pisali, i predstavili suštinu našeg okupljanja te ne bih da se ponavljam, već spomenem neke od stvari koje su me oduševile u razgovoru sa njihovim predstavnicima, ali i delovanju Toshibe na ovim prostorima generalno.

Razgovor sa predstavnicima Toshibe

Toshiba je jedna od prvih firmi na ovim prostorima koja je pokrenula komercijalnu kampanju na blogovima. Amin. Mislim da im ovo daje dovoljno kredita da vam se svide kao kompanija i bez svog teksta koji ispod treba da napišem. Zašto? Jer je to hrabar i može se reći riskanatan potez. Imajte na umu da je na blogovima podeljeno 12 kamerica ne tako male vrednosti. Ok, dobili su nekakav publicitet, ali da li je taj publicitet srazmeran onome koji se može kupiti za isti novac u vidu oglašavanja. Recimo 5 bilborda u gradu? Sigurno da nije, ali se kvalitet tog publiciteta na ova dva medija itekako razlikuje, što nas tera u čuvenu offline vs online diskusiju. Prvo, ne znate koliko ljudi je uopšte videlo bilbord, a drugo i da znate to ne znate ko su ti ljudi i da li su uopšte ciljna grupa vaše kompanije. Blogovi neće dati milione posetilaca ali će procentualno iznedriti mnogo više kupaca, i što je najvažnije kreirati određenu priču iza brenda, priču koja će se dalje širiti i uticati na akviziciju budućih kupaca. Kad sam već spomenuo uticaj, da li ste čuli da je bilbord nekad na nekog uticao (naravno ne računa se padanje bilborda na glavu usred olujnog vetra).

Pohvalna je i cela ta inicijativa fokusiranja prvenstveno na ljude, a ne isključivo na povećanje prodaje, i ako ovo prvo gotovo uvek utiče na ovo drugo a ne bih se složio da to “fercera” u obrnutom smeru. Setićete se one Gary-jeve:

The best marketing strategy ever: CARE!

Upravo to! Danas svi prodaju računare, većina tih računara su jako kvalitetni računari, ali od kompletne usluge, pogotovo one u posleprodajnom periodu zavisi za kog proizvođača ćemo se odlučiti. Garancije postoje, ali su vrlo restriktivne, i ceo taj period oko popravke računara zna da bude pravi pain in the ass. Da ne pričam o tome kako možete da se usrećite sa pojedinim proizvodjačima i lošim servisnim centrima. Borba za prevagu na tržištu podrazumeva i borbu cenama, a onda se često ide u nekvalitet i štednju gde se stigne. Primer mog MSI Winda i kineskog punjača koji je crkao posle 3 meseca i nije imao u nabavci nekoliko meseci. Garancije nema, jeftin računar ko će da se cima sa tim. Zna da bude prilično frustrirajuće.

Akcija “Bez obzira na sve garancija” je upravo plod ovog pravca. Cela akcija jednostavno komunicira sledeće: “Mi brinemo! Nama su bitni naši kupci i bitno nam je da kupac bude zadovoljan našom uslugom, a kao posledicu toga i sledeči računar koji kupi bude iz našeg asortimana. Da to će nas koštati više, ali ćemo dugoročno dobiti lojalnog korisnika. Lojalni korisnici će generisati afirmativnu priču oko našeg brenda i to će potencijalno dovesti do novih lojalnih korisnika.” Dok svi drugi komuniciraju kako imaju najlepše i najbrže računare, Toshiba se vraća na suštinu – ljude. EPICWIN!

Na kraju, ostaje mi da se zahvalim ekipi Toshibe što mi je dala mogućnost da napravim zanimljivu akciju na blogu, ali i u prijatnom razgovoru shvatim da sve one stvari koje sam kojekuda pričao nisu teška glupost koga nikog ne interesuje, već pravac u kome će se svi kretati u narednih par godina. Dolazi vreme društvenih brendova, a oni su jedan od njih. Treba pokupiti na vreme, neke fore od Toshibe, na kraju krajeva nisu oni za džabe tu gde jesu toliko godina.

Moram priznati da O autoru stranu na blogu nisam menjao jedno 3 godine, i pomalo me je sramota zbog te činjenice, ali eto uvek je nešto bilo preče. Drugi problem sa about stranom je i taj da morate da pišete o sebi, što nikad nije prijatan posao pogotovu kad ste kontraverzne prirode poput mene (sve me pitajte osim toga čime se bavim). Tim povodom, pala mi je ideja da novu about stranu napravim od vaših komentara, kako ste vi neko ko je i oblikovao politiku ovog bloga kroz godine. Bilo kakav komentar o tome zašto volite (ako volite) ovaj blog, šta vam je zanimljivo/drugačije, ili zašto ga još uvek niste izbacili iz RSS readera :) Imate svu slobodu ovog sveta, a komentare možete ostaviti ispod, ili na FBu gde sam isto pokrenuo diskusiju.

Hvala vam, po ko zna koji put za ovih pet godina.

E.

Red je bio da oživim svoju sekciju Dobri primeri iz prakse posle skoro 3 godine, ali eto ništa mi nije dalo konkretan povod do danas. Jedan mali znak pažnje me je totalno kupio i evo čak naterao da napišem post o istom, dokazujući da se pažnja u komunikaciji sa klijentima zaista isplati.

Jedan od prvih problema sa kojima sam se susreo prilikom rada van kuće jeste ishrana. Svedeni ste na 2 opcije: pristupačnu brzu hranu od koje ćete se ugojiti kao prase (maneken sam za ovaj stil) ili restorane koji sa druge strane znaju da ne budu toliko pristupačni ako uzmete u obzir da je potrebno svaki dan tamo da jedete. I onda, uglavnom kombinujete koliko vam to budžet dozvoli, ili saznate za neku superkul lokaciju koja se ispostavi kao optimalno rešenje. To se desilo i kod mene u firmi. Nekako se klasičnim efektom od usta do usta raširila priča o pristupačnoj kuvanoj klopi simpatičnog imena “Jedite kod Djure” koju donose u firmu, da bi danas dobar deo firme od 100 zaposlenih naručivao klopu upravo tamo.

Zanimljive su dve stvar u ovom slučaju:

1) Većina ljudi koje znam su za Djuru saznale od nekog drugog (word of mouth), putem preporuke kako se može jesti ukusna kuvana klopa

2) Poslovanje se delom bazira na webu, kako svakoga dana obaveštavaju svoje korisnike o dnevnom meniju putem prostog newslettera na koji se može prijaviti a vidim da planiraju i sajt. Obzirom da je starija ekipa u pitanju pohvalno je što su shvatili prednosti ovog načina komunikacije (cena, brzina dostave)

I da se vratim na razlog pisanja aka kako me Đura naterao da napišem ovaj post. Juče smo standardno naručili klopu, ali su nam greškom otkucali duplo jedan račun. U principu ne volim da se žalim kada su ove stvari u pitanju, ali obzirom da nisam sam naručivao hranu pozvao sam da intervenišem, a žena koja se redovno javlja tu mi je prepoznala glas i obećala da će ispraviti grešku. Očekivana reakcija je da mi sutra oduzmu tu svotu novca, njima pokažem račun i mirna Bačka, svi srećni, saradnja se nastavlja po starom. Druga očekivana reakcija je da me iskuliraju, ali i rizikuju da izgube 50ak klijenata iz firme isto onako kako su ih dobili – međusobnom preporukom.

Međutim ono što razdvaja uspešne firme od manje uspešnih je pažnja, baš ona o kojoj sam pričao u Nišu spominjući Garya Vaynerchucka. Pažnja je ta koja će vas izdvojiti i učiniti da vas ljudi vole više nego druge. Sad vam je nadam se jasno otkud vam vaš mobilni operater čestita rođendan svake godine. Pokušava da se vežete emotivno za njega. Društveni mediji su ovome dali i potpuno novu dimenziju.

U slučaju Đure, desilo se nešto za mene nesvakidašnje. Umesto samog odbijanja računa, dobio sam celu klopu free (za nas troje cca 10 eur), a klopu uz izvinjenje mi je uručila vlasnica firme lično (pritom sigurno ne zna da sam social media addict pa da je to uradila namerno). Jebeno WOW! Ona je svojim gestom stavila do znanja da brine do svakog svog klijenta, da joj je stalo da ne budem oštećen i da nastavim sa naručivanjem,. Koliko znate takvih ljudi koji su spremni da se pomeri iz vlasničke fotelje i udovolje svojim korisnicima? Verujem malo…

Od obične klope za naručivanje, dobio sam svoju omiljenu klopu za naručivanje. Falio je samo jedan gest, dodatna vrednost u odnosu na ostale, dodatna vrednost zvana pažnja. I eto, word of mouth se nastavlja, imali smo trenutak istine u obliku kvalitetne klope, dodatnu vrednost u vidu pažnje a epilog je ovaj post i možda još par vas koji će naručiti klopu, a koji takođe rade u firmama od 100tinjak firmi i priči nema kraja, sve dok se ne suoče sa krizom rasta, ali za to verujem ima vremena.

PS. Da ne budem sebičan sa Đurom, evo i vama adrese i telefona pa ako živite na NBG u okolini AirportCitya probajte.

jeditekoddjure@gmail.com

062.617.000

062.618.000