Kako je poslednji dan godine verovatno ste već nadobijali gomilu neverovatnih čestitki koje zajedno šalju manje više istovetnu poruku, želeći vam jako srećnu novu godinu. Tako da ova moja čestitka nema nikakvog smisla, štaviše možda će vas i smoriti jer ih je bilo previše ovih dana. Ipak, zaslužili ste da vam čestitam pa sam se potrudio da malo iskočim iz klišea i umesto jelke, zeka i leptirića stavim Marvina, depresivnog robota iz Autostoperskog vodiča kroz galaksiju čije ponašanje i osećanja ponajbolje opisuju godinu iza mene. No, ovo nije mesto za rekapitulaciju već samo za čestitku, ovo prvo ću za vikend uz kafu kad se otreznim.

Šta reći sem u sledećoj godini samo bez panike, na kraju krajeva to je samo još jedna godina, i u najgorem slučaju može biti gora od ove. Navićićemo se nekako, ali bi bilo bolje da makar jednu godinu odahnemo od izigravanja kameleona.

Ako ne bude neki smak sveta ili porani ova 2012-ta čitamo se i narednih 365 dana. Dankešen!

Nebojša Radović Eniac

Prošle i ove nedelje gostovao sam u emisiji o informacionim tehnologijama Interfejs. U pitanju je šestominutno prilog podeljen u 2 emisije i neka inicijalna ideja bila je da za kratko vreme približimo blogove krajnjim korisnicima koliko je to moguće. Naravno ovaj period je ipak prekratak da bismo dublje zalazili u materiju ali se nadam da sam makar malo uspeo ljudima da približim ovaj fenomen. Evo i video priloga pa prosudite sami.

1 deo

2 deo

Ono što mi je zanimljivo bilo u celoj priči jeste efekat koji je emisija postigla kod ljudi koji se ne bave Internetom. Koliko god ja voleo Internet, televizija je daleko najcenjeniji medij kod nas, i pojavljivanje na TV ekranu će još dugo biti mnogo značajniji pokazatelj da nešto znate nego možda neki kvalitetni blog, i ako smo sami svedoci da na televiziji se vrlo često pojavljuju oni koji o samoj tematici nemaju nikakve veze. Naprosto, krajnjim korisnicima TV izgleda kao visoko selektivni medij gde ne može da se pojavi tek tako, tu su pevači, glumci, političari i ako se nađe i “naš mali” mora da nešto zna, i nema tih blogova, sajtova, novina čega već što se može meriti sa njim. Sa druge strane TV imaju svi što se ne može reći za Internet te eto još jednog razloga za takvo shvatanje Interneta.

U svakom slučaju hvala ekipi Interfejsa što me prepoznala i pozvala u svoju emisiju, bilo je lepo iskustvo ali i znak da i neko van blogosfere prati ovu našu zajednicu što svima nama ide u prilog. Nadam se da vas nisam obrukao :)

Izgleda da je svo ono domunđavanje na twitteru u prethodnih par dana oko prodaje blogova u Srbiji, naslutilo da bi ste tako nešto moglo desiti u skorijem periodu, što se i desilo zvanično danas. BiznisBlog, polazna destinacija svih onih koji su se interesovali za Internet i prateće teme je prodat, za sada nepoznatom kupcu iz Hrvatske, za nepoznatu svotu novca (ovo ćemo saznati prvom prilikom kada se rakija Marko i ja okupimo na jednom mestu).

Drago mi je zbog Marka jer je uspeo da uradi nešto što su mnogi sumnjali da je moguće, nešto zbog čega je od strane mnogih bio prozivan, pljuvan ili šta već. Ako zanemarimo prodaju bloga Dušana Belića i IntoMobile, ovo je prva akvizicija bloga sa našeg govornog područja. Lepo bogami. Čestitke!

Još od Goranovog posta o Google Friend Connectu se “kanim” da se poigram sa istim, ne bi li se u vremenu agresivnije pojavio i Facebook Connect i nastao sveopšti rat oko toga ko će bolje povezati korisnike. Obzirom da se on već poigrao sa istim, a ja predstavljam nešto slično Facebook evanđelisti na meni je bio red da se sa istim poigram dodavši ga na blog.

Svrha FB Connect-a jeste povezivanje vašeg online profila sa ostalim aktivnostima na webu, poput ostavljanja komentara na blogovima. U principu ništa spektakularno, makar kada su blogovi u pitanju, umesto da unosite svoje ime, sajt i da postavljate svoj avatar ovde se ti podaci uzimaju sa Facebooka, a vaša aktivnost na istom uredno beleži praveći ovaj sajt još većim Velikim bratom, bar što se interneta tiče. Kao prednosti su još dodali i mogućnost pravljenja real-life zajednice oko Vašeg bloga (što baš i ne vidim kao prednost za manja tržišta), dinamičke privatnosti gde se podešavanja o privatnosti sa FB prenose i na druge lokacije na kojima provodite vreme i na kraju poslednja i jedina po meni prava prednost jeste mogućnost promovisanja sadržaja koji pratite na Facebooku. Ovo je posebno zanimljivo blogerima.

No ipak sam malo skeptičan prema svemu ovome. Zašto? Iz razloga što mislim da je ovo izbačeno više zbog ideje koja postoji među svim velikanima nego li iz razloga što postoji zdravo razvijen koncept. Svako ko se ozbiljnije bavi pisanjem bloga prilično je svestan činjenice koliko link u komentarima bloga ima svoju funkciju, te nikako ne mislim da ju je pametno zameniti linkom ka ličnoj profilnoj strani na Facebooku. Ok, i ako možda izgubimo to u korist viralnog efekta koji se može postići objavljivanjem aktivnosti na vašem blogu na profilima posetilaca, pitanje je koliko je taj efekat moguće ostvariti bez neke ozbiljnije kritične mase čitalaca vašeg bloga. Bilo bi cool kada bi ovo funkcionisalo tako da svi oni koji do sada nisu komentarisali naglo budu motivisani da to rade ali to naprosto nije tako. Sa druge strane ok je što postoji opcija da ne povežete sa FB-om, što automatski implicira na to da ovaj servis neće puno koristiti blogeri, koji su po pravilu neko ko prvi prihvata i promoviše novu tehnologiju.

Instalacija Facebook Connect-a na WordPressu

Sama instalacija nije preterano teška, postoji dosta dobra dokumentacija, pa čak i video kako instalirati FB Connect na vaš blog. Potrebno je instalirati plugin, zatražiti svoj API key od Facebooka preko registracione strane i na kraju kao i kod svakog plugina ubaciti mali kod u comments.php file i to je to. Obzirom na prenapumpanost svega što se tiče Facebooka, ne čudi me da možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet vezano za ovaj plugin.

I zaključak

Koncept kao koncept nije loš ali kao što sam napomenuo ne ide puno u prilog blogerima. Trenutno mi FB Connect više liči na PR potez nego li na superkoristan alat za sve, ove priče sa dinamičkom privatnosti mi ne piju vodu, jer ipak ne bih povezivao sve svoje aktivnosti sa Facebookom, pre svega zbog dosta ličnije prirode (i pored svih podešavanja, pitanje je koliko ljudi ista koriste). Ostaje da vidimo, ne sumnjam da će se razvijati vremenom i nije ga možda loše ostaviti kao opciju onima koji nemaju blog, ili svoje lične strane u cilju eksperimenta, znate kako kažu, nikad ne reci nikad…

Dragan, Deda, Jeca, Urke i ja smo imali prilike da budemo deo prošlosedmičneg članka u Ilustrovanoj politici, vezanog za blogove, njihov fenomen i iskustva domaćih blogera. Intervju je vodila, takođe jedna od poznatijih domaćih blogerki, Dragana Lepojević i moram priznati da je bilo zaista divno sarađivati, hvala!

Srpski blogeri u Ilustrovanoj

Ovo nije jedino pojavljivanje mog bloga u štampanim medijima, Blackshtef ispred studentskog magazina Stak, je preuzeo tekst o Social Bookmarkingu u regionu, te će isti biti objavljen u novom broju ovog magazina. U svakom slučaju lep je osećaj kada Vaš trud bude primećen.

Izgleda da moj mirovnjački duh, pojedinim devijantnim ličnostima smeta, te sam bio u toku jutra napadnut od grupe “hakera” sa albanskog govornog područja, velikih branilaca Kosova, onog priznatog o kome sam pisao.

Pored očigledne gorčine što je nešto u šta ulažete dobar deo svog slobodnog vremena napadnuto, raduje me broj ljudi koji se javio i podržao me u celoj priči. “Muštuluk” je uzeo Goran u pola 6 ujutru, da bih drugu poruku dobio već u 7 od Nenada, koji je kasnije javio Milošu, na Twitteru se pridružio Urke a tu se pridružila nešto kasnije i Dragana. Sve ovo čini da gore-spomenuti trud ne izgleda zalud bačen i motiviše da nastavim dalje da pišem, svestan da postoji gomila ljudi lojalnih ovom sajtu.

Hvala vam na tome, a što se osvete tiče, to err is human, to forgive is divine! Toliko od mene!

Obzirom da sam verovatno prvi “pobegao” sa BlogOpena, zbog uvek akutelnih fakultetskih obaveza, red je da napravim kratak prikaz ovogodišnje najveće regionalne konferencije o blogovima i blogovanju - BlogOpen 2008, održanoj nigde drugo do u prestonici srpskog bloga - Boru.

Žestoko poljuljan dešavanjima u prethodnih nekoliko dana/sedmica zaista sam bio u nedoumici da li da idem na ovogodišnju BlogOpen. Ipak, činjenica da su upravo blogeri većinski posetioci mog bloga, koji su podrška mom radu od samog početka, kao i da sam imao ekipu za road trip do Bora koju je teško odbiti  učinili su oduku o polasku i definitivnom.

Poljuljani prethodnom noći, Flajko (primedba autora: German boy opera singer), Boki i ja smo se, naravno, uspavali, ali ipak zahvaljujući neverovatnim manevrima taksiste stigli pre kombija na planiranu destinaciju - parking Sava Centra, odakle smo trebali krenuti u 6.45 ujutru,  ka regionalnoj prestonici bloga u naredna 2 dana. Pridružili smo se onima koji su došli na vreme: Ivana (koju sam konačno upoznao), Dejan, Miloje, Danica iz Profita i jedino je preostalo da sačekamo sivi kombi marke Opel, sa jasno istaknutim znakom BlogOpen na sebi. Desetak minuta kasnije, beli kombi marke Zastava, sa nepoznatim vozačem probijenih ušiju i natpisom Osnovna škola … je, ispostavilo se, taj sivi Opel te smo ispunili sve preduslove za road trip.

Bor je udaljen nekih 240 km od Beograda, te nam je trebalo oko 3 i po sata vožnje da stignemo do Doma Kulture, koji je bio mesto održavanja ove manifestacije, i odmah na ulazu, mogli smo ugledati poznata lica domaće blogosfere, i prijatnu atmosferu koja inače krasi ove konferencije, što je i jedan od razloga što sam inventar na istim. Moram priznati da sam neke zaista jedva čekao da upoznam poput Sanje aka Aurore , zbog činjenice da sam novosadski BlogOpen propustio, a u medjuvremenu su se desile još neke stvari koje smo morali da raspravimo. O tome nešto kasnije :D

Program konferencije nisam puno proučavao, jer uglavnom na konferencijama sedim u kafani kako bih održao svoj slim look, medjutim, ispostaviće se, povučen ostatkom tima da sam veći deo predavanja juče odslušao i bio prijatno iznenadjem rečenim, kao i diskusijama koje su se vodile posle predavanja. Oliver i Robert su svoje, nesumnjivo veliko iskustvo, na zanimljiv način podelili sa nama, objasnivši način tretiranja blogova u Nemačkoj, pre svega sa aspekta uticaja na javnost, čime smo zaključili da trebamo još da rastemo. U drugom panelu pričali o načinu zarade putem bloga, što me je moram priznati inspirisalo da u narednih par postova obradim ovu temu iz svog ugla. Usledilo je predavanje o blogovima i društvenim mrežama, koje je po mom mišljenju, malo više trebalo da približi ljudima načine promocije blogova kroz društvene mreže, nego li sam koncept blogova, ali dobro, makar sam saznao šta mi radi ljuta konkurencija. Za kraj, Dejan je održao poučno predavanje o Wordpressu kao platformi posle čega smo odlučili da se uputimo ka Brestovačkoj Banji, gde je bila planirana svečana večera.

Večere predstavljaju centralni networking event, na dešavanjima ovog tipa, te sam iskoristio priliku da malo “ozbiljnije” popričam (uz po koje pivo priznajem :D) sa kolegama iz blogosfere. Gost predavač iz komšiluka, bio nam je i svima poznati, Toni Aničić , zatim tu su još bili i Marko, društvo iz Infostuda, zsteva sa Twittera, Dragan  kao i Vlasta iz eTargeta, koji je uspeo da me nagovori da ostanemo do ujutru, ali i dovezao natrag do Beograda na čemu sam mu se ovom prilikom srdačno zahvaljujem. Diskusija se nastavila, kao i obično do rano ujutru, te nas ni nestanak struje u hotelu nije poremetio da iskoristimo ovu prijatnu atmosferu za medjusobne savete, brainstorming ali i zezanje, što će vam najbolje posvedočiti gore-spomenuta Aurora, od skora poznata kao i UnderCover Blonde. Znate kako kažu - Gdje su mladi, tu je i šega :D 

Generalni utisak o konferenciji je jako pozitivan, jer napraviti ovako nešto van Beograda, u ne tako ekonomski razvijenoj sredini poput Bora, nije nimalo naivno, i mislim da to ponajbolje zna ekipa koja je organizovala. I ako će možda neki naći neke sitne zamerke, one su zaista previše male da bi pokvarile utisak celoj slici, tako da čestitke ekipi koja je organizovala (nadam se da neće napraviti nešto loše u toku drugog dana :P), nadam se da su finansijski uspeli da izguraju sve kako treba.

Toliko od mene, čekamo ostale da se jave. Do sledećeg BlogOpena…

PS. Miloša nigde nisam spomenuo, jer je izbegao večernje degustiranje Zaječarskog, i ako je bio aktivni član ekipe tokom dana :D

Kao i prošle godine, negde baš uoči BlogOpena red je da i ove godine blogeri širom sveta ujedine svoje snage sa ciljem da povećaju informisanost naroda širom sveta o trenutnim globalnim problemima objedinjeni inicijativom Blog Action Day.

Ove godine Blog Action Day biće održan 15. oktobra i tema će biti siromaštvo za razliku od prošle godine gde je cilj bio podizanje svesti o problemima životne sredine poput zagadjenja, globalnog zagrevanja i slično. Rezultati od prošle godine su zaista impresivni gde je sama akcija imala doseg od 14.5 miliona RSS čitalaca, nekih 20.000 blogova koji su se uključili medju kojima su i 19 njih iz liste top20 sa technocratija.

Zašto je Blog Action Day akcija važna za blogere?

Vreme je da ljudima stavimo do znanja koja je zaista snaga zajednice, na koliko svi mi, sa nekih 100tinak  čitalaca, možemo da utičemo na ljude, da ih pokrenemo da razmišljaju o nekom problemu koji nas neminovno pritiska i opterećuje i promenimo pristup prema istom. Možda naših 100 čitalaca nije velika brojka, ali neka nas je samo 10 i to će već biti 1000. Pay it forward!

Da ne bi ispalo da je ovo neka akcija za prikupljanje mailova bez nekog velikog stvarnog značaja, dovoljno je da spomenemo da u organizaciji ovog dešavanja učestvuju UENP (United Nations Environmental Programme), Evropska komisija sa svojim odeljenjem za zaštitu životne sredine i neke od velikih Internet kompanija medju kojima ćete svakako prepoznati Google, eBay ili Yahoo.

Kako je to izgledalo prošle godine kod nas:

Tamburix

Marko

Znam o čemu ću pisati 15. oktobra, pridruži se i ti!

Može se nazvati i selidba 146. Blog je preseljen zahvaljujući flylordu na njegov server GuruServe, i nadam se da će posle 2 meseca konačno normalno raditi. Inače kod njih držim veliki broj sajtova, i jako sam zadovoljan, te eto preporuke za normalan i jeftin hosting u Srbiji. Malo reklame nije na odmet :)

Užasno je glupo kada prosipate priču o profesionalizmu i blogovima, a pritom Vam sopstveni blog ne radi, što mu dodje nešto kao domaća “u kovača kuća bez kukača”, samo u virtuelnim vodama. I ako sam ovo hteo jako davno da uradim, tj čim sam primetio probleme sa starim hostingom (hvala onima koji su mi na ovo ukazali) jednostavno nisam stizao. Ovo je jedan od najzaposlenijih perioda u mom životu, došao je onaj period kada mi se nefokusiranost na 1 ili u najgorem slučaju 2 posla obila o glavu, što nespavanjem, što izgubljenim klijentima, nezadovoljnim prijateljima i još nekim stvarima. No to je valjda život, uči se svakodnevno, što ne ubije, učini te jačim…

No bolje da više ne smaram o sebi i svom životu, vidim da mi ti postovi i nisu baš najčitaniji, te je red da se vratim webu, i svemu onome što svakoga dana naučim, a toliko je toga, vodeći za mene najbolji sajt na svetu Furku.

Kotler je bio u pravu. Ko radi srcem nema konkurenciju.

Čitamo se!

Cela ova halabuka oko blog381 sistema inspirisala je Viktora da napiše tekst koji je meni mesecima u draftu, vezan za moje iskustvo prvo na Bloggeru, pa i kasnije na sopstvenom tj. ovom ovde domenu. Pre svega hteo bih da se ogradim od te halabuke, i da naglasim da blog nije o tome, niti sam ja nešto u fazonu to da komentarišem. Volim ljude a ne sisteme, i dok je tako, uvek ću voleti i Aurorin blog gde god bio, ali i recimo Ivanin, koja je ponosan član 381 zajednice.

Pre svega treba razdvojiti 3 stvari, blog zajednice globalnog karaktera (Blogger, Typepad, Wordpress), blog zajednice lokalnog karaktera (mojblog.co.yu, blog.co.yu, blog381.com, ali i blogovi kao delovi društvenih mreža myexit.org npr.) i na kraju blog na sopstvenom domenu. Zašto pravim razliku izmedju prve dve stvari. Jer razlika postoji i velika je. Najpre u promociji bloga, kao deo blog zajednice mnogo vam je lakše da izadjete na videlo, da vas ljudi primete i ostave po koji komentar na vašem blogu. Na Bloggeru to baš i nije lako, osim ako ne stavite u 1500 potpisa svoj URL, tako da je on mnogo sličniji samostalnom domenu. Ovo ujedno može biti i mana, jer imate slučaj da blog zajednice bivaju često previše zatvorene, funkcionišu same za sebe, neke se ne pojavljuju ni na blog agregatorima, služe svrsi, ali teško da se mogu smatrati kao ozbiljan elemenat lične promocije, za šta većina ozbiljnijih blogera zapravo i koristi blog (svako ima pravo da misli drugačije, ali ovo je moje mišljenje). Imao sam prilike da testiram prodju istog bloga na sopstvenom domenu, i na myexitu recimo, i moram priznati da je sa strane interakcije mnogo bolje prošao onaj na myexitu, što je i logičnije obzirom da društvene mreže predstavljaju vrhunac interakcije u odredjenoj zajednici, te je i ostavljanje komentara mnogo slobodnije, ali i vrlo često besmislenije. Jer složićete se i komentare neko čita.

Druga stvar vezana za blog zajednice jeste fleksibilnost. Ma koliko jake blog zajednice bile, nikada nećete moći da uradite baš šta poželite, kao na sopstvenom domenu, i uvek će postojati opcija da vas neko ukori zbog toga što radite, što najbolje svedoči gore navedena situacija, čime se sloboda, kao jedan od osnovnih preduslova blogovanja gubi. Znate svi oni čuvenu - don’t hate the media, become the media. Čemu vaše mišljenje ako nije iskreno?

I na kraju sopstveni domen. Činjenica je košta, nažalost 25 eur godišnje, većini ljudi predstavlja luksuz za nešto od čega “nemaju nikakvu dobit”. Uz sve to ide i do skora svima mučni upgrade, pa praćenje zajednice, pa ovo pa ono. Ali (sledi lista, nešto poput top 5 razloga, ako ih skupim 5, zašto pisati na sopstvenom domenu):

1) Isto kao kad sami morate da provalite oblast iz matematike. Mučenje jeste, imate zbirke i svakojake gluposti, ali na kraju dosta toga naučite. Naučite kako funkcionišu blog platforme (wordpress u mom slučaju), kako ih podesiti, kako izmeniti temu, dodati neke nove mogućnosti i sl.
2) Svoj na svome - ne treba previše objašnjavati, ne zavisite ni od kog, platili ste svojih 25 eur slobode i mirno nosite svoje slušalice.
3) Profesionalnije je - imate situaciju da se bavite web dizajnom i neko vam zatraži reference. Vi mu date adresu eniac-junachina.freewebs200.f8.net. Koliko će vas smatrati ozbiljnim ako makar malo imaju dodira sa webom? Ako ste naumili da vaš blog bude VAŽAN elemenat lične promocije, potrudite se oko njega, uložite u sebe i vratiće se, možda ne za mesec ili godinu dana, ali svakako u nekom periodu života vaš aktivizam na blogu će se na neki način valorizovati.
4) Zabavnije je - što je jako povezano sa kecom. Hej pa mene čita 100 ljudi dnevno wow. Zamisli da sa pretraživača dodje još 20% ljudi to bi znatno uvećalo moju popularnost, i svakako nahranilo moju sujetu. Hm pretraživači, ajd da vidimo kako se to radi. I dodjete do SEO-a. Učenje može da bude i jeste zabavno, kada imate konkretan lični cilj i kada se i usto vreme zabavljate.
5) Čisto da ih bude 5, ali mislim da ovde treba dodati ono što uvek volim da spomenem kada pričam o blogovima. Blog je proizvod, kao auto, kao hleb, kao jelen točilica. Vi radite na tom proizvodu sa ciljem da ga ponudite svetu, i da na ovaj ili onaj način taj rad valorizujete. Nije li to srž biznisa. Blog je mala škola biznisa, pogotovu onog na Internetu. Način na koji budete promovisali blog i tražili nove i inovativne načine za to, na koji se budete povezivali sa ljudima iz branše, na koji opet da ponovim se posvetite celoj priči rezultiraće isto tako kao da ste umesto bloga imali deterdžent. Naravno drugačija je niša ali suština je ista. Sopstveni domen je samo lepši način da taj brend približite ljudima, i ma koliko moja mama volela domen eniac-junačina :P složićete se da je mnogo lepše ovako :)

Napomena: Za one koji posećuju iz Srbije, ako im ne prikazuje ovaj post na adresi www.eniax.net, imam malih problema jer sam selio blog na drugi server, a domaći DNSovi nikako da se osveže :( tako da eto, i ja sam poslovično neprofesionalan, a tu prodajem neku priču :P