All posts in Biznis

  • Fokus ka velikim idejama

    Ako me nešto čini srećnim tokom boravka u San Francisku, to je blizina svih tih neverovatnih ljudi koji menjaju svet dok mi pokušavamo da smislimo način kako ustati po daljinski. I kad god upadnete u ta neka gorda osećanja, pomislite da ste veliki i najpametniji setite se da sve to što vi uradili nema nikakvu vrednost u odnosu na to što rade neki drugi ljudi. Ne treba biti ni malodušan prema sebi, ali nije loše ponekad videti koliko mi zaista možemo kada hoćemo. Moja apsolutna inspiracija u ovih 9 meseci bio je jedan čovek o kome sam malo toga čuo u Srbiji, ali koji je u poslednjim mesecima osoba broj 1 u Silicijumskoj dolini – Elon Musk.

    Video koji ide uz ovaj tekst i koji vam toplo preporučujem da pogledate ovog vikenda govori mnogo više o njemu nego što ću ja moći da vam napišem. Ukratko Elon je jedan od osnivača PayPala, servisa o kome sada već svi znaju u regionu. U trenutku prodaje eBayu, Musk je bio vlasnik 11.2% deonica, pomnožite to sa 1.5B i shvatićete koliko je to love. Dovoljno da ne mora da misli više o novcu i posveti se nekim drugim, važnijim stvarima. Za razliku od ostalih Internet milionera koji su ubrzo većinu čudesno zarađenog novca i potrošili, on je zaista to i uradio. U narednim godinama zaređao je nekoliko kompanija koje pokušavaju da poguraju čovečanstvo napred, mnogo hrabrije nego što to drugi rade. Tesla Motors je prva kompanija koja je uspela da napravi biznis proizvodnje potpuno električnih vozila profitabilnim. SpaceX planira da u narednih 2-3 godine napravi svemirske letelice koje će biti u stanju da kolonizuju Mars. SolarCity (gde je “samo” predsednik upravnog odbora) je najveći snadbevač solarnih panela u US. Interesantan mladić, zar ne?

    Photo: Smithsonian Mag

    Photo: Smithsonian Mag

    Video treba da vam da ideju o tome koliki potencijal leži u svakome od nas i koliko se zapravo ponekad zanimamo previše nebitnim problemima. Istina je da iza njegovog uspeha leži ogroman kapital, ali nije uvek bilo tako. Jedino što je konstanta u ovoj priči jeste želja za promenom. A kada je ta želja dovoljno jaka znate kako kažu – ciljajte ka zvezdama i u najgorem slučaju sletećete na mesec. Treba biti hrabar i probati. Već smo naučili da neuspeh nije strašna stvar.

    First mover advantage

    Na Tvitomaniji sam pričao o tome koliko je važno biti prvi a primer Tesle vam može biti vrlo interesantan da dalje razmišljate o ovoj temi. Kada ste prvi često znači da morate i da prođete kroz vrata koja niko pre toga nije prošao. Ali time postajete i infrastruktura svima onima koji dolaze posle vas. Razmislite koliku će prednost Tesla imati kada za 10 godina oni ne budu jedini u ovom segmentu, ali njihova infrastruktura sa brzim punjačima bude prisutna svuda. A onda se setite koliko je sada velika industrija fosilnih goriva.

    Ne možemo svi menjati svet

    Apsolutno. Ali možemo da probamo da promenimo neke stvari oko sebe i da ga učinimo boljim. Ljudi poput Elona su inspiracija. Teraju vas od samosažaljevanja i guraju da nešto zaista uradite. Ne mora to da bude pohod na Mars ali može nešto što će dati vrednost ljudima oko vas. Što će ubrzati komunikaciju ili povezati ljude koji su godinama rastavljeni. Ova Koka Kolina reklama je primer za to, a nije spejs šatl. Znam da ovo zvuči malo kao da vam je neki life coach došao da prosipa priču, ali nekada su istine zaista mnogo prostije nego što mislimo. Svi mi možemo puno, samo je potrebno da dovoljno jako želimo. Nadam se da će vam ovaj video pomoći na tom putu. Uživajte.

     

  • Budući astronauti iz Niša u pohodu na svet mobilnih aplikacija

    bacteria-mix

    Drago mi je da u poslednje vreme sve više talentovanih i uspešnih domaćih firmi izlazi na svetlost dana. Donekle smo svi bili svesni da ovde postoji talenat, ali on nije bio i predstavljen odgovarajućim rezultatima. Razvoj inicijativa poput StartIT-a, kao i glasina da će  Netokracija dobiti svoju srpsku verziju obećavaju da će se o ovim stvarima itekako pričati, a tom prilikom sam i sam hteo da doprinesem tekstovima u kojima ću pisati o “dobrim pričama” sa ovih prostora. Za sada krećem stidljivo sa ovim tekstom, u kojem sam intervjuisao “buduće astronaute” iz Niša, koji stoje iza jedne super zanimljive igrice koja se pojavila pre par meseci – Nose Invaders. O njima, igrama, iOS-u kao platformi za objavu vaših aplikacija i onim malim trikovima koji su vam potrebni da uspete. Pa da počnemo…

    Predstavi nam ukratko DFA, koliko vas je, čime se bavite, da li ste prethodno radili neke slične projekte poput NoseInvadersa?

    Dear Future Astronaut je ’mala, ali odabrana’ (mala znači da nas nema više od 10 :)) ekipa iOS/Android/Web developera, projekt menadžera i dizajnera sa višegodišnjim iskustvom u razvoju kompletnih mobilnih rešenja. Imamo kancelarije u Nišu i u Švedskoj, ali većinu projekata radimo za globalno tržište, kako samostalno pod imenom DFA, tako i za klijente. Pored igrice Nose Invaders ponosni smo na činjenicu da je naša prethodna aplikacija, Photo Stats, koja vaše fotke na iPhone-u pretvara u infografike, proglašena za najbolju applikaciju nedelje na kanadskom App Store-u i za „Omiljenu applikaciju“ (Staff Favorite) na Apple prodavnicama aplikacija u preko 60 drugih zemalja. Takođe smo napravili i prvi iPhone agregator fotografija, Photopod, aplikaciju koja omogućava da vam sve vaše online fotografije sa Facebook-a, Twitter-a, Dropbox-a, Flickr-a i ostalih online servisa budu uvek jedan klik daleko, u interesantnom interfejsu, da možete da pretražujete fotke na svim servisima u isto vreme, kopirate sa jednog servisa na drugi i sl.

    To su neki od najiteresantnijih projekata koji su izašli iz naše kuhinje. Pored toga, napravili smo veći broj mobilnih aplikacija i web rešenja za velike klijente – od nevladinih organizacija poput Virgin Unite fondacije, preko kompanija koje pružaju online usluge poput Pingdoma, online prodavnica (npr. za Cyberphoto.se, najveću online prodavnicu foto opreme u Skandinaviji, smo napravili aplikaciju koja omogućava da pregledate najlepše fotografije iz svih delova sveta), do proizvođača audio opreme (Nocs – http://www.nocs.se/) i aplikacija koje upozoravaju na radare na skandinavskim autoputevima (Speedcam apps)…

    Odakle ideja za NoseInvaders, zašto baš igra i zašto baš iOS za početak?

    Mi non-stop pričamo o aplikacijama, bilo na poslu, bilo van njega. I pošto uglavnom pričamo o mobilnim igricama u jednom trenutku smo krenuli sa spiskom sastojaka koji čine da neka igrica bude prava. To smo videli kao neku vrstu recepta – koje sastojke je potrebno dodati nekoj mobilnoj igrici da bi bila interesantna, da bi držala pažnju korisnika i napravila onaj „wow“ efekat.

    Naravno, čim smo izlistali sastojke, morali smo i sami da probamo recept, da probamo da sve te sastojke iskombinujemo u jednu applikaciju. I to je i bilo najteže, jer kao i kod hrane, ne idu svi sastojci dobro jedan sa drugim i morate da dobro pazite da ne preterate sa nečim. Ali, bili smo uporni i nismo odustajali dok nismo našli način da iskombinujemo logičke zadatke u kojima ciljate da biste uništili protivnika (kao npr. u Angry Birds) sa promenama koje igrača teraju da mora da odabere odgovarajući trenutak da reaguje (kao npr. u Cut the Rope). I onda nam je sinula ideja da bi bilo mnogo kul smestiti igricu u nos, jer to nikad pre nije rađeno, a to je idealna pozicija da se iksombinuje promena gravitacije (vazdušne struje) i ciljanje protivnika. Na kraju je ostalo da tome dodamo platforme i teleport tunele i tako začinimo iskustvo, kao što kuvar na kraju doda svoj tajni sastojak. I dobili smo igricu kakvu bismo mi voleli da igramo, igricu koja kombinuje sve ono najbolje iz drugih logičkih igrica.
    iOS je odabran zato što je u ovom trenutku glavna platforma za mobilne igrice, zato što je i sam proces naplate daleko jednostavniji i tržište za aplikacije koje se kupuju je daleko razvijenije nego što je to slučaj na Androidu, gde cveta segment besplatnih aplikacija.

    Kakvi su prvi rezultati, gde je igra najpopularnija, koja su neka ključna zapažanja?

    Za sada smo zadovoljni rezultatima. Dobili smo jako dobre komentare od igrača, ljudima se sviđa to što je igrica izazovna – što zahteva da u isto vreme ciljate i obratite pažnju na stalne promene smera vazdušnih stuja koje glavnog junaka nose na različite strane. Iz dosadašnjeg iskustva možemo da kažemo da je igrica najpopularnija među igračima koji su igrali veći broj igrica iz ovog žanra i koji traže nove izazove i neočekivane kombinacije. A to i jeste upravo ono što smo želeli da postignemo ovom igricom. Možemo da izdvojimo i to da ljudi vole da probaju neku igricu pa je tek onda kupe kroz freemium model naplate u kom igrač dobija osnovnu igricu sa ograničenim brojem nivoa besplatno a onda kupuje dodatne nivoe i sl.

    Koji je biznis model iza NI, odnosno na koji način planirate monetizovati igricu?

    Kao što smo već rekli, najbolji način za monetizaciju igrice je freemium model u kome igračima ponudite mogućnost da igraju osnovnu verziju igrice, sa ograničenim brojem nivoa i elemenata, a onda da ukoliko im se data igrica svidi mogu da kupe punu verziju, sa svim nivoima. I u našem slučaju se to pokazalo kao najbolje rešenje i planiramo da sa istim modelom nastavimo i sa sledećom igricom koju razvijamo.

    Iz Niša u svet (ako se ne varam svi ste iz Niša), moguće, koje su poteškoće, koje su prednosti?

    Svet je danas globalan, otvoren i ako imaš ideju onda nemaš problem, ali moraš da radiš dobro. U principu tvoj portfolio je tvoj pasoš, i ako vide da si radio dobre projekte i da si radio sa jakim klijentima onda nije problem raditi sa bilo kim. Sa druge strane, konkurencija je velika i na početku može da bude teško probiti se i doći do klijenata i zato je potrebno razvijati kontakte i graditi reference u zemljama u kojima se date aplikacije prodaju i odakle dolaze potencijalni klijenti. Mi smo pokušali da ovaj problem malo umanjimo kroz poslovnicu u Švedskoj, tako da makar nemamo problema sa plaćanjem zbog npr. PayPalla, što je često prepreka developerima sa naših prostora.

    U svakom slučaju moguće je raditi iz Niša (ili bilo kog drugog grada u Srbiji), praviti aplikacije koje će biti konkurentne na globalnom nivou i raditi za velike strane klijente. Može se čak reći da je često lakše raditi na globalnom nego na lokalnom tržištu, jer je tamo već razvijena svest o korisnosti mobilnih aplikacija za promociju kompanije i klijenti su spremni da ulože onoliko koliko je potrebno da bi se potencijal koji mobilne aplikacije imaju iskoristio u potpunosti, znajući da će uloženi novac vratiti višestruko, što kod nas nije još uvek slučaj.

    Sve u svemu, bitno je praviti kvalitetne aplikacije, napraviti atmosferu u timu u kojoj do izraza dolazi kreativnost i originalnost svakog člana, i onda sve ostalo, pa i mesto sa kog radite, ima manju ulogu.

    Imate li neke savete za sve one koji hoće da se oprobaju na sličnom tržištu, kako krenuti, da li su igrice pametan izbor, saveti za promociju, biznis model?

    Prva i osnovna stvar je shvatiti da su za ’uspeh preko noći’ potrebne godine napornog rada. Kada neko pomisli na tržište mobilnih aplikacija prva stvar koja većini ljudi pada na pamet su kompanije poput Rovio-a, koja je od jedne jedine igrice napravila imperiju koja sada sadrži i filmove, zabavne parkove i sl., ili Instagram koji je nedavno prodat za neverovatnu sumu. I svi bi želeli da naprave tu ’sledeću veliku stvar’ o kojoj će svi pričati i koja će imati neverovatan uspeh. I taj stav je super, to je ono što nas sve gura napred da budemo bolji, inovativniji, kreativniji, ali ako stvarno želite da uspete morate da budete spremni da to neće biti baš odmah. Verovatno vaša prva aplikacija neće biti hit, ali ćete radom na njoj vi postati bolji i to će se preneti u sledeće aplikacije koje napravite. Samo tako ćete doći u poziciju da razmišljate o globalnom uspehu i da ’ubodete džekpot’ sa nekom od sledećih aplikacija. Zato je bitno raditi što više, i ubrzati proces razvoja prototipa što više moguće (rapid prototyping) kako biste mogli da testirate što više ideja i da se prilagođavate potrebama tržišta koje se stalno menja.

    Takođe, ako ste developer, možete da uletite u zamku da razmišljate samo o razvoju, a ne i o promociji. Onoliko koliko ulažete u iOS razvoj treba da ulažete i u promociju svog proizvoda, jer ništa vam neće značiti i ako imate najbolji proizvod na svetu ako niko ne zna za njega. Zato je bitno integrisati socijane komponente u samu aplikaciju, kao npr. u Draw Something, jer je danas to najbolji način da ljudi saznaju za vašu aplikaciju.

    U trenutku kada ste izbacili svoju aplikaciju na App Store, ona je samo jedna od preko pola miliona aplikacija koje se takmiče za iste korisnike. To je jedna velika bara sa jako puno krokodila i cilj nije samo da se uključite u igru (da budete još jedna ribica u tom moru) nego da budete drugačiji, nudite nešto što ne postoji, ili da to radite na bolji/lepši način. Kao što Ameri kažu: „Be an odd little fish in a big pond!“. Korisnici mobilnih telefona vole nove, interesantne stvari, tako da će onda vaša aplikacija imati mnogo više šansi za uspeh. Npr. mi smo napravili prvi generator infografika za iPhone, i tu aplikaciju su svi najznačajniji svetski portali predstavili, pa je čak i sam Apple proglasio za Aplikaciju nedelje na App Storu u Kanadi.

    Još jedna stvar – ako imate ružnu aplikaciju, loš UI i UX, teško da ćete pridobiti korisnike, tako da nemojte da škrtarite na dizajnu, inače sav trud može da padne u vodu.

    Koji su dalji planovi? Da li planirate još neke igre osim NoseInvadersa? Da li možda zapošljavate još ljudi ili ih primate na praksu?

    Trenutno radimo na nekoliko jako interesantnih projekata za klijente iz USA, o kojima ćemo moći više da govorimo tek kada aplikacije budu objavljene na App Store-u. Pošto su ovo poprilično veliki projekti, gde klijentima nudimo potpuno mobilno rešenje od razvoja koncepta preko developmenta do integracije sa postojećim sistemima, nova igrica će morati da sačeka malo (trenutno je razvoj igrice u stand-by fazi).

    U ovom trenutku DFA tim funkcioniše u optimalnom režimu, tako da nemamo otvorenih konkursa za prijem novih članova. Medjutim od jeseni ulazimo u fazu rasta pa će se shodno tome i tim proširiti. Uvek smo u potrazi za novim talentima. Već drugu godinu organizujemo program studentskih praksi i imali smo pozitivna iskustva, tako da je vrlo verovatno da ćemo ponovo organizovati sličan program.

    I za kraj, odakle naziv Dear Future Astronaut?

    Mi smo mali tim, mladih i kreativnih ljudi, koji stalno istražuju i vole da otkriju nešto novo. Upravo taj istraživački kreativni duh je ono što smatramo najvrednijim u kompaniji. Svi članovi tima već imaju jako puno iskustva u programiranju, upravljanju projektima, radu sa velikim klijentima, ali mislimo da je najbitnije da uvek zadržimo tu radoznalost, kao malo dete koje mašta da jednog dana postane astronaut i želi da zna sve o tome, kao neko koga biste oslovili sa Dear Future Astronaut. Zato je naziv firme poziv i podsećanje da čuvamo taj jedinstveni pristup i tražimo kreativna (mobilna) rešenja za svakodnevne probleme.

    Za one najvrednije i najbrže

    Delimo i pet kupona za punu verziju igrice Nose Invaders, samo ostavite komentar sa email adresom sadržaja – Hoću svoje Nose Invaderse i stići će Vam kod za besplatno preuzimanje na mail.

  • Umro Steve Jobs

    Screen shot 2011-10-06 at 1.51.52 AM

    Ode nam i Steve Jobs, možda i u najgorem trenutku za Apple kada su posle lansiranja iPhone-a 4S značajno pale deonice ove kompanije. Verujem da oni koji nisu koristili neki od Apple proizvoda ne mogu da zamisle kolika je šteta što odlazi jedan od poslednjih vizionara današnjice, koji je u potpunosti promenio industriju računara i kućnih uređaja.

    Šteta, menadžera imamo i previše a onih koji svojim pojavom prave razliku sve manje. Taman kad smo se ponadali kako je budućnost koja nas čeka jako lepa… Uvek dođu neki drugi, ali za to obično treba vremena te ne sumnjam da ćemo za Steve-om dugo žaliti.

    RIP Steve, i hvala na svemu.

    A ako niste poslušajte i čuveni govora sa Stanford univerziteta.

  • Sve je lako kad si mali. Ili nije…

    Približava se godinu dana kako sam postao samozaposlen, i svoju ne tako uspelu korporativnu karijeru zamenio ličnim biznisom. Lepo je biti svoj gazda, ali preduzetništvo sobom nosi i par vrlo zanimljivih zamki kojih se nije tako lako otrgnuti pa eto imam potrebu da ih podelim sa vama u slučaju da dođete/jeste ili ste bili u ovakvoj situaciji. Razmena iskustava nikada dosta.

    Photo: Yume photo

    -  Preduzetništvo bih uporedio sa procesom učenja plivanja kod beba. Ubace te u vodu i čekaju da izroniš jer ti je tako nešto urođeno. Retko kad te izvade, češće to moraš sam da uradiš. Odrastanje može da počne, faks je za devojčice.

    Posao vrlo često zahteva rast, finansije to gotovo po pravilu ne dozvoljavaju. Kada zbrojite na kraju meseca troškove za kiriju, porez, hranu budite sigurni da će vam jedino ostati lep osećaj ukoliko ste radili dobre stvari. Znate kako kažu – Overnight success takes years.

    Odvojite uvek vremena da uradite nešto za sebe. Pre ili kasnije zabava u poslu nestane i zato je neophodno da odvojite onih nekih 10-20% vremena na lične projekte. Neka to budu gluposti ali osećaj ličnog postignuća je zajebana droga. Da ne pričamo o tome koliko je velikih stvari proizašlo baš iz te male količine vremena, pogledajte Google servise.

    Niko vam neće čuvati vreme ako ga ne čuvate vi sami. Klasičan problem koji imam u poslu jeste nedostatak vremena zbog previše toga što mora biti urađeno. Pre podne bude potrošeno na sastanke, i dok hitate ka sve boljem sales manageru kući vas čeka gomila posla koja treba da bude obavljena. Na rast se još uvek čeka. Odavde posao nije aktivnost od 9 do 5 već stil života. U slobodno vreme radim.

    Fokus jeste bitan ali je često nemoguć. Najveći broj zamerki dobijam na činjenicu da nisam fokusiran na jednu stvar već ih radim hiljadu. I to je potpuno tačno, ali nije uvek i sa razlogom. Kad ste mala kompanija, poslovi za 10 ljudi se svode na vas – administracija, pregovaranje, redovna komunikacija sa klijentima, dizajn, razvoj, ostala kreativa, logistika… sve u jednoj osobi. I to nije tako lako rešivo. Fokusiram se do tad na novac :D koji će omogućiti rast a ovaj fokus na jednu konkretnu stvar.

    Think big je zaista jedan od najboljih saveta koje iko može da vam udeli. Ako vam klijenti malo plaćaju, sa jačanjem portofilia pojurite veće projekte. Ako vam je Srbija malo tržište probajte da se proširite negde na stranu. Koliko samo znate web dizajnera i developera koji rade sa klijentima iz inostranstva? Prosto je, za isto vremena dobijete više novca, a često je i mnogo manje naporna komunikacija od rada sa domaćim klijentima (sastanci su brži i efikasniji, nema viđanja za svaku sitnicu 3x dnevno…).  Nezadovoljstvo je preduslov za progres.

    Slušaj ali i budi svoj. Često će svi znati da žive tvoj život bolje od tebe, poslušaj ali nemoj da odustaneš, slobodno vreme je najopasnija bolest današnjeg društva i mnogi će pokušati da te zaraze.

    Uživaj. Super je biti nalickani menadžer sa naduvanim službenim automobilom, ali ako ti nije hobi skupljanje srčanih udara to je put koji možeš da preskočiš. Retke su kompanije koje mogu da prate tvoj lični rast sa pozicijom u kompaniji, sigurna plata ima svojih prednosti ali malo je onih koje će tolerisati mobilnost koju svako od nas priželjkuje. Konferencije, putovanja, promene prebivališta imaju vrlo važnu ulogu u kreativnim procesima. Promena uvek prija.

    Moram priznati da sam zadovoljan na kraju. Davno sam prešišao nivo plate koju sam imao u prethodnoj firmi. I dalje sam loše organizovan, i dalje srljam – ali to ne znači da ne napredujem i to je ono što čini celu priču zabavnom. Učenje na tuđim greškama je često i nemoguće, a dečje bolesti moraju da se odleže. Promena ima puno i uvek prijaju. Radi se na drugim projektima, sa drugim ljudima, u različitim industrijama. Različistost podstiče kreativnost, a ona se kao i bilo koja druga disciplina vežba. Lepo je biti u top formi :)

     

  • Efektivnost, efikasnost i twitter druženja

    U čuvenoj Ferisovoj knjizi 4-hour work-week postoji jedno zanimljivo poglavlje o razlici između efektivnosti i efikasnosti što su pojmovi koji se često brkaju. Feris navodi:

    Effectiveness is doing the things that get you closer to your goals. Efficiency is performing a given task (whether important or not) in the most economical manner possible. Being efficient without regard to effectiveness is the default mode of the universe.

    I would consider the best door-to-door salesperson efficient – that is, refined and excellent at selling door-to-door without wasting time – but utterly ineffective. He or she would sell more using better vehicle such as e-mail or direct mail.

    Danas smo se dotakli interesantne diskusije o tome koliko domaća dešavanja mogu da imaju pozitivan uticaj na posao. U nekim slučajevima sigurno imaju, ali u velikoj većini ona se svode na najobičnija druženja i ispijanja kafa u kojima se tek ponekad pojavi neko novi. Može se reći da smo i malo hermetična grupa koja ima vrlo ograničen doseg i pored toga što smo kraljevi svojih ulica. Te ulice vrlo često nisu i one u kojima se nalaze ti klijenti, i ako želimo nešto više moramo i da probamo nešto drugo. Druženja su upravo poput odlaska od vrata do vrata, posle dovoljno vremena vi ćete sigurno ostvariti neke poslovne rezultate, ali dugoročno je verovatno pametnije potražiti alate koji će nas brže približiti cilju kom težimo.  One koji se prema gornjoj definiciji nazivaju efektivnim.

    Vreme leti, iskoristite ga na valjan način ili se makar prepustite uživanju. Samozavaravanje dugoročno baš i nije najbolja solucija.

  • Zašto ne volim SMS marketing

    Stiže mi malopre drugi SMS u veoma kratkom periodu od EuroSalona. Prvi put mi je malo zasmetalo zašto dobijam nešto što me ne interesuje na svoj privatni broj telefona pa sam nekako i prećutao, da bi me nova poruka danas poprilično iznervirala. Dok sam na mejlu navikao na tako neke stvari (a postoji i spam filter koji vrlo rado koristim), ovde mi je tako nešto neočekivano i bitnije ni malo mi se ne sviđa.

    EuroSalon SMS spam

    SMS marketing nije nužno loša stvar, pogotovu ako imate kvalitetnu i brižljivo skupljanu bazu zainteresovanih potrošača. Vidljivost je gotovo stoprocentna, kako svi makar ovlaš prelete poruku i prime informaciju koju želite da pročitaju. Takođe je dosta jeftino, prosečna cena poruke je oko 2 din (0,02 cent) i cepaj.  Moćno zar ne? Svakako, no uvek postoji ono ali…

    Ali nastaje onda kada pokušavate da se odjavite sa te liste koja vas više ne interesuje. Dok kod e-mail marketinga postoji bonton o obaveznom ubacivanju unsubscribe linka u dno maila, ovde to nije slučaj. Obično ne možete odgovoriti na poruku jer se u headeru piše ime firme umesto kontakta sa koji se šalje, a naravno niko od marketara se nije setio da takvu listu napravi onlajn, ili makar da u poruci nagovesti da je moguće odjaviti se sa liste. Niko ne želi da gubi “meso”.

    Međutim, kako to obično bude kada je alavost u pitanju nastaje gnev. Korisnici pre ili kasnije polude od poruka koje im šaljete a onda osvane i članak poput ovog u kome vas neko pljuje jer mu šaljete nešto što ga ne interesuje. Eto npr, pojma nemam kad sam dao broj EuroSalonu i da li sam ikada to uradio. Sećam se da sam jednom kupio nešto u njihovim prodavnicama, a čak da sam ostavio telefon sada želim da se isti obriše, jer me smaraju. Kako to da uradim? Nikako, makar ne na pristojan način, a da se ne maltretiram sa zvanjem korisničke službe i prepirke sa kim već sve.  Situacija je utoliko gora što postoje izričiti zakoni koji vam ne dozvoljavaju da šaljete korisnicima poruke bez njihovog odobrenja, ali ko to još poštuje (zašto bi kad ni provajderi usluga to ne rade).

    Ono što nikada neću uspeti da objasnim ljudima jeste činjenica da marketing ne treba bazirati na masi već na poverenju. Džaba vam stotine hiljada fanova kada je manje od 1% njih vaša ciljna grupa, hiljade ljudi u SMS listi kada izazivate gnev kod istih ili 2.5 miliona mejlova koje možete kupiti za 100 eur. Da je to tako efikasno, ne bi koštalo toliko koliko košta i nikad se ne može meriti sa pažljivo skupljenom bazom koja možda broji par stotina ljudi, ali onih koje vaš proizvod/usluga zaista interesuje.

    Kažu da i ćorava koka ubode neko zrno, samo je pitanje koliko daleko će vas ta strategija odvesti…

  • Brojka koja može skupo da košta

    Prednost međusobnog razumevanja zemalja na Balkanu, ujedno može da bude i mana kada je kreiranje marketinških slogana u pitanju. Eventualno prebacivanje na ekavicu/ijekavicu i to je to, spremno da poleti. Ali skoriji primer reklamiranja komšijske Hrvatske kao zemlje sa 1244 ostrva, govori da nije zaista tako.

    Bukvalna prenošenja kampanja iz zemlje u zemlju mogu skupo da koštaju, a gore spomenuta brojka 1244 verovatno je najbolji primer toga. Nažalost nisam uspeo nigde da slikam bilbord (ako neko slika nek stavi u komentar), ali problem ove kampanje je nastao u fokusu na broju 1244, koji je u Srbiji verovatno jedan od omraženijih. U svakoj drugoj zemlji ta brojka bi značila običan četvorocifren broj, dok kod nas zahvaljujući čuvenoj rezoluciji 1244 predstavlja verovatno isto što i reklama za kravlje meso u Nju Delhiju. Ovako, umesto zanimljive marketinške kampanje, nameštamo zicer svima onima koji će naći nešto protiv letovanja u Hrvatskoj, čime je HTZ takoreći, vrlo uspešno pucao sam sebi u koleno. U ovom slučaju bilo je neophodno konsultovati neku domaću marketinšku agenciju za savet, a ako je ista konsultovana ljude koji su radili na ovoj kampanji treba na neki način kazniti.

    Naravno ovo nije jedini FAIL primer lokalizacije kampanja dirigovanih sa viših nivoa, evo još nekih primera neuspešnog komuniciranja (promašaja) zbog loših prevoda propagandnih poruka ili zbog izazivanja neželjenih impresija.

    Pepsi kao šampion promašaja

    Pepsi Cola Co. je u Tajvanu lansirala slogan “Come alive with Pepsi” (“Živnite uz Pepsi”) što je značilo vraćanje predaka iz mrtvih. Isti slogan u Nemačkoj je označavao ustajanje iz groba (“Come alive out of the grave with Pepsi“)

    Pogrešni prevodi na kineskom tržištu

    – Tokom 1950-ih Pepsi je lansirao slogan “Be sociable“ a to je u Kini prevedeno kao “Be intimate” (što je zadiralo u političku poziciju Kine)
    – Tokom 1960-ih Pepsi je lansirao slogan “Now it’s Pepsi for those who think young” što je prevedeno kao “New Pepsi is for people with the minds of children
    – Novi slogan kompanije Pepsi “Come alive with Pepsi!“ je preveden kao “Pepsi brings your ancestors back from the dead“
    zatim je Pepsi prešao na slogan “Come alive! You’re in the Pepsi generation” ali je preveden kao “Resurrect! Your body will be made of Pepsi!

    I Ford se dobro drži

    – Ford je nazvao svoj automobil namenjen Brazilu “Pinto” što je na portugalskom imalo ružne konotacije (mala “ona stvar” :)) zatim je promenio u “Corcel” -konj
    – Ford je u Meksiku prodavao model “Caliente” što je lokalni sleng za prostituciju. Zatim je dao novo ime tom modelu “S-22”
    – Ford je svoj kamion nazvao “Fiera” a nekim zemljama španskog govornog područja to je sleng za “odvratnu staru ženu

    Ostali šampioni

    – American Airline je u Brazilu propagirao randez-vous salone u svojim avionima, što je na portugalskom označavalo sobe u javnoj kući.
    – Poruka kompanije Fisher Body (koja je ogranak kompanije GM) “Body by Fisher” na flamanskom jeziku asocirala je na leš (“Corps by Fisher“)
    – Propagandne poruke za Latinsku Ameriku kompanije Parker Pen su sugerisale da će njeno mastilo pomoći u sprečavanju neželjenih trudnoća (što je dovelo do bukvalnog zaključivanja)
    – Slogan kompanije Kentacky Fried Chicken “It’s finger lickin’ good” (“Tako je dobro da poližeš prste”) u Iranu je značio “Dobro je da pojedete svoje prste
    – GM je lansirao automobil “Chevrolet Nova” što je na španskom (lokalnom) jeziku značilo “ne ide” (“no va”) ali je taj naziv promenio u “Caribe”
    – Propagandni slogan Pepos denta “Wonder where the yelow went” (“Pitajte se gde je ovo žutilo nestalo”) u Jugoistočnoj Aziji bio je promašaj jer su tamo crni zubi simbol prestiža

    Imam još jednu opasnu kolekciju prevoda slogana na kineski ali to nekom drugom prilikom :)

  • Društvena Toshiba

    Verovatno ste primetili da se danas desilo neko zanimljivo Toshiba dešavanje, kako je veći broj ekipe sa Twittera i iz blogosfere cvrkutao o nekakvom druženju sa predstavnicima Toshibe. Neki su već i o tome pisali, i predstavili suštinu našeg okupljanja te ne bih da se ponavljam, već spomenem neke od stvari koje su me oduševile u razgovoru sa njihovim predstavnicima, ali i delovanju Toshibe na ovim prostorima generalno.

    Razgovor sa predstavnicima Toshibe

    Razgovor sa predstavnicima Toshibe

    Toshiba je jedna od prvih firmi na ovim prostorima koja je pokrenula komercijalnu kampanju na blogovima. Amin. Mislim da im ovo daje dovoljno kredita da vam se svide kao kompanija i bez svog teksta koji ispod treba da napišem. Zašto? Jer je to hrabar i može se reći riskanatan potez. Imajte na umu da je na blogovima podeljeno 12 kamerica ne tako male vrednosti. Ok, dobili su nekakav publicitet, ali da li je taj publicitet srazmeran onome koji se može kupiti za isti novac u vidu oglašavanja. Recimo 5 bilborda u gradu? Sigurno da nije, ali se kvalitet tog publiciteta na ova dva medija itekako razlikuje, što nas tera u čuvenu offline vs online diskusiju. Prvo, ne znate koliko ljudi je uopšte videlo bilbord, a drugo i da znate to ne znate ko su ti ljudi i da li su uopšte ciljna grupa vaše kompanije. Blogovi neće dati milione posetilaca ali će procentualno iznedriti mnogo više kupaca, i što je najvažnije kreirati određenu priču iza brenda, priču koja će se dalje širiti i uticati na akviziciju budućih kupaca. Kad sam već spomenuo uticaj, da li ste čuli da je bilbord nekad na nekog uticao (naravno ne računa se padanje bilborda na glavu usred olujnog vetra).

    Pohvalna je i cela ta inicijativa fokusiranja prvenstveno na ljude, a ne isključivo na povećanje prodaje, i ako ovo prvo gotovo uvek utiče na ovo drugo a ne bih se složio da to “fercera” u obrnutom smeru. Setićete se one Gary-jeve:

    The best marketing strategy ever: CARE!

    Upravo to! Danas svi prodaju računare, većina tih računara su jako kvalitetni računari, ali od kompletne usluge, pogotovo one u posleprodajnom periodu zavisi za kog proizvođača ćemo se odlučiti. Garancije postoje, ali su vrlo restriktivne, i ceo taj period oko popravke računara zna da bude pravi pain in the ass. Da ne pričam o tome kako možete da se usrećite sa pojedinim proizvodjačima i lošim servisnim centrima. Borba za prevagu na tržištu podrazumeva i borbu cenama, a onda se često ide u nekvalitet i štednju gde se stigne. Primer mog MSI Winda i kineskog punjača koji je crkao posle 3 meseca i nije imao u nabavci nekoliko meseci. Garancije nema, jeftin računar ko će da se cima sa tim. Zna da bude prilično frustrirajuće.

    Akcija “Bez obzira na sve garancija” je upravo plod ovog pravca. Cela akcija jednostavno komunicira sledeće: “Mi brinemo! Nama su bitni naši kupci i bitno nam je da kupac bude zadovoljan našom uslugom, a kao posledicu toga i sledeči računar koji kupi bude iz našeg asortimana. Da to će nas koštati više, ali ćemo dugoročno dobiti lojalnog korisnika. Lojalni korisnici će generisati afirmativnu priču oko našeg brenda i to će potencijalno dovesti do novih lojalnih korisnika.” Dok svi drugi komuniciraju kako imaju najlepše i najbrže računare, Toshiba se vraća na suštinu – ljude. EPICWIN!

    Na kraju, ostaje mi da se zahvalim ekipi Toshibe što mi je dala mogućnost da napravim zanimljivu akciju na blogu, ali i u prijatnom razgovoru shvatim da sve one stvari koje sam kojekuda pričao nisu teška glupost koga nikog ne interesuje, već pravac u kome će se svi kretati u narednih par godina. Dolazi vreme društvenih brendova, a oni su jedan od njih. Treba pokupiti na vreme, neke fore od Toshibe, na kraju krajeva nisu oni za džabe tu gde jesu toliko godina.

  • Dobri primeri iz prakse #7 – Pažnja

    Red je bio da oživim svoju sekciju Dobri primeri iz prakse posle skoro 3 godine, ali eto ništa mi nije dalo konkretan povod do danas. Jedan mali znak pažnje me je totalno kupio i evo čak naterao da napišem post o istom, dokazujući da se pažnja u komunikaciji sa klijentima zaista isplati.

    jedite kod djure Jedan od prvih problema sa kojima sam se susreo prilikom rada van kuće jeste ishrana. Svedeni ste na 2 opcije: pristupačnu brzu hranu od koje ćete se ugojiti kao prase (maneken sam za ovaj stil) ili restorane koji sa druge strane znaju da ne budu toliko pristupačni ako uzmete u obzir da je potrebno svaki dan tamo da jedete. I onda, uglavnom kombinujete koliko vam to budžet dozvoli, ili saznate za neku superkul lokaciju koja se ispostavi kao optimalno rešenje. To se desilo i kod mene u firmi. Nekako se klasičnim efektom od usta do usta raširila priča o pristupačnoj kuvanoj klopi simpatičnog imena “Jedite kod Djure” koju donose u firmu, da bi danas dobar deo firme od 100 zaposlenih naručivao klopu upravo tamo.

    Zanimljive su dve stvar u ovom slučaju:

    1) Većina ljudi koje znam su za Djuru saznale od nekog drugog (word of mouth), putem preporuke kako se može jesti ukusna kuvana klopa

    2) Poslovanje se delom bazira na webu, kako svakoga dana obaveštavaju svoje korisnike o dnevnom meniju putem prostog newslettera na koji se može prijaviti a vidim da planiraju i sajt. Obzirom da je starija ekipa u pitanju pohvalno je što su shvatili prednosti ovog načina komunikacije (cena, brzina dostave)

    I da se vratim na razlog pisanja aka kako me Đura naterao da napišem ovaj post. Juče smo standardno naručili klopu, ali su nam greškom otkucali duplo jedan račun. U principu ne volim da se žalim kada su ove stvari u pitanju, ali obzirom da nisam sam naručivao hranu pozvao sam da intervenišem, a žena koja se redovno javlja tu mi je prepoznala glas i obećala da će ispraviti grešku. Očekivana reakcija je da mi sutra oduzmu tu svotu novca, njima pokažem račun i mirna Bačka, svi srećni, saradnja se nastavlja po starom. Druga očekivana reakcija je da me iskuliraju, ali i rizikuju da izgube 50ak klijenata iz firme isto onako kako su ih dobili – međusobnom preporukom.

    Međutim ono što razdvaja uspešne firme od manje uspešnih je pažnja, baš ona o kojoj sam pričao u Nišu spominjući Garya Vaynerchucka. Pažnja je ta koja će vas izdvojiti i učiniti da vas ljudi vole više nego druge. Sad vam je nadam se jasno otkud vam vaš mobilni operater čestita rođendan svake godine. Pokušava da se vežete emotivno za njega. Društveni mediji su ovome dali i potpuno novu dimenziju.

    U slučaju Đure, desilo se nešto za mene nesvakidašnje. Umesto samog odbijanja računa, dobio sam celu klopu free (za nas troje cca 10 eur), a klopu uz izvinjenje mi je uručila vlasnica firme lično (pritom sigurno ne zna da sam social media addict pa da je to uradila namerno). Jebeno WOW! Ona je svojim gestom stavila do znanja da brine do svakog svog klijenta, da joj je stalo da ne budem oštećen i da nastavim sa naručivanjem,. Koliko znate takvih ljudi koji su spremni da se pomeri iz vlasničke fotelje i udovolje svojim korisnicima? Verujem malo…

    Od obične klope za naručivanje, dobio sam svoju omiljenu klopu za naručivanje. Falio je samo jedan gest, dodatna vrednost u odnosu na ostale, dodatna vrednost zvana pažnja. I eto, word of mouth se nastavlja, imali smo trenutak istine u obliku kvalitetne klope, dodatnu vrednost u vidu pažnje a epilog je ovaj post i možda još par vas koji će naručiti klopu, a koji takođe rade u firmama od 100tinjak firmi i priči nema kraja, sve dok se ne suoče sa krizom rasta, ali za to verujem ima vremena.

    PS. Da ne budem sebičan sa Đurom, evo i vama adrese i telefona pa ako živite na NBG u okolini AirportCitya probajte.

    jeditekoddjure@gmail.com

    062.617.000

    062.618.000

  • Od mesta za saksiju do popularnog Internet izraza

    U poslednje vreme međ Internet svetom reč niša je nešto poput mantre, neizostavni sastojak svake konverzacije, a bogami i ovde se poprilično koristila u prethodnih nekoliko godina. Međutim, kako to obično biva u tom istom Internet svetu, i ako većina zna šta to znači, dobar deo te većine ne zna nikome da objasni to značenje te se na Twitteru povela interesantna polemika oko značenja i eventualnih sinonima date reči. Pokušaću da dam odgovor na to pitanje, pritom napominjući da nisam lingvista te moje viđenje značenja ne mora biti i ono pravo.

    photo by: Ken McCown

    Interesantno je kako je reč niša u mom životu dobijala nova značenja. Kao klinac prva asocijacija na nišu mi je bio izvdojeni deo dnevne sobe u kome je bila kuhinja i trpezarija, blago izdvojen ali opet deo celine. Zatim dolazi vožnja i polaganje testova, gde uvodimo izraz niša za autobuse, koji označava prošireni deo puta koji služi za parkiranje autobusa. Dolazimo i do ovog našeg, trećeg značenja koji treba da označi određeni deo ljudi na tržištu koje imaju ista interesovanja i kao takvi mogu predstavljati “nišu”. Radi preciznijeg definisanja termina niša, i njegovog porekla hvatamo se i rečnika te je niša:

    arh. obličasto udubljenje u zidu, izdubak, slepi prozor; obično služi da se u nju stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras – Vokabular

    odnosno isto to samo na engleskom

    a hollow place in a wall, often made to hold a statue

    ali i

    an opportunity to sell a product or service to a particular group of people who have similar needs, interests etc – Longman

    Očito nam je bliži drugi prevod niše koji se odnosi na tržište, pa kada kažemo niša zapravo mislimo na tržišnu nišu odnosno niche market koji je po wikipediji podskup tržišta koji se odnosi na sve one na koje specifični proizvod cilja.

    Sada, uz sve ove definicije nam je i jasnije poreklo reči niša. Niša jednostavno predstavlja izdvojeni deo neke veće celine, u ovom slučaju tržišta, koji se kao takav može nazvati podcelinom zbog određenih fizičkih (kao deo dnevne sobe, ili puta) ili psihičkih (ista interesovanja) osobina.

    Suština je ista, samo su izmenjene uloge: Ko bi rekao, ono što je nekad predstavljalo mesto za saksiju ili bistu, danas je jedna od popularnijih stavki u rečniku Internet preduzetnika…

    Hvala Ivani, Milošu i Mimi na pomoći i iniciranju ove zanimljive diskusije.