Kao što je Dragan već preneo, pre par dana nekoliko blogera imalo je priliku da prisustvuje konferenciji za novinare i otvaranju nove zgrade Konsing grupacije, što predstavlja pravi iskorak u ozbiljnom shvatanju blogera ali i Interneta kao medija ravnopravnog ostalim mainstream medijima.

Iskreno, prijatan je osećaj kada znate da, zbog toga što pišete nešto i, zbog toga što je to što pišete neko prepoznao,  se nalazite u prisustvu generalnih menadžera firmi poput VIP Mobile, Eriksona ili Telekoma, ili pak ambasadora Amerike. Pogotovu ako je u pitanju neko kao ja, koji je sa 23 god. bio verovatno najmladji član te probrane družine. To vam nekako da motiv da nastavite dalje sa celom ovom pričom i sve to dovedete na viši nivo. Možda ne kao zanimanje, ali recimo kao vrlo ozbiljan hobi.

Inače, sama zgrada čijem smo otvaranju prisustvovali zaista fenomenalno izgleda kao što se i može videti sa gornje slike, i po prvi put sam prisustvovao presecanju vrpce prilikom otvaranja zgrade (i ako blago improvizovano unutar same zgrade prilično je simpatično izgledalo). Obzirom da je bio veliki broj novinara, bila je sjajna prilika da se tokom koktela, koji je moram spomenuti bio zaista fenomenalan, upoznati se sa nekim kolegama iz branše koji pišu za neke od poznatih časopisa o Internetu i računarima. Sve u svemu zaista prijatna atmosfera i nešto što verujem neću tako lako zaboraviti.

Konsing se inače kompanija bavi projektovanjem i izvodjenjem radova u oblasti telekomunikacija i IT-a, pre svega su tu u pitanju mobilna telefonija, bežične komunikacije, IT mreže, sistemi nadzora i slično, tako da i ne čudi line-up generalnih menadžera čiji su oni najveći klijenti. Obzirom da se bave i Internetom nadam se da će rast o kome su pričali potpomoći i smanjenje cena i povećanju brzina Interneta kod nas, obzirom da i pored velikog broja broadband priključaka u poslednje vreme koji se pojavljuju nema napretka u smislu povećanja protoka odnosno smanjenju cena. I ako se sam Konsing ne bavi koliko sam shvatio retail sektorom verujem da na neki način utiče obzirom na klijente sa kojima saradjuje.

Druga stvar, koja me kao FONovca raduje, jeste činjenica da je sve više ovakvih kompanija kod nas, koje su ozbiljne, ostvaruju zavidne brojke na kraju godine a verujem i brinu o zaposlenima obzirom na vidjeno u zgradi. Tokom govora prilikom otvaranja spominjala se i činjenica o povećanju broja zaposlenih koji se povećao za skoro 150 ljudi za godinu dana, i obzirom na rast koji planiraju sigurno je da će trebati još. To samo potvrdjuje činjenicu koja mi se kola u glavi u poslednje vreme, a to je da nikad nije bilo bolje vreme za osobe sa fakultetom da se zaposle. Veliki je broj firmi koji dolaze u Srbiju ili si iz Srbije i imaju snažnu potrebu  da rastu, za to su im potrebni školovani ljudi, čiji je nedostatak Srbiji veći problem od nedostatka radnih mesta. Kako sam ja, a i većina čitaoca ovog bloga uskoro jedan od njih, lepo nam se piše…

Para nikada dosta, a i onda kada ih ima uvek vam se čini da biste ih mogli uložiti u nešto pametnije, u sam posao. Kupiti još koji server, ili pojačati reklamu, štagod. Upravljanje finansijama je od istinskog značaja u celoj ovoj priči, napraviti prioritete u trošenju novca, i obezbediti dobar ROI. Zvuči lako zar ne? No nije baš tako.

Čitajući startup vukove, poput Cubana, postavljam sebi pitanje koliko je zaista važna kancelarija u poslovanju jednog manjeg startupa. Oni javljaju da nije, i da predstavlja uzaludno trošenje novca, novca koji bi se mogao uložiti u neku od gore navedenih stavki. Ali opet da li je zaista tako?

Prednost kancelarije jeste radna atmosfera, stvarane podsvesne slike o kancelariji kao mestu na kome se radi, ali i prilika da okupite ekipu na jedno mesto, time zajedno doprinosite rešenjima. Današnja telekomunikaciona rešenja se trude da premoste fizički jaz i to jeste donekle moguće, ali za prave rezultate ću se ipak pre odlučiti za konzervativniju varijantu. Uz sve to imate i onaj deo vezan za profesionalnost i ozbiljnost same kompanije. Bar je tako u ovim našim zemljicama.

Ali toliko novca nema? Ovo jeste problem, i u tom slučaju ne treba napustiti posao, jer ne možete priuštiti sebi kancelariju (kancelarije u Beogradu predstavljaju dosta ozbiljnu stavku u budžetu). Pa šta onda raditi? Moj predlog je naći stan koji će imati 1 sobu više nego što Vama inače treba za život. Sobu za posao. Na svaki način pokušati distancirati svoj životni prostor od radnog, jer će Vas ova kombinacija sigurno dovesti do očajnih rezultata kako na ličnom, tako i na poslovnom planu (pričam iz iskustva). Računar na 5m od kreveta priznaćete ne deluje toliko motivišuće za posao, kao ni cimeri i porodica, a opet ni društvo ne voli kada je tu a Vi visite za kompjuterom i kao radite pred njima. Možda neće u potpunosti zameniti kancelariju, ali će donekle doprineti radnoj atmosferi i većoj produktivnosti.

Kakva su Vaša iskustva? Kancelarija ili stan, LWP (laptop-wireless-priroda) ili pak nešto treće?

Obožavam poređenja. Oni koji me poznaju duže verovatno i znaju zašto je moj život dugo bio reka, pa moguće da je i sada, samo što sam malo ispao iz fazona životnih motoa.

Prethodnih nekoliko dana sam proveo na AIESEC konferenciji u Rudniku, mestu u centralnoj Srbiji na istoimenoj planini. Tu sam i imao priliku da čujem ovo jako zanimljivo poređenje vezano za rad sa ljudima.

Pričica se svodi na sledeće. Patke su životinje koje ponosno plivaju lagano klizeći kroz vodu. Ispod svega toga se ni ne naslućuje snažan rad nogama koji je potreban da bi se sve to pokrenulo, i izgledalo kako izgleda. Programerski rečeno odvojena prezentacija od logike.

Dok radite sa ljudima ne smete nikako pokazivati znake nervoze usled previše obaveza, rokova, kriza, nedostataka čega sve već. Budite patke, budite ponosni i lagano klizite kroz interakciju, dok u pozadini čuvajte taj težak rad i sve što on sobom nosi. Kako je to otprilike izgledalo na konferenciji. Ujutru prvi na doručku uvek nasmejan i autentično pogubljen, uveče poslednji na žurci, spavanje ako baš mora, jer treba pripremiti predavanja za sutra.

Baš sam ja neki patak

Konferencija o kojoj sam pričao toliko vremena je došla i prošla, i red je da joj se posveti koji red, jer u najmanju ruku ona to zaslužuje.

Verovatno ste mogli čuti o mom prošlogodišnjem viđenju iste. Događaj koji me je pokrenuo, naterao da počnem ozbiljnije da radim na sebi, i poslovima vezanim za Internet, povezao sa nekim ljudima koji su znali da me usmere, i dalje to čine i naravno navukao na isti, te ovogodišnji ne bih propustio ni da mi se dete rađalo (zvuči dobro, i ako verovatno nije istina ).

Pre svega obratiću pažnju na organizaciju i lokaciju samog događaja pre nego što pređem na one juicy parts. Organizacija je napredovala, za razliku od prošle godine gde je bilo povremenih štucanja, kašnjenja, probijanja rokova, gužve, konstantnih izlaženja, škripanja i šta li već sve, ove godine, pre svega zahvaljujući lokaciji, ali i činjenici da je kotizacijom koliko toliko uskraćeno besposličarima da švrljaju po sali, svega toga nema. Sala je zaista impresivno izgledala u poređenju sa prošlom godinom, dosta dobro tehnički opremljena, obećani wireless nije izostao te je i zahtevna IT publika bila maksimalno zadovoljena. Niška Banja kao mesto imala je svoje prednosti i mane. Prednosti naravno vezane za miran kraj, relativno malo mesto gotovo posvećeno samo nama pogodilo je većem zbližavanju izmedju učesnika konferencije u poređenju recimo sa nekim većim mesto gde bismo se svi raštrkali i sl. Eventualna mana jeste baš ta udaljenost od grada, što u večernjim boemskim satima zna da bude malo nezgodno, ali snalazili smo se nekako. Extra bonus je bio i welness centar u hotelu o kome se održavala konferencija ali o tome malo više u juicy parts.

Predavanja

Pričali smo danas pred kraj konferencije o predavanjima. Zaključak je da predavanja možda nisu ispunila početni cilj, u smislu da su bila prilagođena preduzetnicima, jer zaista sumnjam da bi većinu stvari oni mogli svariti. Jedino predavanje koje je bilo prilagođeno njima održao je Zvonko Šošević i to nije naišlo baš na najbolji odjek pre svega zbog velikog broja ljudi koji su u poslu. No, svejedno, kako je i broj ljudi iz malih i srednjih preduzeća koji se ne bave ITjem bio nedovoljno veliki, mislim da je većina zadovoljna. Okupljeno je manje više sve što iole vredi na domaćem Internetu, teme po danima su dosta ispoštovane što je doprinelo sticanju šire slike o tim oblastima. U okviru celog eventa održan je i okrugli sto na temu organizacije IT događaja u Srbiji i šire, gde se okupio zavidan broj ljudi i diskusijom pokušao da da predloge na neke probleme koji su očiti i koji se ponavljaju iz dešavanje u dešavanje.

Druženje i poslovna strana

Cilj konferencija poput ove jeste povezivanje sa što većim brojem ljudi i sklapanje poslova i partnerstava. Ni u ovom slučaju to nije izostalo. Retke su prilike da se skupi ovoliko broj ljudi iz struke na jednom mestu, i moram priznati da sam bio prijatno iznenađen ponudama. Dobio sam ih nekoliko, i većinu sam nažalost morao da odbijem zbog ogromnog broja obaveza koje imam u narednom periodu, ali mislim da su ljudi na neki način dobili jasniju sliku o tome ko šta može i koliko što je sjajno, i obećava da će i u budućnosti biti još više saradnji.

Juicy parts

Ljudi, ja sam bre srećan. Trebalo mi je nešto ovako, da se malo odmorim i ispričam sa istomišljenicima. Itekako I ne možete da verujete koliko me ljudi pitalo gde mi je kosa (ko razume shvatiće). Ekipa koja je došla na seminar se manje više poznaje već duži period. Dopisujemo se tu i tamo, ponekad padne i neki posao, ali i iskoristimo svaku priliku da se ispričamo i sve to zalijemo. Kako je Niš poznat po kvalitetnim kafanama, meraku i začinima sve je ovo dobilo jaču notu. Prva noć posle zaista sjajnog dana, preselila se u kafanu Čiča, u podnožju banje sa kvalitetnom klopom i povoljnim alkoholom. Izginili su jagnje i par čokanja rakije sve to uz najbolje kafanske pesme, poneko lole ubavo, i druženje. Dunja koju smo pili bila je zaista izvrsna, to je prva rakija koju sam pio da ima ukus voća od kog se pravi, što zna da zavara, ali srećom vraćali smo se kolima. No, fino smo se i najeli (pozdrav za bokija i pajaju aka tehnička podrška seminara) tako da valjda nije bilo problema. Za razliku od većine IT događaja imali smo i dve dame, naravno Sandru i Draganu (koja je bila i konferansije), tako da nas nisu mogli prozivati da smo kao što jednom spomenuh kobajaBuzz. Kad smo već kod Draganine titule tog dana sam odlučio i sebi da nadenem novu a to je bloger nutricionista, jer nekako zvuči baš pravo što bi rekli Bosanci. No da se vratim na temu. Posle te večere otišli smo u hotel gde smo nastavili da pričamo zamislite o čemu, o Internetu :). Mala ali probrana ekipa (torbica, Dragan, Vlada, Bojan i Vita) do dobrih 6 izjutra provela je razmenjujući iskustva i donekle pripremajući se za okrugli sto koji zapravo nije okrugao. Boki je srećom presekao tu negde oko 6 inače ko zna do kada bi odseli. E sad ima tu jedna fora. Kako sam ja jedini od cele te ekipe bio u privatnom smeštaju, oni su se fino smestili u sobe i ja uputio ka istom. No, kako je Niška Banja stecište nadasve napredne 60+, ležemo pre 10 generacije, ja sam u svojoj vili poljubio vrata. Gazde su neki matorci, i meni je bilo jako glupo da ih budim tako rano, tako da sam iskoristio tu priliku da se prošetam malo do Niša i popijem kafu. U Nišu tako rano naravno ništa nije radilo osim pekara (ubio sam Burek), te sam nekako izdržao do 8 i vratio se u vilu na zasluženih sat i po sna. Inače, ni ostali se nisu baš naspavali kako sam sutradan saznao. Sledećeg dana je to druženje logično izostalo jer smo bili mrtvi umorni.

Kafana kod Rajka nije posećivana masovno nažalost, ali toliko spominjana rebarca nisu se osetila zapostavljenim. Juče, tj drugog dana konferencije sam otišao sa nekim lokalnim društvom kod Rajka i urnisao se. Mislim da je poenta odlaska u ovu kafanu pored izvrsnog obroka, nauk kako se ne treba hraniti tokom ostalih 300 nešto dana. Rebarca u kajmaku i ‘ladan Jelen - priceless. Opet žao mi je što nismo išli svi zajedno.

Hit hotela u kome je bila konferencija jeste welness centar, koji je manje više bio džaba u odnosu na lokalne uslove. Ekipa mladih i naprednih Internet preduzetnika odlučivala je o budućnosti srpskog interneta, nigde drugde do u đakuziju welnes centra. Nažalost nismo imali aparat da se slikamo, ali zaista neponovljivo je iskustvo. Za kraj, tj danas iskoristili smo nek ide život princip i otišli i na masažu…eeee… to je život. Topla preporuka je da ne masirate prepone. Nismo se usudili… Ovo me baš opustilo, obzirom da ove godine nisam bio na bilo kakvom odmoru, tako da mu dođe nešto kao additional value cele priče.

I eto, to je ono čega sada mogu da se setim. Zaista sjajna 3 dana za mene. Aca i Vita su kao što rekoh odradili super stvar i verujem da će se o bizbuzzu puno pričati narednih dana. Očekujem da neko postavi slike, jer nisam nosio aparat pa ću ih već linkovati ovde. Iskoristio bih priliku i da se zahvalim ekipi koja mi je pravila društvo svih ovih dana: Srđan, Marko, Torbica, Vlada, Nixa, Vita, Aca, Sandra, Dragana, Boki, Dragan, Sloba, Moma, Ilija, Peca, FON i AIESEC ekipe… bez vas ne bi bilo ni približno isto…

Toliko od mene, do sledećeg bizbuzza…

Ili, oko malih stvari svađamo se mi. Sigurno ste radili u nekom timu, i imali problema da sa istim ugovorite sledeći sastanak. Jedan treba da se vidi sa devojkom, drugi mora da uči, treći ide kod frizera, i nikako da se nađete na određenom vremenu i datumu. Onda ide ono čuveno, dogovorićemo se preko maila i izabere se uglavnom jako nepovoljno rešenje. Niste jedini, i to je upravo bila zvezda vodilja kreatiorima Doodle-a, još jednog evropskog startapa “vrlo kreativnog” imena, ne nešto preterano novog (recimo da postoji više od godinu dana), ali nesumnjivo korisnog.

Manija startapa je možda neke smorila, ali je i svakako donela dosta kvalitetnih i korisnih servisa. O nekima sam i već pisao tokom svoje blog karijere, poput Geni-ja i picnik-a, koji predstavljaju punokrvne web aplikacije, zahvaljujući kojima počinjete da razmišljate kako se desktop aplikacijama bliži polako kraj. Gorespomenuti Doodle se ne može pohvaliti tolikom kompleksnošću, iza celog projekta je dosa prosta ideja, ali nadasve korisna i upotrebljiva u svakodnevnom zakazivanju sastanaka i problemima koji tom prilikom nastaju.

Kako Doodle funkcioniše?

Princip je jako jednostavan, otvaranjem ankete za zakazivanje sastanka definišete vremenski opseg u kom se on može odviti i pošaljete permalink prema svima koji trebaju da posete sastanak, gledaju film ili šta već, ostavljam vama da izaberete. Svako od učesnika označi datume koji mu najviše odgovaraju, i na osnovu onog dana sa najviše OK odgovora se i organizuje sastanak. Deluje zaista banalno, ali u uslovima vremenskog deficita može prilično pomoći u uštedi istog. Da nije tako verovatno i ne bi postojala ogromna količina alata za time management i online kolaboraciju.

Igrajte se, isprobajte i iskoristite mogućnosti servisa poput ovog da više vremena posvetite sebi i svojim prijateljima. Jer, kako mi je i Marko danas potvrdio, život izvan cyber sveta zaista postoji…

Poslednji boravak u Ivanjici mi je obratio pažnju na vrlo zanimljivu pojavu u Srbiji, ako isključimo Beograd, koji je i onako država za sebe po standardu i tržištu koje na istom postoji. Konkretno mislim na nepostajanje tržišta za ljude srednje kupovne moći, što inače predstavlja jednu od karakteristika početnih faza tranzicije, krajnosti, izražene u velikom procentu stanovništva koje karakteriše niska, sa jedne, i visoka, sa druge strane, kupovnu moć. Kako se približava kraj tranzicije to se i ovaj gap smanjuje te se pojavljuje nešto što do skora teško da je postojalo u Srbiji - srednji stalež.

I otkud sad Kinezi u celoj priči. Primer od pre mesec dana, kada sam boravio kući (!= Beograd) i pokušao da kupim papuče. Sa jedne strane imate prodavnice gde najjeftinije papuče koštaju cca 50eur i sa druge strane Kineze gde koštaju 200 din (2,5 eur + neponovljivi miris). Kojoj se strani prikloniti, ako biste kupili nešto kvalitetnije papuče, ali opet da ne date svoju sedmičnu potrošnju piva na isto? Daleko od toga da ne mogu da priuštim papuče od 50 eur, ali je to snobovski, makar meni, ipak, nosim ih samo par meseci u godini a i vrlo brzo se deformišu ma kakvog kvaliteta bili. Sa druge strane papuče od Kineza imaju vek trajanja jednak tih par meseci i posle toga dobijaju ono što, da se ne lažemo, i zaslužuju - kantu.

Izbor - ipak Kinezi. Nije zbog piva, majke mi :), ali činjenica je da većina ljudi ovako razmišlja. I zato nije čudo zašto ih ima sve više po Srbiji.

Šta ovde brine? I ako se sad slobodno može ustanoviti da u Srbiji postoji ta neka srednja klasa, pitanje je kada će postojati tržište za iste. Ako uzmemo konkretno primer za odeću, mislim da su u Srbiji svi u fazonu il si bos il si hadžija, ili pucaš na gornju ili da donju granu, preskačući ovu srednju kategoriju. Šta do tada? Do tada će Kinezi profitirati i uništavati i ono malo industrije u nas koje puca na tu nižu granu, jer teško im ko može parirati cenom. Setite se Novog Pazara i njihovog tekstila, e pa to je dosta propalo baš zahvaljujući Kinezima…

Napomenuo bih da nemam ništa protiv Kineza, mnogo ih je da bih pokušao nešto, a iskreno i prilično sam impresioniran njihovom kulturom. Na kraju krajeva i slika iz posta govori o tome da sam i ja dete kung fu-a, wing shua i ostalih hiiii-jaaaa-hasaaaa sportova…

Donekle vlada mišljenje da je e-mail marketing isto što i spam, pre svega što je odnos između broja spama koji primate svaki dan, i recimo korisnog sadržaja koji služi u promotivne svrhe zaista veliki, naravno u korist spama. No, ipak postoji nekoliko primera zaista kvalitetnih newslettera koji Vam mogu itekako poslužiti. Dragan je skoro pisao o newsletterima Taboo i Brand magazina, a postoji nekoliko poznatih lifestyle newslettera poput onog od Yellow Caba, koji predstavlja kako i sam slogan kaže kulturni vodič kroz život Beograda.

Tema mog današnjeg izlaganja jeste newsletter konsultantske kuće Bovan, koji za divno čudo postoji već tri godine i izlazi svakog petka. Ono što me iznenadilo jeste dosta profesionalan pristup celoj priči. Tekstovi su pažljivo odabrani i uglavnom su iz oblasti biznisa i komunikacija, tako da se vrlo često mogu naći i neki članci vezani za Internet. A sve je to i lepo upakovano u obliku pdf magazina na nekoliko strana ne previše, taman da ispunite pauzu na poslu.

Evo i teksta sa sajta vezanog za newsletter/bilten:

BC BILTEN je nedeljna elektronska novina iz biznisa i komunikacija koju izdaje konsultantska kuca Bovan Consulting. Vec tri godine je izuzetno citana u poslovnom svetu i nagradjena nacionalnom nagradom UEPS-a kao „Internet projekat godine“ za 2006. Cita se medju odluciocima u sferi biznisa i politke u zemlji i regionu, kao i na drugim kontinentima i veoma cesto je citirana u ostalim medijima, kako elektronskim tako i stampanim. Intervjue za BC Bilten izmedju ostalih dali su i: prof. dr Lin Montgomeri, Miodrag Kostic (MK Commerce), dr Dzim Ejveri i mnogi drugi. Prethodni brojevi BC Biltena se mogu na naci na sajtu konsultantske kuce Bovan Consulting www.bovan.eu u segmentu mediji / bcb.

Da ne pričam previše u prazno na sledećem linku možete naći sve prethodne brojeve biltena. Moguće je i primati bilten putem e-mail adrese tako što ćete poslati svoje najosnovnije podatke na bc.bilten/et/bovan.eu

Napomena: Newsletter ovakvog tipa nije isključivo i e-mail marketing, jer ga je moguće pregledati i putem sajta, ali eto pošto je moguće primati i isti putem maila sam ga svrstao u ovu kategoriju. Nešto više o e-mail marketingu možete pronaći naravno na Wikipediji, a i Bizi je imao par tekstova o tome, pa uživajte!

Pre ili kasnije doćićete u situaciju da ceo dan pravite puškice i tek kasno uveče shvatite da nemate makaze.

1. Vrhunski proizvod bez dokumentacije -> Loš proizvod

Salve kritika se mogu naći na domaćem webu povodom jučerašnjeg koncerta RHCP. Te kratko je trajao, te nisu svirali hitove i slično. Tu nema ničeg novog, RHCP svaki put imaju slični repertoar, svaki njihov koncert traje manje od 90 minuta. Međutim PR, i ono čuveno Truth well told, kao i dezinformisanost većine ljudi učinili su da bude ovoliko nezadovoljstva oko koncerta. Da su kojim slučajem bili već na koncertu, posedovali informacije o tome kako izgledaju i koliko traju koncerti RHCP-a, verujem da ne bi bilo onoliko flaša.

2. Vrhunski proizvod bez adekvatnog pakovanja -> Loš proizvod

Ma koliko Indjija bila egzotična destinacija, i koliko se trudili da se jačaju i drugi delovi Srbije, mislim da se trebalo upitati, kojim putevima će se vratiti 10.000 automobila i za koliko, tj da li postoji infrastruktura koja to može da podrži. Nije baš prijatno iskustvo kada tražite svoj automobil sat vremena, jer ne postoje obeleženi sektori na parkingu, a zatim provedete još 2 sata da izađete sa istog. Sve ovo stvara novu salvu nezadovoljstva što ukombinovano sa gore-navedenim nedostatkom informacija predstavlja killer combo. Treba napomenuti da je parking koštao 500 din (nešto više od 6 eur).

3. Interakcija

U svojim predavanjima i pisanju o blogu, naglašavam interakciju kao najvažniji element istog. Ovo se posebno naglašava u situaciji externih korporativnih blogova. Interakcija doprinosi povećanju lojalnosti korisnika, i što je ona veća to je i proizvod cenjeniji. Customer experience u mnogome zavisi od načina ustupanja određenog proizvoda, u ovom slučaju bez emocija i hladan, gde je 110.000 ljudi uskraćeno makar za osnovnu interakciju.

4. Korisnik je u prvom planu

Ja zaista volim da mi sajtovi budu pink žute boje, ali pitanje da li ja od toga mogu da živim. Bez obzira koliko ja dobar bio u tome naći će se neko ko će moje rešenje odbiti i time oskrnaviti dugo sticani kredibilitet. Pepersi su upravo to uradili u Srbiji, odsvirali su 5 pesama koje samo oni vole, smorili ljude, koji verovatno nikad više neće otići na njihov koncert ukoliko ga budu održavali.

ps. šalio sam se za pink žutu

5. Suština vs tehnologija

Ma koliko imali kvalitetan web sajt, postrojenje ili neko drugo tehnološko rešenje ukoliko niste u stanju da iznesete sa istim kvalitetan proizvod nećete imati ni zadovoljne korisnike. Oni vam mogu pomoći da privučete nekoliko kupaca, ali buzz efekat nezadovoljstva koji nastane pri istom vam može totalno uništiti poslovanje. Tehnički gledano ovo je bio jedan od najboljih koncerata u mom životu, zvuk i bina su bili fenomenalni ali izostalo je ono što su svi tražili - življi nastup i interakciju što je rezultiralo već čime je rezultiralo.

Balkan karakterišu vrlo zanimljivi komšijski odnosi, imali smo zajedničku državu iz koje se izrodilo novih 6, ali ostaje činjenica da sve one imaju dosta toga zajedničkog. Sa druge strane kapitalizam koristi svaku priliku da potvrdi svoju dominaciju i prevaziđe svakakve barijere radi ostvarivanja odgovarajućih benefita. Kakve to veze sad ima sa nama?

Dok su velike kompanije iz razvijenijih komšijskih zemalja uveliko učvrstile svoju poziciju u Srbiji i pokupovali dosta toga što je bilo zanimljivo, Internet udruživanje je teklo nešto sporije. Srpski korisnici odavno uveliko koriste hrvatske portale, što zbog nepostojanja odgovarajućih servisa, što zbog lošeg koncepta postojećih. Uzmimo za primer pisanja blogova, gde je veliki broj članova blog.hr-a bio je upravo iz Srbije (sećate se markomanije?). Kasnije to je uticalo i na to da se tamošnji mojblog servis preseli u Srbiju i dobije svoju lokalizovanu verziju mojblog.co.yu, da bi kasnije postao i najpopularniji blog servis prema Alexi.

Sa druge strane pomenuta nerazvijenost srpskog Interneta, a verovatno i određeni stavovi, nisu uticali u drugom pravcu, te ste po kog korisnika iz Hrvatske mogli naći samo na najvećim domaćim sajtovima.

U međuvremenu, potencijal ujedinjavanja tržišta uvideli su i Slovenci. Među prvima je i slovenački najdi.si koji je lansirao lokalizovani pretraživač PogOdak u svim bivšim državama, i to je nagovestilo sve intezivnije spajanje tržišta.

Sve se to inteziviralo, i u poslednje vreme svedoci smo pojave par novih lokalizovanih servisa. I dok je Blogorola možda prošla relativno nezapaženo, nova društvena mreža MyPartyFusion teško da će proći slično. Wrigley, koji stoji iza ovog portala, je lansirao regionalnu društvenu mrežu i pokrenuo za sad, bar po mom mišljenju, najveću regionalnu kampanju za jedan portal. Mreža se reklamira na većini popularnih domaćih sajtova, a iskorišćen je i potencijal regionalne MTV Adrie (opet SFRJ).

Po meni ovaj model je trebala upotrebiti i Coca Cola lansiranjem svoje društvenu mreže koja i pored velikog buzza nije dosegla zvezde, jedinstvena mreža privukla bi mnogo više ljudi time i više zaživela, mada verujem da je razlog određena bojazan od nepoželjnih posledica uzrokovanim burnom prošlošću, kao što se to dešava na YouTubu, gde možete na sve strane primetiti izmenu nacionalističkih stavova svih strana. Sa druge strane sajt koristi mnogo agresivniji pristup nego recimo MyExit, koji nije ulagao previše novca u promociju samog servisa, već je ona integrisana uz promociju samog festivala. Dobro je to što je festival regionalnog karaktera, i što mreža ima određeni broj korisnika iz regiona, ali ipak promocija je vezana za sam festival i mreža je nekako u drugom planu.

Sve ovo nadam se da vodi pozitivnim promenama u regionu, zajedničkim naporima na razvoju Interneta i regionu, ali i na poboljšanju međuljudskih odnosa i prevazilaženju određenih stereotipa. Ko zna možda jednog dana budemo u prilici poput naših matorih bez većih maltretiranja otići na koncert u Ljubljanu ili u Split na more. Za sad, nažalost to nije baš tako lako izvodivo, ali sačekajmo… Moć Interneta nikad ne treba potceniti.