U brojevima je istina
U poslednjih nekoliko nedelja, moje nemarno praćenje lokalnih zbivanja se uglavnom svodi na primećivanje neki teorije zavere, o ljubavi ili mržnji, večnim neprijateljima i saveznicima koji su nas izdali. Retko kad vidim bilo kakvu argumentaciju u tim diskusijama. I, ako su neuspeh i konflikt na čelu tih velikih razlika između dva društva koja me okružuju, argumentacija je sigurno prva pratilja.
Neverovatno je koliko će vam se shvatanje svih dešavanja oko vas promeniti kada ih prebacite u brojeve. Razlog svetske nezainteresovanosti našim postojanjem je upravo činjenica da smo mi po veličini sasvim marginalna grupa ljudi. 7.5 miliona, nešto više od pola na Internetu, od kojih je možda neki milion i nešto kupio. Menjaju se stvari na bolje prirodno, na isti način kao što inflacija smnanjuje vrednost novca iz godine u godinu. Evo nekih klasičnih situacija koji vam mogu objasniti zašto je nešto takvo kakvo jeste.
3D projekcija u Berlinu
Da ne prozivam sad lično, ideja za tekst je nastala kada sam video ovaj status na Facebooku. U pitanju je osoba koju jako cenim i zbog toga ne bih da je stavljam na tapet, više je način razmišljanja taj koji je bitan a ne osoba.
Šupak od zemlje predstavljaju ove brojke od gore - 7.5 miliona ljudi, nešto više od pola na Internetu, od kojih je možda neki milion i nešto kupio. Prema podacima sa Interneta, prosečna plata ljudi u Srbiji je 360 eur.
Berlin sa druge strane predstavljaju sledeći brojevi – 3.5 miliona ljudi. Prosečna plata u Berlinu je, opet prema podacima sa Interneta, oko 4000 eur, ali recimo i da je 2000 eur. 83% stanovnika Nemačke koristi Internet. Preslikano na Berlin to je gotovo 3 miliona ljudi. Značajno veći broj njih kupuje preko Interneta i ima makar 6x veću platežnu moć. Na stranu to što se stvari poput ove prenose na celo nemačko tržište, koje broji 81 milion ljudi. Kada stavite sve ovo na papir shvatite zašto LG nije napravio ovakvu fasadu u Beogradu.
Novak Đoković zarađuje manje od Federera, Nadala i Šarapove
I ako je dobar deo godine bio broj 1, Novak nije bio i najplaćeniji teniser u 2012-toj godini. Štaviše, bio je četvrti po zaradama iza gore navedene trojke. Adidas je isto tako odlučio da ne zadrži Đokovića i sponzorski ugovor ponudi Mareju, dok je Đoković završio sa Uniqlom. Ne sumnjam da je uzeo dovoljno novca, ali marka koju predstavljate isto tako govori o veličini igrača. Za one koji ne znaju, Uniqlo je japanski H&M, dakle cheap designer clothing. Vratimo se na brojeve.
- Federer je Švajcarac. Po cenama i primanjima, Švajcarska je verovatno u top 3 najskuplje zemlje u Evropi. Švajcarci su neutralna država i kao takvi imaju relativno dobre odnose sa većinom evropskih zemalja. Automatski tržište sa švajcarskih 8 miliona se penje na makar 200 miliona koje predstavljaju i Francuska, Nemačka i Italija.
- Nadal je Španac. Na ovo dodajte i zemlje koje pričaju španski jezik. 405 miliona ljudi prema Wikipediji.
- Šarapova je iz Rusije. Ako je Švajcarska u top 3 najskuplje zemlje, Rusija je verovatno broj jedan. Ogromno tržište od 140 miliona ljudi. Na sve ovo treba dodati i činjenicu da joj ni fizički izgled sigurno ne odmaže u ostvarivanju ove zarade.
Tako da Đokoviću, na dobrom danu ostaje nekih 20ak miliona Slovena širom sveta koji će biti srećni da poseduju neki proizvod sa njegovim imenom. Među ovima, a zbog platežne moći, verovatno je i ponajmanje ljudi iz Srbije. Ne mislim da je ovo fer, jer je on zaista sjajan momak i ponosan sam što dolazim iz iste zemlje kao i on, ali je odluka vrlo finansijski opravdiva.
Krah košarke
Ostajemo na sportu. U kojim smo sportovima skorije osvojili medalje. Tekvondo, plivanje, tenis? Sve individualni sportovi u zemlji košarke, vaterpola, fudbala, rukometa, odbojke i čega sve već. Šta se desilo sa ovim sportovima? Vratimo se na brojeve:
Poslednji veliki uspesi naše košarke beleženi su u drugoj polovini 90tih i početkom 2000tih. Košarkaški tim Jugoslavije pa kasnije Srbije i Crne Gore činili su i delom igrači koji su rođeni na teritoriji stare SFRJ a izjašnjavali su se kao Srbi/Crnogorci. Stojaković je rođen u Hrvatskoj. Danilović, Savić i Radmanović u BiH. Drobnjak i Šćepanović u Crnoj Gori. Dakle, gotovo pola tima. U današnjoj postavci, ovi ljudi bi igrali za zemje u kojima su rođeni kao što se i dešava. Svaka od pojedinačnih zemalja od gore sada ima po nekoliko vrhunskih igrača. Ali niko nema dovoljno da napravi ekipu koja bi pravila razliku na svetskom nivou.
Jednostavno, 7.5 miliona je jako mali broj ljudi i bez ozbiljnog truda i infrastrukture teško je imati vrhunske rezultate u sportovima u kojima se vrti jako puno novca. Vaterpolo nije jedan od njih. Odbojka i rukomet ga prate.
Neka brojevi rade za vas
I da ne ubijam nacionalni ponos činjenicom da nismo previše značajni na svetskoj mapi, moram da primetim da ipak postoje neke stvari koje celu igru brojki mogu da preokrenu nama u prilog. Od uspeha vas deli samo dovoljno veliko tržište. Imate tu prednost da ste Evropljani i da pričate jezik koji je relativno sličan, sa aspekta izgovora, engleskom ili španskom. Kada studirate sa Azijatima shvatite kolika je to prednost. U ovom kontekstu Istok je u potpunosti u pravu u svom tekstu gde priča o Internetu kao šansi za samozaposlenje. Kada pravite proizvod na engleskom jeziku uplivavate u jedno ogromno more u kome je teško biti prepoznat, ali u kome ima i jako puno novca.
Hoćete da znate jedan od glavnih uspeha Amera?
Pa oni sve što naprave je automatski globalno. Umesto 300 miliona (što uopšte nije mala brojka) oni ciljaju nekoliko milijardi ljudi. Svi pričaju engleski, svi koriste računar i jako puno njih ima kartice. Ne zvuči toliko nemoguće.
Tražite brojeve, a ne zavere
Da se vratim na inicijalnu ideju i zaključim da nismo toliko omraženi koliko smo podložni da verujemo raznim zaverama. Opravdanja su sladak kolač koji mi često i rado jedemo. Ali treba biti analitičan i videti u čemu je problem. Znate za onu da je prepoznavanje problema pola puta u njegovom rešavanju. U Americi postoji još jedna koja ide uz tu i koja kaže:
If is not measurable, then it is not managable.
Sačuvajte je negde za budućnost.Važi u biznisu, ali vrlo često i u životu o čemu ću nekom drugom prilikom. Ne treba vam znanje Eksela ili skupi digitron da biste sabrali dva broja, a može vam pomoći u mnogim dilemama koje imate. A ako vam treba još malo inspiracije u ovom procesu, topla preporuka da pročitate i Otkačenu ekonomiju (Freakonomics) kao i nastavak Superfreakonomics, neće škoditi.
UPDATE: Nekoliko vas je primetilo da brojke nisu 100% proverene i u nekim slučajevima najtačnije, ali njihova suština nije da znate koliki je GDP neke zemlje nego da primetite odnos između dve strane.
