Postoje oni trenuci kada vam se od silnih obaveza, problema pa i vrućine koja je nesnosna u poslednje vreme, akumilira poprilično nezadovoljstva koje vas sputava u svakodnevnim aktivnostima, i gde želite da odete na neku prazno polje i derete se iz sveg glasa. Prazno polje u sred Beograda teško da ćete naći, ali ova godina definitivno ima dovoljno koncerata da biste mogli na nekom dobro da se izvrištite. No, ja baš i nisam neki concert guy, bio sam na svega par koncerata, i nekako su me drugarice (Sandra, Andrea - HVALA) odvukle na Kaiser Chiefse o kojima sam već pisao kada sam čuo da dolaze zajedno sa Killersima, što se kasnije ispostavilo netačnim. Inače nisam bio veliki fan KC, preslušao sam par puta album, naravno Ruby mi je apsolutni hit, ali daleko od toga da sam se proklamovao za njihovog najvećeg fana. Nekako su mi na albumu zvučali previše meko. Al ne lezi vraže, live kidaju!

I…Beogradska arena 21h, predgrupe Dža ili Bu i Block Out, koje su po meni a i po priči drugih prilično smorile, pre svega što nemaju velike veze sa muzikom koju sviraju Chiefsi, a i ciljne grupe su mnogo različite kako je Kaiser Chiefs mnogo mlađi bend.

I oko 23h stupaju oni…

Kako pišu bilo je oko 3.000 ljudi i prava je šteta što nije bilo više. Karte su se mogle nabaviti ispred za smešno male pare, a svirka je bila blago rečeno fenomenalna, i navela me na razmišljanje da odem na Radar Fest da ih ponovo slušam. Opet, oni su bend koji iza sebe ima samo 2 albuma, i ovaj broj i nije toliko mali koliko većina ljudi misli, pre mislim da je promašen potez uzeti Arenu za ovakav koncert (da ne spominjem činjenicu da je pivo bilo 200 din i sl.), nego koncert sam po sebi. Sat i po svirke, naravno uz unapred planirani bis, i kraj sa njihovim najvećih hitom Oh my god… Dovoljno da se propisno izvrištim, iskačem i ceo dan sutradan kukam zbog bolova u grlu i osećaja celodnevnog kačenja zavesa u leđima. Da ne zaboravim noge, vratili smo se peške od Arene do Centra, par kilometara, ali ozarenog lica koje je ostalo tako sve do jutra.

Hvala Kaiseri… Nadam se da se niste razočarali… Dođite opet!

update: Viktorova i moja flickr galerija

Peđa me povukao za tastaturu da napišem ovaj članak o omiljenim muzičkim podlogama u reklamama. Većina se verovatno slaže da je ključ dobre reklame napraviti što skladniju kombinaciju slike i zvuka i na taj način potpuno uvesti ljude u reklamu. E sad ovo je dosta subjektivno i izdvojiću one koje se meni sviđaju, a nadam se da ćete i vi uživati. Napominjem da neću praviti neku listu tipa top 10 i slično, ovo je više lista reklama/pesama kojih mogu u ovom trenutku da se setim.

Svi se sećaju ove reklame za Heineken i zanosne guze Jeniffer Aniston (ko još gleda šta ona pokušava da dohvati, Jennifer udaj se za mene!!!), i blago izgubljenog lika koji joj prilazi i otima pivo. Za sjajnu muzičku podlogu zadužena je grupa Turtles i pesma Happy together! Uf… Odličan spoj…

Idemo dalje… Ovu reklamu nisam uspeo da nadjem na netu, što i ne čudi jer je sa domaćih prostora, štaviše od firme koja je iz Ivanjice !”$# U pitanju je Habit pharm, i njihova reklama za Strong vitamine. Sećate se verovatno, fenomenalne cice koja sa koferom izlazi sa aerodroma i prolazi pored nekih Mini Morisa, sve fensi ludilo, a u pozadini čujete neku pesmu koju ako baš ne znate da je portugalski, teško da ćete izvaliti na kom je jeziku. U pitanju je pesma od Jazzamor pod imenom Berimbau, a kad smo već kod zanosne lepotice, to je jedna od najpopularnijih tezgašica u nas, Telma Santos, bivša Mis Portugala, poznata po onoj čuvenoj Coca Cola reklami, kojima btw treba posvetiti poseban post, kad zanimljivo hodajući (Telma ako me odbije Jeniffer tu sam!) odlazi do frižidera po Coca Colu (divim se svom prepričavanju), dok u pozadini piči pesmica Mucho Mambo (ovu reklamu nikako da nađem), a kasnije je kod nas snimila i reklamu za Komercijalnu banku. U sve tri reklame u prvom planu je zanimljiv način hodanja iliti guza, sram ih bilo :D. No evo i Jazzamora.

Gotovo besmisleno bi bilo spomenuti reklame, a da ne spomenete uloške Opet, domaće tržište, ovog puta Bony i pesma Nine Simone - Feelin good! Genijalna pesma, kako nemam reklamu, a ne bih da kršim previše autorskih prava stavljaću spotove za pesme ukoliko oni postoje na netu.

Sad svraćamo do Nikole, koji je pre neki dan pisao o novoj iPod reklami, koja u pozadini ima jednu od onih pesama koje vas na prvo slušanje podignu sa stolice, a da Vas pritom ne boli stomak. Sama reklama je dobila naziv po imenu pesme Mi Swing Es Tropical a izvođač je Quantic & Nicodeomus.

Slede banke Alpha banka je u jednoj od svojih reklama imala ovu pesmu… Jedno vreme sam je baš furao, jer mi je nekako sva jump-and-dance. Jedva sam je našao jer je u pitanju bio samo instrumental u reklami, ali vredelo je truda. Jean Roch - Can you feel it!. Spot opet, nem’ reklamu

I ne bih više da vam smaram tekstom, evo još par pesama…

Tanita Tikaram - Twist in my sobriety | Jelen pivo

Transplants - Diamonds and guns | Neki šampon mislim da je Garnije

Toliko za ovaj put… Nadam se da ste uživali! Ako imate neke predloge, slobodno šibnite u komentar!!

Super Mario predstavlja ikonu novog talasa, perioda koji je zahvalan za većinu stvari kakve danas imamo, i malobrojni su oni koji ovu igru makar jednom nisu probali na nekoj od čuvenih konzola (Verovatno se svi sećate 90ih i čuvenog Terminatora sa buvljaka sa 9 miliona igrica ). No, Mario i u svetu predstavlja predmet obožavanja i možete naći gomilu zanimljivih stvari vezanih za njega. Ono što je meni privuklo pažnju u još jednom od gomile provedenih sati na YouTube-u jesu načini na koje su ljudi izveli main temu iz igrice. Pa, uživajte…

Beatbox + Flauta



Hand fart

Bas sa 11 žica

2 gitare

ps. morao sam malo da uveselim dan, ona slika me je stvarno navela na gomilu razmišljanja

Bejah raspevano dete, ali debeli prozori moje sobe i insistiranje mojih roditelja na zatvaranju vrata stavili su mi do znanja da ne bih trebao da se bavim muzikom. Međutim čudesni putevi sudbine učinili su da ipak iznedrim jedan hit, pre svega zahvaljujući Lidiji koja je napisala muziku, i Bajagi kom sam ukrao tekst. Međutim kao što to obično biva, vreme je prošlo i ljudi su zaboravili na mene, i očekivao sam poziv Velikog brata ili eventualno pojavljivanje u rubrici KNVZA na ovom blogu. Kako me se isti nisu setili rešio sam da poradim malo na svojoj karijeri. I da ne smaram više, na faxu smo danas imali goste iz Slovenije i moja ideja je bila da im otpevamo jednu pesmu na slovenačkom za dobrodošlicu. Izbor je pao na Siddhartinu Platinu, koja je dosta poznata i popularna tamo, jer nismo baš hteli da se blamiramo sa pesmom koju niko ne zna.

Za gitarom je ovog puta bio fenomenalni Veljko aka Ser Žile (ubica aždaja) a epilog možete videti na gornjem linku. Moram priznati da se odavno nisam ovako o’sekao prilikom javnog nastupa, i da ne pamtim kad sam poslednji put imao ovoliku tremu, toliku da sam čak i tekst na kraju zaboravio, ali opet ispalo je sve ok makar su prozori bili otvoreni.

Hvala još jednom Veljku i celoj ekipi iz AKUDa koja je prihvatila moju ideju i pomogla mi da sve ovo ispadne kako je ispalo, Siddharti na inspiraciji, i Shomiju što mi je platio vops posle toga da bih se smirio.

Za kraj evo originalne pesme da malo smirite uši i vidite kako nekima ne treba davati majkrofon u ruke…

Posle duže vremena sam gledao neku TV seriju na TVu, u pitanju je bila serija “Pozorište u kući”, rimejk čuvene serije iz 70ih ako se ne varam. Tom naleteo sam na scenu u kojoj sam čuo jednu pesmu koju puno volim i ako nije ni blizu iz epohe u kojoj egzistiramo. Pesma imam iz perioda mog boravka u Ivanjici, i gomili pesama koje sam tada skidao svojoj mami, koje pripadaju periodu 70ih. I dok je keva obožavala Kiću Slabinca, i moju interpretaciju “Zbog jedne crne žene” preko telefona, kasnije kada sam se preselio, ova je bila negde moj favorit jer je skroz odisala tim duhom 70ih, i odvodila me u neke hippy vode, kako sam ja zamišljao vreme u kojem je pesma nastala. U pitanju je pesma Dejana Petkovica - Tako mi svega. Nadam se da će Vam se svideti, i da će i vas bar na trenutak vratiti u period moćne Juge, Fiće kao mainstream automobila, kožnih bundi sa krznom i uvertire za muzički zlatne 80te…

Topim se ko sneg kad mi blizu pridjes ti,
kao ptica, letim ja,
zaboravljam na sve,
knjigu, skolu, drugove,
srce samo tebe zna,
a bez sunca jutro nikad ne svice,
i golub ima druga svog,
u meni se ista zelja preplice,
ti i ja… ti i ja…

Tako ti nestasnog uvojka,
tako ti bacenih lutaka,
tako ti prolecnih sumraka,
VOLIM ME… VOLI ME TI

Kucamo na vrata zaboravljenih asova (KNZVA) predstavlja novu sekciju na mom blogu posvećenu onima koji su pomalo zaboravljeni, ili o njima čak i nije bilo previše reči kod nas, a svakako zaslužuju da im se posveti koji red. I prvi u ovoj sekciji biće muzičar Joe Dassin.

Joe Dassin je američki muzičar koji je uglavnom pevao na francuskom, i tokom 70ih bio na
vrhuncu popularnosti. Na njegovu muziku sam naleteo u periodu kada sam prvi put odgledao Something’s gotta give, i bio oduševljen velikim brojem pesama na francuskom u soundtracku. To se naravno pretvorilo u ozbiljnu potragu francuske muzike iz perioda 60ih i 70ih, i prvi koji mi je zapao za oči jeste Joe sa svojom pesmom A toi.

Posle toga sam otkrio još neke pesme koje su mi prirasle za srce, pre svega Et si tu n’existais pas, koja mu je ako se ne varam i najveći hit.

i L’Été Indien

Pored pesama na francuskom, pevao je na još 5 jezika (engleski, italijanski, španski, nemački, grčki). Preminuo je od srčanog udara 1980. godine.

O pobedi Marije Šerifović se pričalo i priča, kod nas hvalospevno, u komšiluku pomešano, pravljene su i verzije na konto Marijinog izgleda, nastupa, govorilo se da je pesma plagijat i slično, a zahvaljujući cimeru došao sam i do jednog fenomenalnog remixa. Kao što u naslovu vidite u pitanju je heavy mix, i mogu reći samo jedno FENOMENALNO i morate poslušati, a voleo bih da čujem nešto ovako u malo profesionalnijoj izvedbi. O autoru znam samo da je student Saobraćajnog fakulteta.

Na sledećem linku možete skinuti i celu pesmu!

ps. Danas mi je baš neki heavy dan

Suction je kao ideja nastao pod sumnjivo sličnim okolnostima kao i većina počasti danasnjice: u mračnim, vlažnim, samotnim hodnicima Fakulteta Organizacionih Nauka. Čak i sam vinovnik ovog monstruoznog začeća predstavlja arhitip destruktivnog, od sveta odbačenog i zaraslog genija (Cortex). Sve premise ukazivale su na to da ce muzika kakvu danas poznajemo neminovno dobiti prst u oko.

Pomenuti prst bi se mogao opisati kao dug, ukusno popunjen, mudar prst, takoreci, prst od ugleda i to opravdanog, da ne znamo drugacije. Jednostavnije rečeno, Suction (iliti Sukcija) predstavlja plod izopačene mašte koja zloupotrebljavajuci ton i rec pokazuje svetu izvrnutu realnost, alternativni aspekt bitisanja, surovu istinu umotanu u najfiniji ukrasni papir ili šarenu izmišljotinu odevenu u smrdljive, prostačke rite. Odnosno, zajebancija par excellence.

O ovom projektu ni javnost nije ostala dužna, uvaženi muzički kritičar, u tamnim FONovim hodnicima poznatiji kao aywar kaže:

Isuse, Marijo, Josife, svi apostoli…

?????????????? u testu ???????? zubi u mesu kidaju…

O njima se priča, i nesumjnivo da ovo nije sve, novi blasfemični udari se očekuju, revolucija je periodična ali snažna, dokle će svet uspeti da odoleva udaru tamne strane zle pogače ostaje da se vidi u sledećim napadima… Do tad držite se…

U srednjoj školi ono malo nefolkerskog u meni posvećeno je kvalitetnim nu-metal bendovima, od kojih je pretpostavićete prednjačio Linkin Park. Posle Hybrid Theory albuma i albuma sa remixima došao je album METEORA koji je zapalio svet, pa i mene kao sastavnu jedinku istog… I ostalo je da se čeka na sledeći album. Album “Minutes to Midnight” najavljen je za 15. maj i predstavljen singlom What I’ve Done, sporom pesmicom koja je po malo izneverila očekivanja nas mi-volimo-kad-se-Chester-dernja publiku ali opet zadržala dosta LP zvuka. Predstavljen je i vrlo zanimljiv spot, doduše u U2 fazonu, sa sve antiratnim i sačuvajmo prirodu porukama.

Kako je najavljeni datum vrlo uskoro, zahvaljujući podzemnim kanalima srpske web zajednice došao sam po drugi put do albuma (prvi put pre nešto više od 2 meseca kada se ispostavilo da je album fake), ovoga puta ispostaviće se pravog kako su na sajtu postavljeni delovi istih pesama i mogu reći da sam TOTALNO RAZOČARAN. Sve moje srednjoškolske nade su pale u vodu Album je skroz u nekom slow fazonu, What I’ve done je recimo i najbrža pesma, a od prošlogodišnje pesme koja je nagovestila novi album, pod nazivom Qwerty ni traga ni glasa…

Stvarno nemam pojma sta su hteli ovim albumom da postignu ako je zaista pravi (pošto ima nekih sumnjivih pesama), kapiram da je 18 meseci dovoljno da se uvidi da je neka pesma sranje, koliko su oni radili na albumu, ili su se možda previše naložili na U2, pošto i neke pesme jako liče na ovaj bend, a o spotu ćete videti i sami. U svakom slučaju čekam 15. maj da vidim, da li će se na bilo koji način popraviti moja slika o ovom bendu, ili ću u potpunosti preći na roze stranu…

U čast svih Rusofila, i povodom dana Rusije želim da postavim par pesama koje bismo svi trebali znati. Povodom dana Rusije biće i nekih manifestacija u Ruskom domu, ali o tome proguglajte, jer pojma nemam o čemu se radi.

Podmoskovske večeri

Katjuša

Tamna je noć

Hvala ekipi sa myexit foruma na divnim pesmicama!!!