Freelance je poput svih drugih navika, koliko god da se trudite da se otarasite istog, nekako vam prodje kroz glavu, ma daj jos ovaj da odradim neće škoditi. Naravno u toku samog posla 22x vam se obije o glavu to što ste prihvatili taj projekat, kraće spavate, intezivnije grickate nokte, i uporno govorite sebi ovo mi je poslednji. I onda završite isti, i shvatite koliko je dobar osećaj po završetku odredjenog projekta…

Uželim se često dizajniranja, i koristim s vremena na vreme pauzu da švrljkam pomalo sa tabletom, i ulepšam nakratko sebi dan. Sigurno par meseci nisam ništa uradio, od Y-Peera, te je Golijska ledena došla kao kec na deset, i mislim da je jedan od mojih najboljih radova do sada. Doduše nisam ih imao puno, a i neki zahtevi klijenta su učinili da i ovaj sajt ne izgleda 100% kako sam ja želeo, ali sam generalno jako zadovoljan onim što je postignuto. Malu pomoć pri izradi istog imao sam od ReLaXa, koji se baktao sa flash headerom.

Inače, Golijska ledena je voda koja vodi poreklo odakle i ja sam, iz Ivanjice, i predstavlja novu zvezdu na tržištu voda kod nas (koje je verujem da ste primetili poprilično veliko), skoro je krenula sa promocijom pa eto i preporuke da je probate, meni se iskreno svidja, nema neki specifičan šmek kao većina negaziranih voda, a uvek je tu i onaj added value aka rodna gruda :).

Nadam se da će vam se svideti, i sajt i voda

Kako se nisam kandidovao, necu ni izaći na izbore, mada to nije razlog, već to što se po 12x izbori stavljaju u sred ispitnog roka, gde mi put do Ivanjice i nazad predstavlja minumum 3 izgubljena dana. Tako je to kad živite iza duge.

No to nije bio razlog da se ne uključim u jedan projekat usko povezan sa izborima. Studentska unija Srbije je okupila gomilu organizacija širom Srbije, da bi podstakla mlade da izadju na glasanje, i makar malo podignu taj mizerni procenat (10.2% mladih izlazi na izbore), lansirala sajt Izbori nisu lutrija, koji izlazi iz mog dizajnerskog pera.

U pitanju je jedan dosta olakšani interfejs, dosta inspirisan Markovim minimalizmom, i insistiranjem na informaciji pre svega. Nadam se da sam u tome koliko toliko uspeo, neke stvari su maaalko razj**ane, pre svega što je samo layout izašao iz moje ruke, ne i cela implementacija. No u svakom slučaju, eto i nekih vesti iz moje radionice, čisto da ne bude da smrdim po ceo dan

Danas sam popodne proveo sa jednim starim drugom koji me podsetio na vreme freeserversa i mojih prvih sajtova. Nisam ja baš neki experienced web designer, prvi kompjuter sam dobio 2000. (11.marta u 22h) a prvi sajt sam recimo napravio neke 2001. godine kada su se već događala čuda na internetu. Tad mi je novac za server još uvek bio ogroman, tako da sam se koristio surogatima poput navedenog freeserversa, ili kasnije domaćeg dzaba.coma. Ipak, prvi sajt mi nije sačuvan, postavio sam ga na server na kojem je u to vreme bio sajt Ivanjice, koji btw više ne postoji, ali je na serveru dzaba.coma delimično sačuvana moja druga verzija sajta.

Uspeo sam da iskopam nekako gledajući u sors tri strane (nažalost ne i Index koji je bio skroz svemirski, sastojao se od jedne image mape koje nema više na serveru) About me, Mentions i Links. Ni one nisu cele ali opet, lepo je videti kako je sve to izgledalo na početku. I da smoriće vas popup prozori…

Ono što me je posebno zaintrigiralo jeste sadržaj na tim stranama, pre svega vezano za činjenice koje su se izmenile za ovih 6 godina, što ipak predstavlja više od četvrtine mog života. Većinu najboljih drugara iz tog perioda nisam video zavidan period, neke nisam ni čuo par meseci, što je i donekle podnošljivo ako uporedimo sa stranom mentions, koju sam posvetio prijateljima koji su mi u tom periodu dosta pomogli. Većinu njih nisam video više od 3 godine od kako sam se preselio u Beograd, a i ove koji su tu jako retko kontaktiram osim recimo ako ih nemam na nekom messengeru.

Surovost ili realnost, ili zajedno, ne znam ali izgleda da one priče o stalnosti društva i pravim prijateljima važe samo ukoliko životne okolnosti odluče tako. Svi ovi poslovi, i novi način života možda nas ne čine asocijalnim, ali nas svakako udaljuju od nekih veoma bliskih ljudi sa kojima nismo u tom trenutku posredno povezani nekim poslom ili zajedničkom aktivnošću.

…ili je možda ipak posao i sve obaveze idealan pokušaj izgovora, i način da podsvesno opravdamo svoju nemarnost. Baš kao što je Dragan pre neki dan tweetovao

Note to self: Don’t be an asshole like you always are and remember to call you friends every once in a while. Fuck your work.

Baš tako…

Napad inspiracije uticao je na to da nacrtkam svoj logo. Nema neke preterano duboko značenje, svidelo mi se kako je ispalo dok sam crtkao, neka ideja je bila da ima 3 useka poput slova E, a kasnije sam skapirao da bi bilo OK da ti useci podsećaju makar malo na basketašku loptu. I dobili smo ovo što smo dobili. Font sam takođe promenio, te sada koristim neku od verzija StreetCorner fonta.

Nadam se da vam se sviđa, trebalo bi sad sve ovo malo ukopiti u ostatak, kako je izbačen onaj natpis zauvek alfa, nekako mi se i ovaj description (I am an addict) ne uklapa te ću pokušati nekako drugačije da ga rešim kad budem već našao malo vremena. Feedback uvek dobrodošao

Prošlo je mesec dana od kako sam se odvojio od Bloggera i odomaćio na sopstvenoj teritoriji. I baš kao što to obično biva kada promenite mesto u kom živite, za prvih mesec dana se desi više stvari, nego u prethodnih godinu. I zaista ovaj blog mi za kratko vreme doneo dosta toga dobrog, dosta stvari mi je predstavio na drugi način, i pomogao da u budućnosti, nadam se budem bolji. Posebno mi je drago što sam uspeo da sačuvam svoje prve 2,5 godine blogovanja na blogeru i ujedinim ih zajedno sa ovim. Ipak je, ma koliko na trenutke bilo previše neozbiljno, i vredno svega drugog osim pažnje, deo mene koji je doprineo ovome što danas jesam. No da se ne bavim previše patetikom, prešao bih malo i na brojke, kojima se, ma koliko nisu ništa posebno, ponosim, jer ipak je ovo prvih mesec dana.

FeedBurner broji 21 subscribera. 1610 poseta za 30 dana, ili oko 50ak dnevno, više nego solidno za sajt ovakvog tipa. Najviše prašine se diglo oko paypal u srbiji peticije, koja je privukla oko 150 posetilaca. Najjači refferer je FonForum, slede agregatori Blogodak, Planetoid i kao najbolji blog refferer Dot-Com blog. Technorati autoritet sam skoro u potpunosti uspeo da povratim, trenutno je 13, bio je 15 na prethodnom blogu. Ključna reč kojom je najviše dolazilo ljudi na moj blog nije baš za objavljivanje, ako vas baš interesuje pitajte u komentarima.

Napomenuo sam da ovo nisu neke enormne brojke, ali ja sam zadovoljan i nadam se da će se polako povećavati, kako budem dodavao sadržaj i malo više reklamirao blog. Videćemo kako će sve ovo već izgledati posle cele godine. Za sad mogu da vam obećam da ću se dati sve od sebe da opravdam vaše poverenje, a vi ako imate neke predloge ili kritike ne ustručavajte se, pucajte ja i dalje pišem blog. Za kraj samo jedno VELIKO HVALA!

Nemanja je premijerno objavio pa sam odlučio i ja da se oglasim povodom redizajna sajta Zmajevih dečjih igara. Naime, ovaj sajt je dugo kopkao oči većini ljudi koji provode prilično vremena na Internetu pre svega zbog dizajna koji je urađen sigurno pre više od 5 godina. No, kako on pripada grupi sajtova o kojima se stara InternetClub, pao je na mene taj zadatak da ga održavam, pa sam iskoristio tu priliku da sve gore spomenute, obradujem jednim osvežavanjem sajta, koliko je to u domenu mog znanja i vremena, jer je sve ovo manje više volonterski rad.

Prvo što ćete primetiti da nije u potpunosti izmenjen pre svega zbog vrlo čudesne navigacije na starom sajtu, ali i hroničnog nedostatka vremena što zbog posla, što zbog fakulteta, ali i to će se u nekom narednom periodu kao i još neke sitnice promeniti. Veliki problem sam imao vezan za verziju MySQL baze na serveru koje je ispod 4. te sam mnoge stvari morao dva puta uraditi, ali je, ako se izuzme izgubljeno vreme na kraju sve ispalo ok.

Trudio sam se da dizajn što više prilagodim deci, a sa druge strane ne bude previše neozbiljan ostalim korisnicima, i nadam se da sam u tome koliko toliko uspeo a na vama je da procenite. Ostaju jos neke stvari koje iritiraju, ali kao sto sam gore napomenuo biće još promena u budućnosti, i ono što je bitno je da je nešto počelo da se radi.

Kritike i predlozi su uvek dobrodošli, a vi koji ste u Novom Sadu nemojte propustiti da se pridružite ovoj najvećoj dečjoj manifestaciji kod nas od 5-10. juna, a ostali koji niste baš blizu uživajte u pesmicama na sajtu.

Bejah raspevano dete, ali debeli prozori moje sobe i insistiranje mojih roditelja na zatvaranju vrata stavili su mi do znanja da ne bih trebao da se bavim muzikom. Međutim čudesni putevi sudbine učinili su da ipak iznedrim jedan hit, pre svega zahvaljujući Lidiji koja je napisala muziku, i Bajagi kom sam ukrao tekst. Međutim kao što to obično biva, vreme je prošlo i ljudi su zaboravili na mene, i očekivao sam poziv Velikog brata ili eventualno pojavljivanje u rubrici KNVZA na ovom blogu. Kako me se isti nisu setili rešio sam da poradim malo na svojoj karijeri. I da ne smaram više, na faxu smo danas imali goste iz Slovenije i moja ideja je bila da im otpevamo jednu pesmu na slovenačkom za dobrodošlicu. Izbor je pao na Siddhartinu Platinu, koja je dosta poznata i popularna tamo, jer nismo baš hteli da se blamiramo sa pesmom koju niko ne zna.

Za gitarom je ovog puta bio fenomenalni Veljko aka Ser Žile (ubica aždaja) a epilog možete videti na gornjem linku. Moram priznati da se odavno nisam ovako o’sekao prilikom javnog nastupa, i da ne pamtim kad sam poslednji put imao ovoliku tremu, toliku da sam čak i tekst na kraju zaboravio, ali opet ispalo je sve ok makar su prozori bili otvoreni.

Hvala još jednom Veljku i celoj ekipi iz AKUDa koja je prihvatila moju ideju i pomogla mi da sve ovo ispadne kako je ispalo, Siddharti na inspiraciji, i Shomiju što mi je platio vops posle toga da bih se smirio.

Za kraj evo originalne pesme da malo smirite uši i vidite kako nekima ne treba davati majkrofon u ruke…

Upravo sam na MTV Adria čuo da se, najpopularniji slovenački (ili slovenski) bend Siddharta raspao. Razlozi su kao i uvek glupi, nepremostive razlike blah blah, dok realno razlog je album Petrolea, na koji se čekalo 4. godine i koji nije opravdao očekivanja publike. Prva pesma sa albuma - Plastika - je totalni shit (bar meni), a kad se na početku uvalite u g…. teško da ćete se izvući kasnije. Međutim i pored ovoga bend je uspeo da dobije nagradu popularnosti Viktor 2007.

Inače za neupućene, bend Siddharta je izdao četiri albuma, i prvi je bend sa ovih prostora koji je uzeo neku MTV nagradu. Zapamtiće se njihov koncert za Bežigradom koji je skupio ako se ne varam oko 30ak hiljada ljudi (što je za Sloveniju… jaaako puno), kao i album Rh- koji je oborio sve rekorde što se prodaje tiče u Sloveniji. Od prošle godine postoji i srpska verzija sajta grupe Siddharta, za koju je bio zadužen, niko drugi nego ja.

I… eto još jedan bend koji slušam odlazi u istoriju, a da ga pritom nisam slušao uživo. I onda se pozivamo na životne paradokse, i činjenicu da ću prvi put ove godine ići na EXIT, i da oni prvi put ove godine neće svirati na istom, čak neće ni postojati za vreme istog…

Centar E8
www.e8.org.yu