Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.

Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Nielsen je odradio listu najposećenijih društvenih mreža u 2008. godini, MySpace prednjači po broju posetilaca, Face book po vremenu provedenom na sajtu, krajnje bizaran podatak od 2 sata i 7 minuta prosečnog vremena provedenog na Facebooku. Makes you wonder?

Twitter je očekivano doživeo najveći rast, čak 664% a prati ga spam 2.0 kralj Tagged sa 421%, dok Myspace vrlo verovatno u narednih par meseci neće imati prvu poziciju obzirom na pad od 3%.

socialnetworks2008 - Free Legal Forms

Izvor: Mashable

U poslednje vreme verujem da je većina vas svedok situacije da se ljudi brišu sa Facebooka? Razlozi su kao i uvek razni od toga da ih je smorio do toga da su imali raznorazne neprijatnosti vezane za (ne)privatnost svojih podataka.  Kraće rečeno, dara je prevršila meru i to je bio dovoljan razlog da uklone profil sa ovog sajta. Ovo nije slučaj naravno samo sa Facebookom već i sa Furkom i sličnim sajtovima, što mi je dalo za povod da “naglas” razmislim o istoj.

Da ovo nije samo kod nas slučaj (tzv Facebook zasićenje) verovatno govori i činjenica da je FB sakrio opciju za brisanje profila, te je na prvi pogled moguće samo deaktivirati profil, koji tako postane nevidljiv ali može posle nekog vremena opet da se aktivira i svi podaci su tamo gde su biti. No, onima kojima ovo nije fer ili dovoljno, mogu ovde naći kako obrisati isti.

Drugim rečima, dara prevršila meru na jeziku pametnih, se može reći kao gubitak dodatne vrednosti koju sajt pruža posetiocima, od početne radoznalosti, do izgradnje mreže prijatelja koju poznajete, dolazi treći i ključni period, najviše sličan osnivačkoj zamki u preduzeću kada se korisnik odlučuje da li odlazi ili ostaje na sajtu. U HR menadžmentu, opet na jeziku poznatih, postoji izraz retention rate, koji u našoj terminologiji se može najlakše objasniti, kao broj registrovanih ljudi koji zaista posećuju sajt. Što je ovaj racio veći to je bolje po sam sajt, i znači da isti pruža dovoljnu vrednost korisniku čim konstantno posećuje sajt.

No, Facebook je najbolji primer da ovaj broj vremenom opada, koliko god nudili kvalitetan i zanimljiv sajt vremenom dolazi do zasićenja i korisnici prestaju da dolaze na isti, što nije ni malo jeftina stvar obzirom da je dovodjenje novih korisnika dosta skupo (troškovi marketinga, promocija čega već).

Rešenje za ovo jeste konstatno inoviranje sajta, mali koraci koji novim članovima neće biti ništa posebni, ali će onim starim dati dodatnu vrednost i produžiti njihov boravak na sajtu. Ovo zahteva da ukoliko imate svoj sajt imate i developera uz sebe, ukoliko niste sami developer, koji će moći da realizuje ideje koji vi i vaši korisnici osmislite. Ovde je primenljiv princip koje sam koristio na predavanju o Društvenim mrežama i njihovom PR potencijalu a odnosi se na responzivnost, ili izlazak u susret stalnim korisnicima sajta u pogledu novih mogućnosti na samom sajtu. Mislim da Ilija može najbolje da vam posvedoči da su najbolji izvor novih opcija/mogućnosti na sajtu/proizvodu sami korisnici koji prilikom svakodnevnog korišćenja nailaze na situacije o kojima ljudi koji vode sajt mnogo manje razmišljaju. Ovo je potpuno besplatno, a time što ćete saslušati korisnike podićićete i lojalnost prema samom sajtu kod njih na mnogo viši nivo, a lojalni korisnici možda jesu loši po samo oglašavanje, ali su od neprocenjive vrednosti po sam sajt.

Facebook je upravo zbog ovoga možda i postao toliko popularan koliko je sada, ludački intezitet promena na sajtu, što sa njihove strane, što zahvaljujući otvorenoj strukturi i gomili aplikacija koje se razvijaju za isti, učinio je da na sajtu postoji za svakoga po nešto, od igrica, do vesti, informacija i slično. Ono što su na content sajtovima novi sadržaji, vesti i slično to su na društvenim mrežama nove opcije, i Facebook je tu objasnio. Ali, tu dolazimo do ali! Preveliki intezitet promena na samom sajtu nije lako održavati i treba ga postepeno vršiti, previše novih mogućnosti će biti slabije propraćene a vi ćete ispucati sve ideje koje su vam pale na pamet i zbog toga izgubiti neke korisnike, koji, opet spominjem koštaju.

Kako to izgleda na lokalnom tržištu?

I ako su ovo neke stvari na kojima sam od početka insistirao tokom rada na Furci, to vrlo često nije moguće izvršiti. Ovde je glavna razlika izmedju vas i Facebooka, što vi vrlo često imate jednog ili nemate developera naspram tima developera koje ima FB, što u mnogome utiče na razvoj samog sajta, bez promena dolazi do čestog menjanja ekipe na sajtu, koja opet tera stare ljude jer im sajt više nije onakav kakav je bio, i nema ljudi koji su bili i slično. Znam da ove priče deluju smešno ali ko god je vodio sajt verujem da se uverio u iste. Opet gubljenje korisnika, koji su vama još skuplji, jer ste mali i često nemate dovoljno novca da investirate u marketing.

Ali!

To što ste mali, možda jeste u finansijskom i razvojnom smislu mana, ali je u drugom smislu vrlina. Kada imate svoju nišu, pa makar to bila i cela država, imate veliku prednost u tome što ste u stanju da saslušate korisnike. Opet dolazimo do gore-spomenute lojalnosti, lojalnost na sajtu poput Furke će vam doneti neverovatan word-of-mouth efekat, ljudi će pričati o sajtu, stavljati link na svoje potpise, kreirati content itd itd, potpuno besplatno. To je vaša jasna konkurentska prednost, i ako znate kako da je iskoristite, samo je nebo granica. Najbolji dokaz za to su mreže koje su u svojim zemljama popularne koliko u Google, bilo da je to Dernek u Bosni, Rate u Estoniji ili možda Draugiem u Letoniji.

I ako je i u Srbiji MySpace dobrih godinu i više vladao na social networking nebu Srbije, tj verovatno bio i jedini sajt tog tipa koji se ovde koristio, danas se o njemu uglavnom piše u pejorativnom smislu, glupavi interfejs se koristi kao worst case example kako ne praviti sajt i slično, Facebook ga je “zašio” na svim poljima, osim na jednom, zaradi. Čitam malopre tekst o MySpace musicu, i sve većoj zaradi koju ovaj sajt ima od njega, što je dovelo i do zaposlenja osobe koja je zadužena samo za taj segment na sajtu (što je bilo i logično). I dok Facebook oduševljeno kliče globalnom dominacijom kada su social networking sajtovi u pitanju, ili bolje reći globalnom minus US dominacijom, MySpace pravi pare. I ako malo rogobatno zvuči, ali Markovo “Kol’ko para” je valjda zvezda vodilja “normalnog” biznisa, što SN sajtovi, napupani investicijama i sa nezdravim rastom svakako nisu. Rezime bi mogao da bude sledeći, Facebook sedi na lovorikama prvog i gleda kada će sedlo da propadne, kukajući na sve strane o nedostatku novca, visokim računima za struju i čemu sve, MySpace koristi svoju koliko toliko vertikalnu strukturu, odnosno orijentisanost korisnika na muziku i činjenicu da je br. 1 tamo gde je lepo biti br. 1, u Americi, potrošačkom društvu, zemlji gde je svest o kupovini preko Interneta verovatno najviša na svetu. Time, pored, iako najavljivanog kao revolucionarni, ipak po sam sajt siromašnog advertising modela koje furaju oba sajta (MySpace - HyperTargeting, Facebook - SocialAds), MySpaceova prodavnica muzike je ta koja pravi razliku. Ono što bih voleo da vidim jeste da u skorije vreme ovom filozofijom MS dodje i do nekog održivog razvoja, društvene mreže na sve strane se proglašavaju rupom bez dna, i to bi većini poklonika ove teorije bio pravi šamar u lice. Društvene mreže možda ne donose visok CTR, ali svakako imaju lojalnost korisnika, koja ako se upotrebi na pravi način može da napravi revoluciju na tržištu online oglašavanja. A onaj koji to prvi provali biće sledeći br. 1. A, vlasnicima sajtova bih poručio isto što bi i sam Marko verovatno uradio: “Kol’ko para”, poseta jeste super stvar, ali posećen sajt bez dobre monetizacije je kao najnoviji BMW bez goriva ili točkova, lepota i snaga bez upotrebne vrednosti. Diskusija uvek dobrodošla.

Koliko para košta da imate sajt poput Facebooka? Mnooogo, i ako je potpuno razumljivo da će popularnost ovog sajta neiskusnije navesti da pokušaju da pomute slavu ovog Internet giganta, i ubrzo troškovima-ošamarene (ako uopšte dodju do dela da imaju ozbiljniju posetu) odvratiti od bilo kakve ideje koja počinje sa social.

Mogli ste primetiti na brojnim online diskusijama (mahom na DPTu), kako Bizi i ja jasno odvraćamo ljude od bilo kakvog social networka, ukoliko nemaju ozbiljnu investiciju iza sebe. Iako, verujem ovo mnogima zvuči kao “lajanje kere”, ovo zaista nije tako, što može videti u intervjuu Marka Zuckerberga, koji je juče dao u Timesu.

300 miliona dolara godišnje zarade svakako nije malo, Facebook svake godine ostane kratak za dodatnih 150 milki, što su uvideli i investitori, pa sa pomalo šokantnih 15, cena je spala na “bednih” 3.75 milijardi. Nije malo, ali ozbiljnije manje od prve sume, i mislim da je razlog ove cene, i generalno hladjenja oko kupovine svega što počine sa social, upravo činjenica da social networking nije nužno profitabilan biznis, kako se to mnogim ljudima čini.

Neki od Vas su sigurno bili startovani od strane extra cice ispred hotela Slavija u Beogradu  i zamoljeni da popune anketicu, za šta će dobiti šolju, privezak za ključeve, nebitno šta. Ovakav postupak, povlačenje za ruku i cimanje ljudi polako odlazi u zaborav (osim ako nije u pitanju degustacija novih Fanta ukusa)… Stigao je Facebook polls!

U pitanju je jednostavan način da iskoristite sve prednosti targetiranja korisnika u cilju dobijanja odgovarajućih podataka o proizvodu/usluzi koji nudite. Kao kod SocialAdsa moguće je targetirati po polu, godinama, lokaciji, interesovanjima i slično a pored targetiranja, još jedna prednost ovakvog ispitivanja jeste dobijanje rezultata u real time režimu, nema dosadnog procesiranja upitnika, pravljenja statistika i slično. Sve je na klik od nas.

Ovo svakako predstavlja odlično rešenje za agencije koje se bave ispitivanjem tržišta, osim ako naravno nije predmet istraživanja kao iz uvoda ovog teksta, gde Vam trebaju reakcije na osnovu degutacije, fizičkog susreta i slično, uprošćava proces i donosi mnogo brže rezultate. Ostaje da vidimo koliko će se zaista i koristiti!

Update: proverio sam cene korišćenja upravo, i cena ankete sa 100 odgovora je 26$, o,25 je svaki odgovor + 1$ je insertion fee. Nije mi jasno što može samo 100 odgovora, verovatno da se ne bi previše smarali korisnici (ovde sam selektovao Srbiju kao lokaciju, pa je moguće da je to neki procenat korisnika iz Srbije).

Moma je na ESu objavio skoro link ka mapi popularnosti društvenih mreža u svetu, pa sam odlučio dodati istu u sopstvenu riznicu tekstova od društvenim mrežama. Mapa je iz 2007. i nije u poptunosti kompletna, ali pokazuje trendove posećenosti SNova po kontinentima. Dodao bih ovoj mapi i još neke podatke za komšijske zemlje. U Hrvatskoj i Srbiji Facebook je daleko najpopularniji globalni SN, dok je u Makedoniji to slučaj sa Hi5-om. Takodje prilično sam siguran da u Evropi FB polako preuzima inicijativu nad Bebo-om, kada se sve lokacije uzmu u obzir.

Pa pogledajte!

Tek kada ste pomislili, dobro je otarasio sam se svih IM-ova, ostao je jos po koji social network i to je sve od mojih online krckalica vremena, pojavi se nesto kao sto je Facebook chat i dovede vasu produktivnost pod ozbiljan znak pitanja…

Ono što zabrinjava jeste činjenica da po ulasku na sajt imate prilično veliki broj ljudi koje poznajete, što kombinovano sa čuvenim Facebook konceptom, pronadjite stare prijatelje zaista može da odnese puno vremena. No, treba obratiti pažnju i na sledeće činjenice, stari prijatelji jesu zanimljiva stvarčica, ali neko vreme, poslali ste im par poruka, imate ih u prijateljima i superstrava, i bojim se da će i chat kao i svi Facebook servisi biti samo privremena zanimacija. Na kraju krajeva i MySpace je u jeku svoje popularnosti lansirao čuveni IM, pa… da li se neko toga još uvek seća?

Opet, FB je ozbiljan igrač, i ako uzmemo za činjenicu da gomila ljudi koja ne koristi ozbiljnije email, koristi isti i to intezivno, postoji mogućnost da će i FB IM ukoliko razvije i neku desktop aplikaciju, poput gTalka postati dominantan instant messenger. Inače sama chat aplikacija neodoljivo podseca na gTalk integrisan u Gmail, naravno sve to našminkanije i uklopljeno u FB koncept. Korak napred je učinjen u tzv. popout prozoru gde FB chat liči na kakvu desktop aplikaciju, i to sve jako dobro radi, te se i postavlja pitanje potrebe za istom.

Dve krajnosti, uspeh ili propast, i posredi svega toga i još jedna konkurentska bitka u pohodu ka korisnicima, ovoga puta Google i Facebook. Šta drugo reći osim stay tuned!

Duboko u svojoj prirodi sam lenja osoba i neću raditi ništa što ne moram da radim, kao što verujem da većina ljudi jeste. I najviše me nervira kada moram da radim 3x + 2x (korporativni izraz za komplikovano) operacija da bih dobio nešto jednostavno. I naravno trudim se da to izbegavam u najvećem broju slučajeva. Upravo u toj činjenici pronaćićete neuspeh dobrog dela startupova. Naravno ima izuzetaka (MySpace anyone?) ali oni su po meni više uspeli kombinacijom koncepta+vremena+mesta+sreće nego zbog samog kvaliteta izrade.

I da se vratim na junake iz naslova. Zašto koristim twitter i last.fm? Zato što ih koristim i u većini slučajeva nisam svestan da ih koristim, i pritom mi pričinjavaju zadovoljstvo. Twitter je tu negde u pozadini povremeno mi javi neku zanimljivu misao ili neki zanimljiv link moje družine i na trenutak me zabavi. Omogućava mi dovoljno intezivnu komunikaciju sa mojim prijateljima, mogu im poslati poruku, zatražiti šta mi odgovara, a sa druge strane nije to sve tako interaktivno kao neki IM (MSN, gTalk, Skype) tako da Vam oduzme previše vremena. I sve to skoro svuda! Jedno od ta čuvena 4P marketing mixa jeste placement ili distribucija. Twitter ima svoju mobilnu verziju plus je moguća integracija sa SMSom, sjajno ako želite baš svuda da twittujete i dopisujete se sa svojim drugarima. Ovo često koristim kad se smorim na fakultetu, što se i može videti na mom twitter profilu (a nisam jedini). Ako uzmete da skoro 90% ljudi ima mobilni i kod nas, ovo je zaista sveprisutnost. (to što većina od tih 90% ljudi jedva da zna šta je net na telefonu je priča za drugi post).

Last.fm je nešto drugačija priča ali je opet junak iz drugog plana. Dodatna vrednost ovog servisa jeste što beleži Vaše ponašanje i na osnovu njega Vam generiše muziku koju biste voleli da slušam, povezuje Vas sa ljudima koji slušaju sličnu ili istu muziku, što opet olakšava put do nekih novih bendova i slično. Naravno vi ne ulažete nikakav trud da bi se sve ovo desilo osim možda instalacije samog programa ili pretrage samog sajta. Sve je to naravno protkano social komponentom tako da umesto zanimljvih komentara i linkova, ovde ćete kod prijatelja naći predloga za neku zanimljivu muziku i sl. A bez muzike se ne može priznaćete, što je velikom broju prokrčilo upravo put da postanu ono što jesu (zamislite čuveni MySpace bez muzike?).

Neko naravoučenije ove ne tako zanimljive priče bi bilo vezano za customer experience-om. Nije toliko bitan intezitet interakcije koliko sam kvalitet interakcije. Bitno je da pružate neku uslugu kada je to zaista potrebno i na najbolji mogući način a ne sve vreme. Na taj način pre ćete izazvati zasićenje nego zadovoljstvo, i odvućićete korisnike od sebe. Da do toga ne dodje potrebno Vam je ili jako puno sreće, ili neverovatno kvalitetan proizvod, ali i tada to ima svoje granice. Nemojte očekivati od korisnika ono što ne biste očekivali ni od sebe!

Koju su to servisi koje vi volite da koristite? Koja je to osobina tih servisa koja vas je privukla da ga koristite neki duži period?