All posts in Zabava

  • Jednom braća

    Patetičan uvod

    foto: teen.hr

    Patetična razrada

    Uzbudljivo, emotivno i još više otežava odgovor na pitanje da li bismo one 1992. pobedili DreamTeam zajedno. Pogledajte svakako film, super je ono što sam napisao pre nego što je tekst dobio ovu formu, ali na kraju sam rešio da ipak sve obrišem i ostavim vas da sami izvučete zaključak. Voleo bih da čujem vaš komentar.

    Napomena: Pirati su ćao! Film nema da se kupi, skinite sa torenata

  • Inception (Početak) otkrovenje sezone

    Ne brinite, nema potrebe za spoiler alertom. Nemam nameru da vam otkrijem previše detalja iz ovog filma, jer ga jednostavno treba pogledati. Verovatno i više od jednom, ovaj film to svakako zaslužuje!

    Odavno nisam dobio toliko preporuka da odgledam neki film kao što je to slučaj sa Inception-om. S jedne strane razlog može biti nešto kasniji odlazak u bioskop, ali i vrlo verovatnije činjenica da je ovo zaista vrhunski film, koji ćete svaki put sa užitkom gledati.

    Film je kod nas preveden kao Početak, što se može promatrati kao još jedan prevodilački promašaj epskih razmera. Sam termin Inception nema veze sa tim, više je nešto kao Začetak, tako da lokalizovano ime ovog filma ide rame uz rame sa Kick Ass-om koji je ni manje ni više preveden kao Fajter.

    Šta je to posebno kod ovog filma? Priča, 150 minuta iste, upakovana onako pravo holivudski da opustoši blagajne bioskopa širom sveta. Inteligentna i inovativna a opet dovoljno pitka (ne previše pitka poput Avatara) sa efektivnom završnicom, poput jagode na vrhu torte, neophodnom za svako veliko filmsko delo.

    I ako bi to bilo logično za post koji opisuje neki film, neću da otkrivam previše detalja jer sam obećao, ali i složio bih se sa Petrom da film sam po sebi nije moguće opisati u par rečenica. Spomenuću samo da je glumačka ekipa odlična, animacije realne do nivoa potpune neprimetnosti a veza sa omiljenim filmom iz našeg detinjstva više nego očigledna.

    Sličnost sa Matrixom

    Više puta sam naišao na komentar, ovo je Matrix samo 10 godina kasnije. I jeste tako, omiljeni film svih geekova novije generacije je konačno dobio dostojan nastavak, samo znatno kasnije. Ne možete a da ne primetite sličnosti između ova 2 filma, u Matrixu imamo priključivanje u sistem, ovde uspavljivanje, tamo imamo botove i fenomenalne borbene scene, ovde imamo projekcije i borbe u bestežinskom stanju koje ne izazivaju ništa manje wow reakciju. Sličnosti su očigledne, ali pozadina oko njih je ipak dovoljno različita da i ovaj učini ništa manje bitnim za kinematografiju, čak naprotiv.

    Vaskrsnuće bioskopa

    Više ne mogu da zamislim gledanje nekog filmskog spektakla poput ovog van bioskopskog platna. Piraterija je učinila svoje, devalvirala je filmski doživljaj do te mere da ga mi ponovo tražimo u udobnim bioskopskim stolicama sa gomilom kokica u ruci. Naprosto doživljaj nije isti, a i industrija sama se potrudila da svakim novim filmom da nešto više nama gledaocima. Inception je najbolji primer toga, a šteta je samo što Srbija van Beograda nema previše mesta da uživa na način kakav ovi filmovi zaslužuju.

    Update: Evo i stripa The Cobol Job, koji je nešto poput prequela Inceptionu, pročitajte ako već niste :)

  • Avatar najbolji film svih vremena?

    Danas je jako teško, pre svega zahvaljujući društvenim medijima, da ostanete neobavešteni o nekoj novoj cool stvari koja se pojavila među nama. Pogotovu kada su to stvari od opšteg interesa poput filmova, a kašnjenje od sedam dana može u potpunosti od silnih prepričavanja i da ubije čar. I upravo tako u prethodnih sedam dana bio sam bombardovan o tome kako je Avatar stigao i mnogima promenio živote, poglede na kinematografiju itd, itd. Došlo se i do pomalo pretencioznih izjava da je to najbolji film ikada, pa se postavlja pitanje da li je zaista tako?

    tn_avatar-movie-photos

    Kada se samo progovori ime Džejmsa Kamerona, i u uvodnom trejleru navede par filmova koje je radio (Terminator, Titanik…) shvatite da baja nije za zezanje, već da je u pitanju kralj Holivuda, čovek koji zna da potroši puno ali i zaradi mnogo više para, i Avatar je po svemu sudeći sledeći impresivni naslov u njegovoj biografiji.

    Međutim, problem sa senzacionalnim filmovima poput Avatara je što će retko ljudi reći nešto protiv njega, svi će govoriti o tome kako je life-changing experience, nešto najlepše što su videli u životu i kako će još 14 puta otići u bioskop. No, plašim se da  ljudi po konformizmu vole da prate druge i dele neko opšte razmišljanje, te i odavde uglavnom savršeno pozitivni komentari.

    Da se odmah ogradim, ovo ne znači da je Avatar loš film, naprotiv, revolucionaran je, ono što donosi sa tehničke strane u potpunosti menja način konzumiranja filmova, te verujem da će u budućnosti Avatar za efekte biti ono što je Matrix bio pre 10 godina. Prvi put sam gledao 3D film u bioskopu i zaista je očaravajuće, a na trenutke i nemoguće, pratiti gomile detalja koje su integrisane u Pandoru, imaginarni svet na kome živi rasa Na’vi, koji su i glavni junaci ove priče. Avatar tako postaje na trenutke najlepša bajka ikada ekranizovana, predstavlja otelotvorenje našeg sveta iz mašte, svetlog, šarenog, lepšeg, drugačijeg te ne sumnjam da je ovo zakucan pik kada je Oskar za vizuelne efekte u pitanju.

    Priča je korektna i dinamična. 162 minuta koliko traje film zaista brzo prođe ne ostavljajući vam vremena za dosadu. Dovoljno je plitak da ga shvate široke narodne mase i dovoljno poučan da ostavi neku poruku iza sebe. Opet, priča po sebi nije revolucionarna, lepa je, ima sve elemente jako komercijalnog filma, fensi predele, patetične ljubavne scene, kul leteće objekte i naravno tuču sa glavnim na kraju filma. Naravno, dobar deo toga je već viđen, deo priče podseća čak i na Pokahontas, a o ksenofobiji ljudskog roda postoji toliko snimljenih filmova, ali ono što razdvaja Kamerona od ostalih jeste način na koji on sklapa sve ove priče u jednu celinu. Film naprosto šeta vaša osećanja od gorčine zvane korporativni svet, do ponosa što bunt nikada ne umire, i što će se uvek pojaviti iznenada sila koja rešava stvar.

    Baš ta činjenica da dobro nekako pobeđuje mi je nekako umrljalo celu sliku o ovom filmu. Pouka da ćemo se i pored svih sranja koje pravimo nekako izvući, kako dobro i prave vrednosti uvek pobeđuju je previše ofucana. Verujem da bi mnogo jači efekat ostavio šok zbog uništenja jednog sveta. Poruka koja pokušava tokom celog filma da se prenese, o značaju prirodnog balansa i opštih vrednosti gubi svoju jačinu na samom kraju, umesto šamara ljudskom ponašanju doživljavamo happily ever after, i na sve to ona patetična ala Celine Dion pesma. Ali, ko sam ja tu da se pitam, kada je pola milijarde dolara u pitanju pouka je manje bitna od onoga šta ljudi žele da vide.

    I na kraju, da li je Avatar najbolji film svih vremena? Sigurno ne, ali to nikako ne znači da je loš, štaviše potrebno je odgledati ovaj film da biste bili deo onoga što dolazi. Tehnološki revolucionaran probudiće geeka u svakom od nas, a pitkost i zanimljivost učiniće da ovaj obori sve rekorde gledanosti u domaćim i svetskim bioskopima. I pored svega toga ovo nije dovoljno da ovakav film poredite recimo sa Kumom. No možda sam i ja odveć mator, pa poput mojih starijih kolega koje poštuju zvuk jedino sa vinila, ne želim da priznam film u kome glavni glumci predstavljaju zapravo 3D animaciju. Moguće, na kraju mišljenje je subjektivna kategorija a neće mi biti ni prvi put da grešim, na vama je da doživite ovu avanturu na svoj način.

  • Šesto čulo

    Taman kad pomisliš da si sve video u životu i kako tehnologija nema toliko prostora da napreduje, naiđe neki Indijac i pomuti ti poglede na svet, učinivši da nestrpljivo očekuješ da nešto dođe do šire javnosti. Takav je bio project Natal, a kod Žane sam iskopao novu zvezdu Pranava Mistry i njegovu Sixth Sense tehnologiju. Ameri imaju lep izraz za ovakav tip reakcije – jawdrop!

  • Inglorious renaissance

    Moram priznati da su bioskopi poput Stera i Koloseja (pogotovu ovaj drugi) vratili film u moj život na velika vrata. U poslednjih nekoliko meseci odgledao sam većinu “hitova” koji nam dolaze preko bare, ponet utiskom posle Star Treka sam vam i pisao, a posle Prokletnika (Inglorious bastards) nije mi padalo na pamet da zaspim a da ne prenesem utiske sa vama.

    poster_inglorious-3

    Kada sam ogledao Kuma prvi put, skovao sam izraz čulna renesansa, koji je trebao da označi ono stanje svesti u kojoj vam sva čula uživaju, film koji vas u potpunosti ispuni pričom, scenografijom i muzikom i natera da ga gledate iznova i iznova. Međutim takvi filmovi se retko rađaju, filmska industrija se bazira na recikliranju klišea, koji se stalno vrte  i tek poneko iskakanje od istih vam privuče pažnju i oduševi vas. Dvojica se u tome itekako izdvajaju, jedan je Gaj Riči bez Madone a drugi, junak naše današnje teme Kventin Tarantino.

    I zaista Prokletnici su drugačiji film. Propraćeni uvek dobrim odabirom muzike karakterističnom za Tarantina, drugačijom, često POV kamerom koja se savršeno uklapa u pojedine bizarne scene, na početku u najmanjem slučajem obećavaju dobar film. A onda, ulazite u priču kroz gomilu minijatura, usporenih scena koje vam pružaju priliku da uđete detaljnije u psihologiju likova ali i shvatite besmislenost pojedinih situacija. One šaraju ceo film, daju mu dinamiku  i savršeno se uklapaju u jednu celinu. Naravno detalje neću otkrivati jer ipak trebate sami da doživite ceo film.

    Glumačka ekipa blago rečeno pere! Nisam neko ko prati karijeru Bred Pita, ali mislim da je ovim filmom, još jednom dokazao da je mnogo više od Barbikinog Kena, i da je tu gde jeste sasvim opravdano. Njegov lik u filmu je u isto vreme morbidan i komičan i on to nosi bez problema kroz ceo film. Sjajnu podršku u tome mu pruža i Kristofer Valc, za mene totalno nepoznat glumac, koji je oprao glumeći “Lovca na Jevreje” nemačkog generala Hansa Landa.

    Pre nego što sam pogledao film, kružile su neke priče da je film pun krvi i nasilja, sa čime se ne bih složio (ili je moj prag tolerancije jako visok), u filmu ima krvi, skidanja skalpova, razbijanja glave bejzbolkom… itd ali je i pored toga mala maca za Ramba IV :P Krv je prisutna da bi pojedine scene predstavila realnijim, a i nije nešto što je nesvojstveno Tarantinu.

    Da sumiram, ja sam zaista oduševljen filmom, i dao bih mu dobru 9/10 ocenu jer sam se zabavio, video neku drugu priču, shvatio da Bred Pit možda i zna da glumi i još više zaljubio u gledanje filmova u Koloseju. Međutim film ima zaista podeljene kritike, ima onih kojima se poput mene jako svideo, i onih kojima je film totalno sran*e.  Kritika može da ode na dužinu filma, 153 minuta i nije baš malo, pogotovu ako uzmete da neke od gornjih minijatura (poput ispijanja mleka) besmisleno traju po minut dva. I pored toga zabavićete se, nasmejati, ali i zgroziti, videti neko drugo viđenje završetka drugog svetskog rata i pričati kako je film strava/sranje svima oko vas. Bez reakcije sigurno nećete ostati.

  • Alice in Chains – Rotten Apple

    Definite pick of the day! Enjoy!

    Posted via web from Nebojsa’s posterous

  • Projekat Natal

    Prosto mi je neverovatno da je uz sav buzz oko Google Wave i Bing-a, projekat Natal ostao u drugom planu, i da sam jedino neki info o celom konceptu mogao da nadjem na Tržišnom rešenju, i ako je možda sam koncept daleko smeliji i revolucionarniji nego gornja dva i prža nam mogućnosti, o kojima smo doslovce samo mogli da sanjamo.

    Projekat Natal nam donosi revoluciju u interakciji čoveka i računara, zanemarujući sve kontrolne alatke poput tastatura, miševa, džojstika i stavljajući čoveka i njegove karakteristike u prvi plan (glas, lice, pokrete). Kao osnova, za sada koristi se X-Box platforma, i to je sve što ću vam reći o ovom konceptu. Razlog je u tome što je neke stvari zaista potrebno videti da biste shvatili koliko su supercool. Mislim da je WII dobio jaako ozbiljnu konkurenciju…



    A ako vas ovo nije oborilo sa stolice, vreme je da upoznate Majloa…

    Samo se nadam da neće dolaziti do Ante i Darinka situacije :)

    Update: Branko je na jednom mestu opisao još nekoliko koncepata koji će promeniti izgled igranja na konzolama. Pročitajte i to…

  • Star trek avantura u Koloseju

    O wow efektu sam često pričao jer sam i sam najveći zavisnik od istog. Znate onaj osećaj kad Vas pukne sreća jer ste doživeli nešto neočekivano, drugačije, totalno cool što vas tera da sledećih 5 dana pričate konstantno o tome, postavši verovatno objekat za izbegavanje od strane bližeg društva, ali to vam ni najmanje ne smanjuje doživljaj.

    Photo credit: Mark Storey

    Photo credit: Mark Storey

    Nisam poznat baš kao veliki fan Star Wars/Star Trek serijala, jer sam nekako iste preskočio u detinjstvu a kasnije me snašlo već mnogo čega drugog tako da se moja persona zadovoljavala Matrixom, kao ultimativnom zajedničkom temom svih geekova. I sad kad se pojavio novi Star Trek, verovatno isti ne bi primetio da Sylar iz Heroja, nije u ulozi Spocka, i da se u međuvremenu nisam postao ovisnik o seriji Big Bang Theory, koja između svih geek relikvija Star Trek ističe kao jednu od najbitnijih. Mislim da nikad neću zaboraviti scenu kada Penny poklanja salvetu sa potpisom Leonarda Nimoya, prvobitnog Spocka, Sheldonu i kada ovaj duboko u sebi gaji nadu da ce na osnovu DNK koji nađe na maramici uspeti da klonira najpoznatijeg učesnika Star Trek serijala na planeti. Inače od kako je krenuo film, Twitter je dosta poludeo kada je Star Trek tag u pitanju, gde je film dobio dosta pozitivnih komentara, pa posle svega toga kako jedan geek poput mene da se ne prikloni pokretu :)

    Obzirom da sam, sa svojom standardnom movie ekipom prošli film gledao u Steru (Watchmen, ocena 4/10) ovog puta je red došao na Kolosej, obzirom da je novootvoren i kao ajd da promenimo. Ovo je, ispostaviće se, glavni krivac WOW efekta :) Kolosej je definitivno najbolji bioskop u kome sam do sada bio. Platno je znatno veće nego u Steru recimo, a zvuk je, blago rečeno preedobar. U pojedinim scenama filma, poput recimo tuče u klubu, ili scene u kojoj neko čudno stvorenje juri JTK-a imate osećaj kao da ste zaista prisutni u sceni, što je možda cool kada su neke ljubavne scene u pitanju :D ali verujem da bi mi srce stalo na pola filma da je neki horor u pitanju. Od sada, kada je gledanje filmova u Beogradu u pitanju, Kolosej je jedini izbor!

    Sam film je audio vizuelni spektakl, iza kog dosta lepo upakovanom pričom (iza filma stoji JJ Abrams koji je zaslužan za serijal Lost), koja se vraća u same početke Star Treka, detinjstva i rane godine glavnih aktera Jamesa Tiberiusa Kirka i Spocka, i objašnjava kako se oformljava čuvena posada Enterprajza. Glavne zamerke na film, došle su upravo od stare Star Trek zajednice, koja je možda izneverena činjenicom da je Vulkan uništen, ili uvođenjem nekih novih koncepata poput alternativne realnosti, ali i pored toga film zaista ima odlične kritike. Ne otkrivam previše, ipak morate da odete u bioskop da biste doživeli film, kako neke stvari zaista nije lako prepričati, imate zaista najtopliju preporuku od mene, koji ću sigurno još jednom pogledati film :)

    Dif-tor heh smusma ili jasnije svima Live long and prosper!

    aj-iz-spock

  • Heftanje do iznemoglosti – Heftalica.com

    Iz mog stana upravo je sveže izašao novi, na ovim prostorima neviđeno inovativni startup – Heftalica.com!
    heftalica490

    Revolucija u heftanju je počela, opet zahvaljujući inovativnim cimerima (tip: ispitni je rok pa svašta pada na pamet) a o samom nastanku možete pročitati kod Branka. Radujem se novim verzijama ovog zaista nesvakidašnjeg servisa :)

  • Post-it art i u našem stanu

    Branko se potrudio da jedan od zidova našeg stana bude obogaćen post-it artom. U pitanju je RSS ikona, a razlog je što mu je to prvi rad ovog tipa a i kod nas je relativno ograničen izbor boja ovih samolepivih papirića, pa je iskoristio za početak činjenicu da je zid narandžast da kreira svoj masterpiece.

    feed-011-1

    Za one koji ne znaju post-it art je kreiranje slika uz pomoć samolepivih blokčića poznatijih kao stikeri ili post-itovi, i bazira se na pixel artu, kreiranju sličica uz pomoć tačaka, karakterističnom za video igrice sa svima popularnih konzola tokom 80tih i početkom 90tih. Odlične primere ovog, pomalo geeky, umetničkog pravca pogledajte ovde, ovde, ovde i ovde.

    Moj favorit je definitivno SuperMario na više nivoa ( a kad smo već kod SM pogledajte i footer Draganovog bloga).
    SuperMario PostIt