Konferencija eTrgovina 2008 je moja prva eTrgovina. Razlog je u tome što sam prethodnih godina imao ispitne rokove u ovom periodu, što je mene kao malog fluffy štreberka odvraćalo od ideje da posetim ovu manifestaciju. I moram priznati da sam pogrešio…

photo provided by Marinowski

eTrgovina nije samo još jedna konferencija, i to je verovatno razlog zašto ovo dešavanje traje toliko koliko traje. I sam priznajem da sam hteo da slušam dosta predavanja, ali za razliku od većine konferencija ovde su predavanja naspram networkinga u drugom planu.  Poslušao sam samo Stevu i neku devojku koja je pričala o Creative Commonsu i to je sve od mene, ali ono što se dešavalo van tih predavanja učinilo ovu konferenciju jednim od najlepših stvari koje su mi se u poslednje vreme desile.

Paklenu ekipu na eTrgovini sačinjavalo je DPT društvance: Ilija, Nixa, Godža, Flylord, Marinowski i moja malenkost aka Y&H team featuring jako puno ljudi sa domaće web scene, bolje da ih ne pobrojavam jer ću nekoga sigurno zaboraviti. Verovatno glavni krivac za fantastičan provod jeste Igor (Marinowski),  koji je inače sa Palića i koji nas je uveo u tajne ovog jako lepog mestašceta. Ispitali smo neka zanimljiva mesta, degustirali gde god je to bilo moguće na Paliću (mislim da je prosečan unos tečnosti ova tri dana nekih 10 litara po čoveku ), i na kraju imali priliku da se uverimo u zaista sjajne fotografske sposobnosti našeg domaćina. Ti photo sessioni na Paliću su bili verovatno nešto najzabavnije što mi se desilo u proteklih par godina, svo vreme smo se kidali od smeha, a već po Internetu i kruže slike koje će na najbolji način to preneti.  Pored Palića imali smo priliku da posetimo i čuveni Vinski Dvor (to se svake godine inače posećuje) i posetimo vinski podrum jednog od poznatijih majstora vina u ovom kraju. Da zabavi ne bude kraja doprinela je i moja prva interakcija sa Nintendom WII koji je ispostaviće opravdano užasno zabavna i zarazna stvar i novi sastojak u mojoj wishlisti. Ako možete da ga kupite, kupite ga! Igrice možda jesu skupe, ali gde su mladi tu je i šega

Neću previše detaljisati jer neke stvari se i teško mogu opisati, ono što stoji iza svega jeste da sam se odmorio, jako lepo proveo (i ako u Subotici četvrtkom posle 1 jako teško nešto da radi), ponešto naučio  i povezao sa dosta ljudi koje do tad nisam znao a rade neke vrlo zanimljive stvari na srpskom Internetu i šire. Ovo je učinilo eTrgovinu novim MUST DO dešavanjem u mom godišnjem planeru (pored BizBuzza), i kao što rekoh jednim jako divnim iskustvom. Zahvalnost pre svih ide Igoru, kao vodiču i Flajku koji se cimao sa baba Radojkom (ništa intimno) a zatim i ostatku Y&H tima na svemu. Hvala drugari i vidimo se sledeće godine (ako bude Interneta ako ne onda refugee camp) i zapamtite: “Niđe veze!”

Pre neki dan me kontaktirao drug sa jednim zanimljivim linkom koji se bavi nameštajem. U principu to je još jedan od “svet” sajtova (studentskisvet, itsvet, mobilnisvet, u svetu postoji jedno carstvo i ostali svetovi) - Svet Nameštaja.

Neću se osvrnuti na tehnički deo, broj banera i sl. tj sve ono što bih kao geek po profesiji trebao prvo da primetim, već na samu ideju projekta. Niše su strava stvar, i mnogo ćešće predstavljaju profitabilniju priču od horizontalnih portala. Imati veliki broj poseta, korisnika, i čega sve već je super, ali to dosta često sobom nosi i velike troškove održavanja koji se makar u Srbiji, opet, dosta teško daju valorizovati.

Otvaranje tržišta koje ne postoji na vašim prostorima, omogućava vam monopolsku poziciju neko vreme, što vam omogućava da na mnogo bolji način svoj rad i naplatite. Primeri ovakvih portala su Infostud recimo, koji se u početku fokusirao samo na studente, i u disbalansu broja studentkih portala i proizvoda koji se za iste nude se razvio u ono što je danas. Koliko god mi mislili da nije tako, oglašivačima su potrebne mediji za njihovo delovanje, koji će obezbediti što višu konverziju. U slučaju nameštaja ovo jako lepo dolazi do izražaja, čije je oglašavanje jako teško pozicionirati, obzirom da ne postoje mediji koji se bave samim opremanjem, eventualno neke TV emisije, a o njihovoj gledanosti se može samo diskutovati. Sa druge strane, proizvodjačima sportske opreme ovo je nešto lakše (opet postoje samo sportski kanali, i broj sportskih sadržaja je mnogo zastupljeniji u svim medijima).

Internet je bogom dan za ovu priču. Uspešnih sajtova vezanih samo za odredjenu nišu ima i kod nas, bez obzira na veličinu tržišta. Neke sam i spomenuo (svetovi :)) a verujem da i vi svakodnevno posećujete neke od njih. Ukoliko ste zainteresovani za web, i želeli biste da pokrenete nešto svoje, ovo vam možda nije loša polazna ideja, istražite malo tržište, pokušajte da odgonetnete koja je to niša kojoj je očajnički treba prostor za oglašavanje, i bingo! Šta čekate? Bacite se na posao!

Vratio sam se iz Zagreba pre 2 sata, vidno prehladjen ali i zadovoljan i pun jako pozitivnih utisaka. Bio sam u Hrvatskoj po prvi put, i jako sam srećan zbog toga, i ako mnogima to verujem i ne bi bio neki razlog preterane slave. Medjutim dosta toga je uticalo na ove utiske.

Zagreb i Hrvatska

Neki se sećaju mog glorifikovanja jugoslovenstva, to je tekst koji jako volim, i koji sam sa ovim putovanjem lično zaokružio. Hrvatska nije Zagreb, kao što ni Srbija nije Beograd, ali se na osnovu glavnog grada može dosta toga videti. Prvi utisak u Zagrebu je wow koliko klupa! Znam da to mnogima predstavlja stvar na koju poslednju pomisle, ali su kante i klupe jedna od glavnih obeležja lepote grada. I zaista ih je jako puno u Zagrebu. Drugo što mi se svidelo jeste koncepcija samog grada, koja je znatno drugačija od Beograda. Kako je grad u ravnici to je i nekako samo snalaženje jako lako. Moj sistem od kupovine mape i istraživanja grada by foot se i ovog puta pokazao jako zanimljivim i uspešnim pre svega zahvaljujući gore navedenoj činjenici. Katedrala me je posebno oduševila, trenutno se rekonstruiše ali to nimalo ne umanjuje njenu lepotu. I uopšte ceo grad je prošaran arhitekturom karakterističnom za austrougarski period, što Zagreb čini dosta sličnijim Beču ili Budimpešti recimo, nego li Beogradu.

Srbi u Hrvatskoj. Šta znam, nikad nije svejedno kad čovek ide sam, na granici me nisu cimali, i ako su neke drugare vraćali zbog novca (100 eur po danu) ili pozivnog pisma, u samom gradu nešto i nisam preterano komunicirao, jedino su me u hotelu malko cimali, te sam morao ostavljati garanciju za svoj boravak. No, dobro kontam da bih i ja sebi tražio garanciju kad bih se video, obzirom da izgledam više kao školarac nego neko ko odseda po hotelima.

Konferencija

Pri opisu konferencije treba napomenuti neke stvari. Konferencija nije isključivo namenjena Internet marketing stručnjacima, primarni fokus su media buyeri, i kao takva možda nije predstavljala totalnu revoluciju za mene. Većinu stvari sam čuo/video/radio ali opet, po ko zna koji put ponoviću, networking je taj koji ove konferencije čini time što jesu, i bilo je dosta značajnih likova iz regije. Reprezentaciju Srbije po mom nekom saznanju činili su pored mene Dragan i Bojan, a tu je bilo i još neke poznate ekipe, što sa BizBuzza, BlogOpena i blogosfere uopšte. Žao mi je što nisam upoznao Tomislava, koji je sedeo jako blizu, ali ceo današnji dan je jako brzo prošao, i sa dosta ljudi sam se hteo videti, tako da će biti valjda prilike u buduće. Inače konferenciju nisam celu ispratio, jer sam ranije morao krenuti nazad.

in!media group

Konferencija se malo ticala i mog posla - furke Dernek i Furka postali su deo novoformirane in!media grupacije, predvodjene Mojim poslom. Na FuturADu je su po prvi put predstavljena i naša dva sajta kao deo grupacije, a i mi smo iskoristili priliku upoznati se sa grupacijom, i ljudima koji u njoj rade. Utisci su, malo je reći fenomenalno, grupa zapošljava oko 150 ljudi, atmosfera je jako pozitivna, i predustretljiva, tako da verujem da će sve ovo neverovatno doprineti mom ličnom razvoju, jer ima dosta ljudi koji se bave social webom i razmena iskustava je od neprocenjivog značaja.

Sve u svemo bio je ovo jako produktivan put. Možda nisam naučio gomilu novih skraćenica, i opet shvatio kako da pokorim svet, ali eto bila je prilika da upoznam neke nove ljude, da shvatim malo bolje poziciju Srbije u odnosu na region, ali i da se družim sa ekipom iz Sarajeva. Ova putovanja su nam i svojevrstan tim bilding, prilika da se jako dobro zabavimo, ispričamo i uz sve to radimo. Za sada super nam ide, i voleo bih po ko zna koji put ponoviti, pošto me u poslednje vreme stalno to pitaju: Plata jeste kul stvar, ali u poziciji da ste student kao ja, ne treba vam biti presudna. Mark Zuckerberg je jedan, i to što imate 22 godine nije hendikep i niste matori za ozbiljan web biznis. U ovom trenutku meni milion eura ništa ne bi značilo (kupio bih stan, kola i od dosade radio liposukciju), makar ne toliko koliko osobama koje ih na neki način mnogo bolje mogu iskoristiti. Glupost… ne bih se složio. Vreme je ovisnosti o znanju, stalnom učenju i bildovanju istog. Rad sa ovakvim ljudima donosi mnogo toga, svakako i platu i reference, ali ne treba zaboraviti i Maslova, i njegovu samoaktuelizaciju. Fakat, je uživanje raditi sa osobama koje funkcionišu na isti način kao i ti i shvataju neke tvoje ideje, sa kojima se dopunjujete, i kojima uvek i svagda možete reći šta mislite, na najbrutalniji mogući način, sve u korist napretka. Moje mišljenje, ne kažem da je univerzalno i pravo, ali dok se ozbiljno ne sapletem trudiću da ga verno pratim…

Vidim da se na DPT povela diskusija oko registracije .rs domena, koja predstavlja verovatno temu ove polako zalazeće godine. Igrom slučaja regulisao sam nekoliko domena koje posedujem pre neki dan, pa eto nije zgoreg podeliti iskustva i ovde povodom tog pitanja.

Trenutno postoji nekoliko ovlašćenih registratora, medjutim jedini koji je započeo koliko toliko ozbiljnu kampanju u svetu u kojem i ja obitavam jeste CRI (da li zbog toga što imam Torbicu na Facebooku ili ne :P). Ispostavilo se da su se zaista potrudili oko samog procesa registracije domena. Online plaćanje “fercera”, a i sistem pruža vrlo jasne detalje vezane za samu registraciju i proces plaćanja, što je uvek za pohvalu, pogotovu u vremenima mačaka i džakova. Tako da, ako odlučujete eto i moje preporuke, nije što poznajem društvo koje tamo radi, nisu oni jedini (ove malo da dignem svoj značaj), nego su oni zaista sve učinili da ova registracija ne bude pain-in-the-ass. Plus uz sve ovo, pokrenuli su i korporativni blog, i time kupili još jedan deo mene.

Da li vam je poznata ova sličica ili makar stil? Ako ste duže od mesec dana na srpskom Internetu sigurno da jeste! Ništa drugo do još jedan genijalni avatar Burek foruma. Moj naravno, napravljen pre više od 3 godine dok sam još uvek snažno verovao da je život reka… E pa, sve je počelo 24. novembra 2002. pre tačno 5 godina.

2002. godine se dosta toga desilo u mom životu. Tada sam već iza sebe imao neke svoje (sada uglavnom mrtve) sajtove, čak i jedan malo ozbiljniji (www.zurka.co.yu) zajedno sa MMX-om. Internet je bio relativno mali, i svi su se takoreći znali te sam tako i saznao za Burek forum. Razmenjivali su se baneri, i pokušavali nešto, što ćemo kasnije nazivati mnogo pametnijim imenima… Raslo se na webu… Tako sam i upoznao Ivana, i započeo jedan, za mene jako bitan period života, i ako se možda to iz ove perspektive ne može reći.

Burek je tada bio nešto dosta drugačije na domaćem web nebu. Bio je prva virtuelna porodica, poznanstva koja sam tada stekao, nikad neću zaboraviti a na nekima biti i doveka zahvalan. Nije to bio toliko veliki sajt kao danas, borili smo se, pricali o bureku na sve strane, ljutili kad nas forumatik ispljuje, i vazda trudili da burek postane ono što danas jeste. Ta virtuelna porodica zaista nije bila marketinški trik. Imali smo mi čak i svoje stablo, te sam ja SFu bio i treći sin (nažalost sećam se nicka samo jednog brata - Odin), virtuelna keva mi je bila iz Zrenjanina, virtuelna tetka živela u Izraelu a kum u Novom Sadu. Bili smo drugačiji kao što rekoh, jer je Burek bio deo svih nas a kada je tako, znajte da ste i vrlo blizu uspeha.

Naravno, kako je vreme prolazilo, i kako su me sustigle druge obaveze, nestao sam sa bureka. Pogazio sam ono što sam sticao tokom te 2 godine, pre svega zbog straha koje je fakultet doneo sobom, i ako su mi drugari sa njega možda i najviše pomogli tokom dolaska u Beograd. To je valjda život, starenjem menjate zajednice u kojima obitavate, menjate ljude sa kojima se družite i saradjujete, menjate navike koje ste verovali da nikad nećete promeniti. Od moje burek karijere ostalo je nekoliko hiljada (uglavnom glupih) postova, jedan lažni odlazak kod nane da bi se došlo na okupljanje, Ivanov i moj dizajn koji je nestao zajedno sa phpBBom, prijatelji, i nekoliko avatara poput ovog gore koji su tu da me podsete na ovaj zaista divan period…

New-page je bio jedan od prvih domaćih sajtova zbog kojih sam stajao ukopan nekoliko milisekundi. Tad sam se ložio na flash, avione, kamione, kleo se u 2advanced i spavao na flashkitu. Vremenom je to prošlo, ali je new-page ostao kao jedna od najznačajnijih flash experts agencija na domaćim prostorima.

Flash svakako predstavlja jednu od najosporavanijih tehnologija današnjice, pre svega zbog SEO aspekta istog, ali jedna činjenica koja krasu ovu tehnologiju se nikako ne može osporiti - kompletan korisnički ugodjaj. Uz pomoć flasha, postićićete isti efekat kao i vešti prodavci po belosvetskim prodavnicama. Muzika koja vas opušta i navodi da mislite samo na kupovinu, sve na dohvat ruke, uglačani podovi i nikad ljubazniji asistenti. Naravno ovo je samo u eksluzivnim slučajevima, ali evo ovog puta ću se zadržati na muzici kao sastavnom delu multimedijalne web prezentacije, i gotovo savršenoj primeni iste od strane New Page Internet Consultinga…

Charles Aznavour - Hier Encore i ono nezaboravno pucketanje vinila… Eh ta Francuska, ako me nešto razneži i navede na pomisli o romansi, ljubavi, crvenim maramama sa belim tufnama, i vetru koji ih povija i nosi, snegu sa pogledom na Ajfelovu kulu, vinu i siru i pogledu ispod obrva… Bravo za izbor još jednom, uživajte.

Zaposlio sam se. Ne baš ono pravo, kravata, uglancane cipele, aktovka i ustajanje pre petlova. Malo opuštenija varijanta, ono dok se studira. A gde drugo nego u društvenoj mreži, i to najvećoj trenutno u Srbiji… A kako drugačije nego zahvaljujući ovom blogu, na kome sam često pisao o istim… Taman da potkrepim onu činjenicu da je blog sjajno sredstvo lične promocije. Ako još uvek ne verujete, pitajte Marka!

No ipak, nije ovo tema GCPa. Već web o kome toliko pišem i to domaći. Posao sobom nalaže razna istraživanja, svo slobodno vreme visim na sajtovima tražim informacije koje bi mi mogle poslužiti u svakodnevnom poslu, adrese, telefone, mailove, ma sve što treba. I onda pre par dana naletim na sajt Medija Centra. Rebrendiranog…

Šta je jedan od glavnih ciljeva svake internet prezentacije? Da svakom korisniku pruži sve potrebne informacije. Da, baš sve koje su u domenu koji vi pokrivate, i upravo to možete i naći na ovom sajtu. Inače, iza sajta stoji Omnicom, poznata domaća web kuhinja, i verovatno jedna od najboljih.

Šta je suština ove priče? Sajt se može kupiti za 100 eur, ali sve preko toga što platite verujte ima svoju cenu. Medija Centar je najbolji primer…

Konferencija o kojoj sam pričao toliko vremena je došla i prošla, i red je da joj se posveti koji red, jer u najmanju ruku ona to zaslužuje.

Verovatno ste mogli čuti o mom prošlogodišnjem viđenju iste. Događaj koji me je pokrenuo, naterao da počnem ozbiljnije da radim na sebi, i poslovima vezanim za Internet, povezao sa nekim ljudima koji su znali da me usmere, i dalje to čine i naravno navukao na isti, te ovogodišnji ne bih propustio ni da mi se dete rađalo (zvuči dobro, i ako verovatno nije istina ).

Pre svega obratiću pažnju na organizaciju i lokaciju samog događaja pre nego što pređem na one juicy parts. Organizacija je napredovala, za razliku od prošle godine gde je bilo povremenih štucanja, kašnjenja, probijanja rokova, gužve, konstantnih izlaženja, škripanja i šta li već sve, ove godine, pre svega zahvaljujući lokaciji, ali i činjenici da je kotizacijom koliko toliko uskraćeno besposličarima da švrljaju po sali, svega toga nema. Sala je zaista impresivno izgledala u poređenju sa prošlom godinom, dosta dobro tehnički opremljena, obećani wireless nije izostao te je i zahtevna IT publika bila maksimalno zadovoljena. Niška Banja kao mesto imala je svoje prednosti i mane. Prednosti naravno vezane za miran kraj, relativno malo mesto gotovo posvećeno samo nama pogodilo je većem zbližavanju izmedju učesnika konferencije u poređenju recimo sa nekim većim mesto gde bismo se svi raštrkali i sl. Eventualna mana jeste baš ta udaljenost od grada, što u večernjim boemskim satima zna da bude malo nezgodno, ali snalazili smo se nekako. Extra bonus je bio i welness centar u hotelu o kome se održavala konferencija ali o tome malo više u juicy parts.

Predavanja

Pričali smo danas pred kraj konferencije o predavanjima. Zaključak je da predavanja možda nisu ispunila početni cilj, u smislu da su bila prilagođena preduzetnicima, jer zaista sumnjam da bi većinu stvari oni mogli svariti. Jedino predavanje koje je bilo prilagođeno njima održao je Zvonko Šošević i to nije naišlo baš na najbolji odjek pre svega zbog velikog broja ljudi koji su u poslu. No, svejedno, kako je i broj ljudi iz malih i srednjih preduzeća koji se ne bave ITjem bio nedovoljno veliki, mislim da je većina zadovoljna. Okupljeno je manje više sve što iole vredi na domaćem Internetu, teme po danima su dosta ispoštovane što je doprinelo sticanju šire slike o tim oblastima. U okviru celog eventa održan je i okrugli sto na temu organizacije IT događaja u Srbiji i šire, gde se okupio zavidan broj ljudi i diskusijom pokušao da da predloge na neke probleme koji su očiti i koji se ponavljaju iz dešavanje u dešavanje.

Druženje i poslovna strana

Cilj konferencija poput ove jeste povezivanje sa što većim brojem ljudi i sklapanje poslova i partnerstava. Ni u ovom slučaju to nije izostalo. Retke su prilike da se skupi ovoliko broj ljudi iz struke na jednom mestu, i moram priznati da sam bio prijatno iznenađen ponudama. Dobio sam ih nekoliko, i većinu sam nažalost morao da odbijem zbog ogromnog broja obaveza koje imam u narednom periodu, ali mislim da su ljudi na neki način dobili jasniju sliku o tome ko šta može i koliko što je sjajno, i obećava da će i u budućnosti biti još više saradnji.

Juicy parts

Ljudi, ja sam bre srećan. Trebalo mi je nešto ovako, da se malo odmorim i ispričam sa istomišljenicima. Itekako I ne možete da verujete koliko me ljudi pitalo gde mi je kosa (ko razume shvatiće). Ekipa koja je došla na seminar se manje više poznaje već duži period. Dopisujemo se tu i tamo, ponekad padne i neki posao, ali i iskoristimo svaku priliku da se ispričamo i sve to zalijemo. Kako je Niš poznat po kvalitetnim kafanama, meraku i začinima sve je ovo dobilo jaču notu. Prva noć posle zaista sjajnog dana, preselila se u kafanu Čiča, u podnožju banje sa kvalitetnom klopom i povoljnim alkoholom. Izginili su jagnje i par čokanja rakije sve to uz najbolje kafanske pesme, poneko lole ubavo, i druženje. Dunja koju smo pili bila je zaista izvrsna, to je prva rakija koju sam pio da ima ukus voća od kog se pravi, što zna da zavara, ali srećom vraćali smo se kolima. No, fino smo se i najeli (pozdrav za bokija i pajaju aka tehnička podrška seminara) tako da valjda nije bilo problema. Za razliku od većine IT događaja imali smo i dve dame, naravno Sandru i Draganu (koja je bila i konferansije), tako da nas nisu mogli prozivati da smo kao što jednom spomenuh kobajaBuzz. Kad smo već kod Draganine titule tog dana sam odlučio i sebi da nadenem novu a to je bloger nutricionista, jer nekako zvuči baš pravo što bi rekli Bosanci. No da se vratim na temu. Posle te večere otišli smo u hotel gde smo nastavili da pričamo zamislite o čemu, o Internetu :). Mala ali probrana ekipa (torbica, Dragan, Vlada, Bojan i Vita) do dobrih 6 izjutra provela je razmenjujući iskustva i donekle pripremajući se za okrugli sto koji zapravo nije okrugao. Boki je srećom presekao tu negde oko 6 inače ko zna do kada bi odseli. E sad ima tu jedna fora. Kako sam ja jedini od cele te ekipe bio u privatnom smeštaju, oni su se fino smestili u sobe i ja uputio ka istom. No, kako je Niška Banja stecište nadasve napredne 60+, ležemo pre 10 generacije, ja sam u svojoj vili poljubio vrata. Gazde su neki matorci, i meni je bilo jako glupo da ih budim tako rano, tako da sam iskoristio tu priliku da se prošetam malo do Niša i popijem kafu. U Nišu tako rano naravno ništa nije radilo osim pekara (ubio sam Burek), te sam nekako izdržao do 8 i vratio se u vilu na zasluženih sat i po sna. Inače, ni ostali se nisu baš naspavali kako sam sutradan saznao. Sledećeg dana je to druženje logično izostalo jer smo bili mrtvi umorni.

Kafana kod Rajka nije posećivana masovno nažalost, ali toliko spominjana rebarca nisu se osetila zapostavljenim. Juče, tj drugog dana konferencije sam otišao sa nekim lokalnim društvom kod Rajka i urnisao se. Mislim da je poenta odlaska u ovu kafanu pored izvrsnog obroka, nauk kako se ne treba hraniti tokom ostalih 300 nešto dana. Rebarca u kajmaku i ‘ladan Jelen - priceless. Opet žao mi je što nismo išli svi zajedno.

Hit hotela u kome je bila konferencija jeste welness centar, koji je manje više bio džaba u odnosu na lokalne uslove. Ekipa mladih i naprednih Internet preduzetnika odlučivala je o budućnosti srpskog interneta, nigde drugde do u đakuziju welnes centra. Nažalost nismo imali aparat da se slikamo, ali zaista neponovljivo je iskustvo. Za kraj, tj danas iskoristili smo nek ide život princip i otišli i na masažu…eeee… to je život. Topla preporuka je da ne masirate prepone. Nismo se usudili… Ovo me baš opustilo, obzirom da ove godine nisam bio na bilo kakvom odmoru, tako da mu dođe nešto kao additional value cele priče.

I eto, to je ono čega sada mogu da se setim. Zaista sjajna 3 dana za mene. Aca i Vita su kao što rekoh odradili super stvar i verujem da će se o bizbuzzu puno pričati narednih dana. Očekujem da neko postavi slike, jer nisam nosio aparat pa ću ih već linkovati ovde. Iskoristio bih priliku i da se zahvalim ekipi koja mi je pravila društvo svih ovih dana: Srđan, Marko, Torbica, Vlada, Nixa, Vita, Aca, Sandra, Dragana, Boki, Dragan, Sloba, Moma, Ilija, Peca, FON i AIESEC ekipe… bez vas ne bi bilo ni približno isto…

Toliko od mene, do sledećeg bizbuzza…

update: u saobraćajnoj nesreći 29. decembra 2007. godine poginulo je troje ukućana VB, medju kojima je i Zeka iz ovog teksta. Zeko, hvala i počivaj u miru…

Juče ništa nisam pisao, ne stižem iskreno priteglo me sa svih strana i trenutno preživljavam one trenutke koji mi značajno utiču na dalji tok života. No da ne kukam, o tome kad sve prođe tema ovog posta jeste neočekivana poseta jučašnjeg dana. I to najverovatnije zahvaljujući Velikom bratu, u koji je ušao Zeka, jedan od članova Kabeze, organizacije sa kojom često putujem i sarađujem.

Poseta se od ulaska u kuću do kraja dana za neka 2 sata povećala 5 puta i to sve na jednu ključnu reč Kabeza. Zanimljivo je koliko u ljudima koji prate ovaj itekako popularan serijal, tinja taj voajerski duh koji želi da zna sve o svakome i svačemu, proširem i na Internet. Biće zanimljivo pratiti rast traffica na samom sajtu Kabeze kako bude odmicao serijal, kao i na samu popularnost organizacije. Izgleda da onaj mail o tetoviranju učesnika Velikog brata ipak ima realne osnove obzirom na snažni marketinški potencijal ovog serijala. Jedina prepreka je producentska kuća koja verovatno ovako nešto ne bi dozvolila. Videćemo, preneću
update: živo me interesuje kako je Veliki Brat uticao na Burek. Pokušaći da nahvatam Ivana da vidim jel imalo nekog ozbiljnijeg povećanja traffica na ključnu reč Burek. Stay tuned!

Ili, oko malih stvari svađamo se mi. Sigurno ste radili u nekom timu, i imali problema da sa istim ugovorite sledeći sastanak. Jedan treba da se vidi sa devojkom, drugi mora da uči, treći ide kod frizera, i nikako da se nađete na određenom vremenu i datumu. Onda ide ono čuveno, dogovorićemo se preko maila i izabere se uglavnom jako nepovoljno rešenje. Niste jedini, i to je upravo bila zvezda vodilja kreatiorima Doodle-a, još jednog evropskog startapa “vrlo kreativnog” imena, ne nešto preterano novog (recimo da postoji više od godinu dana), ali nesumnjivo korisnog.

Manija startapa je možda neke smorila, ali je i svakako donela dosta kvalitetnih i korisnih servisa. O nekima sam i već pisao tokom svoje blog karijere, poput Geni-ja i picnik-a, koji predstavljaju punokrvne web aplikacije, zahvaljujući kojima počinjete da razmišljate kako se desktop aplikacijama bliži polako kraj. Gorespomenuti Doodle se ne može pohvaliti tolikom kompleksnošću, iza celog projekta je dosa prosta ideja, ali nadasve korisna i upotrebljiva u svakodnevnom zakazivanju sastanaka i problemima koji tom prilikom nastaju.

Kako Doodle funkcioniše?

Princip je jako jednostavan, otvaranjem ankete za zakazivanje sastanka definišete vremenski opseg u kom se on može odviti i pošaljete permalink prema svima koji trebaju da posete sastanak, gledaju film ili šta već, ostavljam vama da izaberete. Svako od učesnika označi datume koji mu najviše odgovaraju, i na osnovu onog dana sa najviše OK odgovora se i organizuje sastanak. Deluje zaista banalno, ali u uslovima vremenskog deficita može prilično pomoći u uštedi istog. Da nije tako verovatno i ne bi postojala ogromna količina alata za time management i online kolaboraciju.

Igrajte se, isprobajte i iskoristite mogućnosti servisa poput ovog da više vremena posvetite sebi i svojim prijateljima. Jer, kako mi je i Marko danas potvrdio, život izvan cyber sveta zaista postoji…