All posts in Web

  • Smrt društvenih medija

    Veliku pompu pre par meseci je izazvao App.net sa idejom da su se društveni mediji pretvorili u previše šuma i da treba napraviti poseban komercijalni servis a koji bi u potpunosti rešio sve boljke svojih “besplatnih” konkurenata. Premisa koja je zasmetala svima jeste upravo finansijski momenat, u kome je ova društvena mreža pravo manjine, a ne svih kako je do sada bio slučaj. Elitizam nije najomiljenija reč kada su društveni mediji u pitanju.

    Društveni mediji kakve znamo doneli su potpuno revoluciju u načinu na koji dolazimo do informacija. Po prvi put u ljudskoj istoriji dobili smo jedno novo, potpuno decentralizovano, javno mnenje koje je u stanju da izgura i mnogo veće stvari od sređivanja parka u komšiluku. Pali su zakoni, vlasti, taman smo pomislili da smo našli lek za sve i da istina više nikada ne može biti zaustavljena.

    Pobeda autentičnog

    Bezbroj puta sam dobio pitanje na koji način da biti uspešan i popularan na Internetu. Bilo kao brend ili pojedinac. Postoji isto toliko i napisanih saveta o tome, ali retko i pravi odgovor. Jer je jednostavan, a teško opisiv – budite autentični. Društveni mediji su slavili autentičnost kao niko do sada. Umesto onih dosadnih, glasnih i nametnutih pobedili su oni autentični, koje svakog dana vidimo ispred prodavnice kako ispijaju sa društvom pivo. Kojima se svi smeju, i koje svi rado slušaju. Heroji ulice. Autentičnost je postala tražena roba u društvu u kome ima previše svega i u kome ima sve da se kupi. O autentičnosti će tek da se priča.

    Šta je sledeće?

    Letos sam sedeo sa Šararom, jednim od prvih heroja te društvene revolucije, neposredno pošto je obrisao svoj nalog na twitteru. Dilema je bila – šta je sledeće posle Twittera i Facebooka? Neviđeni entuzijazam koje su ove dve mreže proizvele u početku, nestao je onog trenutka kada je previše otišlo u mainstream. To je valjda standardni razvoj bilo koje platforme. Onog trenutka kada postane cool, svi žele biti deo iste, a nepravednu prednost dobiju oni koji su finansijski u mogućnosti da preskoče sve ono što ste gradili mesecima ili godinama. Setite se samo svih kupovina fanova i followera kada su “poznati otkrili Internet”.

    Svi šute niko da prizna

    Sa aspekta onog ko omogućava platformu ovo predstavlja i odličnu priliku za zaradu. Na koncu, i ako će vam svi reći da su oni tu da bi promenili svet, oni i dalje više žele da budu Stiv Džobs nego Mahatma Gandi. A onda dođe i smrt.

    Photo: Jack Crawford

    Smrt nastupa onda kada, zbog profita, ubijate ono što predstavlja vašu glavnu prednost. U ovom slučaju to je mogućnost da budu svi jednaki i da u takvoj poziciji nesmetano komuniciraju i emituju informacije. Nije problem u oglašavanju, niti u želji da se na neki način naplati to što koristite servis. Problem je u tome što nešto što je dvosmerno i društveno, prerasta u jednosmerno i kontrolisano. U situaciji u kojoj novac diktira ono što ćete pročitati na društvenim medijima, oni sve manje postaju društveni a sve više mediji. Oni postaju isključivo pravo manjine, gde ste vi samo publika koja između sebe može da komentariše. Ili u slučaju App.net-a samo da posmatra. To je protivno svemu onome što je društvene mreže učinilo popularnim. Nož u leđa našem autentičnom junaku.

    Paradoks besplatnog

    Međutim, davno je neko rekao. Kada je nešto besplatno, onda ste vi proizvod koji se prodaje. I jeste tako. Bilo je lepo dok je trajalo, i dok ne dođe nešto novo. A sigurno hoće, jer revolucije nas možda uvek vrate na iste probleme, ali i donesu neko novo saznanje koje nam pomogne da na kraju dana ipak budemo bolji.

  • Političari na Twitteru i generalno stanje političkog marketinga na društvenim medijima u Srbiji

    angry-twitter-bird

    Političari na Twitteru pišu o politici.

  • Tehnologija je lepa, ako znate kako da je iskoristite

    Jeftini letovi znaju i da ne budu tako jeftini kada stavite sve na papir. Odštampaj ovo, doplati ovo, idi odavde do ovde, jednostavno nakupi se i to na kraju dođe podjednako kao i normalan let. Negde pre sat i po sam shvatio da nisam odštampao kartu za let ujutru i morao sam da nađem način da je odštampam da me ne bi pre samog leta častili sa još 30+ funti troška. Nije fora ni u cifri toliko koliko u neizvesnosti, pa sam se uz pomoć Twitter družine snašao i taksijem otišao do najbliže kopirnice. Kad tamo, taksista – čovek star oko 50ak godina koristi Twitter. Pa kako da ne reagujem.

    Source: Londonist

    Sam Twitter mi ne bi toliko zapao za oko, koliko činjenica da je koristio TweetBot na svoj iPhoneu. Nešto poput Ubera u Francuskoj, taksisti ovde imaju svoju iPhone aplikaciju u slučaju da ih neko pozove na taj način. Ali tu se ne završava njihova inventivna upotreba tehnologije, razlog zašto ovaj taksista ima TweetBot je u tome što im je Twitter način da međusobno komuniciraju o gužvama u gradu i da se na taj način bolje snalaze u istom, a opet TweetBot mu omogućava da to mnogo efikasnije radi u toku vožnje u odnosu na oficijelnu aplikaciju. Tako prosto i tako logično, a opet nama toliko nepojmljivo sa obzirom na svet taksista kakvim ga mi vidimo. Istina, i kod nas postoji #bgsaobracaj, ali osim nekolicine pojedinaca ne može se reći da je doživeo masovniju upotrebu. O taksistima tek da ne pričamo.

    Kao što rekoh u naslovu, tehnologija je zaista lepa i pruža toliko načina da se dobro iskoristi. Sa pametnim telefonima, lokacijskim servisima i mobilnim internetom koji je dostupan gotovo svuda sada, rekao bih da je samo stvar lične inicijative koliko želimo pametno da je iskoristimo, a ovaj primer sa londonskim taksistima je verovatno najbolji dokaz za to.

     

  • Par saveta vezanih za Facebook aplikacije

    Dosta ljudi mi je skrenulo pažnju da ne pišem dovoljno o stvarima kojima se zaista bavim, što uglavnom i jeste istina. Razlozi zapravo ne postoje, osim možda činjenice da često nisam u prilici da budem ažuran u pisanju takvih stvari a vremenom mi iste izgube smisao. Kako god, jedna od stvari kojima sam se dosta bavio u prethodne 2 godine jesu i Facebook aplikacije, urađeno ih je nekoliko desetina i steklo se fino iskustva koje treba podeliti sa ljudima. Tim povodom, evo par stvari o kojima treba da razmišljate kada kreirate Facebook aplikaciju.

    foto: Digital trends

    1. Čuvajte se Facebook plemena - Pod Facebook plemenima podrazumevam ogroman broj organizovanih igrača Facebook nagradnih takmičenja, konkursa, kvizova i sličnih stvari. Ideja je vrlo prosta – prvi koji nađe igru je i osvaja, a ostali pomažu u tom cilju. Upoznao sam nekolicinu ovakvih likova, uglavnom radeći za Grand kafu. Gotovo je nemoguće ući im u trag, imaju 100-tine profila, koji su stariji od par meseci i imaju 100-tine prijatelja. Ili jednostavno koriste servise za lajkovanje koji postoje širom neta, pa tako među lajkerima imate i Kineze, Tajvance i ostale kosooke. Odavde sve akcije u kojima je Like sistem odabira pobednika gube smisao. Uključite žiri u odabir a lajkovi neka budu samo tu za odabir top 10 ili 20 najboljih. Za svaki slučaj i pratite što više podataka o korisniku, IP adresa može da otkrije vrlo lako ako se radi o vlasniku desetine profila.
    2. Upoznajte se sa zakonom o igrama na sreću – Zakon o igrama na sreću nalaže da se svaka akcija usmerena ka potrošačima koja ima u sebi elemente sreće ili neizvesnosti (Primer: Neko od 2000 lajkera će dobiti nagradu) moraju biti prijavljene. Broj nagradnih igara je ograničen, poslednji zakon predviđa 2 nagradne igre godišnje, a i ako nisam imao prilike da vidim novi zakon čuo sam da se sada to svodi na jednu nagradnu igru godišnje i to u trajanju od mesec dana. Za pravne savete cimajte Ptikija ili Đoleta, a za Facebook aplikacije razmislite o takmičenjima znanja, konkursima ili kvizovima, mogu se organizovati koliko god puta godišnje želite, i koliko dugo to želite.
    3. Pazite se inovativnih ideja - Svi vole inovativne ideje, i marketing menadžerima su oni jedinstvena prilika da dokažu svoju kreativnost široj javnosti. ALI! Pitanje je kako inovativnost utiče na doseg te ideje, i koliko se sa nekim inovativnim rešenjima zapravo usporava viralni rast same aplikacije, što je polazna osnova cele aktivacije. Aplikacije koje su prebrendirane, koje zahtevaju prevelika tehnička predznanja korisnika ili su jednostavno komplikovane za korišćenje (dobar deo augmented reality aplikacija) same sebi pucaju u noge, i onemogućavaju svoj brzi rast. Mislite o ovim stvarima u projektovanju.
    4. Obratite pažnju i na Facebook pravilnik – Miloje u poslednje vreme aktivno piše o važnosti praćenja Facebook pravila, i koliko isti mogu da koštaju kompaniju. Ako nepravilno pristupite promocijama na Facebooku to vas može koštati i same strane u koju ste uložili stotine pa i hiljade evra. Najbolji primer za to je Jaffa strana, koja je prošle godine izbrisana sa Facebooka iz nepoznatih okolnosti. Strane treba čuvati time što ćete raditi onako kako je dozvoljeno, a za to je najbolje da pratite Facebook promotion guidelines kao i Platform Policies. Pročitajte ih, nisu preduge, a mogu vam spasiti život. U slučaju problema možete samo da se nadate da će vam se Facebook javiti, ako niste veliki i trošite puno novca za njih gotovo da ne postojite, i onda spasa nema.

    To je to za sad, spremni ste da napravite svoju super popularnu Facebook aplikaciju. Kada pravite istu ne zaboravite da isplanirate i malo Facebook oglasa da biste pokrenuli celu priču, kao i tab na Facebook strani koji će da poziva na celu priču i može da ubrza stvari. Igrajte se, optimizujte, pobedite, a zatim i podelite te priče sa ostalima. Saveti su svima dobrodošli, ako imate još neki podelite ih u komentarima.

  • [INFOGRAFIKA ] Koji su najpopularniji Facebook brendovi u Srbiji u 2011. godini?

    U saradnji sa najvećom regionalnom agencijom specijalizovanom za društvene medije – iStudiom i lokalnom družinom koja funkcioniše iza brenda Activa, pre nekoliko meseci imali smo prilike da predstavimo SocialNumbers. U pitanju je servis koji prati domaće Facebook statistike koje se tiču korisnika ali i brendova koji su prisutni na ovoj najpopularnijoj društvenoj mreži. Nekoliko meseci kasnije, predstavljamo vam presek stanja tržišta za 2011. godinu u obliku infografike. 

    Klikni za veću sliku!

    Srbija je danas vodeća zemlja po broju korisnika u bivšoj Jugoslaviju, sa preko 3 miliona korisnika i ta brojka i dalje nezadrživo raste. I ako je vrlo upitno koliko je ta brojka i realna, obzirom na veliki broj lažnih profila, činjenica je da je Facebook danas u Srbiji sinonim za Internet većini njegovih korisnika.

    Po broju fanova, očekivano prednjači Novak Đoković, kao danas najaktuelniji srpski brend na svetskom nivou. Novak sjajno vodi svoju stranu, ali i Twitter profil, a odmah iza njega je još jedna teniserka Ana Ivanović. Od brendova koji su aktuelni na regionalnom nivou najpopularniji je FK Crvena Zvezda, a odmah za njim ide sajt Ma Nemoj?! (vrlo čudna brojka) ali i Vukajlija koja za veliki deo svoje posećenosti i popularnosti može da se zahvali Facebooku. Među medijima, neprikosnoven je Blic, koji je ujedno i najposećeniji srpski portal.

    Za razliku od pregleda hrvatske scene, u Srbiji je zastupljeno mnogo manje agencija i strana, pa vas ovom prilikom pozivam da se pridružite i prijavite vaše strane na Social Numbers. Tako ćemo imati potpuniju sliku o tržištu i ovu trku učiniti mnogo zanimljivijom. Infografiku možete slobodno preuzeti u ovom obliku i integrisati na svoj sajt ili blog.

  • Zašto iOS pre nego Android?

    Capture-d’écran-2011-11-25-à-17.40.21

    Jedna od tema koja se dosta spominjala na LeWebu (izveštaj: dan 1, dan 2, dan 3) jeste i prednost koja se daje razvoju za iOS uređaje (iPhone i iPad) u odnosu na Android koji predstavlja zastupljeniju platformu. Uhvatio sam par crtica pa bi ih podelio ovde sa vama, ukoliko se budete odlučivali da pravite neku od aplikacija za globalno tržište.

    Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji – LeWeb omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge

    Razlike u korisnicima

    Android više nije privilegija već svako danas može imati jedan. Android telefone danas imate za dinar (Huawei i sl), i pokrivaju najrazličitije korisnike, od onih hardkor (kao što je PećkoPivo recimo :)) koji će sve isprobati, skinuti, rutovati, pronaći bagove do onih kojima je super da imaju telefon sa ekranom osetljivim na dodir, ok kamericom i mogućnošću da imaju internet na istom. Odavde i brojke korisnika na Android platformi znaju da zavaraju. Koliko od tih nekoliko stotina miliona zapravo želi i zna da instalira vašu aplikaciju.

    Sa druge strane iOS korisnici su uglavnom više profilisani i naviknuti na filozofiju aplikacija. Sama cena uređaja je filter za sebe i znači i da su spremniji da potroše novac na nešto što će im doneti konkretnu vrednost. Odavde i mogućnost lakše monetizacije onog što uradite kroz AppStore nego kroz Android Market.

    Mogućnosti naplate

    Android i dalje nije razvio dobar i lak način developerima da naplate svoj rad a da to nije kroz korišćenje oglasa u aplikacijama koji je često nepodnošljiv i odbija korisnike od aplikacija. Manje je korisnika koji kupuju i stiče se generalni utisak da je Android Market jedna nepregledna gomila svega.

    Razvojno okruženje

    U primeru aplikacije Path recimo, Dave Morin je objasnio koliko je određene interaktivne delove interfejsa značajno teže uraditi za Android nego za iOS kako ne postoje predefinisane stvari razvijene u samom sistemu. Dokumentacija nije kompletna ili je nepostojeća, a različita razvojna okruženja ali i različiti sistemi i uređaji kojima se morate prilagoditi čine razvoj značajno težim nego što je to slučaj sa iPhoneom recimo.

    Brojke idu iOSu u prilog

    • Korisnici iOS-a su aktivniji: 55% pristupa internetu koji nisu sa računara su sa iOS uređaja, dok je 31% sa Androida. Comscore, Avgust 2011.
    • 500.000 iOS aplikacija naspram 250.000 Androidovih
    • iOS korisnici downloaduju duplo više aplikacija od Androidovih, i ako na kraju Android ima 50% više downloada. Podatak ide u prilog činjenici o aktivnosti korisnika na obe platforme.
    • 65-70 procenata aplikacija koje se preuzmu sa Android Marketa su besplatne, dok je kod iOS-a ta brojka svega 30%

    Za HTML5 pak je još uvek rano

    Još jedan od zaključaka razvoja za obe platforme jeste da opisane probleme još neko vreme nećemo moći da rešimo multiplatformskim HTML-om 5. Razlog je što je sam jezik još uvek u fazi razvoja i stvari koje biste mnogo lakše uradili u Flashu za Web, ili Javi/Objective C-u za pametne telefone nije tako moguće uraditi na HTMLu 5. Najbolji primer za to je zvuk, ali svejedno jezik je na dobrom putu. Pogledajte predavanje Jensa iz Wooga-e koji detaljnije objašnjava ovu problematiku.

    Nije sve tako crno belo

    Android filozofija je znatno drugačija od iOS-a i oslanja se više na agilnu metodu nego što je to slučaj kod Apple-a generalno. Sistem se razvija i postajaće sve bolji kako vreme bude odmicalo, a i činjenica je da recimo iOS nije svuda zastupljen, kao što je recimo kod nas slučaj. Android razvoj, i ako na trenutke komplikovan posle određene faze privikavanja na razvojno okruženje, koje jeste duže i komplikovanije, postaje značajno lakši.

    Ne zaboravite i da je za iOS razvoj preporučeno imati Apple računar, XCode i developersku licencu (koja je 100 dolara ako se ne varam) te je početak znatno sporiji nego što je to slučaj kod Androida, a i aplikacija vam vrlo lako može biti odbijena.

    Dok neki vide problem u razvoju za Android, nije loše da vidite priliku. Broj kvalitetnih aplikacija na iOSu je znatno veći i ako želite da vas uoče verovatno će biti znatno lakše da se to desi na Androidu, a i verujem da je Java znatno bliža većini nego Objective C. Zato tastature u ruke i na posao, i bacite link ka vašoj aplikaciji u komentarima, rado ću ispromovisati sve zanimljive ideje!

  • Startup Bus

    Screen shot 2011-12-11 at 3.05.04 AM

    Jedna od ideja koje su me oduševile, a tiču se startap kompanija jeste Startup Bus. Ove godine po prvi put u Evropi, krenuo je iz Amsterdama i prešao 2700 kilometara pre nego što je 25 ljudi, okupljenih u 5 timova imalo priliku da predstavi svoje ideje na Mini SeedCampu koji se održavao dan pre LeWeba takođe u Parizu.

    Od početne ideje do realizacije, prošli su i kroz tri velika evropska startup centra (Kopenhagen, Berlin i Cirih) gde su ih dočekali lokalni preduzetnici i zajedno diskutovali o idejama i realizaciji. Na ovaj način novooformljeni timovi imali su priliku da za samo tri dana, uz puno rada i malo spavanja, dobiju dovoljno povratnih infomacija da imaju poprilično zaokružen proizvod na samoj prezentaciji u Parizu.

    Da ne dužim previše, pogledajte video u kome smo Darko i ja intervjuisali Arnea Hulstajna, jednog od organizatora evropskog Startup Busa u kome možete da čujete sve informacije o projektu. Iskreno se nadam da će se ova inicijativa sledeće godine proširiti i na ovaj deo Evrope, što će ujedno povećati i našu delegaciju na ovoj zaista sjajnoj konferenciji.

    Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge.

  • Kreće novi Twitter sa radom

    Kako najavljuje Twitter na svom zvaničnom blogu uskoro bi trebao svima da bude objavljen novi dizajn Twitter naloga, znatno izmenjen u odnosu na trenutno postojeću verziju. Kao najznačajnija izmena predstavljene su strane za brendove koje će u velikoj meri izmeniti način na koji se kompanije predstavljaju na ovoj društvenoj mreži. Za sada su i jedna i druga novina dostupne samo ograničenom broju korisnika, dok su za pametne telefone dostupne aplikacije na AppStore-u i Android Marketu.

     

  • Vreme je za Startup Standup

    Pričao sam o tome da želim da budem deo svih onih dešavanja koji će promovisati startup kulturu i motivisati mlade ljude u ideji da pokrenu svoje globalne projekte i tako zajedno rekreiraju domaću ekonomiju. Jedno takvo dešavanje desiće se već u ovu subotu, pod palicom SEEICT ekipe – Startup Standup!

    Startup Standup je jednodnevno dešavanje koje okuplja 5 regionalnih timova koji će predstaviti svoje ideje pred žirijem i publikom u Kulturnom centru Vuk Karadžić (poznat još i kao Teatar Kult). U pauzi između predstavljanja imaćemo priliku i da čujemo i Venture Capital stranu priče – na koji način funkcionišu fondovi, kako dobiti investiciju i na šta treba obratiti pažnju. O ovim temama pričaće Jure Mikuž iz RSG kapitala (Venture capital fond koji je uložio u ShoutEm) i Oliver Hole iz Speedinvesta koji svoj fokus polako prebacuje na ovaj region za šta je i odvojeno čak 10 miliona dolara, spremnih da odu najboljim timovima i idejama. Nema sumnje da će biti zanimljivo!

    Specijalno za EG čitaoce

    Imamo i poseban popust! Prilikom kupovine unesite kod “eniaccasti” i čeka vas debeli popust. Broj kupona za realizaciju je naravno ograničen, pa ne bi bilo loše za požurite. I vidimo se tamo!

  • Iz Rumunije s ljubavlju

    Carlos

    Krenuo je drugi dan How To Weba, i red je da ispravimo malu Twitter grešku sa lokacijom i kažemo da ljubav ipak dolazi iz Rumunije. Retkost je videti dešavanja na kome su ljudi ovoliko pažljivi oko gostiju i predavača kao ovde. Svi iz organizacije trude se da vam nijednog trenutka ništa ne fali, a to ide do detalja da će vam praviti društvo dok čekate lift. Da ne dužim o tome previše, generalni je utisak da je ovo jedna od najbolje organizovanih konferencija na kojoj sam bio do sada.

    Dan je krenuo sa Karlosom iz SeedCampa, kog smo imali prilike da upoznamo već na Mini Seedcamp dešavanju u Ljubljani. Generalni utisak cele Seedcamp ekipe jeste da zaista daju sve od sebe da probude evropsko tržište i ovdašnju startap kulturu. Kao neko ko trećinu svojih investicija daje u ovaj deo Evrope, ali i neko ko je imao priliku da bude deo domaćeg How To Web-a, njihov značaj nije ništa manji ni za naše tržište. Karlosovo predavanje bilo je posvećeno opisu samog Seedcampa i startapa u koje investiraju, nekim od dosadašnjih investicija poput Lookk-a i osiječkog Farmeron-a ali i pojašnjavanju samog termina akceleratora. Akceleratori su pored investicije zaduženi da pruže određene kontakte i edukaciju samim startapima i tako ubrzaju proces (odakle i ime) njihovog razvoja i nalaženja daljih investicija. U dosta korisnom predavanju izlaže i koje su ideje u koje su investirali:

    1. Demokratizacija postojećih servisa: bankarske usluge, razmena novca, poređenje cena, agencije za nekretnine…
    2. Pojednostavljenje postojećih i povezivanje više servisa u jedan – servisi poput Rapportive, Vox.io..
    Kao neke od pravaca u kojima trebate da razmišljate ako želite da pokrenete servis ističe sledeće pravce razmišljanja:
    • Koji servisi koje koristite nisu dovoljno efikasni i mislite da mogu da se upotrebe
    • Koji su to procesi koji mogu da se urade na jednostavniji način
    • Koje servise biste voleli da vidite integrisane da biste dobili bogatije iskustvo
    Sve u svemu jedno odlično predavanje, i nadam se da ćemo imati priliku da ga uskoro gledamo na nekom od dešavanja i u Beogradu.

    Mark Randal – Rešenja postoje

    Predavanje ovog simpatičnog čikice se čekalo od prvog dana, i ako nisam baš imao predstavu “u čemu je fora”. Ispostaviće se da je u pitanju jedno od onih motivacionih predavanja koje svi volimo na konferencijama. Mark je, koristeći svoje iskustvo, pričao o onome zbog čega smo došli ovde – startap kulturi i potrebi da se razvije ozbiljan ekosistem kako bismo gurali ekonomiju napred. Startapima savetuje da se više kreću i upoznaju ljude i da se ne brinu toliko da će im neko ukrasti ideju, već da je konkretno preispituju ne bi li došli do pravog rešenja. Ako ideja ne obećava, važno je da to što ranije otkrijemo kako bismo mogli da nastavimo dalje pravim putem.

    Eric Wahlforss – SoundCloud

    Radni naslov predavanja bio je – put od 0 do stotine aplikacija i miliona korisnika najavio je da će biti više priče o samoj SoundCloud platformi i načinu na koji je  ona uticala da servis, koji danas ima 5 miliona korisnika raste. Izgradnja API-ja zaista može napraviti prekretnicu kada je u pitanju rast i ispravljanje grešaka koje postoje u sistemu. Bitno je i koristiti isto od samog početka i za razvoj internih stvari kako biste mogli da dovedete isti na što viši nivo i omogućite korisnicima da ga sa lakoćom koriste. U daljem širenju platforme pažnju treba posvetiti i samoj dokumentaciji, kako bi omogućili što većem broju da koristi API – sadržan puno primera i korišćenje jednostavnog jezika. Okačena je i prezentacija online, pogledajte ovde.

    Posle lika iz SoundClouda usledilo je predavanje o Prezi.com servisu, koji i sam volim da koristim s vremena na vreme, jer ima nešto drugačiji pristup izradi prezentacija. Nažalost, predavač je toliko usporen i dosadan da ni na koji način ne odslikava kompaniju koju predstavlja. Osim činjenice da imaju 5 miliona korisnika i da su kao takvi druga najbrže rastuća kompanija u CEE regionu niste mogli mnogo toga pametnog da čujete… Sledi panel pa ručak, vreme je za malu pauzu.

    Drugi deo dana

    Počinje sa predavanjem Maks Niderhofera, osnivača Qwerly-a o društvenom identitetu i problemu koji je posle dugo godina rešen Facebook connectom. OpenID i slični sistemi brze registracije i logovanja na sajtove nisu imali dovoljno veliku motivaciju za same sajtove da budu implementirani. Formiranje sopstvenog social grapha omogućava svakom sajtu građenje znatno bogatije baze korisnika nego ikada, što nije bio slučaj sa pređašnjim rešenjima. Ostaje dilema privatnosti i korišćenja tih podataka za komercijalne usluge, ali to je nešto čime ćemo se svakako baviti narednih nekoliko godina.

    Lepo je na dešavanju ove veličine i značaja konačno imamo i lokalnog predstavnika. Pretpostavljate već sa slike da je to Branko, predstavnik Nordeusa i najigranije sportske igrice na svetu – Top Eleven-a. Uz dosta sveobuhvatno predavanje sastavljeno u prvom delu od prezentacije koju smo imali vremena i da čujemo na Gejmifikaciji, saznali smo na koji način funkcioniše integracija sa samim Facebookom, koji su pokazatelji uspešnosti i kako monetizovati celu priču. Zabavno i informativno, koliko to može da kaže neko ko nije baš najobjektivniji poput mene :)

    Dan se završava proglašenjem pobednika Startap takmičenja i blokom predavanja o evropskim startap inkubatorima. Pobednici su iz Mađarske, EasyLing, mreža prevodilaca zajedno udruženi na poslovima prevođenja sajtova. Sledi dosta kratko predavanje Džona Bredforda iz Springborda, o prvoj fazi razvoja startapa i značaju tima za isti uz ključnu poruku – Ako niste umorni tokom izrade svog startapa, onda verovatno nešto ne radite kako treba. Ili vam manjka predanosti.

    This is the end

    Panel o inkubatorima zatvara i ovo jako uspešno dešavanje. I ako iscrpljeni poprilično od slušanja i praćenja svega što se desilo ova dva dana ne mogu reći da nisam zadovoljan viđenim. Konferencija je zaista dobro struktuirana i organizacija je bila svakog trenutka na visokom nivou. Ako bih tražio mane, verovatno bi bile upućene panelima koji su uključivali previše ljudi. 4 ili 5 osoba i moderator je zaista previše za bilo kakvu temu, poruke koje se iznose izgube vremenom poentu i niste najsigurniji šta ste poneli iz čele priče.

    Generalni zaključak je da su Rumuni na dobrom putu. Ovo JESTE jako dobra konferencija, i detalji oko kojih se oni staraju, kao i aktivnost same scene govore da od njih imamo jako puno toga da naučimo. Ovde je došao krem evropske investicijske scene, kao i neki od najzanimljivijih evropskih startapa danas. Lepo je videti tako nešto na jednom mestu u regionu i pravo je osveženje na ono što sam viđao u poslednje vreme. Istina je da Bukurešt i nije toliko blizu koliko sam očekivao – 10ak sati vožnje busom učiniće da predstojeći vikend provedem u krevetu, ali kao što rekoh – vredelo je i to je jedino što zapravo bitno.