Buraz mi stalno nešto petlja sa kolima, uvezi, izvezi, prodaj, kupi, to mu je i hobi i posao i nešto čime se svakodnevno zaluđuje. S tim u vezi moji odlasci kući se delom svode i na zajedničko kačenje oglasa trenutnog voznog asortimana te sam imao priliku da se upoznam sa top naslovima kada su autooglasnici u pitanju. U principu nema tu previše filozofije, ovaj model, ima felne itd, sve se svodi na manje više iste podatke koji se kopiraju od sajta do sajta. Međutim ima onih koji agilnije gledaju na promene na tržištu i jedan od sajtova me zaista oduševio jednom sitnom, ali zaista bitnom promenom.

Negde na ovoj slici iznad videćete padajući meni sa naslovom Englez. Onima koji ne žive u Srbiji, ovo bi verovatno bio Easter Egg ili nešto slično, ali to zaista nema nikakve veze sa tim. Razlog leži u činjenici da se u našoj zemlji, legalno ili ne (a pre će biti ovo drugo) u poslednje vreme pojavio se ogroman broj vozila sa volanom sa desne strane, karakterističnim za Veliku Britaniju, i njihovu večitu težnju da budu posebni tako što će voziti suprotnom stranom za razliku od celog sveta.

Sviđalo se nama ovo ili ne, činjenica je da je broj ovih automobila na tržištu u porastu i samim tim kao oglasnik koji se bavi samo automobilima, neophodno je bilo pokriti i ovu osobinu. Da je u pitanju horizontalni oglasnik, koji pored automobila pokriva sve od igle do lokomotive pitanje je da li bi vlasnik mogao sebi da omogući ovoliku prilagodljivost. Cool je biti veliki, pokrivati sve opcije i imati monopol, ali imajte na umu da neko mali ima mogućnost da radi mnogo brže i prilagođenije tržištu od vas. Proći će valjda vreme kada će svi svoje oglase postavljati na Blic i B92 i tražiti priliku da se efikasnije oglašavaju, tražeći relevatnije izvore za njihovu ciljnu publiku. To je prilika da nađete svoju nišu i gurate je godinu dve, a rezultata će sigurno biti.

Dodao bih još i ovo - niše se ne odnose samo na biznis (ili web biznis u našem slučaju), one su način života. Ako se kladite igrajte samo NBA, kockate usavršite se za Texas Hold’Em, jurite ribe neka to budu one koje se kreću u sličnim krugovima kao vi, bićete brži na promene u društvu i pohvataćete fore a time veća je i verovatnoća da ćete uspeti.

Napomena: Nisam spomenuo sajt sa slike, u pitanju je mojauto.rs

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Obzirom da sam indirektno prozvan maskotom “srpske burazer ekonomije” u hitičnom “nepravda” postu od strane Blogowskog o sveopštoj krađi u Srbiji, dužan sam da svima onima koji se nisu ozbiljnije bavili Internetom u našoj zemlji pojasnim neke stvari za poslovanje u ovoj sferi, i uslove u kojima se ista nalazi.

1 - U Srbiji nema dovoljno ljudi koji su u stanju da proizvedu kvalitetan sadržaj

Koliko u Srbiji ima kvalitetnih blogera? Koliko je to procentualno u odnosu na ukupni broj blogova? Jako malo. Kvalitetnog sadržaja gotovo da nema, broj blogova možda raste, ali se dobar deo njih svodi na bezidejno imitiranje svetskih blogova i kojekakvih trendova, koji ubijaju individualnost kao ključno svojstvo blogova. Ako u Srbiji želite da pokrenete content based sajt, verujem da će vam upravo zapeti content.

2 - Vrednost originalnog sadržaja nije proporcionalna nivou razvoja tržišta oglašavanja

Dakle spali smo na par ljudi, pokrenuli smo svoj sajt i želimo da on svakodnevno ima nekolicinu novih tekstova.  Odmah ću vas ovde zaustaviti i reći da, ako niste vi lično kreator sadržaja, teško da ćete iste moći da priuštite. Sadržaj je jako skup, pogotovu onaj unikatan i kvalitetan. Većina domaćih popularnih sajtova sadržaj “pribavlja” iz nekoliko kanala: novinske agencije (Beta, Tanjug), saopštenja za javnost, originalni sadržaj i preuzimanje. Ako niste medijska kuća koja stvara sadržaje za plasman u više kanala (TV, print, web) vrlo teško ćete uspevati da obezbedite veliku količinu originalnih sadržaja bez velikog budžeta. Obzirom da se tržište oglašavanja svodi uglavnom na display oglase, trenutna prosečna vrednost CPM (cost per mille) naprosto ne može da pokrije te troškove, i to ukoliko ste srećni da imate oglašivače. S tim u vezi, web sekcije velikih magazina se uglavnom pojavljuju kao produžena ruka istih, ne toliko profitabilna, ali svakako investicija za budućnost. Popularnih sajtova koji obiluju originalnim sadržajem, a da iza istih ne stoji neka jaka medijska grupacija ili pojedinac gotovo da nema na našem tržištu.

3 - Parola: Snađi se!

Tehnički, ako bismo bili svi fer i pošteni, i tekstove ne bismo preuzimali sa drugih sajtova/medija, content based sajtovi u Srbiji takoreći ne bi postojali. Imali bismo velike sajtove sa jedne i blogere (pišemo kad stignemo) sa druge. Međutim, preuzimanja tekstova sa drugih sajtova, da li stranih ili domaći, uz kojekakve fer i nefer metode predstavljaju ništa drugo do most između ova dva. Ne podržavam krađu, sam kada sam pokraden osećam se vrlo besno, ali suština je da je celo naše informaciono društvo bazirano na nekoj vrsti ilegalnog vlasništva. Furaju se nelegalni Windowsi, kradu se slike sa drugih sajtova, preuzimaju se nepotpisani tekstovi. Digitalna imovina u Srbiji se još uvek ne percipira kao nečije vlasništvo, ili makar ne u tolikoj meri kao materijalna. Ali, ako i neko ukrade neku imovinu sa ciljem edukacije, ne mogu da kažem da je postupio ispravno, ali definitivno ispravnije nego u klasičnoj krađi. Najbolji dokaz za to su nam Microsoftove MSDNAA licence koje omogućavaju besplatan softver svima onima koji isti koriste za edukaciju. A našem tržištu složićete se, itekako treba edukacije! Economy.rs jeste pogrešio što nije potpisivao tekstove, to je minimum poštovanja prema autorima koji rade, ali po meni celokupna prozivka koja je došla na pozivitnu reakciju vlasnika sajta, trebala je da se završi na tome.

4 - U biznisu vrediš onoliko koliko vrede tvoji kontakti

Poslednja stavka oko koje se duže vreme prepirem sa Peđom jeste moja “odluka o nenapadanju” ljudi sa domaćeg weba. Daleko od toga da je meni cilj da se ližem sa svima, ili da mislim da su svi u pravu, ali definitivno imam prečeg posla od ispravljanja krivih Drina na domaćem webu. Ali to je verovatno osobina većine ljudi odavde, pre će popljuvati nekog drugog, naći manu u njegovom radu, pristupu, dizajnu, seksualnom opredeljenju, oblačenju nego pogledati u svoju “avliju” i pokušati da promeni nešto. Na kraju krajeva, ljudi koje poznajete dobrim delom formiraju vašu poziciju na tržištu, što je vaš circle of trust uticajniji, to ste i vi više na ceni. To što na srpskom webu ima 100 ljudi, pa imate priliku i sve lično da ih poznajete je nešto drugo, a ne burazer ekonomija.

Malo kasnim, ali stisle obaveze sa svih strana, no nije ni zgoreg malo produziti euforiju :). Pobednici naseg malog #Etarget kuponi takmicenja su:

Jovan Petrovic - 42 komentara i 33 likea
Jovan Batalo - 14 komentara i 12 likeova
Maja Vasic - 3 likea
Prokka - 2 like
Krsto Arsenijevic - 2 like

Zahvaljujem se i ostalima koji su ucestvovali ( Angelina Radulovic, Danijela Milovanovic, Aleksandar Pokrajac ) očito je kasnije objavljivanje konkursa u odnosu na Dedu i Gorana uslovilo da interesovanje bude nesto manje, a tu su i godisnji odmori. Kako god, fino smo se zabavili, i hvala Etargetu na ovom divnom poklonu za blogere, nadajmo se da će se i ostali setiti da na ovaj način animiraju našu blogosferu.

Pobednici će biti kontaktirani za dostavljanje ID-a u Etarget sistemu kako bi im bio prosleđen iznos kupona.

Već neko vreme se na DPTu vodi diskusija o tome da li je, i kako moguće živeti od web sadržaja u Srbiji, gde se u šarolikoj diskusiji sve svoji da beznadežno klimanje glavom i nadu u novu budućnost. Razlog je jednostavan, kvalitetan web sadržaj se ne ceni onako kako bi to trebalo.

Kada je Peca uspeo da napravi zaista impozantan rast sa Vesti.rs mnogi su pomislili da je Srbija postala prva zemlja na svetu koja je izmislila perpetuum mobile, jednostavni mehanizam koji će nam gotovo ni uz kakav rad/trud, obezbeđivati veliku posetu, time i određene prihode. Ubrzo, potom Srbija je dobila novu fazu news-agregator-manija koja je uspešno zamenila prethodne velike dve sajtovi-za-poslove-manija i društvene-mreže-manija koje smo jedva čekali da se završe. I dok su prethodne dve bile koliko toliko legitimne u smislu da nisu narušavale vaš autorski rad, ova puca pravo u čelo svih onih koji se bave autorskim radom.

Otkud parazitiranje

Kao neko ko kreira sadržaje na svom, ali i na više drugih sajtova, prilično sam svestan činjenice koliko mi je vremena/truda potrebno da bih napisao jedan tekst, od ideje preko pripreme do same realizacije. Ok, mene neko kad pokrade pa i da preživim, ako me linkuje biću srećan. No, u slučaju profesionalnih novinara dodajte i činjenicu da su ti tekstovi glavni izvor njihovih prihoda, a zaista Vam nije svejedno kada vidite vaš tekst na 20 sajtova a pritom samo jedan subjekat je platio za isti.

Autorska prava se u Srbiji jednostavno ne poštuju i to je glavni razlog nemogućnosti zarade od sadržaja. Dok je filozofije, na Internetu je sve besplatno, teško da će se i to promeniti, a made-for-adsense sajtova će biti sve više i više sa Vašim sadržajima, i Vašim autorskim delima. News agregatori su naravno na čelu kolone.

Kako to sve funkcioniše

Agregatori vesti su ništa drugo do voli-nas-google sajtovi, napravljeni više za pretraživače nego za realne korisnike, koji koriste Vaše SEO brljotine da navuku posetu na svoju vodenicu. Ako Vas interesuje on site SEO slobodno se ugledajte na njih i nećete pogrešiti, većina ljudi koji rade ove sajtove su vrhunski SEO eksperti, i znanje u ovoj oblasti odvaja uspešne od neuspešnih news agregatora.

Fair deal

Ipak, u slučaju pojedinih domaćih sajtova poput Naslova i Vesti ovo i nije tako loše. Ovi sajtovi nisu samo botovi za Google već svojevrsni servisi za korisnike Interneta, i daju realnim korisnicima određenu vrednost, filtrirajući za njih sadržaj i pružajući im određene servise koje ne možemo naći baš svuda. Posebnu ulogu ima filtriranje, jer pre ili kasnije shvatite da većina sajtova mahom objavljuje agencijske vesti i malo svojih, te tako možemo na većini sajtova čitati identične vesti. I dodatno imaju politiku prenošenja delimičnih tekstova što koliko toliko brani prava autora, a sa druge strane generišu veliku broj poseta matičnim sajtovima i kreira se svojevrsna WIN WIN situacija.

Not so fair aka baca mi se pegla deal

Neću Vas lagati, razlog ovog teksta nastao je zbog jednog sajta - lepoizdravo.com (ne dam ni nofollow link iz principa) koji je recimo 5 sajt od istog autora (ko god to bio) koji brutalno prenosi kompletne tekstove sa sajtova, uz minimalni link na kraju samog teksta. Lik je napravio čitavu farmu sajtova (svevesti.com, decorreport.com, globalfashioreport.com, svetestrade.com) i svi slede istu filozofiju, kradi koliko možeš, autore kuliraj. Plus, svaka sličnost lepoizdravo.com sa Lepotom i zdravljem nije slučajna.

I tako, kukaćemo još koju godinu što na domaćem Internetu nema ‘leba, a pritom ovakve stvari niko neće sankcionisati. Ne kažem da sve treba biti podvedeno pod surovi zakon o autorskom pravu, ali makar neka osnovna kultura mora postojati. Makar e-mail sa pitanjem o preuzimanju tekstova, ne oduzima puno vremena, a opet mnogo bolje deluje na samu saradnju.

Na eTrgovini sam verovatno jedini bio bez vizit karti, sjajnog malog parčeta papira koje služi da Vam neko zapamti kontakt. Umesto istog, furao sam novi domen, www.nebojsa.tel koji bi trebao da zameni ulogu ovog parčeta papira. Većina njih je bila blago začuđena kada sam im saopštavao ovaj način borbe protiv seče šuma, ali pravi razlog nabavke .tel domena je nešto drugačiji :)

Svratio sam do ekipe iz CRI-ja na kafu i prepričavanje doživljaja iz Albanije, i Valex mi saopšti da je plasiran novi TLD, .tel koji funkcioniše bez hostinga, kao virtuelni adresar sa osnovnim podacima o vlasniku koji se unose kroz sistem. I ajd kao da pogledam i to čudo, odem na sajt TelNica i naletim na ovu reklamu. Priznajem, odavno me nijedna reklama nije na keca kupila kao ova, izmanipulisan sam ali ne žalim zbog toga :) Pogledajte…

Sledeći korak bilo je ništa drugo do kupovina www.nebojsa.tel tako da ubuduće sve moje kontakt podatke možete naći tamo.

PS. Inače mislim da su domeni jedna od gorih zaraza koja vas može snaći kad imate karticu kojom se plaća preko neta. Jeftini su ali vrlo lako vrag odnese šalu pa kad dođe renewal držite se za glavu :)

Pisao sam već o prošlom white paperu Etargeta, a juče mi je Jeca javila da je stigao i drugi vezan za ključne trendove u oglašavanju u 2009. godini.  

I ako nisam siguran da su ovi white paperi inspirisani Draganovim postom, svakako moram da primetim da je posle istog, na domaćem webu objavljena nekolicina dosta kvalitetnih white papera bilo u formi skripte ili saveta poput ovih koje radi ETarget. 

Razlog stavljanja Etargetovog white papera, a ne nekog drugog je zanimljiv nastup ove kompanije na domaćem tržištu, što i ne čudi obzirom da imaju iskustva sa okolnim zemljama. Obzirom da se poslovanje kompanija koje se bave pružanjem PPC rešenja bazira uglavnom na long tail filozofiji koju opet karakteriše mogućnost da se manji igrači, poput vulkanizera u Markovom tekstu koji sam gore linkovao, mogu oglašavati za pristupačne svote novca. Vulkanizer u ovom slučaju je ništa drugo do metafora za gomile malih preduzetnika koji bi svoje ograničene budžete za marketing da što pametnije ulože i ispostaviće se da su im PPC rešenja najbolja za to.

Sve ovo zvuči bajno sjajno ali kod nas je još uvek poznavanje ovih koncepata na dosta niskom nivou, ok za Internet se čulo, i priča se da je moguće oglašavati se za ne toliko puno novca, u najboljem slučaju im je klinac i stavio reklamu na Facebook. Nažalost edukacijа/interesovanje medju krajnim korisnicima gotovo da ne postoji te su ovakvi primeri edukovanja svojih korisnika zaista osvežavajući za domaće tržište. Geekovi možda neće saznati ništa novo, ali za običnog korisnika tekstovi poput onog o političkom marketingu na Internetu verovatno mogu dodati par poena kredibilnosti Interneta kao medija. Koliko god ga mi voleli, Internet je još uvek mnogima nepoznanica i blago elitistički servis, i neme u narodu taj eksluzivitet koji imaju TV pa čak i radio. I ako visim na Internetu ceo život tek onog trenutka kad sam se pojavio na televiziji keva je shvatila da nešto radim pored fakulteta, do tada je sve bilo igranje. 

Naravoučenije cele ove priče bi trebao da bude značaj edukacije. Imamo 35,6% korisnika Interneta po poslednjem istraživanju i ne bi trebali da kukamo stalno kako smo nerazvijeni i kako niko ne koristi Internet. Nije tačno to je skoro 2 miliona ljudi, uglavnom sa primanjima iznad proseka koji bi možda i nešto probali da rade na Internetu ali ne znaju kako. Umesto da ujedate ruku koja vas hrani, posvetite se više edukaciji, bilo da su to white paperi, blog, webinari ili nešto treće, korisnici će to znati da cene moć word of mouth marketinga zasigurno znati da nagradi.

Jedan od trejdmarkova FONa su svakako redovi, gde pod nadzorom surovog Rajka, čekate i gledate u sat moleći boga da vas eho usled snažnog zatvaranja šaltera u tačno 13:00 ne slisti sa lica zemlje, ili kojim slučajem ista ta tetkica ne vrati usled nedostatka papirologije.

Naravno da ne bi bilo da samo pljujem svoj fakultet, on je bio samo primer iz svakodnevnog života gde se susrećemo sa šalter situacijom, tako uobičajenom za formalne institucije. Naravno, klasičan hack za ovakvo ponašanje se u Srbiji ogledao hvatanjima pod ruku, kojekakvim tutkanjima, od boksa Malbora, preko viskija do pršute, posvećivanja 13te plate doktorima, šalterušama, službenicima u odeljenjima za izdavanje podsticajnih kredita, ili čega već, te ne čudi da jedini sport u kom smo uspešni u kontinuitetu jeste korupcija. 

Internet, kao demokratski medij, inicijativa spolja, kad ona iznutra ne funckioniše, makar u normalnim državama, razvojem elektronske uprave se dosta trudio da većinu ovih aktivnosti podvede svede na one-click-away ali kako se i naša informatička pismenost može podvesti pod gornju kategoriju sportova, kao zemlja nismo baš best case practise za elektronsku upravu, te je domaća Internet ekipa, rešila da ovaj proces okrene naopačke i približi svu onu papirologiju i procese oko iste ljudima koliko je to moguće. Dobili smo formular.rs.

No kako ovi projekti isključivo zavise od gradjana (sadržaj se generiše isključivo dobrom voljom korisnika - user generated), uvek je potrebno animirati na neki način mase i privući ih dobrom pričom da se potrude i doprinesu zajednici. Kako drugačije nego nagradnim konkursom pod vrlo simboličnim imenom - Urgencija.

Moram priznati da se odavno nisam oduševio konceptom nagradne igre do ove. Urgencija vrlo vešto podsmeva sve one kojima ovaj servis najmanje ide u prilog, okosnice reprezentacije u korupciji, ljubitelje šarenih kesa, i kupce viskija na veliko. Pobednici takmičenja, oni koji budu najviše doprineli sajtu formular.rs u narednih mesec dana (poslednji dan konkursa 15. januar) dobiće više nego simbolične nagrade u bukvalnom značenju te reči:

1. mesto: flaša viskija (0.75l) + čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
2. mesto: čokolada sa lešnikom (300gr) + kafa (200gr)
3. mesto: kafa (200gr)

Dakle prvo mesto je u rangu recimo, sredjivanja potvrde o prosečnoj plati, neophodne svim studentima koji konkurišu za dom, gde vrlo često imate prosečne plate manje od 1000 din, što nama ovde ne treba, jer se borimo protiv toga. 

Ono što stalno ponavljam jesu principi zajednice, dajte malo da biste dobili mnogo, nikad ne znate šta će vam biti potrebno sutradan, da li prijava boravka vašeg druga iz inostranstva, ili duplikat vozačke dozvole,  a vaših 5 minuta može nekome mnogo da znači, kao što su vama značili nečih tuđih 5. 

Za kraj da spomenem da je svečana dodela nagrada 23. januara, u galeriji o3one u 12h i još jednom da pohvalim organizatore. Nekako se od svih tih biznis modela pogubimo i zaboravimo na sopstvene potrebe, tako da svima njima skidam kapu na energiji da ovo pokrenu!

Pesma koja se savršeno uklapa u ideju - Kanye West - Roses

If Magic Johnson got a cure for A.I.D.S.
And all the broke muthafuckers past away
You tellin me if my grandma was in the N.B.A.
Right now she’d be ok?

Teško je ne primetiti ogroman broj sajtova u poslednje vreme koji se bave tematikom nove godine. Sistemom vatre i dima i činjenicom da je sajt napraviti lakše nego ikada, dobili smo masovnu produkciju sajtova koji pokrivaju ovu nišu, pa da bih dobio kompletniju sliku popričao sam sa jednim od osnivača prvog sajta ovakvog tipa u Srbiji (ako ne to onda najpopularnijim) GdeZaNovu.

Kako ovo nije bio klasičan pitanje odgovor intervju, nego opušetno ćaskanje potrudiću se da prenesem neke delove razgovora između nas vezano za ovaj portal.

Za one koji ga ne znaju, Nenad nije neki od likova koji se nešto puno vrzma po domaćim IT forumima, ali to ga ne čini ništa manje referentnim kada je domaći web u pitanju. Jedan od prvih projekata na kojima je sudelovao je nadaleko poznati portal studenata FON-a Puškice, da bi kasnije sa sličnom ekipom osnovao i GdeZaNovu kao i jedan od najpopularnijih studentskih portala u zemlji StudentskiSvet.

Ideja o samom GdeZaNovu portalu nastala je sasvim slučajno, ekipa sa fakulteta koja je organizovala dočeke Nove Godine htela je da napravi sajt sa ponudom za proslavu najludje noći i javila se ideja da se napravi specijalizovan sajt za dočeke novih godina, sličan dosta popularnom KudaZaVikend u to vreme. Sajt se polako razvijao, da bi u prethodne 2 godine dolazio do dosta ozbiljnih rezultata za sajt koji pokriva tako usku nišu. U prve 2 godine postojanja (sajt je nastao 2004.) sajt je beležio prosečno i preko 1000 unikatnih poseta dnevno, da bi prošle godine, imao prosečno skoro 2000 poseta u decembru i time zauzeo mesto lidera na ovom polju. Kako je poseta skakala, tako se i povećavao i broj oglašivača na sajtu, a samim tim i pristup promocije samog sajta, tako da smo isti prošle godine mogli videti na bilbordima širom grada, novinama i slično.

Obzirom da se niša ispostavila kao jedna od profitabilnijih (print nije previše efikasan za ovakav tip oglašavanja, a oglašavanje u medijima je preskupo), u poslednje 2 godine pojavila se manija kreiranja ovakvih sajtova, te danas imamo sigurno par desetina sajtova koji se bave istom tematikom, tako da je ovo verovatno niša sa najviše konkurenata u Srbiji, koji se služe zaista inovativnim načinima da zauzmu prvo mesto. Ako bolje pogledate dobro, par njih se zaisto potrudilo da sajt optimizuje što je bolje moguće za pretraživače, rade se ozbiljne kampanje u društvenim medijima, ulaže se u baner oglašavanje, PPC oglašavanje i slično, što svakako raduje. I ako su ovo sezonski sajtovi, činjenica da ima sve veći broj ljudi koji koriste inovativne tehnike u promovisanju svojih sajtova svakako raduje. Za kraj evo liste sajtova koji se bave ovom tematikom pa prošvrljajte, možda se i odlučite gde ćete za novu godinu :)

Lista sajtova za docek nove godine:

Gde za Novu
Najludja Noć
Furka dešavanja za 31. decembar
Novagod
Srecna Nova
Moja Nova Godina

Nova godina i društveni sajtovi:

Doček nove godine na Facebooku
Nova Godina na Twitteru

Ukoliko znate još neke sajtove, postujte u komentarima pa ću ih ubaciti u listu. Hvala :)

U poslednje vreme sve više poziva dobijam, da u svojstvu blogera prisustvujem kojekakvim konferencijama za štampu i generalno konferencijama, što mi, da budem iskren zaista godi, a verujem da nisam jedini. Činjenica da su blogovi sve čitaniji, kao i da postoji veći izbor prilikom targetiranja ciljne grupe nego kod klasičnih medija, čine ključnu kompetenciju nas “neuobičajenih” novinara, te ovaj fenomen nikako ne čudi.

Juče prepodne sam bio gost na konferenciji za štampu povodom lansiranja novog sajta Carlsberga u Srbiji u svima nam poznatoj galeriji O3one. Naravno, nisam jedini branio boje blogera, društvo su mi pravili i Mile, Ratko i Marko, a uvek je zanimljivo videti se sa kolegama.

Imao sam priliku da premijerno vidim novi sajt, izradjen po strogim smernicama u odnosu na globalni, te je ovo u principu lokalizovana verzija istog. Ovo je jedna od ključnih prednosti velikih organizacija, gde se know-how sa najviših nivoa vezan za komunikaciju sa stakeholderima, prenosi na lokalne jedinice i samim tim ostvaruje mnogo više rezultate nego da je u pitanju sajt radjen od nule. Prosto mi je neverovatno da firme, koje imaju toliko novca nisu u stanju da ovako nešto standardizuju i naprave sajtove svojih podružnica pod istom kapom, prilagođene domaćem tržištu. Recimo Pepsi (domaća, globalna stranica). To je dobro zbog prepoznatljivosti a samim tim i brendiranja odgovarajućeg proizvoda, čime se dodatno dobija na ozbiljnosti istog.

Sam sajt Carlsberga je, dakle uz dirigentsku palicu iz sedišta u Kopenhagenu, dosta kvalitetna korporativna prezentacija na Internetu, sa obiljem sadržaja koje zadovoljava većinu ciljnih grupa, od novinara, do pivopija ili onih koji bi voleli da rade u samoj firmi, sve je pokriveno i za to jedan veliki plus. Ono što možda fali jeste viši nivo interaktivnosti sa ljubiteljima proizvoda ove firme, bilo u vidu nekog mikro sajta, jer osim obilja informacija teško je bilo šta drugo nači na ovom sajtu, loyalty programa ili korporativnog bloga. Posledica ovoga je možda i činjenica da je ovo striktno korporativni sajt, a da se interaktivniji sadržaji planiraju kao deo nekog potpuno novog sajta, no to već ostaje da vidimo.

I naravno, bilo je i piva tokom same konferencije, slagaću vas ako kažem da nisam probao. Ipak je Carlsberg kako naslov kaže probably. Pogledajte sajt, pa javite kako se vama svideo!