Srbija je danas vodeća zemlja po broju korisnika u bivšoj Jugoslaviju, sa preko 3 miliona korisnika i ta brojka i dalje nezadrživo raste. I ako je vrlo upitno koliko je ta brojka i realna, obzirom na veliki broj lažnih profila, činjenica je da je Facebook danas u Srbiji sinonim za Internet većini njegovih korisnika.

Po broju fanova, očekivano prednjači Novak Đoković, kao danas najaktuelniji srpski brend na svetskom nivou. Novak sjajno vodi svoju stranu, ali i Twitter profil, a odmah iza njega je još jedna teniserka Ana Ivanović. Od brendova koji su aktuelni na regionalnom nivou najpopularniji je FK Crvena Zvezda, a odmah za njim ide sajt Ma Nemoj?! (vrlo čudna brojka) ali i Vukajlija koja za veliki deo svoje posećenosti i popularnosti može da se zahvali Facebooku. Među medijima, neprikosnoven je Blic, koji je ujedno i najposećeniji srpski portal.

Za razliku od pregleda hrvatske scene, u Srbiji je zastupljeno mnogo manje agencija i strana, pa vas ovom prilikom pozivam da se pridružite i prijavite vaše strane na Social Numbers. Tako ćemo imati potpuniju sliku o tržištu i ovu trku učiniti mnogo zanimljivijom. Infografiku možete slobodno preuzeti u ovom obliku i integrisati na svoj sajt ili blog.

—

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji – LeWeb omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge. 

Razlike u korisnicima

Android više nije privilegija već svako danas može imati jedan. Android telefone danas imate za dinar (Huawei i sl), i pokrivaju najrazličitije korisnike, od onih hardkor (kao što je PećkoPivo recimo :)) koji će sve isprobati, skinuti, rutovati, pronaći bagove do onih kojima je super da imaju telefon sa ekranom osetljivim na dodir, ok kamericom i mogućnošću da imaju internet na istom. Odavde i brojke korisnika na Android platformi znaju da zavaraju. Koliko od tih nekoliko stotina miliona zapravo želi i zna da instalira vašu aplikaciju.

Sa druge strane iOS korisnici su uglavnom više profilisani i naviknuti na filozofiju aplikacija. Sama cena uređaja je filter za sebe i znači i da su spremniji da potroše novac na nešto što će im doneti konkretnu vrednost. Odavde i mogućnost lakše monetizacije onog što uradite kroz AppStore nego kroz Android Market.

Mogućnosti naplate

Android i dalje nije razvio dobar i lak način developerima da naplate svoj rad a da to nije kroz korišćenje oglasa u aplikacijama koji je često nepodnošljiv i odbija korisnike od aplikacija. Manje je korisnika koji kupuju i stiče se generalni utisak da je Android Market jedna nepregledna gomila svega.

Razvojno okruženje

U primeru aplikacije Path recimo, Dave Morin je objasnio koliko je određene interaktivne delove interfejsa značajno teže uraditi za Android nego za iOS kako ne postoje predefinisane stvari razvijene u samom sistemu. Dokumentacija nije kompletna ili je nepostojeća, a različita razvojna okruženja ali i različiti sistemi i uređaji kojima se morate prilagoditi čine razvoj značajno težim nego što je to slučaj sa iPhoneom recimo.

Brojke idu iOSu u prilog

• Korisnici iOS-a su aktivniji: 55% pristupa internetu koji nisu sa računara su sa iOS uređaja, dok je 31% sa Androida. Comscore, Avgust 2011.
• 500.000 iOS aplikacija naspram 250.000 Androidovih
• iOS korisnici downloaduju duplo više aplikacija od Androidovih, i ako na kraju Android ima 50% više downloada. Podatak ide u prilog činjenici o aktivnosti korisnika na obe platforme.
• 65-70 procenata aplikacija koje se preuzmu sa Android Marketa su besplatne, dok je kod iOS-a ta brojka svega 30%

Za HTML5 pak je još uvek rano

Još jedan od zaključaka razvoja za obe platforme jeste da opisane probleme još neko vreme nećemo moći da rešimo multiplatformskim HTML-om 5. Razlog je što je sam jezik još uvek u fazi razvoja i stvari koje biste mnogo lakše uradili u Flashu za Web, ili Javi/Objective C-u za pametne telefone nije tako moguće uraditi na HTMLu 5. Najbolji primer za to je zvuk, ali svejedno jezik je na dobrom putu. Pogledajte predavanje Jensa iz Wooga-e koji detaljnije objašnjava ovu problematiku.

Nije sve tako crno belo

Android filozofija je znatno drugačija od iOS-a i oslanja se više na agilnu metodu nego što je to slučaj kod Apple-a generalno. Sistem se razvija i postajaće sve bolji kako vreme bude odmicalo, a i činjenica je da recimo iOS nije svuda zastupljen, kao što je recimo kod nas slučaj. Android razvoj, i ako na trenutke komplikovan posle određene faze privikavanja na razvojno okruženje, koje jeste duže i komplikovanije, postaje značajno lakši.

Ne zaboravite i da je za iOS razvoj preporučeno imati Apple računar, XCode i developersku licencu (koja je 100 dolara ako se ne varam) te je početak znatno sporiji nego što je to slučaj kod Androida, a i aplikacija vam vrlo lako može biti odbijena.

Dok neki vide problem u razvoju za Android, nije loše da vidite priliku. Broj kvalitetnih aplikacija na iOSu je znatno veći i ako želite da vas uoče verovatno će biti znatno lakše da se to desi na Androidu, a i verujem da je Java znatno bliža većini nego Objective C. Zato tastature u ruke i na posao, i bacite link ka vašoj aplikaciji u komentarima, rado ću ispromovisati sve zanimljive ideje!

Od početne ideje do realizacije, prošli su i kroz tri velika evropska startup centra (Kopenhagen, Berlin i Cirih) gde su ih dočekali lokalni preduzetnici i zajedno diskutovali o idejama i realizaciji. Na ovaj način novooformljeni timovi imali su priliku da za samo tri dana, uz puno rada i malo spavanja, dobiju dovoljno povratnih infomacija da imaju poprilično zaokružen proizvod na samoj prezentaciji u Parizu.

Da ne dužim previše, pogledajte video u kome smo Darko i ja intervjuisali Arnea Hulstajna, jednog od organizatora evropskog Startup Busa u kome možete da čujete sve informacije o projektu. Iskreno se nadam da će se ova inicijativa sledeće godine proširiti i na ovaj deo Evrope, što će ujedno povećati i našu delegaciju na ovoj zaista sjajnoj konferenciji.

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge.

Startup Standup je jednodnevno dešavanje koje okuplja 5 regionalnih timova koji će predstaviti svoje ideje pred žirijem i publikom u Kulturnom centru Vuk Karadžić (poznat još i kao Teatar Kult). U pauzi između predstavljanja imaćemo priliku i da čujemo i Venture Capital stranu priče – na koji način funkcionišu fondovi, kako dobiti investiciju i na šta treba obratiti pažnju. O ovim temama pričaće Jure Mikuž iz RSG kapitala (Venture capital fond koji je uložio u ShoutEm) i Oliver Hole iz Speedinvesta koji svoj fokus polako prebacuje na ovaj region za šta je i odvojeno čak 10 miliona dolara, spremnih da odu najboljim timovima i idejama. Nema sumnje da će biti zanimljivo!

Specijalno za EG čitaoce

Imamo i poseban popust! Prilikom kupovine unesite kod “eniaccasti” i čeka vas debeli popust. Broj kupona za realizaciju je naravno ograničen, pa ne bi bilo loše za požurite. I vidimo se tamo!

Dan je krenuo sa Karlosom iz SeedCampa, kog smo imali prilike da upoznamo već na Mini Seedcamp dešavanju u Ljubljani. Generalni utisak cele Seedcamp ekipe jeste da zaista daju sve od sebe da probude evropsko tržište i ovdašnju startap kulturu. Kao neko ko trećinu svojih investicija daje u ovaj deo Evrope, ali i neko ko je imao priliku da bude deo domaćeg How To Web-a, njihov značaj nije ništa manji ni za naše tržište. Karlosovo predavanje bilo je posvećeno opisu samog Seedcampa i startapa u koje investiraju, nekim od dosadašnjih investicija poput Lookk-a i osiječkog Farmeron-a ali i pojašnjavanju samog termina akceleratora. Akceleratori su pored investicije zaduženi da pruže određene kontakte i edukaciju samim startapima i tako ubrzaju proces (odakle i ime) njihovog razvoja i nalaženja daljih investicija. U dosta korisnom predavanju izlaže i koje su ideje u koje su investirali:

1. Demokratizacija postojećih servisa: bankarske usluge, razmena novca, poređenje cena, agencije za nekretnine…
2. Pojednostavljenje postojećih i povezivanje više servisa u jedan – servisi poput Rapportive, Vox.io..

Mark Randal – Rešenja postoje

Predavanje ovog simpatičnog čikice se čekalo od prvog dana, i ako nisam baš imao predstavu “u čemu je fora”. Ispostaviće se da je u pitanju jedno od onih motivacionih predavanja koje svi volimo na konferencijama. Mark je, koristeći svoje iskustvo, pričao o onome zbog čega smo došli ovde – startap kulturi i potrebi da se razvije ozbiljan ekosistem kako bismo gurali ekonomiju napred. Startapima savetuje da se više kreću i upoznaju ljude i da se ne brinu toliko da će im neko ukrasti ideju, već da je konkretno preispituju ne bi li došli do pravog rešenja. Ako ideja ne obećava, važno je da to što ranije otkrijemo kako bismo mogli da nastavimo dalje pravim putem.

Eric Wahlforss – SoundCloud

Radni naslov predavanja bio je – put od 0 do stotine aplikacija i miliona korisnika najavio je da će biti više priče o samoj SoundCloud platformi i načinu na koji je  ona uticala da servis, koji danas ima 5 miliona korisnika raste. Izgradnja API-ja zaista može napraviti prekretnicu kada je u pitanju rast i ispravljanje grešaka koje postoje u sistemu. Bitno je i koristiti isto od samog početka i za razvoj internih stvari kako biste mogli da dovedete isti na što viši nivo i omogućite korisnicima da ga sa lakoćom koriste. U daljem širenju platforme pažnju treba posvetiti i samoj dokumentaciji, kako bi omogućili što većem broju da koristi API – sadržan puno primera i korišćenje jednostavnog jezika. Okačena je i prezentacija online, pogledajte ovde.

Posle lika iz SoundClouda usledilo je predavanje o Prezi.com servisu, koji i sam volim da koristim s vremena na vreme, jer ima nešto drugačiji pristup izradi prezentacija. Nažalost, predavač je toliko usporen i dosadan da ni na koji način ne odslikava kompaniju koju predstavlja. Osim činjenice da imaju 5 miliona korisnika i da su kao takvi druga najbrže rastuća kompanija u CEE regionu niste mogli mnogo toga pametnog da čujete… Sledi panel pa ručak, vreme je za malu pauzu.

Drugi deo dana

Počinje sa predavanjem Maks Niderhofera, osnivača Qwerly-a o društvenom identitetu i problemu koji je posle dugo godina rešen Facebook connectom. OpenID i slični sistemi brze registracije i logovanja na sajtove nisu imali dovoljno veliku motivaciju za same sajtove da budu implementirani. Formiranje sopstvenog social grapha omogućava svakom sajtu građenje znatno bogatije baze korisnika nego ikada, što nije bio slučaj sa pređašnjim rešenjima. Ostaje dilema privatnosti i korišćenja tih podataka za komercijalne usluge, ali to je nešto čime ćemo se svakako baviti narednih nekoliko godina.

Lepo je na dešavanju ove veličine i značaja konačno imamo i lokalnog predstavnika. Pretpostavljate već sa slike da je to Branko, predstavnik Nordeusa i najigranije sportske igrice na svetu – Top Eleven-a. Uz dosta sveobuhvatno predavanje sastavljeno u prvom delu od prezentacije koju smo imali vremena i da čujemo na Gejmifikaciji, saznali smo na koji način funkcioniše integracija sa samim Facebookom, koji su pokazatelji uspešnosti i kako monetizovati celu priču. Zabavno i informativno, koliko to može da kaže neko ko nije baš najobjektivniji poput mene :)

Dan se završava proglašenjem pobednika Startap takmičenja i blokom predavanja o evropskim startap inkubatorima. Pobednici su iz Mađarske, EasyLing, mreža prevodilaca zajedno udruženi na poslovima prevođenja sajtova. Sledi dosta kratko predavanje Džona Bredforda iz Springborda, o prvoj fazi razvoja startapa i značaju tima za isti uz ključnu poruku – Ako niste umorni tokom izrade svog startapa, onda verovatno nešto ne radite kako treba. Ili vam manjka predanosti.

This is the end

Panel o inkubatorima zatvara i ovo jako uspešno dešavanje. I ako iscrpljeni poprilično od slušanja i praćenja svega što se desilo ova dva dana ne mogu reći da nisam zadovoljan viđenim. Konferencija je zaista dobro struktuirana i organizacija je bila svakog trenutka na visokom nivou. Ako bih tražio mane, verovatno bi bile upućene panelima koji su uključivali previše ljudi. 4 ili 5 osoba i moderator je zaista previše za bilo kakvu temu, poruke koje se iznose izgube vremenom poentu i niste najsigurniji šta ste poneli iz čele priče.

Generalni zaključak je da su Rumuni na dobrom putu. Ovo JESTE jako dobra konferencija, i detalji oko kojih se oni staraju, kao i aktivnost same scene govore da od njih imamo jako puno toga da naučimo. Ovde je došao krem evropske investicijske scene, kao i neki od najzanimljivijih evropskih startapa danas. Lepo je videti tako nešto na jednom mestu u regionu i pravo je osveženje na ono što sam viđao u poslednje vreme. Istina je da Bukurešt i nije toliko blizu koliko sam očekivao – 10ak sati vožnje busom učiniće da predstojeći vikend provedem u krevetu, ali kao što rekoh – vredelo je i to je jedino što zapravo bitno.

Kristalna dvorana u kojoj se održava ovogodišnji HowToWeb

12 sati puta za Rumuniju se brzo ispostavilo kao pun pogodak. Druženje sa predavačima u bukureštanskom habu, dan pre same konferencije ispostaviće se kao obavezna stavka svakog ozbiljnijeg dešavanja. Mnogo je lakše kada u dešavanje uđete sa na vreme postavljenim očekivanjima, a inicijalna baza kontakata koju ostvarite noć pre obično bude od ključnog značaja za kvalitetan networking tokom sledećih nekoliko dana na konferenciji. Odavde preporuka da, ako već dođete na neku konferenciju dan ranije, se potrudite da se nekako priključite druženju, jer će vam to značajno olakšati dalji tok konferencije i na kraju doneti veću vrednost od samog dešavanja.

HowToWeb kreće

Pored komunizmom inspirisane arhitekture Bukurešt i Beograd dele još jednu stvar – jutarnje gužve. Ipak, uspevamo da stignemo na konferenciju par minuta pre početka u prepunu Kristalnu dvoranu. Prema očekivanjima organizatora oko 750 ljudi je tu i uz malo kašnjenje Bogdan otvara ovogodišnju konferenciju. Biće pakleno!

Čast prvog predavanja pripala je Dagu Ričardsu (@DougRichards), osnivaču Škole startapa. Predavanje je bilo posvećeno startap kulturi i promenama koje smo doživeli zahvaljujući Internetu, činjenici da je danas za započinjanje biznisa često potrebno i 95% novca manje pre 10 godina ali i razlici između angel i VC investitora, i zašto su prvi bolji za početni razvoj kompanije. Verovatno najveća promena koju je doneo internet odnosi se na odnos između prodavca i kupca evolucijom društvenih medija.

Sledi drugo, sjajno predavanje Pablosa Holmana, dugogodišnjeg hakera, koji je svoje isustvo i pristup iskoristio da rešava neke od velikih društvenih problema koje imamo kao nacija. Laserima protiv malarijskih komaraca? Sve je moguće kada razmišljate drugačije. Sjajna prezentacija, uz demonstraciju od nekih hakerskih tehnika i u realnom životu, poput krađe ličnih podataka, obijanja brava i slično.

Startup takmičenje

Prezentacija startapa se odvijaja oba dana posle prvog bloka predavanja i predstaviće se ukupno 10 ekipa koji će se boriti za glavnu nagradu. U prvom bloku predstavili su se Appscend, Easyling, SocialLook, Fonii i splitski Spotie koji je ujedno i naš favorit kako su u pitanju drugari iz busa. Opet se ispostavilo da je korišćenje videa u prezentaciji nešto što će mnogo lakše privući ljudima pažnju nego dosadne prezentacije, pogotovu kada engleski pričate sa dovoljno jakim akcentom da vas niko ne razume, što je primer Fonii-ja. Od prisutnih startapa interesantan mi je bio i Appscend koji na jednostavan način rešava izradu aplikacija za različite platforme. Jednom napravljena aplikacija odmah je primenljiva i na sve ostale platforme čime se troškovi i vreme višestruko smanjuju. Treba obratiti pažnju na njih svakako.

Drugi deo dana

Počeo je ekipom iz servisa Huddle koji predstavlja aplikaciju za kolaboraciju u okviru tima kojoj možete pristupiti sa bilo koje tačke na planeti. Sa idejom, da biznis 2.0 traži i takve servise, bliže današnjim navikama korišćenja računara Huddle danas servisira preko 90.000 kompanija svakog dana. Servisi poput Microsoft Sharepointa imaju su blizu isteka svog roka trajanja, cena i obaveze koje imate oko održavanja desktop softvera čine rešenja poput Huddle-a sve zanimljivijim. Kvalitetan API omogućava i nadogradnju servisa prema potrebama korisnika, a dostupnost sa svake lokacije verovatno najbolje demonstrira primer integracije Huddle-a u auto-računar jednog od zaposlenih. Kolaboracija uvek i svuda!

Sledi predavanje jednog od koosnivača Httpoola Mikija Devića, o razvoju tržišta oglašavanja i trendovima koji nadolaze. Zbog tehničkih problema ali i dosta velikog obima predavanja, učinilo mi se najslabijim do sada ali moguće je da postoji i razilaženje u očekivanjima kako je veći broj ljudi sa kojima sam došao očekivao neku preduzetničku priču o nastanku jedne od najvećih onlajn kompanija koje vuku korene sa ovih prostora a ne istoriju oglašavanja. Vrlo verovatno je ova ocena subjektivna, svakako se radujem upoznavanju sa Mikijem jer verujem da ima od njega šta da se čuje.

Pre ručka održan je prvi panel o sajtovima za grupnu kupovinu na kome je nastupio i Džefri iz Kolektive, koja je pod brendom FunDeal najuspešniji sajt te vrste u Rumuniji. Jedan od zaključaka panela jeste i da uloga grupne kupovine prema davaocima usluga više oglašivačke nego prodajne prirode. I u slučaju nekupovine kupona, postiže se određeni brend efekat kako postoje ogromne baze korisnika kojima se ove informacije šalju. Nažalost, umor i blizina ručka su učinili svoje pa izostaje i nešto detaljniji izveštaj sa ovog panela.

Znam da nije toliko bitno ali ručak je bio odličan.

 Android: Mogućnosti i izazovi

Prvo predavanje posle ručka posvećeno je mobilnim platformama čemu je posvećen ovaj blok predavanja. Simpatični “Englez” i osnivač servisa Lightbox napravio je dosta pitko predavanje o trenutnoj situaciji tržišta Android aplikacija. Problemi sa različitim uređajima i verzijama Android operativnog sistema usporavaju razvoj aplikacija, ali sve veći broj telefona sa ovim operativnim sistemom čini da ne gubite na motivaciji. Android market i ako nesređen i prepun dosta nekvalitetnih aplikacija i dalje je najbolji način promocije vaših servisa, čak i 10x efikasniji od drugih vidova promocije. Preporuka za promociju su:

• Kreirajte dobru aplikaciju jer će vas to izdvojiti od drugih
• Kreirajte aplikaciju za tablet da biste lakše bili primećeni
• Iskoristite društvene medije da promovišete aktivnosti u okviru same aplikacije i iskoristite viralan efekat za dalju promociju.

Budućnost je lepa – RJDJ

Investitorski blok za kraj dana

Priča počinje kritikom vlasti. Popularna tema u Srbiji koja se obično završi zaključkom da su nam na vlasti debili. Ne osporavam, ali pokušavam da se zapitam kako smo došli do situacije da celog života imamo debile na vlasti. Dobar deo ljudi koje znam i poznajem su jako inteligentne osobe, vode svoje uspešne poslove, ili su veoma uspešni u onome što rade. Opet, većina njih su apolitični, groze se politike u zemlji i gotovo sigurno neće izaći na sledeće izbore. Plašim se da tim principom stvari same od sebe jednostavno neće krenuti na bolje.

Fali nam hrabrosti da preuzmemo odgovornost. Odgovornost obično za sada preuzimaju najluđi, najglasniji i najalaviji, dok se oni od kojih se to očekuje drže prijatno ušuškani u svojoj komfort zoni i poslovima koji sobom nose vrlo malo rizika. I to nije odgovornost samo koju politika nosi sobom, nego i odgovornost u bilo kojoj sferi delovanja.

Postoji recimo jedna priča o Žiki Pakomu, koju znam od ljudi iz Niša. Pežorativno nazivan Žika Bubuljica, za njega postoji priča da je uspeo tako što je stavljao potpise na papire za kojima neko ne bi ni obrisao zadnji deo tela. Uvozio egzotičnu opremu, sarađivao sa kritičnim klijentima itd. itd. Uspeh se u Srbiji ne prašta i zluradi komentar otkriva možda deo odgovora na naše pitanje. Potpis je odgovornost, ludost je odgovornost, rizikujete da biste nešto dobili. On je sada uspešan, ili je percepcija uspešnog u Srbiji, onaj koji vozi džipa dok mi ostali pokušavamo da živimo od Interneta. I dalje, kao osoba koja snosi veliku odgovornost verovatno je na mesec dana od bankrota, ali i nekoliko godina ispred svih onih koji leže ušuškani u svojoj komfort zoni.

Tako dolazimo do odgovora na pitanje zašto nema više startupa u Srbiji, kada imamo toliko programera i zasigurno veće tržište od Slovenije i Hrvatske.  Kompanije su odgovornost koja nije dostojan protivnik visokoj plati koju strane kompanije nude domaćim programerima. Dok su u komšiluku tehnički kadrovi bili uglavnom zaposleni u domaćim firmama, kod nas je ustaljena praksa da se radi za strano tržište i kreiraju proizvodi koji donose novac nekom tamo, a ne nama i našoj zemlji. Velika plata vezana za stranu valutu, koja oslobađa svog tereta skorašnje istorije naše zemlje i omogućava lagodan život. Međutim, problem je što ovako ne idemo napred… Tako ne kreiramo ekosistem koji će učiniti Srbiju ozbiljnom startup zemljom, tako ne motivišemo klince da se bave ovim, tako ne činimo bilo koga da misli nešto drugo osim – Život u Srbiji je potpuno sranje, i samo da završim faks i palim. Većina njih i ne zna da može drugačije. A revolucija valjda polazi iznutra.

Naravno ne očekujem i svako da preuzima odgovornost. Naprosto to nije za svakoga, ljudi koje rade u prodavnici verovatno su sa razlogom na toj poziciji. Ali očekujem to od vas, koji ste mladi, sposobni i koji imate dovoljno znanja da uvek možete da nađete posao za neku solidnu platu. Solidna plata je taj comfort zone, iz koje ne želite da izađete jer to zahteva viši nivo odgovornosti. Ali, ta odgovornost može da kreira nova radna mesta, nove poslove, veću slobodu i na kraju mnogo više zarade. Nije lako, ali rekao sam već – overnight success takes years.

Jebiga, ako želimo stvari da krenu na bolje moraće taj teret da ide preko naših leđa. Ako prećutimo i ostavimo da se stvari odvijaju kako su se do sada odvijale, imaćemo i rezultate kakve smo do sada imali. Neke stvari se kreću na bolje, ali razlog je što se neke stvari poput tehnologije jednostavno prate same od sebe, i teško je sa državnog nivoa uticati na tako nešto (Osim ako niste Severna Koreja). Možemo uvek svi da odemo, ali stvari neće postati bolje, promena imena u Alan Shore me neće učiniti da se manje stidim svoje zemlje. Zato moramo da je menjamo, ili makar da se potrudimo da uradimo tako nešto. Zato moramo da preuzmemo odgovornost. Jer, ako to ne uradimo, debili će i dalje biti na vlasti a nama niko neće biti kriv za to što nismo ništa pokušali da uradimo… Sada nam je ok, ali znajući našu istoriju, nikada ne znate kada će doći neki novi generali….

Napomena: Nisam tu da vam sudim o odgovornosti. Štaviše. većina ljudi će reći za mene da nisam odgovorna osoba, ali idem u drugu krajnost. Odgovornost preuzimam ali je često i ne opravdavam, ali dajem sve od sebe da toga bude sve manje. Ne odustajem, već se trudim da budem bolji analizirajući kamenje na koje se spotičem.

Update: I jedan video koji vam može pomoći da se osmelite na ovaj put. Embrace the failure!

Pre par nedelja učestvovao sam u komisiji na tenderu za izradu jednog sajta čiji je budžet približan ovom iz naslova. Iskreno, bio sam na prvu loptu iznenađen ali kada sam dobio detaljan budžet sve je bilo mnogo jasnije i opravdanije. Kao neko ko dolazi iz freelance voda, ali i neko ko je dobar deo svojih sajtova naplaćivao do 300 eur (odrastanje :)) i meni je teško da percipiram da nešto kao sajt košta 30-40-50 hiljada evra. Ali, u tom trenutku se treba osvrnuti i na onaj savet Think big iz moje školice preduzetništva. Razlog zašto su meni ove cifre bile impozantne dolazi baš iz te freelance zaostavštine, kada radite sve sami od Vas se i očekuje da radite za manje novca. Pokrivate više oblasti, ali time i gubite fokus na osnovu čega verovatno i sam rast biva znatno usporen. Jedna osoba ne vredi 50.000 eur koliko god dobra bila za ove poslove, a i ne nudi dovoljno ozbiljnosti za projekte ove veličine. Oni zahtevaju određenu reputaciju i sigurnost koju ni jedan freelancer ne može da ponudi, makar ne na onom nivou koji očekuju donatori, poput USAID-a koji je finansirao izradu ovog sajta.

Zašto reputacija i sigurnost?

Ivan je imao jednu interesantnu ideju – formiraću marketinšku agenciju koja će imati samo jednu rečenicu na sajtu. Radimo stvari na vreme u planiranom kvalitetu usluge. Ovo nije za džabe tako. Završavanje poslova na vreme jeste glavna boljka velike većine web timova, posao je takav a i činjenica je da nam nedostaje fokusa na nivou industrije. Profesionalnih timova koji mogu da ponude ovakvu uslugu ima jako malo, manje od 5, među kojima je i Omnicom koji je izradio ovaj sajt. Činjenica je da oni imaju ozbiljan tim, visoko obrazovane pojedince koji su duži period u kompaniji, ozbiljne projekte iza sebe, ozbiljnu infrastrukturu (jako bitno) – jednostavno odaju sliku MI SMO OZBILJNA KOMPANIJA. Dok većina nas ima puno znanja i radi iz stana, to baš i nije najpoželjniji scenario kada radite sa donatorima. Isto važi i za ljude koji se angažuju od projekta do projekta, sve to umanjuje ozbiljnost samog tima koji nastupa na nekom tenderu. Ko je imao priliku da sarađuje sa nekim od ovih finansijera sigurno zna koliko se profesionalizam ceni.

Ne treba zaboraviti i onu čuvenu englesku – “Nisam dovoljno bogat da bih kupovao jeftine stvari.” Ista je itekako primenljiva u ovom slučaju, za planiranu investiciju dobijen je visoko kvalitetan sajt, koji je urađen po planu i na vreme. Koštao je više nego što većina nas misli da vredi, ali je zadovoljio tražene uslove i TO JE ONO ŠTO KOŠTA. Da su to kojim slučajem pare koje plaćaju poreski obaveznici (svi mi) kritika bi bila itekako na mestu, i ličila na pranje budžetskih para obzirom da postoje zdrave alternative (manji tim, manje zahtevan sajt, fleksibilniji vremenski okvir), ovako kao deo projekta iza kog stoje dosta rigorozni strani donatori itekako ima svoju opravdanost.

Raščlanite troškove

Kada je jednom od prijatelja ponudjena investicija od 100.000 eur, na iznenađenje mnogih konstatovali smo kako je to jako malo novca. Ljudi koštaju, i ako imate 10 zaposlenih koje plaćate o proseku 500 eur (što je neki prosek industrije) to je 500 (plata) x 1.7 (umnožak troškova oko plate) x 10 (broj ljudi) x 12 (meseci u godini) = 102.000 eur. Odavde, za godinu dana potrošili ste novac samo na plate. Stoga treba vrlo pažljivo postupati sa ciframa kada su veći projekti u pitanju.

Gledajte ovaj projekat po istom principu. 3 programera čiji sat košta 20 eur (prosečna cena programera u spomenutoj petorci), dizajn se obično procenjuje na oko 1.500-2.000 eur (naslovna, artikl, kategorija, unutrašnje strane, mobilna verzija), sistem admin (serverska podešavanja, održavanje servera…), projekt menadžer koji košta takođe 20 eur/sat. Uzmite i da projekat traje oko 3 meseca kada se uzmu sve iteracije kroz koje je neophodno proći da bi se došlo do krajnjeg rešenja. Ako radite sa sporom državnom upravom ova cifra je verovatno još i veća. I neka je mesečno održavanje 200 eur, kako je ugovorom obuhvaćeno i održavanje sajta za 3 godine.

4 (osobe) x 60 (radnih dana u 3 meseca) x 160 eur (dan) + 1 (sys admin) x 15 dana x 160 eur (dan) + 2000 eur dizajn + 200 (mesečno održavanje) x 36 (meseci u 3 godine) = 38400 eur + 2400 eur + 2000 eur + 7200 eur = 50.000 eur.

Opa, ovo vraški liči na gore definisanu cifru. A gde je copywriting, fotografija, edukacija, migriranje podataka iz starog CMS-a i sl. i sl.

Možda previše karikiram ali samo hoću da Vam predstavim kako spomenute cifre često i nisu toliki bauk ako se pravilno predstave. Morate imati definisanu cenu za ono što radite, Torbica je jedno vreme imao interesantnu izjavu da njega svaki dan otključavanje kancelarije košta 350 eur. I tu nema ništa čudno ako se pogleda na način na koji je dekomponovana gornja brojka. Posao košta i posao mora da se naplati. Uvek postoje brža i jeftinija rešenja, ali nisu nužno i kvalitetnija i ne zadovoljavaju okvir koji je neophodan. Verujem da je u ovom slučaju okvir bio upravo taj – da se napravi kvalitetan sajt, u skladu sa poslednjim standardima, u definisanom vremenu i definisanom budžetu i oni su u tome uspeli. Lepo je Nemke rekao da se ne mogu porediti babe i žabe. Svet očima freelancera izgleda mnogo drugačije od sveta osobe koja vodi tim od 16 ljudi, ne kažem da bih se menjao ali mogu da razumem.

Suština je da ne treba prihvatati servirane informacije zdravo za gotovo, već da je često kontekst taj koji nedostaje da bismo razumeli neke stvari. Stanje tržište nam nije najzahvalnije i gnev većine je donekle opravdan, ali bilo bi lepo da umesto jaukanja postavimo neke stvari na svoje mesto i definišemo cenu rada koja će biti tržišno prihvaćena. Dece, koja će raditi sajtove od 100 eur, će uvek biti ali kvalitet je oduvek imao i treba da ima svoju cenu, tako da mislim da treba ipak da razmišljamo u tom pravcu i biće nam svima puno bolje.

Napomena: Omnicom je jedna od retkih firmi sa kojom nemam gotovo nikakve odnose, tako da ovaj tekst ne predstavlja čuvanje leđa nekog od prijatelja. Imao sam prilike jednom da ih upoznam i odali su baš onakav utisak kakav sam gore opisao. Ozbiljna firma koja radi iste takve projekte i to vrlo fino naplaćuje. Verujem da mnogi od nas mogu da urade neke stvari bolje od Omnicoma, ali jednostavno nastup koji oni imaju prema kompanijama je nekoliko nivoa iznad onog sa kojim bilo ko od nas nastupa a to ima svoju cenu. U niši u kojoj oni operišu starke i geek majice ne tretiraju se kao najpoželjniji odevni predmeti :)

Kada se završila Share konferencija otkrio sam gomilu nekih novih ljudi koji se nikako ne mogu nazvati Srbijom kakvom je većina predstavlja. Mladi, puni entuzijazma i spremni na akciju. Da nešto promene, poguraju, iniciraju, ostvare. Lepi i šareni i takvi odskaču od sivila ispunjenog sveopštom letargijom zbog kog moramo i da forsiramo optimizam. Iz tog pepela se ponovo digla nada uz strah da se događaji poput ovog ne mogu ponoviti. Neopravdan, jer se samo par meseci kasnije pojavilo nešto malo drugačije ali sa vrenjem entuzijazma kakvo odavno nisam video – How To Web.

Kada sam pre par meseci podržao dešavanja IT događaja u sveopštem hejtu čestih konferencija i okupljanja znao sam da neću pogrešiti. Oni su ozbiljan tim spreman dosta toga uradi, a kad ih imate tako na okupu, pitanje je trenutka kada će se dugo očekivana prava stvar desiti. Nije im trebalo puno. Svoje oduševljenje How To Weba ne bih da opisujem iznenađujuće kvalitetnim predavanjima i panel diskusijama, odličnom klopom ili žurkom na kakvoj nisam bio duže vremena. Ivan je bio prilično ažuran po pitanju predavanja, a o žurci ste mogli dosta toga zaključiti kod Dadice ili sa slika. Oni jesu neophodan sastojak dobre konferencije, ali je sinergija svih ovih bila ta koja je učinili ila da se sledeći HTW čeka sa velikim nestrpljenjem.

Najveća vrednost konferencije bila je zapravo otkrivanje. Otkrivanje nekih pametnih ljudi za koje dobar deo nas nije znao. Otkrivanje reči “moguće je”, koju smo nekako svi mi zaboravili. Otkrivanje arogancije i istrajanja koje nam tako nedostaju u našem pohodu na svet. Otkrivanje da mi nismo poslednja rupa na svirali, i da nismo obavezno i neko koga svi mrze već neko kome se i značajni ljudi iz inostranstva dive. Ono što su pokazali ActiveCollab, TopEleven, Kolektiva i Limundo jasan je znak da je moguće, a uz savete prijatelja i sve veću vidljivost Srbije kao startup lokacije ovih priča nadam se biće sve više. Taksiko pobedom na Startup 2.0 konferenciji se već vraški približava tome, a iskreno se nadam da će sličnim putem uspeha krenuti i predstavljeni SiteCake i MobiPatrol.

Za kraj reći ću samo da sam malo puta u životu bio srećan kao što je to bilo po okončanju HTW konferencije. LeWeb je bio veliki i potpuni mindblow, i totalno me poremetio iz ležišta ali vrednost ovog dešavanja je što se desio tamo gde sam svaki dan. Među ljudima koje volim u društvu ljudi za koje nikada nisam verovao da će doći u Beograd. Majk, Kejti, Kirsten, Patrik i Bogdan nisu krili da ih je Beograd pozitivno oduševio, a neki su najavili i povratak prvom prilikom. Obzirom na njihov uticaj širom sveta, ovo predstavlja jednu od većih pobeda cele konferencije, posebno ako uzmete u obzir gore-spomenutu vidljivost. I još gomila malih pobeda usput koje sam verovatno zaboravio da spomenem. Lep skok unapred, koji nisu ispratila dva koraka u nazad i hajde da na iste zaboravimo makar na trenutak, odvažimo se da napravimo dobre stvari i zajedno krenemo napred. Jer to je valjda jedini dobar put…

PS. Vukašine, Dragana, Jelena i Vlado: Imate moju veliku zahvalnost i neupitnu lojalnost dokle god radite ovakve stvari. Znam da nisam puno pametan, ali mogu solidno da ponesem a ide i leto neće mi loše pasti po liniju. Hvala Vam na neverovatnoj injekciji samopouzdanja i inspiracije, bila mi je zaista potrebna.