Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Da li nam nedostaje odgovornosti?

23/07/2011

Previše razmišljam. To obično vodi i do previše nervoze, i previše pitanja onda kada ne trebaju da postoje. Nedostatak opuštenosti onda kada je potrebna zna da zasmeta onima koji su dragi, ali ne mogu od nekih stvari pobeći. Ipak, volim kada sebi postavim pitanja na koje mi treba puno vremena da odgovorim. Ono na koje mi i dalje ne uspeva da nađem odgovor, a da to nije 42 jeste i zašto nama u Srbiji, i Balkanu generalno nije bolje ako smo toliko talentovan narod.

Priča počinje kritikom vlasti. Popularna tema u Srbiji koja se obično završi zaključkom da su nam na vlasti debili. Ne osporavam, ali pokušavam da se zapitam kako smo došli do situacije da celog života imamo debile na vlasti. Dobar deo ljudi koje znam i poznajem su jako inteligentne osobe, vode svoje uspešne poslove, ili su veoma uspešni u onome što rade. Opet, većina njih su apolitični, groze se politike u zemlji i gotovo sigurno neće izaći na sledeće izbore. Plašim se da tim principom stvari same od sebe jednostavno neće krenuti na bolje.

Fali nam hrabrosti da preuzmemo odgovornost. Odgovornost obično za sada preuzimaju najluđi, najglasniji i najalaviji, dok se oni od kojih se to očekuje drže prijatno ušuškani u svojoj komfort zoni i poslovima koji sobom nose vrlo malo rizika. I to nije odgovornost samo koju politika nosi sobom, nego i odgovornost u bilo kojoj sferi delovanja.

Postoji recimo jedna priča o Žiki Pakomu, koju znam od ljudi iz Niša. Pežorativno nazivan Žika Bubuljica, za njega postoji priča da je uspeo tako što je stavljao potpise na papire za kojima neko ne bi ni obrisao zadnji deo tela. Uvozio egzotičnu opremu, sarađivao sa kritičnim klijentima itd. itd. Uspeh se u Srbiji ne prašta i zluradi komentar otkriva možda deo odgovora na naše pitanje. Potpis je odgovornost, ludost je odgovornost, rizikujete da biste nešto dobili. On je sada uspešan, ili je percepcija uspešnog u Srbiji, onaj koji vozi džipa dok mi ostali pokušavamo da živimo od Interneta. I dalje, kao osoba koja snosi veliku odgovornost verovatno je na mesec dana od bankrota, ali i nekoliko godina ispred svih onih koji leže ušuškani u svojoj komfort zoni.

Tako dolazimo do odgovora na pitanje zašto nema više startupa u Srbiji, kada imamo toliko programera i zasigurno veće tržište od Slovenije i Hrvatske.  Kompanije su odgovornost koja nije dostojan protivnik visokoj plati koju strane kompanije nude domaćim programerima. Dok su u komšiluku tehnički kadrovi bili uglavnom zaposleni u domaćim firmama, kod nas je ustaljena praksa da se radi za strano tržište i kreiraju proizvodi koji donose novac nekom tamo, a ne nama i našoj zemlji. Velika plata vezana za stranu valutu, koja oslobađa svog tereta skorašnje istorije naše zemlje i omogućava lagodan život. Međutim, problem je što ovako ne idemo napred… Tako ne kreiramo ekosistem koji će učiniti Srbiju ozbiljnom startup zemljom, tako ne motivišemo klince da se bave ovim, tako ne činimo bilo koga da misli nešto drugo osim – Život u Srbiji je potpuno sranje, i samo da završim faks i palim. Većina njih i ne zna da može drugačije. A revolucija valjda polazi iznutra.

Naravno ne očekujem i svako da preuzima odgovornost. Naprosto to nije za svakoga, ljudi koje rade u prodavnici verovatno su sa razlogom na toj poziciji. Ali očekujem to od vas, koji ste mladi, sposobni i koji imate dovoljno znanja da uvek možete da nađete posao za neku solidnu platu. Solidna plata je taj comfort zone, iz koje ne želite da izađete jer to zahteva viši nivo odgovornosti. Ali, ta odgovornost može da kreira nova radna mesta, nove poslove, veću slobodu i na kraju mnogo više zarade. Nije lako, ali rekao sam već – overnight success takes years.

Jebiga, ako želimo stvari da krenu na bolje moraće taj teret da ide preko naših leđa. Ako prećutimo i ostavimo da se stvari odvijaju kako su se do sada odvijale, imaćemo i rezultate kakve smo do sada imali. Neke stvari se kreću na bolje, ali razlog je što se neke stvari poput tehnologije jednostavno prate same od sebe, i teško je sa državnog nivoa uticati na tako nešto (Osim ako niste Severna Koreja). Možemo uvek svi da odemo, ali stvari neće postati bolje, promena imena u Alan Shore me neće učiniti da se manje stidim svoje zemlje. Zato moramo da je menjamo, ili makar da se potrudimo da uradimo tako nešto. Zato moramo da preuzmemo odgovornost. Jer, ako to ne uradimo, debili će i dalje biti na vlasti a nama niko neće biti kriv za to što nismo ništa pokušali da uradimo… Sada nam je ok, ali znajući našu istoriju, nikada ne znate kada će doći neki novi generali….

Napomena: Nisam tu da vam sudim o odgovornosti. Štaviše. većina ljudi će reći za mene da nisam odgovorna osoba, ali idem u drugu krajnost. Odgovornost preuzimam ali je često i ne opravdavam, ali dajem sve od sebe da toga bude sve manje. Ne odustajem, već se trudim da budem bolji analizirajući kamenje na koje se spotičem.

Update: I jedan video koji vam može pomoći da se osmelite na ovaj put. Embrace the failure!

Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article

Diskretni heroji

Još uvek sam u fazi u kojoj mi je teško…

Moja predviđanja za dešavanja u regionu u narednih 10 godina

Previđati šta će se desiti u budućnosti je u najmanju ruku…

Borba sa taštinom

Osoba X: Jel razmišljaš o tome da obrneš igricu, već…

49 Discussion to this post

  1. Mladjan says:

    Delimo misljenje ortak! Rizik stvara kapital, ja volim da rizikujem.

    P.S.
    Sve sami “strucnjaci” u Srbiji i fakultetski “obrazovani”, a samo gledaju da uvale dupe u nekoj firmi i tako zivotare sto duze moze. Difovci ne prave razliku izmedju suplementacije i steroida, programeri ne znaju html, a Srbija zemlja pametnih i obrazovnih.
    Da ne bude da samo pljujem, u Srbiji ima i jako cool i pozrtvovanih ljudi koji mogu i zele da menjaju ovu zemlju. Njima treba pomoci i pruziti im ruku. Ako ovu zemlju ucine bar malo boljom, bice ovo lepse mesto za zivot.

  2. dusan says:

    Ovo su veoma, veoma relevantna razmišljanja nekoga ko poznaje srpski 'eko-sistem' iznutra i neke stvari spolja. Ja ga poznajem i spolja i iznutra, jednostavno zbog višegodišnjeg života i unutra i spolja. Mislim da je potrebna kritična masa dobre energije plus da se ta energija objedini. To je najteži deo priče. Dakle ima, bilo je i biće super talentovanih likova, energija cirkuliše ali zbog našeg kulturnog miljea, nasledjenih posdvesnih i drugih šema funkcionisanja mi imamo problem da se organizujemo. Nedostaje nam menadžment te velike energije koju stalno kreiramo.

    Ako istinski volimo svoju državi i ljude, onda treba svoju energiju da uložimo tamo gde je najpotrebnije. A to je danas Srbija. Tako da recimo, moja malenkost, beži iz ove ušuškane comfort-zone, kako Eniac reče, u Srbiju sa idejom da uradim nešto lepo, korisno i uzbudljivo. Naravno da je potrebna doza ludila, mnogo energije i zrnce patriotizma. Čini me se da u mojoj 42. godini ja imam sve to…

    Veliki pozdrav od Dušana aka @StefanLuka *from twitter of course*

  3. gost says:

    Ta hipi energija ti neće pomoći kad treba da platiš 41 taksu ili 12 reketa. Posao ovde samo ako imaš nekog "gore" inače si samleven. Pozdrav

  4. @Borrsky says:

    Podsetio si me na velikog političara i državnika iz nekih ranijih godina koji je krenuo da radu upravo ovo što pišeš i govoriš i …

    Da bi vi mladi preuzeli stavr u svoje ruke – a svakako to možete, znate i imate hrabrosti ali i razloga za to, prvo treba da preuzmete odgovornost- istinski, da budete budni, oprezni i besprekorno tačni. Menjanje sistema je rad na neodrešeno bez plate, benificija i često sa nizom nepoplarnih posledica. "Pokaži mi" prstom na tri osobe iz okruženja za koje si siguran da će to prihvatiti bez rezerve.

    Naravno onda ćeš brzo doći do saznanja da je kritična masa u takvom raspoloženju, makar i deklarativno veoma mala i u finalu će se svesti na tebe i tvoja dva najbolja prijatelja- možda, jer i oni imaju pravo na svoje ideje i svoj pogled, koji može biti vizionarski ali i prosta "praćka" tek da te ne odbiju na suvo.

    Srbija i Balkan uopšte je prepun mladih, obrazovanih i pametnih ljudi koji su oplemenjeni izuzetnim smislom za jednokratni hedonizam – pa nek bude šta biti mora, a i odliv mozgova je primetno usporen- ne isplati se a i patriotski je …

    Mislim da razmišljaju kao i ti ali sistem naše propasti je kao što si i sam rekao u tome da su odgovornost i rizik prihvatali najgori pa nam je posle kao neko drugi kriv … nije.

    Treba tu "najveću žabu već jednom progutati prvu" i rasterati bagru ali sa kime i čime to realizovati?

  5. Svako ko je imao hrabrosti da preuzme odgovornost u ovoj zemlji imao je i dovoljno hrabrosti da je napusti. Ostali, iz grupe kojoj se obracas predstavljaju zanemarljiv deo naroda, koji jos uvek nije na nivou svesti potrebnom da bi bilo bolje. 500 godina pod Turcima i 50 komunistickih je stvorilo mentalitet koji pojedince koji se izdvoje kaznjava. Biti uspesan ovde nije drustveno prihvatljivo. Dokle tako? Pa, jos bar dve tri generacije, dok narod ne postane svestan da ne moramo svi biti jednaki.

  6. Ne mislim da smo talentovaniji ili pametniji od drugih, lepši jesmo. Smeta mi ta srpska mitomanija jer je stvarnost demantuje. Vaterpolo, Košarka, Odbojka, sve su proizvod velikog rada i pozitivne selekcije. U fudbalu te selekcije nema i to se na rezultatima i vidi. Za početak, možemo da se poredimo i probamo da sledimo, možda i sustignemo prve uspešnije do nas Hrvatsku, pa Sloveniju. Šta su to oni uradili ajde da uradimo i mi.

  7. Piskaralo says:

    Hm, slažem se sa većinom napisanog u tvom postu. Dodala bih samo nekoliko stvari:
    – Prestala sam više da stvari posmatram kroz prizmu političara – "debila" na vlasti. Iako sam duboko nezadovoljna sadašnjom vlašću mislim da svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje. Te da bi uzroke toga zašto su "nam stalno debili na vlasti" trebalo da tražimo u nama samima.
    – Sjajno je što o odgovornosti i riziku pišeš baš ti, jer znam da si razmišljao (i verovatno još razmišljaš) o odlasku odavde. Činjenica da uopšte promišljaš o ovakvim stvarima meni daje nadu da ćemo nekada stići "kritičnu masu" potrebnu za promene kakve priželjkuješ.
    i treće a i ne najmanje važno je da smo na žalost, od zapadne civiliazacije preuzeli mnogo loših stvari između ostalog i princip funkcionisanja u kojem kad jednom postaneš rob sistema, krećeš se kao mali pacov u kavezu koji vozi točak i ne može da prestane. Krug je posao – hipoteka, kredit – porodica. Priznajem da ja, sa porodicom i troje dece NE smem da rizikujem, da nemam decu do sada bih verovatno 5 puta promenila posao i probala nešto drugo. Ovako, u pat poziciji si. Te prema tome, savet da takve stvari radite pre nego što dođe podmladak.
    I srećno!

  8. Nebojša, sve to zvuči tako dok razmišlaš sam za sebe i u nekom svom svetu. A onda izađeš u stvarnost i vidiš da su tvoje ideje samo ideje i to prilično naivne i da ne mogu da opstanu u okruženju u kojem si.

    Nisu krivi ljudi zato što nisu preduzimljivi nego okruženje koje ubija svaku preduzimljivost. Pogledaj samo koliko se radnji zatvori svake godine. Ima tu naravno i ljudi koji nisu dobro ipslanirali ili nisu dorasli poslu, ali većina su ipak i naćalost, oni koje je okruženj eugušilo i nije im dozvolilo da rade. Kada kažem okruženje, najpre mislim na sistematsko davljenje kroz državne institucije.

    Ovde uglavnom uspevaju ili oni bez obraza ili oni koji su dovoljne budale da srljaju pa ubodu malo sreće.

    Pogledaj samo u kojim krugovima se vrte pare i sve će ti biti jasno, jer to nije tamo gde vlada znanje i rad.

  9. Odgovornost!
    Jedna opaska: Kada bi vecina( da ne kazem svi) preuzeli odgovornost za ono sto rade, pa bilo kakav posao da je, bilo bi napredka!

  10. Mlad si sinko pa neke stvari nisi video ili ih se ne secas. Zato smo tu mi sa sedim bradama… :)

    Sve o cemu pises posledica je (uz 500 godina pod Turcima i 50 pod komunistima) cinjenice da zivimo u postapokalipticnom drustvu. Najbolje poredjenje je film "Planeta majmuna", delom i po fizickim karakteristikama protagonista a mahom zbog onoga sto se desilo pre 20 godina.

    Ne znam da li si vec isao u osnovnu skolu kada je doslo do potpunog kraha drustva kakvo smo do tada znali i do povratka nase zajednice nekoliko vekova unazada, bar kada je u pitanju moral, odnosi medju ljudima, itd. Postalo je dozvoljeno, cak i opravdano, da:
    – zaduzis oruzije kod NVO "Tigrovi" ili neke slicne
    – odes preko Drine/Save, ubijes coveka, silujes mu cerku i zenu i vratis se kuci sa njegovim vodomerom i friziderom
    – svercujes, neplacajuci drzavi takse, poreze, bez potrebe da osnujes firmu
    – bavis se raznim vidiovima protivzakonitih delatnosti (varanje stedisa, trgovina benzinom, cigaretama, menjanje deviza, reket, itd) uz manje ili vise otvorenu podrsku "drzave"
    – dpisati po zelji i secanjima

    Naravno da su tu situaciju iskoristili marginalni delovi drustva. Oni gramzivi, beskrupulozni, nemoralni. Neki su se trudili da ipak pozavrsavaju fakultete .. neki su napustali drugi razred srednje skole da bi "probijali blokadu" i "razvijali biznis". Sta mislis kako danas, bar u materijalnom smislu, zive jedni i drugi?

    I naravno da ce u drustvu koje se gradi na osnovama postavljenim devedesetih vladati korupcija, nelojalna konkurencija, da ce se namestati tenderi, privatizovati fabrike da bi se porusile a radnici rasterali, da ce se budzasto kupovati hektari i hektari industrijskog zemljista u centru grada koje ce volsebno postati gradsko gradjevinsko zeljiste. I naravno da se ljudi nece prijavljivati, da ce se raditi za minimalne plate, da se nece postovati radno vreme, odmori, itd. U takvom okruzenju zivis druze. Ne ocekuj suvise od ljudi. Prejaki su otpori.

    Kada se drzava, zajednica ljudi gradjena vekovima i njene pisane i nepisane norme raspadnu… posledice su dugotrajne .. generacijske.

    I ne zavaravaj se. Nece biti dobro a nece biti ni bolje ..ne tako skoro. Idi odavde.
    Ne govorim ti ovo da bi ostalo vise prostora za mene.
    Govorim ti ovo da ne bi jednog dana zalio kao ja zalim sto nisam otisao. Pa sam otisao na internet jer je to retka koliko toliko zdrava oaza normalnih ljudi.

  11. Mile says:

    Ne znam da l' ste primetili eng. rec: slovenly, znaci aljkav http://translate.google.com/#en|sr|slovenly mozda nema nikakve veze sa nazivom naseg naroda ali.. mozda i ima.

  12. Mogao si isto tako riječ Srbija zamijeniti i sa BiH, jer je situacija potpuno ista, ako ne i gora.
    Svaka čast za tekst!

    • eniac says:

      spomenuo sam da je u pitanju ceo Balkan, a možda je najbolje pročitati Milojev komentar i shvatiti zašto su nam stvari ovakve kakve jesu.

  13. Jelena says:

    Ako je ovaj članak nastao povodom toga što si ti preuzeo odgovornost za sajt od 300.000 eur onda te razumem :) samo ne znam kakve veze imaš s tim.

    • eniac says:

      haha, pa nemam nikakve :) A o sajtovima od toliko novca imaš tekst pre ovog pa ako imaš vremena voleo bih da pročitaš.

  14. ana says:

    sve ste u pravu. Ja volim Srbiju, to je moja zemlja, i po prvi put u 33 godini zivota u ovoj zemlji se osecam izuzetno starom i izmrcvarenom, a nisam takva. Imam zelju da radim i dalje da ucim (struka moja je bankarstvo), ali ne ovde. Kristalno jasno mi je da deceniju zivota vise ovde ne smem gubiti. Ne mogu da zivotarim, vec da zivim. Ovo je zemlja ljudskih klovnova koji odlucuju o nama. Ne mogu tako. Inicijalne energije za neke vece promene ne vidim, …

  15. Psi says:

    Nitko izgleda ne voli da radi šta je velika sramota našeg društva, ljudi moramo da se trgnemo i krenemo napred punom parom, sada se borimo za ono šta smo imali pre '90-ih godina, za socijalnu pravdu, to je još tužnije, imali smo nešto dobro i sve smo zahebali ;)

  16. Labilna says:

    Unapred se izvinjavam, možda sam i promašila temu :)

    Da krenemo prvo od vlasti. Sami smo je birali. Tj oni koji su izašli na glasanje. Ja ne glasam od '90-ih.

    Meni je do tada bilo relativno dobro. Na funkcije su postavljani ljudi koji su bili stručnjaci u svojoj branši, ljudi sa "pedigreom" u smislu… oni koji su se ostvarili na više polja, bili direktori preduzeća koja su iza sebe imala istoriju uspešnosti poslovanja, etc…

    A onda je narod hteo promene i desila se petooktobarska revolucija. Najveće zlo koje je moglo da nas snađe. Posle 5-og oktobra situacija se drastično promenila… na gore. Direktorska mesta dobili su neuki i neobrazovani ljudi. Čak ih nije zanimalo ni šta je osnovna delatnost preduzeća. Bitna je bila titula. I partija naravno. I plata. Bila je jedna izreka međ' narodom, parafraziraću "Tito je krao i nama dao, OVI kradu a nama ne dadu". Iz priloženog možemo da zaključimo da je današnja vlast sebična i da su joj apetiti vrmenom porasli.

    Hajde da pogledamo na ovu "situaciju" iz nekog drugog ugla. Mog :)

    Ja radim u javnom sektoru. Rekli bi ste prilično "ušuškanom". U pravu ste. Ali i tamo se radi. Ja svoj posao ne donosim od kuće, nego mi ga obezbeđuje poslodavac. Zavisimo isključivo od Plana i programa poslovanja koji usvaja Vlada RS. Taj plan još uvek nije usvojen a evo… stiže avgust. Znači okasnismo iha-ha! Zašto nije usvojen? Pa, verovatno zato što su apetiti onih koji su pravili taj program i onih koji treba da usvoje taj program, prilično veliki za ovu godinu. Treba to ukomponovati sa ekonomskom krizom u smislu "koliko da rebnemo a da ne talasaju narodne mase". O javnim nabavkama mogu da kažem samo sledeće… Javne su u toliko što i pre nego što se raspiše konkurs mi znamo ko je dobio posao. I tu stajem. Možda sam i rekla više nego što sam htela:)

    A sada tema koju si postavio… odgovornost.

    Zaposlili smo desetinu mladih, visokoobrazovanih kadrova, što je jako pohvalno. Doduše, ne preko konkursa jel'te … to više ne postoji. Samim tim,dobili smo mačku u džaku.

    Ono što nije pohvalno… niko od njih nije pokazao zainteresovanost za posao kojim se bavi, niti trunku inicijative. NIKO! A ostvarili su sva prava koja im je poslodavac obezbedio. Znači, stručno usavršavanje o trošku firme na fakultetima koje su sami odabrali, putovanja po belom svetu na raznorazne "treninge" u trajanju od po mesečak dana, neki i više. Naravno, od tih treninga ništa ne videsmo. Niti su bilo šta primenili u praksi, pa da znamo svrhu tog "treniranja". Šta recimo može da se nauči na "treningu" u Laosu? Ili u Argentini? Japanu? Izraelu? Belgiji? Verovatno i može, samo… daj da vidimo.. na delu i u praksi. A ne videsmo. Ti mladi stručnjaci, koji su tu negde, tvojih godina, ostaće i dalje neaktivni, nezainteresovani, jednom rečju … možda je i gruba… neupotrebljivi. Bar ne u našoj firmi. I, gde je tu odgovornost?
    Kad ne mogu da budu odgovorni u svojoj firmi, o čemu dalje da pričam :)

  17. Labilna says:

    Sorry, sad vidim …al' sam se raspisala, brooka… Izvinjavam se :)

  18. Mile says:

    Ne znam sta bi trebalo da mislimo o ljudima kao sto je, imenovacu, Ilija Studen koji uspeva u svom poslu a i dalje zivi u ovoj zemlji… a moze da radi sa bilo koje tacke planete ja mislim.

    • eniac says:

      on je preuzeo odgovornost, to je i poenta. Mogao je i dalje da freelancuje za 2000 dolara mesečno ali nije, već je stisnuo petlju i krenuo sam. Mogao je i da ode.

  19. Djoca says:

    Mlad si, sve ti je oprosteno :) Vidi, ja sam recimo ovo mogao od reci do reci da napisem pre 10-ak godina. I znam jos dosta njih koji su delili to misljenje. Danas, mogu da ti kazem da sam mislio potpuno pogresno. Za moje generacije je vec kasno, kao i za ovu zemlju. Ovde ce i za 15 i za 30 godina biti ovako isto, 1% gore dole, a ti ces biti u situaciji da je mnogo teze otici i poceti od nule. Miloje i Jaga su objasnili…prokleta avlija..uvek bila i bice

    • eniac says:

      Jbg, dobijao sam da je odgovor odlazak više hiljada puta ali ne želim u to da verujem, a onda ću shvatiti da mi je 35. i da imam iste probleme.

  20. superbelt says:

    Mladi si, ali i ja sam.
    Pružam ruku, jer drugo ne umem. :)

  21. Bokvica says:

    U Arilju skoro svaka kuca ima svoju firmu i plus toga uzgajaju i maline. Znam za slucaj jedne cetvoroclane porodice iz tog kraja, u kojoj tri clana imaju svoje privatne firme razlicitih delatnosti, a samo je jedan clan zaposlen kod nekog drugog poslodavca. Njima ocigledno nije smetala ni vlada, ni politika, ni okruzenje, ni Turci, ni komunisti, ni bilo sta drugo…

    • eniac says:

      Arilje je zaista čudesan grad po tom pitanju, pogotovu ako pogledaš dokle je dogurao i extreme intimo.

  22. Vukašin says:

    Što se startapa tiče to je komplikovana priča i dugoročan proces ali sam siguran da smo na sjajnom putu, sve više ljudi se sve bolje bavi time, rezultati neće izostati, samo treba nastaviti.

  23. Ja bih samo zamenio reč "odgovornost" sa "hrabrost". A, ako hoćemo još preciznije (i malo prostije, ali razumećete smisao) – moraš da ima muda :)

    Pod "odgovornost, hrabrost, muda…" ne mislim na "vezu, tetku, političara…". Mislim da zaista moraš imati viziju (ponekad biti i lud), biti hrabar, puno raditi… i, kao što si rekao "uspeh preko noći… dolazi godinama".

    Ja sam pokrenuo svoj biznis 2001 (pre 10 godina) i govorim samo iz svog ličnog iskustva. Mislim da tek sada počinju da mi se vraćaju "plodovi dugotrajnog rada".

    Moja preporuka za knjigu koju svaki (sadašnj) budući preduzetnik treba da pročita – "Svako to može", izdavač Plato.rs. Ja sam je samo 3x pročitao….

    • eniac says:

      Razmišljao sam o takvom naslovu, ali ipak mi je bio previše provoktivan, ovako je sve ostalo na nešto pitkijoj hrabrosti :D

  24. Hajde sad da vas vidim, prvo tebe Nebojsa :)
    Startuje StartUpOpen – takmicenje startup projekata. :) http://bit.ly/p3MWl3

  25. SSpin says:

    Sasvim slučajno sam juče počeo da čitam knjigu "Čujte Srbi, čuvajte se sebe!". Knjigu je napisao Arčibald Rajs, čovek koji je proveo čini mi se dvadesetak godina sa našim narodom.

    Pisana je 1928. godine, a neverovatno podseća na sve ovo danas, o čemu između ostalog i ti pišeš.

    Surova istina o realnosti i situaciji gde ljudi dopuštaju da se njihove vrline i rad pretvaraju u mane i zlobu.

    Što korenitiji reset i veliki rad.

  26. […] Na predstojećem “BORNET” -u 26. i 27. novembra u Boru Prof. dr sci. JOVAN MARIĆ biće učesnik u drugoj temi, drugog dana manifestacije “Poremećaj sistema vrednosti i uloga društvenih mreža u tom procesu” u čemu će mu pomagati Dubravka Duca Markovič i Ljuba Ninković. Panel diskudiju će moderisati Nebojša Radović. […]

  27. […] Jovan Marić – Muškarac naspram žene (Intervju) Na predstojećem ”BORNET” -u 26. i 27. novembra u Boru Prof. dr sci. JOVAN MARIĆ biće učesnik u drugoj temi, drugog dana manifestacije “Poremećaj sistema vrednosti i uloga društvenih mreža u tom procesu” u čemu će mu pomagati Dubravka Duca Markovič i Ljuba Ninković. Panel diskudiju će moderisati Nebojša Radović. […]

  28. […] Na predstojećem “BORNET“ -u 26. i 27. novembra u Boru Prof. dr sci. JOVAN MARIĆ biće učesnik u drugoj temi, drugog dana manifestacije „Poremećaj sistema vrednosti i uloga društvenih mreža u tom procesu“ u čemu će mu pomagati Dubravka Duca Markovič i Ljuba Ninković. Panel diskudiju će moderisati Nebojša Radović. […]

  29. Gost says:

    Vrlo je jednostavno, Srbi mrzi da rade i ako je moguce da radnje manje i za to dobijaju "comfort zone" platu neka bude. Kreativnost, odgovornost, hype, nada i sve ostalo, pada u vodu. Lenj narod koji obozava izgovore tipa " Ah, sine pa mi smo bili 500 godina pod turcima blablablabla" , koliko mi je muka od te recenice.

  30. […] razliku, nego posvećenost pojedinaca da izguraju svoju stvar, ignorisanje spoljašnjih faktora i preuzimanje odgovornosti. Zemlje u kojima su ljudi posvećeniji i žele da uspeju su po pravilu uspešnije. One poput naše, […]

  31. […] razliku, nego posvećenost pojedinaca da izguraju svoju stvar, ignorisanje spoljašnjih faktora i preuzimanje odgovornosti. Zemlje u kojima su ljudi posvećeniji i žele da uspeju su po pravilu uspešnije. One poput naše, […]

  32. vladimir says:

    Odgovornost i moral su ono sto je potrebno Srbiji danas. Svi su toliko korupirani da ce mo tesko izaci iz ove situacije. Valjda je to problem u svim nerazvijenim zemljama.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Type your search keyword, and press enter to search