Nebojsa Radovic – Personal Blog

Menu & Search

Mediji moraju bolje

18/12/2014
ne-ponovilo-se

Moja mama (kao verovatno i sve druge) dok smo bili mali se retko sklanjala sa prozora sve dok ne pređem ulicu, i sve dok je to moguće bi pratila da li je sve u redu i da li pazim na saobraćaj. Tih 90tih godina brza vožnja je bilo nešto o čemu su svi pričali, valjda su se pojavili brzi automobili pa, iako ih u Ivanjici nije bilo puno, i ona je kao svaka savesna majka bila uplašena da se nejakom detetu neće desiti nešto loše. Nekih 15-20 godina kasnije majke imaju druge strahove, od bolesti (ebola, ptičji i svinjski grip), pedofila, pijanih vozača, kriminalaca, nasilne dece i ko zna čega već. Dosta toga jeste postalo loše u međuvremenu, ali da li je moguće da su se opasnosti tokom svih ovih godina toliko namnožile da danas ne smete da pustite decu na ulicu. Ili se samo promenila količina informacija koja dolazi do nas? Odgovor je, kao i uvek, negde između.

Bujanje novih medija

Primer sa decom je dosta banalizovan primer situacije u kojoj količina informacija vas čini više paranoičnim. Ako čitate puno o medicini postaćete paranoični. Ako čitate puno o ubistvima osetićete se nesigurno. Verujem da postoji puno sličnih situacija. Tu se ne pita puno racio, koliko emocije jer možete na neki način da vidite sebe u toj situaciji. Ono što se promenilo u ovom periodu je što su ove informacije dostupnije nego pre. Da biste bili informisani ne morate da plaćate (novine su se plaćale, radio/TV nije bio privilegija svakog), a na sve to medija je više nego ikad. Slavili smo društvene medije i oni su nam doneli ono najbolje i najgore. Informacije je moguće proširiti brže nego pre, a ništa drugačije nije ni sa dezinformacijama. Lažni dobitnik Nobela, Srbin koji je ubio ajkulu u Egiptu, smrt Kemala Montena… Ovakvih naslova ima na pretek. Jako je teško odrediti kredibilitet nekog medija, i prijatelji su jedini filter. Prijatelji koji se isto tako lako upecaju.

Kada analitika umeša svoje prste

Strah, glad (za hranom, slavom…) i seks su po nekima ključni motivatori ljudskog ponašanja, koji se vrlo često koriste u oglašavanju da podstaknu ljude na željeni efekat/kupovinu. Mediji ovo vrlo uspešno koriste da privuku što više ljudi, pa su se odatle svi veći portali pretvorili u pregršt crne hronike i neukusne estrade koja obuhvata i politiku. Kao da to jedino što se danas dešava. Naravno da nije ali ovde je analitika umešala prste. Urednici portala su shvatili da je to ono što ljudi traže, i oni im to uporno serviraju gubeći svaku ideju o nekoj uredničkoj politici samih medija. Nekada smo mogli medije da delimo na pristojne i tabloidne, ali danas svu svi ovi drugi. Shvatili su da ako ljudima daju ono što žele, da će dobiti mnogo više poseta, klikova i, na kraju dana novca. Pogledajte neke od naslova na Blicu iz prethodnih par nedelja. Ovo je sve naslovna strana i izdvojene vesti.

vesti

Neretko se dešava da 3 ili 4 od 5 vesti budu crna hronika

Problem je što propagiranje plitkih ili agresivnih informacija, stvara iste takve ljude. 20 godina kasnije, verujem da to prepoznajete. Ono što ste nekada viđali na Pozovite 92, sada je naslovna strana najposećenijeg medija. Posledice su brojne, od straha pa do mržnje prema nekima koji možda to i ne zaslužuju, ali eto kako to niko ne kontroliše verujem da to deluje kao sasvim normalna stvar.

Zaključak je jasan, svi u Grčku na more

 

Veličina tržišta jeste jedan od problema

Glavni problem je veličina tržišta. Kada imate samo 8 miliona ljudi u državi svega par velikih igrača može da opstane. Lako je u Americi imati sajtove za liberale, republikance i demokrate kada svaka od skupina ima makar 10 miliona platežno sposobnih ljudi. Odavde pojam long tail, po kome i oni manji mogu da uzmu dovoljno novca da se izdržavaju. U Srbiji ima vrlo malo prostora za male. Možeš biti najveći i uzimati dobar deo novca, ili nemati nikakav novac. To je situacija sa onlajn medijima već godinama i direktan razlog zašto su se svi mediji pretvorili u đubre. Dakle, ne znači da oni ne znaju kako uređivati kvalitetan medij, već više da oni ako žele da opstanu moraju da idu na vesti za široke narodne mase. Na ono što ljudi traže a to su, kao što sam spomenuo, strah, slava i seks. Pogledajte samo koji su najpopularniji Twitter profili u Srbiji i kako se to promenilo u poslednjih par godina. Geekovi su ostali negde u sredini, dok se puno više prostora pridaje onima koji pišu o opštijim temama poput estrade, dnevno aktuelnih problema i slično.

Nihilizam kao trend

ne-ponovilo-se

Na sve to oni koji treba da “daju kontru” mejnstrim medijima, u vidu onih koji imaju šta da kažu su se pretvorili u leglo nihilizma. Ne brinite, nisam ni ja puno drugačiji bio sve dok nisam otišao na svoje putešestvije – napustio Srbiju i “rešio sve svoje životne probleme” kako to ovde izgleda. Tekst o mojoj razočaranosti u Srbiju je najčitaniji tekst koji sam ikada napisao, a siguran sam da je bilo pametnijih. Ovaj je nekako najviše ostao jer su se ljudi prepoznali, razočarani, bez novca i prilika. I taj trend se nekako “zapatio” i na Twitteru, gde oni koji imaju šta da kažu uglavnom gledaju kako da iskritikuju nekog, ili kako da kukaju na što kreativniji način. Sve se to pretvorilo na jednu vrlo negativnu reakciju na dešavanja i na apsolutno odsustvo bilo kakve akcije, što je ujedno i najveći problem nihilizma. Kada mislite da je sve sranje zauvek, onda zaista i nema smisla pokušavati bilo šta. To je kuga koja nas danas najviše jede.

Availability bias

Screen Shot 2014-12-15 at 10.23.53 PM

Sada kada smo svesni da nam mediji, makar oni najposećeniji, nisu najreprezentativniji dolazimo do centralne tačke našeg problema. Mame su uplašene, mladi razočarani i u potrazi za avionskom kartom više, a roditelji generalno nekako pomireni sa činjenicom da za njihovu decu ovde nema budućnosti. Kada dovoljno dugo verujete u tako nešto onda to verovatno i ima smisla.

Međutim, odbijam da verujem da je tako jer pogled iz tuđih cipela mi govori da se stvari koje se ovde dešavaju nisu neočekivane ni u drugim, mnogo razvijenijim i srećnijim krajevima sveta. Razlika je u pristupu i kontroli medija, i u tome što se ljudi mnogo manje odlučuju da istima posvećuju pažnju pa tako prirodno varaju analitiku.

Fenomen u kome vi verujete da će se stvari koje nisu realno očekivane upravo vama desiti, a pre svega zbog toga što ste često izloženi informacijama o njima, se zovu availability bias ili availability heuristic. Ovo su obično situacije sa kojima možete sami da se poistovetite (napad na dete, pad aviona, određene bolesti…) i samim tim mnogo lakše možete da ih zapamtite. Pogađajte, vesti iz crne hronike su ništa drugo do to. Naravno da nije lako poistovetiti se sa vestima iz crne hronike u San Fransicku, kada tamo ni ne živite niti vas to verovatno ne interesuje.

Jedan od primera availability biasa (ili subjektivnosti okruženja) je činjenica da više ljudi godišnje umre od pada delova aviona nego napada ajkule. Ipak o ovim prvima ćete mnogo manje pročitati ili pogledati filmova nego o ujedu ajkule što i čini da imate ovakvo mišljenje. Na isti način kao što verujete u ovo, verujete i u činjenicu da je u Srbiji nemoguće bilo šta uraditi i da je ovo zaista najgora zemlja sa najgorim političarima na svetu. Da komšije sa sekirama idu naokolo samo ovde, i da jedino ovde političari kradu. Okruženost informacijama o zemlji, problemima, ljudima kombinovana sa medijima koji se ni ne trude da predstave drugačije čini odlazak jedinim mogućim rešenjem.

Filter je neophodan

Kada se svađam o važnosti fakulteta, kao jednu od prvih stavki navodim sposobnost da razdvajate bitno od nebitnog. Naprosto, pismenost 21 veka od vas će zahtevati da znate da kreirate svoj dotok informacija na način na koji to vama odgovara, inače ćete biti zatrovani gomilom poluistina i negativnih informacija. Ne treba u potpunosti ignorisati sve vesti, ali imajte i na umu da je vaše raspoloženje direktan proizvod svih signala koji dođu do vas. Kada su oni isključivo negativni, malo je očekivati da će i vaše raspoloženje biti drugačije.

Veroljub to lepo objašnjava u svom pomalo ekscentričnom videu. Za srećan život morate da se okružite pozitivnim informacijama i ljudima. Napravite zid za sve one koji veruju u to da su svi ljudi glupi i lepe se na jeftine i plitke informacije i na isti način hakujte vaše raspoloženje. Daleko od toga da će sve biti pozitivno, ali iznenađujuće je kolika je količina informacija koja zapravo nema nikakvu dugoročnu vrednost a vama oduzima toliko toga.

Mediji sigurno moraju bolje, ali kako je očekivati bilo kakvu odgovornost sa njihove strane uzaludno lakše je da sami budete filter. Polazite uvek od pozitivnih stvari, čitajte pozitivne ljude i osvrnite se malo i na sve one dobre stvari koje su se desile. Za početak pogledajte samo listu najvažnijih stvari koje su se desile u prethodnoj godini, ili koliko se životni vek produžio u prethodnih 200 godina,  gledajte TED predavanja, čitajte pametne ljude i slušajte dobru muziku. Bavite se stvarima na koje možete da utičete a ne onima koje truju vaš prostor. I kad god osetite da ste nervozni jer se izlažete tim istim stvarima setite se da vi ipak možete/zaslužujete puno puno bolje.

Article Tags
Nebojša Radović

Radoznali posmatrač koji neka od tih posmatranja pretvori u reči. Idealno reči koje izazovu one koje čitaju da probaju nešto novo, a život baziraju na akciji - ne izgovorima.

Related article
Teško je biti heroj tuđe ulice

Teško je biti heroj tuđe ulice

“Kako otići” je najčešće pitanje koje dobijam od kako sam…

Nisam siguran

Nisam siguran

Dana kada je ubijen Taton bio sam kao retko kad…

Pogled iz tuđih cipela

Pogled iz tuđih cipela

Sve što se sada dešava kao državi je sublimat dešavanja…

  • Mephisto

    Mediji ne žele bolje, jer to bolje neće doneti tiraž/posetu/lajkove/šerove, a samim tim ni zaradu. Pogotovu danas kada je konkurencija u sferi medija i informacija nikad veća i više nije dovoljno samo informisati ljude, već je potrebno zgrabiti im pažnju bombastičnim eksplicitnim naslovima i još eksplicitnijim opisima.

  • http://ivanapetrovic.net/ Ivana Petrović

    Evo čitam ovaj tvoj tekst i baš juče sam postovala na svoj Facebook profil video snimak sa solističkog koncerta jedne osamnaestogodišnje devojčice koja svira violinu kao da je rođena sa njom i da vesti treba da budu puni talenata, lepih i srećniih vesti i prilika. No hajde da razmislimo malo kako bismo mogli svi mi koji činimo zajednicu zvana država da utičemo na bolji svet oko nas. Smatram da prvo mi (narod) treba da mućnemo glavom pre nego što posegnemo rukom/mišem za čitanje neke vesti online ili offline. Evo možemo da napravimo nedelju bojkota čitanja loših vesti, da niko ne klikće ili ne kupuje novine koje su pune hypeovanih naslova. Da bi mediji krenuli na drugu stranu publika mora da se promeni jer sve je money flows where attention goes. Pozdrav i bravo za sjajan članak

    • pailhead

      Ja bih se rasplakao da sam bio na tom koncertu. Talenti uspeju nekako da se iskobeljaju iz mulja, ali pitam se koliko njih ostane tu da vene?

      True story, konacno sam pre neki dan dokazao da sam i ja jedan od tih talenata, samo lose usmeren, bilo je skoro nemoguce na konto njega otici iz Srbije. Da sam ostao, i da nisam bio snalazljiv i promicuran, nikad ne bi ni dosao do izrazaja.

  • Petar Mrčin

    Ne razumem otkud toliko moralisanje o medijima kad domaća IT scena, tj. mnogi gurui blogovanja, internet marketinga i web developmenta (Istok Pavlović, Dragan Varagić, Ivan Minić), uporno promovišu portale Telegraf i Tračaru kao uspešne medijske projkte koji upravo favorizuju gore pobrojane naslove, sadržaje i stil izveštavanja. Manje licemerja ne bi bilo na odmet. Ili vaš portal pravi pare ili ne, to je jedina dilema kojom se većina vodi i kraj priče.

  • Pingback: Online mediji 2015.: Kako doći u top 10 portala vesti? | Dragan Varagić Blog()

  • Pingback: 2 životne lekcije koje sam naučio u 2014. godini | Nebojša Radivojević()

  • http://msaracevic.wordpress.com/ Miroslav Saracevic

    Tako je. Neophodni su jaki filteri, i za ono što stiže kroz medije i dr. mreže. Preporučujem još dva lepa mesta na kojima može da se provede po ceo dan čitajući pozitivne i vredne stvari: to su Quora i Medium.

  • http://www.deephousegroup.rs Mane

    Mediji su ozbiljan biznis i prilagođavaju se tome šta narod želi da gleda. Dakle treba nekad “krivicu” tražiti i u samom auditorijumu.

Type your search keyword, and press enter to search