• Photo: Jaclyn Auletta

    Pogled iz tuđih cipela

    Sve što se sada dešava kao državi je sublimat dešavanja koja su se desila drugim državama u prethodnom periodu. Istorija je ciklična, pojave dolaze i odlaze i naša posebnost je samo u tome što se određene pojave događaju u baš tom trenutku.

    Povod ovog razmišljanja je proizašao iz jednog Bluzovog tvita danas u kome je kritikovao onaj znak o blokiranju raskrsnice. Nisam aktivan vozač ali teško da možete da ne primetite ogromnu crvenu fleku na raskrsnicama u Beogradu. Međutim ovo nije zaista tačno, i ta kritika proizilazi iz toga što vi najviše vremena provodite na toj lokaciji i, prirodno, primećujete stvari koje vama smetaju. To što su one unikatne vama samima, ne znači da su unikatne i u celom svetu.

    Koliko ste samo puta otišli nervozni van kuće zbog kose koja ne liči ni na šta, ili u izgužvanoj odeći, a da to niko nije primetio? Verujem, mnogo. Razlog je u tome što najviše detalja primećujete na sebi, i ako te iste detalje nikada nećete primetiti na drugima. Dva para istih čarapa u dva dana. Duks koji nosite isti put ove nedelje. Ili fenomen kada želite da kupite neki automobil, pa samo njega viđate na ulicama.

    Dignite ovo na primer grada. Ako upitate stanovnika Ivanjice, o kojoj sada već stalno pišem, on će vam obavezno reći:

    • Ivanjica ima najgore policajce na svetu. Svi su lopovi i prepuni su para.
    • Najviše droge u Srbiji ima u Ivanjici. Eventualno će spomenuti Arilje, jer dotle dopire njihov pogled.
    • Niti manjeg grada, niti više kafića.
    • Najgori su vozači iz susednog grada

    Razlog je isti. Gledate problem iz svoje perspektive i ne vidite kako je tamo negde gde je gore nego ovde.

    Najveća prednost internacionalnih škola je upravo činjenica da upoznate ljude iz celog sveta i shvatite i njihove probleme. Ne postoji novac kojim se ovo može kupiti. A saznanje koje vas gotovo uplaši nije činjenica da smo mi svi različiti, koliko činjenica da smo 80% isti. Potpuno isti, i da onih 20% koji čine kultura, tradicija i jezik samo predstavljaju drugačiju dekoraciju jedne iste torte. Tako ćete u istoj toj školi videti a životom u drugom zemlji i saznati:

    • Da i Nemci kada uprljaju jaknu čokoladom pljunu na prst i krenu da je očiste
    • Da je život u Venecueli danas identičan životu u Srbiji devedesetih. Uništena je uspešna privreda i vlada kriminal. I svi čekaju da se smeni diktator, da bi došli do boljeg života. Izvoz sportista im nije stran, prednjači bejzbol za razliku fudbala i košarke kod nas.
    • Da sva post-socijalistička društva imaju neverovatnu potrebu za isticanjem. Odavde i neukusno ponašanje Rusa ili Kineza koji su prepuni novca. Identično onom koje ćete videti i kod naših tajkuna.
    • Da i u Americi koja je jako liberalna na kraju se uvek sve svede na izbor demokrata ili republikanaca. Liberali nikad ne uđu u završnicu. Elita se vidi, ali se na kraju uvek masa pita.
    • Da kada god pomislite da je zajebano zato što ste Srbin, i da svi misle da ste kriminalac, treba da izađete u grad sa nekim od Arapa ili Muslimana. Naši makar rade svuda na vratima…

    I tako dalje. Nismo savršeni, ali nismo ni najgori. Ako uporedite uspešne od neuspešnih zemalja, shvatite da pored tog neuspeha o kom sam pisao, ali i uspeha (sjajan tekst u Politici) razliku zapravo pravi sistem koji pogoni celo društvo. A ove dve stvari su inkorporirane u njega. Treba malo razmisliti o tome. Kada pogledam sa strane sve ono što se napiše u Srbiji, pomalo mi bude i žao što sam pisao sve što sam pisao dok sam bio tamo. Ali, nisam mogao da vidim drugačije, jer sam previše gledao u jedan isti odraz. Nije tajna da se duh devedesetih ozbiljno oživeo svime što se skorije desilo, nije tajna ni da nismo u top 50 zemalja u svetu. Ali nismo ni najgori, i ima tu dovoljno prostora za napredak.

    Ako imate mogućnosti putujte da biste videli više i čitajte da biste shvatili i druge.  I umesto još jednog kukanja o tome kako je sve sranje, pokušajte da razumete zašto je to tako. A onda krenite da radite. Jedino tada možete da očekujete da će neke stvari i krenuti na gore. Nije lako i traje, ali vaš život je u pitanju i teško da će vam pomoći neko drugi ako ne pomognete sami sebi.

    Pratite me i na Twitteru:


  • Photo by: Sixth Lie

    Neuspeh i konflikt

    Dve ključne reči u analizi balkanskog i američkog iskustva su neuspeh i konflikt. Posle nekog vremena shvatite da srž svih naših problema ali i ovdašnjeg uspeha leži u načinu na koji se društvo ophodi prema stvarima o kojima se ređe priča.

    Iz čuvene Ferise knjige “4-hour work week” zapamtio sam samo jednu rečenicu – Uspeh je direktno proporcionalan broju neugodnih razgovora koje ste obavili. I u principu jeste tako. Kada god imate neki problem koji traje duže vreme u poslu, razlog je obično činjenica da niste spremni da se suočite sa izvorom problema. Razlog je izbegavanje konflikta.

    U velikoj meri smo nacija koja izbegava konflikt po svaku cenu. Problemi se stavljaju pod tepih i rešavaju se tako što problem eskalira do te mere da je jedino rešenje amputacija. Sa druge strane, ovde smo makar dva časa predavanja posvetili samo konfliktu, a gotovo na svakom pričali o istom. O načinu na koji se rešava i zašto je zdrav konflikt neophodan za svakodnevni život, ne samo za posao. Zdrav konflikt podrazumeva da kritikujete ideje i akcije a ne ljude. Podrazumeva da ostavite ego kod kuće i otvoreno pričate o svemu. Nije lako, i vrlo je atipično za nas, ali bi u neki situacijama rešilo mnogo problema koje imamo.

    Jedan od klasičnih primera ovakvog ponašanja jesu ljudi koji međusobno ne pričaju. U Ivanjici, gde sam odrastao, mislim da svaka porodica ima makar jednu “neprijateljsku” porodicu sa kojojm ne priča. Gotovo uvek je razlog činjenica da se nijednog trenutka nije pojavila situacija u kojoj bi neka od strana pozvala drugu stranu da porazgovaraju o problemu. Ovako zajedno tonu u živom blatu malograđanštine. Ovo, naravno, nije jedini primer izbegavanja konflikta. Generalno smo reaktivni prema problemima, i ovakav stav utiče na sve ostale segmente našeg društva. Neizlazak na izbore? Drakonsko oporezivanje zaposlenih? Ili porez na besmisao? U dovoljno dugačkom vremenskom okviru razviju nezadovoljstvo zbog koga najbolji i odlaze. I tako, do sledeće revolucije, u kojoj se ne desi baš ništa.

    Strah od neuspeha

    Zašto se izbegava konflikt? Zbog straha od neuspeha. Ako nekako i pređemo preko konflikta, zid koji se ređe prelazi je upravo neuspeh. Srbija ne prašta neuspeh, već ga izvrgava ruglu i diže na stub srama. Dete ti nema sve petice? Posao ti nije uspešan? Nemaš najbolji auto u kraju? Ili onaj malo više ekstreman poput dece sa posebnim potrebama, ili “daleko bilo” osoba homoseksualne orijentacije. Univerzalno rešenje u ovom slučaju je dovoljno veliki tepih.

    Za razumevanje neuspeha potrebno je i malo empatije i želje da se uđe u tuđe cipele. Zamislite sebe u poziciji neke druge osobe koju smatrate neuspešnom? I gledajte na pozitivnu stranu cele priče, šta je to što dobijate od svega toga i šta je to što ste naučili. Neuspeh je samo drugačiji ishod, saznanja koja pokupite usput su u oba slučaja ista. Ili čak na strani neuspeha. Neuspešne ne treba diskriminisati već podržavati da na iskustvu, koje su pokupili u tom procesu, baziraju svoj veliki uspeh. Ako ne verujete u ovo, pogledajte brojke koje se vrte u Silicijumskoj dolini. Onda se ponovo zapitajte.

    O neuspehu se ovde priča. Kaže se i – greši na vreme, greši brzo i greši često. Sa tom mantrom se živi i raste. Neuspeh je samo usputna stanica do uspeha. O tome treba pričati, neuspeh treba ohrabriti. Kada prestanete da se plašite vode naučite i da plivate.

    Ne kažem da je lako. Naše ponašanje jeste određeno društvom u kom smo odgojeni, ali je i promenljivo ukoliko postoji vreme i želja. Razmislite o ovome. Ne savetujem vas da izazivate konflikte odmah po čitanju ovog teksta, ali makar da sledećeg puta kada prepoznate neku od ovih situacija razmislite o tome. Makar zbog tog društva, koje želite da ide napred. Znate kako kažu, za uspeh preko noći potrebne su godine.

    Javna napomena: Ako me Mileusna isproziva što citiram Ferisa duguje mi pivo

  • PayPal-Shopping-Showcase

    Uskoro PayPal u Srbiji

    Svet je lepše mesto kada se koriste Naslovi.

    2008

    Politika: Srbija, zabit internet-trgovine

    - U NBS tvrde da ne postoji zakonska prepreka poslovanju „Pejpala” kod nas.

    2009

    Economy: Srbija u sistemu PayPal 2010.

    PersonalMag: Srbija na listi PayPal-a za 2010. godinu

    2010

    B92: “PayPal“ od sledeće godine u Srbiji

    2011

    B92: Prvi korak za dolazak PayPal-a

    PersonalMag: PayPal uskoro i u Srbiji

    Vesti Online: “PayPal” počinje da radi i u Srbiji

    Benchmark: NBS: Nema više prepreka za rad PejPala u Srbiji

    2012

    PayPal stiže iduće godine

    “Paypal” u Srbiji sledeće godine

    Menja se zakon, ali i dalje ostaju prepreke za dolazak PayPal-a

    Nastaviće se…

    Jer sreća je lepa samo dok se čeka

  • Smrt društvenih medija

    Veliku pompu pre par meseci je izazvao App.net sa idejom da su se društveni mediji pretvorili u previše šuma i da treba napraviti poseban komercijalni servis a koji bi u potpunosti rešio sve boljke svojih “besplatnih” konkurenata. Premisa koja je zasmetala svima jeste upravo finansijski momenat, u kome je ova društvena mreža pravo manjine, a ne svih kako je do sada bio slučaj. Elitizam nije najomiljenija reč kada su društveni mediji u pitanju.

    Društveni mediji kakve znamo doneli su potpuno revoluciju u načinu na koji dolazimo do informacija. Po prvi put u ljudskoj istoriji dobili smo jedno novo, potpuno decentralizovano, javno mnenje koje je u stanju da izgura i mnogo veće stvari od sređivanja parka u komšiluku. Pali su zakoni, vlasti, taman smo pomislili da smo našli lek za sve i da istina više nikada ne može biti zaustavljena.

    Pobeda autentičnog

    Bezbroj puta sam dobio pitanje na koji način da biti uspešan i popularan na Internetu. Bilo kao brend ili pojedinac. Postoji isto toliko i napisanih saveta o tome, ali retko i pravi odgovor. Jer je jednostavan, a teško opisiv – budite autentični. Društveni mediji su slavili autentičnost kao niko do sada. Umesto onih dosadnih, glasnih i nametnutih pobedili su oni autentični, koje svakog dana vidimo ispred prodavnice kako ispijaju sa društvom pivo. Kojima se svi smeju, i koje svi rado slušaju. Heroji ulice. Autentičnost je postala tražena roba u društvu u kome ima previše svega i u kome ima sve da se kupi. O autentičnosti će tek da se priča.

    Šta je sledeće?

    Letos sam sedeo sa Šararom, jednim od prvih heroja te društvene revolucije, neposredno pošto je obrisao svoj nalog na twitteru. Dilema je bila – šta je sledeće posle Twittera i Facebooka? Neviđeni entuzijazam koje su ove dve mreže proizvele u početku, nestao je onog trenutka kada je previše otišlo u mainstream. To je valjda standardni razvoj bilo koje platforme. Onog trenutka kada postane cool, svi žele biti deo iste, a nepravednu prednost dobiju oni koji su finansijski u mogućnosti da preskoče sve ono što ste gradili mesecima ili godinama. Setite se samo svih kupovina fanova i followera kada su “poznati otkrili Internet”.

    Svi šute niko da prizna

    Sa aspekta onog ko omogućava platformu ovo predstavlja i odličnu priliku za zaradu. Na koncu, i ako će vam svi reći da su oni tu da bi promenili svet, oni i dalje više žele da budu Stiv Džobs nego Mahatma Gandi. A onda dođe i smrt.

    Photo: Jack Crawford

    Smrt nastupa onda kada, zbog profita, ubijate ono što predstavlja vašu glavnu prednost. U ovom slučaju to je mogućnost da budu svi jednaki i da u takvoj poziciji nesmetano komuniciraju i emituju informacije. Nije problem u oglašavanju, niti u želji da se na neki način naplati to što koristite servis. Problem je u tome što nešto što je dvosmerno i društveno, prerasta u jednosmerno i kontrolisano. U situaciji u kojoj novac diktira ono što ćete pročitati na društvenim medijima, oni sve manje postaju društveni a sve više mediji. Oni postaju isključivo pravo manjine, gde ste vi samo publika koja između sebe može da komentariše. Ili u slučaju App.net-a samo da posmatra. To je protivno svemu onome što je društvene mreže učinilo popularnim. Nož u leđa našem autentičnom junaku.

    Paradoks besplatnog

    Međutim, davno je neko rekao. Kada je nešto besplatno, onda ste vi proizvod koji se prodaje. I jeste tako. Bilo je lepo dok je trajalo, i dok ne dođe nešto novo. A sigurno hoće, jer revolucije nas možda uvek vrate na iste probleme, ali i donesu neko novo saznanje koje nam pomogne da na kraju dana ipak budemo bolji.

  • Screen Shot 2012-10-07 at 11.56.24 AM

    #mesecdana

    Upravo sam se setio da je prošlo mesec dana kako sam u Americi. Čudno. Obzirom na broj problema koje smo imali u prvih nedelju dana za rešavanje, imam osećaj da sam ovde makar tri, ako ne i šest meseci. Ali kada prođu te neke najteže prepreke, sednete na terasu, pogledate na Coit Tower ili Bay bridge i shvatite – jebote, živim u San Francisku. Lud osećaj. Baš, kakav je i sam grad.

    I kako ti je u Americi?

    … je pitanje koje sam čuo oko 200 puta u prethodnih mesec dana. Odgovor je vrlo kratak – dobro je. Jer, stvarno je dobro. I nema to toliko veze sa mojim afinitetima prema drugoj zemlji, koliko sa činjenicom da je nekada u životu dobro napraviti korak dalje, i krenuti iz početka. Poteškoće postoje kada ovo uradite, pogotovu u poslu, ali upravo taj osećaj da ste ponovo na nuli vam da snagu da sve to izgradite iz početka. I osvrnete se malo na život iza sebe i shvatite gde ste i kako grešili.

    “Novi život” vam nametne i neke nove navike. Ili samo pomogne da steknete one koje tamo nikako niste uspevali da učinite dovoljno redovnim. Naprimer:

    • Rano ustajanje – ovde nije toliko divlje kao u Beogradu, ili još ne znam dovoljno ljudi. Imao sam ogromnih problema sa spavanjem tamo. Nisam znao ni kad ležem, ni kad ustajem i to je trajalo predugo. Ovde vas nekako ceo sistem unormali, od škole koja počinje rano do klubova koji rade do 2. Rezultat, svako jutro oko 8, pola 9 sam na nogama, naspavam i spreman za rad. I zaista uživam u tome, prvi put posle 10 godina.
    • Čitanje – svi žele da čitaju više, to je nekako kliše svih klišea. Ali kada se ni ne naspavate kako treba, teško je očekivati da ćete čitati. Štreber sam, i to me jako frustriralo. Ovde je to nekako prirodno došlo sa školom, ali i sa potrebom da usavršim svoje pisanje na engleskom. Puno čitam i to mi daje neverovatnu energiju. Doduše, nisam jedini. Ceo grad je ovde u fazonu čitanja i pisanja i to je deo te neke “umetničke” atmosfere koja prekriva ovaj grad.
    • Vežbanje – čudna stvar vezana za SF jeste da je to ustvari jako mali grad, za čiju su poznatost uglavnom zaslužne snažne istorijske reference vezane za ovo područje. Veličina u ovom slučaju vas “tera” da veći deo dana provedete hodajući umesto u kolima/prevozu, tako da ste manje više svakog dana aktivni. I ceo grad je u istom fazonu. Svi vežbaju, trče, voze bicikle i ovo nije Amerika debelih ljudi o kojoj vam svi pričaju.

    Šta je zaista dobro u Americi?

    Osim stvari koje sam gore nabrojao, verovatno što bih prvo pohvalio vezano za ovu zemlju, a posebno Kaliforniju i San Francisko, jeste neopterećenost ljudi drugim životima. Iako je ovo mač sa dve oštrice u trenutku kada ste u nekom problemu zapravo vam bude mnogo lakše da funkcionišete kada vam se život ne svodi na objašnjavanje drugima zašto i kako nešto radite. Takav je sistem, imate prijatelje ali se oni ne upuštaju previše u vaš život ako vi to zaista ne tražite. Promena koja neverovatno prija.

    Sve je orijentisano ka maksimalnom ispunjenju vaših potencijala i na vama je da to ispunite ili ne. Takav je sistem. I nije problem naći posao, već je problem odabrati onaj koji je pravi. Sistem te gura da napreduješ, da budeš bolji da se penješ gore. Već druge nedelje smo uspeli da budemo drugi na ovdašnjem Startup Weekendu. Tu shvatiš da svima trebaju dobri ljudi, i da nema puno zime za posao ako znaš i želiš da napreduješ. I ne, nisu oni puno bolji od nas. Naprotiv! Oni su samo spremniji na poraz, spremniji su da iz istog izađu pametniji i da idu dalje. Ovde se niko ne smeje poraženima, jer svi znaju da ti isti sutra mogu biti pobednici. To je nešto što se u ovom okruženju desilo toliko puta.

    Ne treba zaboraviti okean, parkove u kojima možeš da se izležavaš do mile volje, a da te niko ne gleda popreko i krovove. Kada bih se sada vratio u Beograd jako bi mi nedostajala ta mogućnost da blejiš na krovu zgrade. Sa vrha je lakše sanjati zvezde.

    Šta mi nedostaje?

    Polako mi se kristališe slika u kojoj je Beograd grad sa najboljim ugostiteljskom uslugom. Ovde se sve polaže na customer service-u, preljubazni su i možete da ih maltretirate koliko hoćete, da vraćate stvari, menjate ih i šta sve već ne. Pisao je i Nino već o tome. Ali više je to deo šablona neko nekog rada po osećaju. Zaista je teško naći mesto gde možete da sednete i normalno popijete kafu. Da vas ne opterećuju, da vam je posluže onako lepo sa keksićem i šećerom koji nije nešto najslađe na svetu što ste probali. Jednostavno nisam još uvek uspeo da nađem dobru kafu. A i kada sam već spomenuo šećer, nedostaje mi slana hrana. Sve je preslatko. U kafu ne stavljam šećer jer nema previše smisla. Burgeri su slatki, pomfrit je sladak.

    I naravno – prijatelji i roditelji. Bio sam spreman na to da će mi nedostajati, ali na to nikad niste dovoljno spremni. Našao sam tekst koji sam davno pisao za 365 dana koji je baš govorio o tome, i koji se mi se vratio pravo u lice 18 meseci kasnije.

    Obrazovanje u US

    Na kraju je ostalo i obrazovanje, kao glavni razlog mog dolaska ovde. I kada se osvrnem na tih 30-ak dana ovde, i na sve što sam prošao u školi i oko škole, mogu da kažem da je ovo verovatno najbolja odluka koju sam doneo u životu. Možda je prerano da to tvrdim i možda će mi se vratiti u lice isto kao i onaj tekst gore, ali trenutni osećaj mi govori da to moram da napišem. Obrazovanje ovde je nešto što smo svi mi proživeli kroz američku kinematografiju. Od onog čuvenog Class of 2013, do mogućnosti da igrate fudbal za tim fakulteta ili radite u okviru nekog kluba. Sve je podređeno pojedincu, i piramida je u potpunosti obrnuta u odnosu na onu kod nas. Profesori su ti koji se cimaju oko vas, zovu vas, teraju da dolazite na konsultacije, daju vam zanimljive članke za čitanje. Oni su više mentori nego diktatori.

    Jako puno se pridaje značaj praktičnom i timskom radu. Sve se radi kroz tim, a pokušavaju da nas ubace u neke projekte od samog starta. Ako pritom primete i da imate ličnu inicijativu to vas diže na sledeći nivo. Infografika koju sam crtao za školu je privukla pažnju zaposlenih i sada smišljamo na koji način mogu da pomognem školi u predstavljanju na Internetu.

    Ako bih trebao da nađem neku manu ovom sistemu, ona bi se ogledala u sporosti. Sistem je prilagođen svima i prati i najprosečnije studente. I onda sve zna da se odvija sporije nego što biste želeli. Ovome ne pomaže činjenica i da sam malo mator u odnosu na ostale studente (prosek je oko 25.). Uz to udžbenici su jako skupi ako ih legalno nabavljate. Knjige koštaju i po 200 dolara i nije vam baš prijatno kada morate da ih kupite. Pritom, torenti i nisu najpametnije rešenje, kako je ovo država čije se bogatstvo u velikoj meri bazira na jakom zakonu o autorskim pravima.

    Ako mi je dobro, onda ništa

    Ovo je put koji traje najmanje 11 meseci i možda je prerano da donosim bilo kakve zaključke. Zadovoljan sam, i verujem da to jeste bitno posle svega što mi se dešavalo poslednjih par meseci. Nije sjajna situacija finansijski, ali polako kapiram sistem i gledam kako će se to promeniti u narednom periodu. Iako bih trebao da budem zabrinut, neobično sam hrabar za situaciju u kojoj se nalazim. Pre ili kasnije shvatite da ako vas od nečega što zaista želite i što doprinosi da budete bolja osoba deli samo novac, to zapravo i ne predstavlja neki problem. Motiv je taj koji je problem. Sa motivom i sampouzdanjem doći će i novac. Možda ćete pozajmiti, možda istovarati brodove sa rakovima ali sve se to da rešiti dok postoji cilj koji želite da rešite. San, na čijem ste putu da ga ostvarite. I dok budete čitali ovaj tekst, uz nedeljnu kafu koju ste priželjkivali prethodnih dana, poručiću vam samo da ne dajete da vam diraju snove. Shvatićete koliko su važni kada ostvarite jedan.

     

  • grow

    12 je puno

    Ne stižem puno da ispratim lokalna dešavanja. Ono što me ubija jeste vremenska razlika, koja vam obrne život totalno naglavačke za samo par dana. Ipak stignu, s vremena na vreme, one informacije oko kojih se digne najveća prašina. Pregledam ih i prećutim. Osim one koje me direktno ubodu u oko, i koje nekako ne mogu. Upravo je i takva ova poslednja, o poseti Geeks on Plane-a Zagrebu, nezaposlenosti, i kojekakvim startapima, koji jedva zaposle po nekoliko ljudi, a dobijaju ordene veće i od samog Alije Sirotanovića. 

    I dok je autorov rezon (pročitajte ceo komentar na linku) za kićenje tuđim perjem zaista na mestu, plašim se da onih 12 ljudi koje zapošljava Farmeron nije argument kojeg je trebao da se prihvata. Političari će uvek gledati da iskoriste maksimum za svoju promociju, nije to neki novi pojam, niti je svojstven za Balkan. Uvek će biti i onih koji su možda više zaslužili nagrade, ali se nisu našli na pravom mestu u pravo vreme. Ali to, isto tako vrlo često i nije krivica onih koji jesu.

    Zašto je meni zasmetala ta kritika broja 12? Jer ovde je 12 zaista mnogo više. Viktor je lepo rekao u komentaru da je i Google nekada firma od 20 ljudi, i da se od nečega mora početi. Razlog više je i u tome, što tih 12 ljudi dolazi upravo iz Osijeka. Sa Balkana. Gde je sve trulež, i gde je sve negativizam. Gde je san svake mlade osobe zapaliti preko. Zbog toga je Farmeron mnogo više od 12 zaposlenih. Ne samo kompanija, nego san, nada, put. Ono što je danas našim mladima potrebnije od bilo čega drugog. Mnogo više od železara koje po 207 put dobijaju subvenciju države, i zbog kojih sigurno ne žele ostati u zemlji.

    Drage komšije. Okrenite se malo i oko sebe i videćete da se dobre stvari dešavaju. Razumem kritiku, razumem i da nije lako. Ali nešto se dešava. Sve više je onih koji veruju da je moguće, više je onih koji ostaju u zemlji, ili su većim delom tamo bazirani i prave dobre stvari. I taj GOAP je jedan od dokaza da se ide u dobrom smeru. Da postoji novi kreativni potencijal i da ne treba odustati od tog talasa. Pa i neka pukne sve, makar ste probali, makar ste naterali neke mlade i pametne ljude da naprave nešto svoje, a ne da čekaju posao u državi. Tih koji čekaju jedino i imamo u izobilju.

     

     

  • wsf

    Nešto za šta je teško pripremiti se…

    … jeste činjenica da sve što ste do sada radili u životu, prilikom selidbe u drugu sredinu, možete da bacite niz vodu. Čudno, ali je tako. U dolini je sve stvar istorije poslova koje ste imali ovde, i vaše lokalne reference gotovo da ne znače ništa. Makar ne sa aspekta reference. Ono gde su one korisne jesu u vidu iskustva koje imate da se snađete u nekim situacijama. Tako, brže ćete doći do sledećeg nivoa jer imate neku veštinu razvijeniju od lokalne ekipe. Ali verovatno trebaju da prođu meseci, ili godine da ih pokažete širom auditorijumu.

    Ovde treba dodati i fokus. Većina ljudi sa kojima sam pričao, a nije ih bilo previše zbog gornjeg “problema”, ne odobrava činjenicu da ste čovek za sve. Ovde je specijalizacija ta koja se traži, i ogromno iskustvo u jednom određenom segmentu industrije. Po mogućnosti i nekoliko neuspešnih poslova iza vas. Jer uspeh Doline se u velikoj meri pripisuje i prihvatanju i ohrabrivanju ljudi da idu iz greške u grešku, verujući da je to jedini način da nauče dovoljno da bi napravili sledeću veliku stvar. Neverovatan mentalitet koji nećemo skoro prihvatiti.

    Za kraj, na mene se ovo odražava u tome što ću ovu godinu morati da provedem u što više poslova kako bih uz studije uspeo da izgradim i neku, kakvu takvu, reputaciju koja će me kvalifikovati za dalje i veće poslove. Iskustvo je tu da mi ubrza ovaj proces, a sredina, koja je vrlo ohrabrujuća, da da priliku da možda i postignem nešto više. Pisao sam danas na twitteru da je zaista dobar osećaj biti ovde, skupo je, ali energija i opuštenost ovih ljudi vas tera da budete bolji nego što jeste. Ima i ta čuvena izreka koja kaže:

    Other towns may surprise you, but in San Francisco you will surprise yourself.

    I zaista je tako. Srećan sam što sam ovde, i trudiću se da veći deo toga podelim i sa vama.

    PS. Neke od utisaka iz San Franciska možete pratiti i na engleskom blogu koji pišem o studijama, a možda neki od vas ne znaju da mi je izbrisan stari Twitter profil i da sam ponovo tu pod istim imenom, pa zapratite me ako već niste → twitter.com/eniac

     

  • Sada, kada je dosta toga prošlo

    U Amsterdamu sam trenutno gde čekam let za Njujork, odakle će i početi moja avantura. Raspao sam se jutros, i jedno osamsto puta pitao sebe da li mi je to zaista potrebno. Svi znamo da je to dobra odluka, ali kada vidite ljude koji vas vole, i kojima je na neki način žao što odlazite, ni knedle vas ne poštede. Ipak, na sve sam se to pripremio, i želeo bih samo, pre nego što krenem dalje da podelim sa vama misao koja me je gonila ovih par meseci.

    Nemojte nikada, nikome, dozvoliti da stane na put vašoj želji da postanete bolji čovek

    Od kad sam jednom prilikom kod Ferisa pročitao definiciju uspeha kao kumulativ svih neprijatnih razgovora i situacija koje imate u životu, nekako mi je lakše da stremim ka ovom cilju. Mislim da je postati bolji pojedinac, na kraju krajeva, zadatak svakog od nas dok smo ovde gde jesmo. Put ka tome će često biti nerealan i pretežak ali iz ove pozicije tvrdim da vredi. Ljudi oko su zadovoljnijii kada smo i sami zadovoljni, i oni će ići ka istom cilju. Neće uvek razumeti, nekada će delovati i previše sebično, ali ovo ne proizilazi iz zavisti, već iz proste ljubavi i želje da malo više vremena provodite sa njima. Ovo važi i za roditelje, i za prijatelje, i za sve one kojima je zaista stalo do vas.

    Čuvajte ljude oko vas, dajte im i malo fore, i radite na tome da svi zajedno postanemo puno bolji. Setite se, samo tako svi zajedno idemo napred. Volim vas, i čitamo se intezivnije uskoro nadam se.

  • mba-network-medley

    Zašto sam upisao HULT?

    Odluka da se nastave studije u trenutku kada je karijera u usponu za mnoge je bila neočekivana, pa sam odlučio da u narednih nekoliko teza obrazložim svoju odluku i ponudim vam neko drugo gledanje na samo obrazovanje u inostranstvu, i njegovu ulogu u ličnom razvoju.

    U preduzetništvu je spas

    U svojim savetima za ljude koji pokreću svoj biznis, spomenuo sam da su biznis znanja ta koja su nam neophodna da napravimo ozbiljnije pomake kao region na svetskom nivou. U preduzetništvu jeste spas protiv trenutne krize, mladi su ti koji kreiraju promenu, a globalno tržište nikada ranije nije bilo tako lako dostupno, zahvaljujući Internetu. Sa kvalitetnim biznis znanjima i praksom ova mogućnost postaje i zapravo iskoristiva, tako da je u ovom smislu biznis škola bila karika koja nedostaje. U mom slučaju se pojavio HULT, koji je sa jedne strane nudio dobro obrazovanje, a sa druge i sjajnu lokaciju da se isto i najbolje primeni. San Francisko je centar tehnološkog sveta, i ako želite da se bavite ovim stvarima, verovatno najbolje mesto da budete ukoliko želite da učite.

    Mreža kontakata je sve

    Kod nas mrežu kontakata obično objašnjavaju konstrukcijom “preko veze”, pre svega zbog loše prakse u poslovanju koja nas je pratila prethodne dve decenije. I dok pomalo sa podsmehom gledamo na to, suština je da mi vredimo onoliko koliko ljudi poznajemo. Kontakti su sve, oni vam olakšavaju da brže uđete na neko tržište, da lakše dobijete neki posao, da dobijete dobru i kvalifikovanu preporuku. U ekonomiji izobilja koja je danas zastupljena, gde za svaki proizvod ili uslugu imate više nego dovoljno ponuda, preporuke su te koje prave razliku, i što je veći broj zadovoljnih klijenata to je veća mogućnost da ćete doći do vas. Ove stvari se šire poput virusa.

    Na koji način ovome doprinosi školovanje u inostranstvu?

    Prosto je. Ako studirate sa ljudima iz 38 različitih zemalja (što je situacija u mojoj klasi), pokretanje internacionalnog biznisa i ne deluje tako strašno. Ovde onih 6 nivoa razdvajanja (Six degrees of separation) se smanjuje na 2 ili 3 nivoa. Poznavati ljude iz zemalja u kojima želite da pokrenete biznis značajno ubrzava ovaj proces, i daje vam kvalifikovane preporuke koje vam omogućavaju rast. Još jedna stvar koju ne možete tako lako uraditi iz fotelje.

    Obrazovanje mora da bude u skladu sa promenjenim životnim navikama

    Najveći problem mog obrazovanja na Beogradskom Univerzitetu je velika količina stečenog znanja koje je potpuno neupotrebljivo u praksi. I dok je uticalo na to da se bolje snalazim i budem spreman da strpam ogromnu količinu podataka u svoju glavu, nije imalo nikakvu poslovnu primenu i činilo je da prvog dana posla sve učim od nule. Savremeni problemi zahtevaju savremeno i izuzetno praktično obrazovanje. Da sam Master upisao na svom matičnom fakultetu, za ne tako mali novac, potrošio bih još jednu godinu u školovanju i ne bih bio kompetentniji za posao od ljudi koji to nisu završili, i sigurno manje kompetentan od onih koji su tu godinu potrošili radeći.

    Sa druge strane, tokom posete HULTu  u februaru upoznao sam i onu drugu stranu obrazovanja, gde se veći fokus stavlja na upotrebu znanja, a ne na samu reprodukciju što je kod nas slučaj. Kroz učenje i razmenu iskustava sa ljudima iz industrije (spisak predavača je vrlo impresivan) stiče se kvalitetna osnova za sam rad, a vrhunac predstavljaju akcioni projekti, gde se poslednjih 2 meseca školovanja provodi u kompanijama i radi na primeni svega naučenog u prethodnih 9 meseci. Praksa, koju bi naše škole itekako trebale da preuzmu.

    Uspeh je uvek izvan zone komfora

    Twenty years from now you will be more disappointed by the things that you didn’t do than by the ones you did do. So throw off the bowlines. Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream. Discover. – Mark Tven

    I kao što je lepo rečeno u gornjem citatu, za velike uspehe potrebno je i malo hrabrosti i bežanja iz zone komfora koji trenutni život nudi. Zahteva odricanja, ali i otvara veliki prostor da uradite nešto zaista dobro. Život i studiranje u inostranstvu daje upravo sve ovo. Sama odluka nije laka, često ni jeftina, ali vam kao osobi otvara gomilu novih puteva i vidika koje teško možete da steknete kada se celog života nalazite na jednoj lokaciji. Razmislite, moja preporuka svakako ide za HULT, jer je to odluka koju sam i sam doneo posle više meseci većanja i verujem da će mi doneti makar sve ove stvari o kojima sam pisao, a verovatno iza cele odluke je mnogo toga dobrog što će tek doći. Svakako ću pisati o tome!

    [button style="green" url="http://www.hult.edu/en/request-brochure/" target="_self"]Za više info o HULT-u, studijama i kampusima preuzmite besplatnu brošuru →[/button]

     

  • Screen shot 2012-07-03 at 2.45.13 AM

    Samsung Galaxy SIII – da li se iPhone-u ozbiljno mrda tron?

    Tokom svog izveštavanja na još jednom LeWebu imao sam priliku da se družim sa jednim sjajnim mališom, o kome se toliko pričalo poslednjih par meseci – Samsung Galaxy-jem SIII. Nova nada Samsunga očekivao se toliko dugo pre svega zbog dosta razočaranja koje su iPhone fanovi pretrpeli po izlasku 4s modela. Osim Sirija koji je mnogima neupotrebljiv i nešto bolje kamere, izostao je onaj WOW efekat zbog koga smo rado čekali svako Apple-ovo predstavljanje proizvoda. Mislim da su ovaj put bliži nego ikada da tu poziciju i izgube.

    O razlozima zašto je to tako pokušao sam da objasnim u ovom videu, koji jeste nešto malo duži (10:30) ali, iz moje perspektive, dosta detaljno objašnjava zašto bih rado koristio ovaj telefon kao primarni. Pogledajte video, a ispod ćete naći i neke fotografije, kao i uputstvo kako da nabavite isti u Srbiji.

    Napomene iz videa

    • Bateriju je moguće zameniti i na iPhone-u, ali je to dosta skuplje i komplikovanije iskustvo.
    • Swift key tastatura jeste dobro rešenje ali meni nije odgovarala. Moguće je da su moje navike kucanja i posledica korišćenja iPhone-a, ali zaista nisam uspeo bolje da zauzdam tastaturu.

    Fotke

    Pogledajte neke od fotografija koje sam načinio ovim telefonom. Tu su i one sa instagrama, koji je na ovolikom ekranu zaista neodoljiv!

    Video

    Tokom konferencije snimao sam neke od najzanimljivijih nastupa između predavanja. Pogledajte kako zvuči dubstep violinistkinja i geek senzacija Lindsey Stirling :)

    Gde kupiti Samsung Galaxy SIII?

    Obzirom da je prijatelj na mom putu u London bila Mobilna telefonija Srbije, dao sam sebi mali zadatak da ispitam u kojim paketima se nudi “estrojka” i na koji način ga je moguće nabaviti. Istina je da ovo nije jeftin telefon ako ga kupujete u radnji, ali dostupan je kod većine operatera i u znatno povoljnim paketnim opcijama.

    Tarifni paketi uz SIII

    Kod Telekoma, telefon je dostupan od nekih 460 eur do 1 dinara zavisno o paketu uz koji ga kupujete. Za ovu priliku kreiran je i poseban paket Mega Net koji ima čak 40GB data saobraćaja. I ako se ne može reći da je ultra povoljan (oko 6.000 dinara mesečno) verujem da može da se napravi računica u kojoj ovaj telefon kao wireless router smanjuje trošak priključka na običan internet kod kuće, i time postaje vaš glavni internet uređaj. Obzirom da je u toku širenje HDSPA mreže po celoj Srbiji, ovo i ne zvuči tako nemoguće (u Beogradu na SIII imate negde signal i preko 10 Mbita), samo je potrebno da se lepo preračunate i donesete odluku. A ako ipak niste toliki finansijski avanturista, uz klasične data pakete moguće je nabaviti telefon po značajno povoljnijim uslovima nego u radnji, te je tako recimo za moj paket (Mix Net L) telefon nešto iznad 400 eur, koliko sam i platio svoj polovan iPhone 4. Pa, ako želite ovaj telefon napravite računicu koja vam odgovara i uživajte. Ja sigurno jesam, a moram priznati da mi čak malo i nedostaje :)