—

Praćenje najveće evropske konferencije posvećene tehnologiji – LeWeb omogućila je Mobilna telefonija Srbije, u okviru promocije svoje nove Box usluge. 

Razlike u korisnicima

Android više nije privilegija već svako danas može imati jedan. Android telefone danas imate za dinar (Huawei i sl), i pokrivaju najrazličitije korisnike, od onih hardkor (kao što je PećkoPivo recimo :)) koji će sve isprobati, skinuti, rutovati, pronaći bagove do onih kojima je super da imaju telefon sa ekranom osetljivim na dodir, ok kamericom i mogućnošću da imaju internet na istom. Odavde i brojke korisnika na Android platformi znaju da zavaraju. Koliko od tih nekoliko stotina miliona zapravo želi i zna da instalira vašu aplikaciju.

Sa druge strane iOS korisnici su uglavnom više profilisani i naviknuti na filozofiju aplikacija. Sama cena uređaja je filter za sebe i znači i da su spremniji da potroše novac na nešto što će im doneti konkretnu vrednost. Odavde i mogućnost lakše monetizacije onog što uradite kroz AppStore nego kroz Android Market.

Mogućnosti naplate

Android i dalje nije razvio dobar i lak način developerima da naplate svoj rad a da to nije kroz korišćenje oglasa u aplikacijama koji je često nepodnošljiv i odbija korisnike od aplikacija. Manje je korisnika koji kupuju i stiče se generalni utisak da je Android Market jedna nepregledna gomila svega.

Razvojno okruženje

U primeru aplikacije Path recimo, Dave Morin je objasnio koliko je određene interaktivne delove interfejsa značajno teže uraditi za Android nego za iOS kako ne postoje predefinisane stvari razvijene u samom sistemu. Dokumentacija nije kompletna ili je nepostojeća, a različita razvojna okruženja ali i različiti sistemi i uređaji kojima se morate prilagoditi čine razvoj značajno težim nego što je to slučaj sa iPhoneom recimo.

Brojke idu iOSu u prilog

• Korisnici iOS-a su aktivniji: 55% pristupa internetu koji nisu sa računara su sa iOS uređaja, dok je 31% sa Androida. Comscore, Avgust 2011.
• 500.000 iOS aplikacija naspram 250.000 Androidovih
• iOS korisnici downloaduju duplo više aplikacija od Androidovih, i ako na kraju Android ima 50% više downloada. Podatak ide u prilog činjenici o aktivnosti korisnika na obe platforme.
• 65-70 procenata aplikacija koje se preuzmu sa Android Marketa su besplatne, dok je kod iOS-a ta brojka svega 30%

Za HTML5 pak je još uvek rano

Još jedan od zaključaka razvoja za obe platforme jeste da opisane probleme još neko vreme nećemo moći da rešimo multiplatformskim HTML-om 5. Razlog je što je sam jezik još uvek u fazi razvoja i stvari koje biste mnogo lakše uradili u Flashu za Web, ili Javi/Objective C-u za pametne telefone nije tako moguće uraditi na HTMLu 5. Najbolji primer za to je zvuk, ali svejedno jezik je na dobrom putu. Pogledajte predavanje Jensa iz Wooga-e koji detaljnije objašnjava ovu problematiku.

Nije sve tako crno belo

Android filozofija je znatno drugačija od iOS-a i oslanja se više na agilnu metodu nego što je to slučaj kod Apple-a generalno. Sistem se razvija i postajaće sve bolji kako vreme bude odmicalo, a i činjenica je da recimo iOS nije svuda zastupljen, kao što je recimo kod nas slučaj. Android razvoj, i ako na trenutke komplikovan posle određene faze privikavanja na razvojno okruženje, koje jeste duže i komplikovanije, postaje značajno lakši.

Ne zaboravite i da je za iOS razvoj preporučeno imati Apple računar, XCode i developersku licencu (koja je 100 dolara ako se ne varam) te je početak znatno sporiji nego što je to slučaj kod Androida, a i aplikacija vam vrlo lako može biti odbijena.

Dok neki vide problem u razvoju za Android, nije loše da vidite priliku. Broj kvalitetnih aplikacija na iOSu je znatno veći i ako želite da vas uoče verovatno će biti znatno lakše da se to desi na Androidu, a i verujem da je Java znatno bliža većini nego Objective C. Zato tastature u ruke i na posao, i bacite link ka vašoj aplikaciji u komentarima, rado ću ispromovisati sve zanimljive ideje!

Pedja je pre par dana u jednom od svojih postova sa LeWeba, predstavio ShoutEm i odradio podcast sa jednim od članova ShoutEm tima, gde ste jasno mogli čuti šta je to ShoutEm, do koje faze razvoja je trenutno stigao, ali i koji mu je biznis model što je obično ahilova tetiva microblogging servisa.

Ako bismo trebali u nekoliko reči opisati isti, koristio bih izjavu Viktora (takođe ShoutEm ekipa), gde je isti opisao kao Ning za Twitter korisnike na skoro održanom TMT Venturesu, gde je i ShoutEm učestvovao u okviru 7 minutes takmičenja. Za one koji ne znaju šta je Ning, u pitanju je web aplikacija koja Vam omogućava da kreirate sopstvenu društvenu mrežu, gde postoje neke uspešne implementacije čak i na lokalnom webu . Ono što je Ning za društvene mreže, to je ShoutEm za microblogging, dakle omogućava vam da kroz nekoliko vrlo prostih koraka kreirate sopstveni Twitter, i okupite svoju ekipu oko istog.

Ono što je možda bitnije za sam ShoutEm, a što bi moglo koristiti drugima koji kreću na globalno tržište, jeste način na koji oni promovišu svoj proizvod, na prvi pogled knjiški ali ipak neuobičajen za naše tržište. Pored LeWeba, prisustvovali su i na Web2Expo-u u Berlinu i uz ne toliko puno uloga pokušali privući pažnju na sebe (iz razgovora sa Viktorom tokom TMT-a između ostalog smo pričali i o cenama štandova na ovim konferencijama i u pitanju su zaista cifre koje se mogu priuštiti ako imate malo ozbiljniji web biznis iza sebe, a ROI je više nego očigledan, od promocije do kontakata). Ipak je objava na TechCrunchu nešto što može itekako uticati na early adoptere, da isprobaju servise i možda podele koju reč o njemu što svakako doprinosi rastu zajednice i besplatnom publicitetu. Na tome im svaka čast.

Sama investicija je vrednosti 350.000 eura, i namenjena je daljem razvoju mreže pre svega za mobilne platforme, iPhone, Windows Mobile i Android obzirom da je od početka projekta fokus bio na istim. Drugi benefit investicije biće smanjenje cena premium paketa te će isti biti dostupni većem broju ljudi. Investitor je ipak došao iz Hrvatske Bicro (Poslovno inovativni centar Hrvatske) – nastao po ideji na finske i izraelske fondove nastale u doba recesije, koji u svom portfoliu imaju velike kompanije poput Nokie. Danas, upravo zahvaljujući Nokiji, Finska ima i do 20 puta veći povratak uloženog, kroz poreze koje ove firme plaćaju. Pitanje je koliko će vremena trebati da se ovakvo nešto pojavi u Srbiji, uglavnom sjajna inicijativa.

Za kraj spomenuo bih i ljude koje stoje iza ShoutEma. U pitanju je Five Minutes, ekipa specijalizovana za social web, nama poznatija verovatno po sajtovima Ptičica i Trosjed a jedna od instanci ShoutEma, je i Zrikka prva hrvatska microblogging mreža.

U svakom slučaju, želim im puno uspeha u daljem radu uz nadu da će se ovime pokrenuti talas investicija u Internet u regionu, te da će i neki projekti iz Srbije uspeti da konkurišu na svetskom tržišu. Ostaje da vidimo!