Kada se završila Share konferencija otkrio sam gomilu nekih novih ljudi koji se nikako ne mogu nazvati Srbijom kakvom je većina predstavlja. Mladi, puni entuzijazma i spremni na akciju. Da nešto promene, poguraju, iniciraju, ostvare. Lepi i šareni i takvi odskaču od sivila ispunjenog sveopštom letargijom zbog kog moramo i da forsiramo optimizam. Iz tog pepela se ponovo digla nada uz strah da se događaji poput ovog ne mogu ponoviti. Neopravdan, jer se samo par meseci kasnije pojavilo nešto malo drugačije ali sa vrenjem entuzijazma kakvo odavno nisam video – How To Web.

Kada sam pre par meseci podržao dešavanja IT događaja u sveopštem hejtu čestih konferencija i okupljanja znao sam da neću pogrešiti. Oni su ozbiljan tim spreman dosta toga uradi, a kad ih imate tako na okupu, pitanje je trenutka kada će se dugo očekivana prava stvar desiti. Nije im trebalo puno. Svoje oduševljenje How To Weba ne bih da opisujem iznenađujuće kvalitetnim predavanjima i panel diskusijama, odličnom klopom ili žurkom na kakvoj nisam bio duže vremena. Ivan je bio prilično ažuran po pitanju predavanja, a o žurci ste mogli dosta toga zaključiti kod Dadice ili sa slika. Oni jesu neophodan sastojak dobre konferencije, ali je sinergija svih ovih bila ta koja je učinili ila da se sledeći HTW čeka sa velikim nestrpljenjem.

Najveća vrednost konferencije bila je zapravo otkrivanje. Otkrivanje nekih pametnih ljudi za koje dobar deo nas nije znao. Otkrivanje reči “moguće je”, koju smo nekako svi mi zaboravili. Otkrivanje arogancije i istrajanja koje nam tako nedostaju u našem pohodu na svet. Otkrivanje da mi nismo poslednja rupa na svirali, i da nismo obavezno i neko koga svi mrze već neko kome se i značajni ljudi iz inostranstva dive. Ono što su pokazali ActiveCollab, TopEleven, Kolektiva i Limundo jasan je znak da je moguće, a uz savete prijatelja i sve veću vidljivost Srbije kao startup lokacije ovih priča nadam se biće sve više. Taksiko pobedom na Startup 2.0 konferenciji se već vraški približava tome, a iskreno se nadam da će sličnim putem uspeha krenuti i predstavljeni SiteCake i MobiPatrol.

Za kraj reći ću samo da sam malo puta u životu bio srećan kao što je to bilo po okončanju HTW konferencije. LeWeb je bio veliki i potpuni mindblow, i totalno me poremetio iz ležišta ali vrednost ovog dešavanja je što se desio tamo gde sam svaki dan. Među ljudima koje volim u društvu ljudi za koje nikada nisam verovao da će doći u Beograd. Majk, Kejti, Kirsten, Patrik i Bogdan nisu krili da ih je Beograd pozitivno oduševio, a neki su najavili i povratak prvom prilikom. Obzirom na njihov uticaj širom sveta, ovo predstavlja jednu od većih pobeda cele konferencije, posebno ako uzmete u obzir gore-spomenutu vidljivost. I još gomila malih pobeda usput koje sam verovatno zaboravio da spomenem. Lep skok unapred, koji nisu ispratila dva koraka u nazad i hajde da na iste zaboravimo makar na trenutak, odvažimo se da napravimo dobre stvari i zajedno krenemo napred. Jer to je valjda jedini dobar put…

PS. Vukašine, Dragana, Jelena i Vlado: Imate moju veliku zahvalnost i neupitnu lojalnost dokle god radite ovakve stvari. Znam da nisam puno pametan, ali mogu solidno da ponesem a ide i leto neće mi loše pasti po liniju. Hvala Vam na neverovatnoj injekciji samopouzdanja i inspiracije, bila mi je zaista potrebna.

Postavlja se pitanje, zašto više/češće nema okupljanja OCC Beograd, na koje sam dužan da odgovorim, a verujem da će se i Ivan (kao suorganizator) i Niksa (koji je tu od samog početka) složiti.

Razlog je vrlo prost – previše je dešavanja koje u sebi sadrže reč okupljanje ljudi iz zajednice u prethodnih par meseci. Svaka 2 dana imamo neki tweetup, strukovna okupljanja, diskusije na temu kako promeniti svet. Pojavljuju se uglavnom isti ljudi čime se gubi karakter strukovnog, a često se sve to pretvara i u promociju nečega ili nekoga, te i ako sam sam organizovao par “korporativnih” tweetupova nisam siguran koje je moje mišljenje više o istim.

Kvantitet je ubio suštinu pa odavde i nepostojanje želje da napravimo još jedno okupljanje. Daleko od toga da se neće više dešavati, ali će nešto vezano za sam koncept morati da se promeni.

Dok sam se ja topio u rifovima Van Goga, stariji brat me je uvek opominjao na EKV, i na činjenicu da VG je samo bleda kopija istog, ali nisam mu verovao. Kasnije, sazrevanjem nekako svi dodjemo i do EKVa, da li sami nekako izbunarimo pesme koje smo kao deca slušali na radiju, ili od nekog starijeg druga dobijemo toplu preporuku za istim. Onda se uvučemo u krug, zamenimo dan za noć i onih par godina za nas provedemo uz muziku ovog benda. Sećam se, kada mi je Dule, jedan od najdražih prijatelja rekao, umrla je Magi… Nisam shvatio težinu tih reči, ali ljudima koji su odrastali krajem 80tih EKV je bio sve.

No, kraj je bio davno pre Magi, tačnije 8 godina kasnije, kada je Milan Mladenović, posle raspada benda i kratke brazilske avanture, otkrio da boluje od raka pankreasa, te je ubrzo, u 36-oj godini života i okončao isti i otišao u legendu.

Svoju karijeru počeo je u kultnom Šarlu Akrobati, zajedno sa Kojom i Vdom, da bi po raspadu istog, početkom 1982. godine formirao bend Katarina II, neki odlaze iz benda, novi dolaze i isti dobija svima poznato ime Ekatarina velika. Bend je zaslužan za 6 vrlo uspešnih albuma nastalih u periodu izmedju 1984. i 1994. godine, albuma na kojima su se nizali hitovi koje i dan danas pamtimo. Poslednji nastup bend je održao na budvanskom festivalu 1994. godine nakon kog je Milanu pozlilo, i izmedju ostalog ustanovljeno da ima rak pankreasa, od kog je u novembru iste godine preminuo. Pored rada u gorespomenutim grupama, ostaće zapamćeno i delo Angels breath snimljeno u leto pre smrti tokom boravka u Brazilu.

Bolji tekst od onoga napisanog na grupi na Facebooku teško da ću napisati:

Ne treba trošiti puno reči na to ko je bio (i ostao) Milan Mladenović.
Ako je postojala osoba koja je htela ”da promeni svet do kraja pesme”, to je bio on. Ako je ikada na našoj sceni, sceni Ex-Yu bilo talentovanih muzičara, koji su muziku obogatili književnošću, ako je bilo ljudi koji su hteli da zaustave ludnicu i ratove,pesmom i da sve ”pretvore u ružan san”, sve se može pripisati upravo njemu. Odradio je svoju misiju za svojih 36 godina i otišao da ne gleda horor koji sledi.

Pre nas, to su učinili Zagreb i Podgorica, a ovih dana čujemo neke stidljive inicijative od strane članova grupe Van Gogh, i Bajage, da bi Milanu trebala pripasti zaslužena ulica.

Dakle, kako tekst kaže, vreme je da se pridružimo ovoj inicijativi i svojim potpisom podržimo inicijativu za ulicu Milana Mladenovića u Beogradu. Datumi skupljanja potpisa su:

Petak, 7.11.2008, 19h na Trgu Republike
Subota 8.11.2008, 14h na Trgu Republike (postoji mogućnost da štand bude i kod Ruskog Cara)

a mozete više informacija o samom dešavanju videti i na Facebooku. Očekujem vas i obećavam da će moj potpis biti medju prvima!

Zašto OpenCoffee? Činjenica da je Beograd najveći grad u regionu i da nema dešavanje poput OpenCoffee-ja mislim da govori sama za sebe, bez nekog preteranog objašnjavanja. Zajednica u Beogradu je sve, samo ne mala, činjenica da imamo u poslednje vreme fin upliv stranog kapitala na Internet tržište (Infostud, Burek, pa i Vast i Edgios) daje nam za pravo da pucamo na veliko, da okupimo sve što valja i ne valja na domaćem webu i oko njega i ujedinimo ih sa namerom da pomognu jedni drugima. Puni smo pesimizma i žalopojki o jadu i bedi domaće scene, o činjenici da nemamo ni jedan globalno popularan startup etc etc… Vreme je da to promenimo, i nadam se da će ova dešavanja biti korak napred.

I ako, činjenica da je Beograd u pitanju, isto tako može da bude otežavajuća, gde svaki OpenCoffee može vrlo lako da se pretvori mini konferenciju za 50 ljudi koje treba nekako zanimati sat ili dva, verujem da će se vremenom iskristalisati optimalna forma za ovakva dešavanja i događaj učiniti primamljivim i ljudima sa strane.

Gde i kad?

Više informacija o tzv nultom OpenCoffee-u možete naći na zvaničnom sajtu ili na DPTu, kao što sam linkovao u uvodu teksta. Razgovaraćemo o konceptu OpenCoffee-a i pokušati da prikupimo očekivanja od svih Vas od ovih dešavanja i truditi se da ih u budućnosti realizujemo, stoga dodjite da se družimo!