To je valjda tako u životu. Kada se “manete” masovnog korišćenja knjiga kao obaveznog dela školovanja, dodje onaj period kada je lični razvoj i usavršavanje u prvom planu i kada odsustvo aktuelnih informacija, i nemogućnost da se prilagodite novim zahtevima posla mogu da vas dovedu do bankrota. Ali ne i samo stručne knjige, sve je lepše posle nekog vremena “osetiti papir”, sesti u gluvu sobu sam, i posvetiti se sebi i knjizi, daleko od buke, obaveza i često surove svakodnevice. Valjda je to i razlog što ove godine mnogo više čitam, uglavnom u vožnji busevima, jer dosta putujem, a to je ništa drugo do izgubljeno vreme… Probajte, predjene strane će vam reći sve…

Prva pomisao pri samom uzimanju knjige bio mi je, oh ne još jedan Fanki biznis i priča o tome kako treba da se oblačim u roze da bih bio milioner Šalim se naravno, FB je cool knjiga ali ogroman broj neautentičnih i dosadnih nastavaka je malo pomutio slavu iste. Medjutim, da se vratim na temu, Otkačena ekonomija (Freakonomics) nije takva knjiga. Jedino što ih vezuje jeste insistiranje na drugačijem pristupu, na posmatranju stvari iz nekog drugog ugla. Steven Levitt i Stephen Dubner su priznati američki ekonomisti, poznati upravo po svojim drugačijim pogledima na svet, i pisci ovog veoma prodavanog bestsellera (3 miliona prodatih kopija, da im i Mir Jam pozavidi).

Šta je to što mi se svidelo u ovoj knjizi? Brojke, insistiranje na istima, i taj ekonomski pristup koji nam često padne u drugi plan naspram kojekakvih moralnih ili društvenih normi. Na toj ideji leži i jedan od snažnijih citata u knjizi:

…ako moral predstavlja idealni svet, onda ekonomija ne predstavlja ništa drugo do stvarni svet…

i cela knjiga se bazira na objašnjavanju ove ideje, na raskrinkavanju nekih činjenica o kojima nikad ne bismo razmišljali a koje do tančina objašnjavaju kako funkcioniše društvo uopšte. Umetnost postavljanja pitanja, ali ne bilo kakvog pitanja već pravog pitanja. I uz sve ovo gomila zanimljivih primera, zašto je bazen opasniji od pištolja, ili zašto se mnogo više novca ulaže za borbu protiv terorizma nego za istraživanje srčanih bolesti koje statistički odnesu mnogo više života i slično. Verujem da ćete uživati, knjiga je zaista lagana, čitao sam je u busu do Ivanjice i nazad, i mislim da je to jedan od glavnih razloga njene popularnosti. Naravno, nije baš sve toliko sjajno, u nekim delovima ćete se smoriti gomilom detalja koje iznose, ali i pored toga generalni utisak je da je dosta solidna knjiga, i da ako imate malo vremena slobodno ga utrošite na ovu.

Pošto sebe sve više hvatam da pričam o poslu, možda je vreme da na trenutak stanem i pomislim o smislu svega. Pročitajte ovaj zanimljivi tekstić, verujem da će Vas na trenutak naterati na razmisljanje.

Para nikada dosta, a i onda kada ih ima uvek vam se čini da biste ih mogli uložiti u nešto pametnije, u sam posao. Kupiti još koji server, ili pojačati reklamu, štagod. Upravljanje finansijama je od istinskog značaja u celoj ovoj priči, napraviti prioritete u trošenju novca, i obezbediti dobar ROI. Zvuči lako zar ne? No nije baš tako.

Čitajući startup vukove, poput Cubana, postavljam sebi pitanje koliko je zaista važna kancelarija u poslovanju jednog manjeg startupa. Oni javljaju da nije, i da predstavlja uzaludno trošenje novca, novca koji bi se mogao uložiti u neku od gore navedenih stavki. Ali opet da li je zaista tako?

Prednost kancelarije jeste radna atmosfera, stvarane podsvesne slike o kancelariji kao mestu na kome se radi, ali i prilika da okupite ekipu na jedno mesto, time zajedno doprinosite rešenjima. Današnja telekomunikaciona rešenja se trude da premoste fizički jaz i to jeste donekle moguće, ali za prave rezultate ću se ipak pre odlučiti za konzervativniju varijantu. Uz sve to imate i onaj deo vezan za profesionalnost i ozbiljnost same kompanije. Bar je tako u ovim našim zemljicama.

Ali toliko novca nema? Ovo jeste problem, i u tom slučaju ne treba napustiti posao, jer ne možete priuštiti sebi kancelariju (kancelarije u Beogradu predstavljaju dosta ozbiljnu stavku u budžetu). Pa šta onda raditi? Moj predlog je naći stan koji će imati 1 sobu više nego što Vama inače treba za život. Sobu za posao. Na svaki način pokušati distancirati svoj životni prostor od radnog, jer će Vas ova kombinacija sigurno dovesti do očajnih rezultata kako na ličnom, tako i na poslovnom planu (pričam iz iskustva). Računar na 5m od kreveta priznaćete ne deluje toliko motivišuće za posao, kao ni cimeri i porodica, a opet ni društvo ne voli kada je tu a Vi visite za kompjuterom i kao radite pred njima. Možda neće u potpunosti zameniti kancelariju, ali će donekle doprineti radnoj atmosferi i većoj produktivnosti.

Kakva su Vaša iskustva? Kancelarija ili stan, LWP (laptop-wireless-priroda) ili pak nešto treće?

Michael Jordan je moj drugi (ili treći ne mogu da se setim) otac. Kriv je za većinu mojih ožiljaka na laktovima i kolenima, na satima i satima prikucanim za TV, na basketari koju još uvek držim pored kreveta. On je bio jedini, a tržište će sve učiniti da to valorizuje što je moguće bolje, na ovakvim paćenicima poput mene.

Medjutim, ova reklama krije vrlo zanimljivu priču iza sebe. Nije sve u patikama, već u načinu na koji se koriste. Nije sve u novcu, ogromnim količinama istog, i svemu što se vrti oko toga. Smarter a ne harder, funkcija a ne forma. Pogledajte reklamu, verujem da će vas inspirisati da još snažnije krenete u pohod ka svojim snovima.

Napomena: blog još uvek zaebava, sutra ću verovatno opet promeniti server, nadam se da će sada biti sve ok. Hvala na strpljenju…