Malo po malo i stigli smo do elemenata nastupa na društvenim mrežama. Kroz narednih nekoliko postova obradićemo većinu popularnih načina da kompanija bude predstavljena na društvenim medijima, biće predstavljeni najpopularniji servisi kao i primeri dobre upotrebe istih. Prvi na redu su korporativni blogovi, tekst koji je dobrim delom nastao od Tihomirovog teksta za Internet ogledalo, kao i Ivanovog white papera napisanog za Bug o korišćenju blogova u marketingu i poslovanju i kojima bih se ovom prilikom zahvalio.

Blog predstavlja vrstu automatizovanog Web sajta, gde se sadržaj (tekstovi, slike, multimedijalni sadržaji) unosi i prikazuje hronološki, što predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasičan prikaz sajtova sa vestima, gde se posebno izdvajaju najvažnije vesti. Na ovaj način se dobija pravičan prikaz svih članaka (blog unosa) koji se objavljuju, bez obzira na njihovu važnost.

Velike kompanije shvatile su da njihov dotadašnji način centralizovanog kreiranja sadržaja postaje isuviše spor u odnosu na milione nazavisnih izvora, kao i da sami treba da se uključe u taj proces. Tako je nastao korporativni blog. Ova vrsta blogova je u funkciji ostvarivanja ciljeva organizacije kojoj pripada.

Dele se na dva osnovna tipa:

Unutrašnji (interni) blogovi

Pišu ih osobe zaposlene u određenoj kompaniji i dostupni su samo njima. Ovaj tip najčešće dozvoljava unos svim zaposlenim licima pošto je njegov cilj unutrašnja komunikacija, kohezija i širenje zajedničke vizije. Nekada se u te svrhe koristio bilten koji je bio jednosmeran i često nedovoljno dostupan, a zahtevao je i posebna finansijska ulaganja za potrebe štampanja.

Održavanje sastanaka zahteva da se svi nađu u određeno vreme na dogovorenom mestu. Interni blog se ovde javlja kao idealni alat za razmena podataka i dogovaranje omogućujući prilagođavanje svakome ponaosob pošto je sadržaj uvek dostupan, a pristup informacijama nije ograničen.

Zapis sastanaka je automatski prisutan i uvek dostupan. Rokovi za predaju izveštaja i dalje postoje, ali su prethodno navedene prednosti omogućile veću fleksibilnost koja je nezamenjliva u oštroj konkurenciji današnjeg poslovanja. Mogućnost linkovanja ka uvek dostupnim dokumentima sa već održanih sastanaka znači da se više ne moraju donositi i predhodno tražiti dokumenta koja se nalaze po arhivama.
Mogućnost komentarisanja svakog članka stvara osećaj uključenosti i učestvovanja u procesu donošenja odluke. Kolektivno znanje raste, a atmosfera slobodnog izražavanja podstiče duh inovativnosti i unapređenje od najnižih, do najviših nivoa u poslovnoj strukturi. Naravno, povratna informacija je neprocenjivo vredna za menadžment.

Spoljašnji (eksterni) blogovi

Služe pre svega kompaniji za PR, pravljenje brenda i širenje korporativnog identiteta. Dele se na dva osnovna tipa:

Produkt, ili blog namenjen uslugama, daje mogućnost korisnicima da saznaju više o proizvodu koji nameravaju da kupe, neke detalje koje do tada nisu znali. Mogu da utiču na njegove kreatore i buduće proizvode putem komentara koji su dragoceni. Ovakvi komentari prave besplatan marketing od strane korisnika kompaniji i daju priliku da se oslušne tržište. Novinari, korisnici i svi zainteresovani mogu se informisati o tome šta ih očekuje u budućnosti. Objavljeno postaje nešto o čemu se priča.

Na ovaj način mogu se uspešno održavati kontakti sa klijentima i partnerima i pružiti mreža informacija koja dolazi od samih potrošača, ali i svih uključenih od proizvodnje do krajnjih usluga održavanja i savetovanja zavisno od toga kakav materijal se objavljuje.

Jedan od zanimljivijih primera produkt bloga je primer kompanije Skype, koja proizvodi softver za VOIP telefoniranje. Umesto jednog, kreirana su četiri bloga (Community, Technology, Business, International) koja se tiču različitih ciljnih grupa koje koriste njihovu aplikaciju. Tako imamo blog posvećen novitetima, Linuks korisnicima, sigurnosti aplikacije kao i blog posvećen ljudima koji razvijaju podaplikacije.

Na domaćoj blog sceni imamo blog onlajn prodavnice za proizvodnju majica Vizio Shop, gde kroz niz postova predstavljaju nove proizvode u svojoj prodavnici i specijalne akcije koje nude u svojoj prodavnici.

U oba primera, potrošači su ti koji se mogu detaljnije upoznati sa proizvodom/uslugom, ali i koristeći mogućnost komentarisanja dalje raspitati o informacijama koje ih interesuju, i stupiti u kontakt sa odgovornim licem.

CEO (Chief Executive Officer) blog koji ne mora biti povezan sa dešavanjima u kompaniji i njenim poslovanjem. Smisao njegovog postojanja je više u građenju korporativnog identiteta. U okviru ovakvog bloga mogu se naći razne zanimljive stvari o kojima jedan CEO razmišlja, koje sakuplja, ili ga interesuju. On predstavlja uvid u ekskluzivan život rukovodioca o kome mnogi mogu samo da maštaju i dobru osnovu za povezivanje sa ljudima na sličnim pozicijama.

Sa aspekta potrošača CEO blog ima važnost u smislu reputacije i načina poslovanja kompanije. Mogućnost da stupite u konverzaciju sa generalnim menadžerom, odaje sliku transparentne kompanije koja brine o svojim korisnicima.

Među najpoznatijim CEO blogovima, je blog Boba Parsonsa, osnivača i generalnog menadžera kompanije GoDaddy, koja je najznačajnija kompanija u oblasti prodaje domena i hosting rešenja na svetu. Bob nesebično otkriva detalje svog uspeha, i kroz zabavnu video formu svojim potrošačima otkriva neke od detalja iz poslovanja ove kompanije, čime im omogućava da se dodatno vežu za istu.

Ovim trendom krenule su neke poznatije domaće kompanije poput ComTrade-a (manje uspešno), ili Color Press Groupa, te tako na njihovim korporativnim sajtovima možemo naći i blogove njihovih generalnih menadžera.

Produkt, kao i CEO blog, mogu obuhvatati i događaje poput konferencija, prezentacija i drugih dešavanja koje kompanija organizuje, ili kojima prisustvuje. Novinari takve informacije mogu koristiti kao pripremni materijal, ili osnovu za pravljenje kalendara događaja na kojima se mogu obavestiti o Vašem poslovanju.

Generalni nedostatak ovog tipa komunikacije jeste opasnost odavanja poslovne tajne, pa je potrebno precizno definisati koje oblasti i u kojoj meri se mogu naći na blogu, kao i koje osobe će biti zadužene za njegovo stvaranje i uređenje. Sve ovo, shodno gore definisanim pravilima, mora imati adekvatan intezitet održavanja u okviru planirane strategije.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima

Konačno posle nekoliko dana neaktivnosti blog je ponovo up and running, promenjen je hosting zahvaljujući Mileusni pa se nadam da ovakvih ispada u budućnosti neće biti. Ono što svakako zabrinjava jeste da više od mesec dana ništa nisam napisao, a verovatno to ne bih ni primetio da blog nije radio neko vreme i da me baš vi niste obavestili o istom. Čudna vremena…

Photo: Stephen Mitchell

Nekada sam znao blog da posetim i 20 puta dnevno, spavam nad statistikama gledajući koliko ljudi je pročitalo ono što sam celog tog dana pisao i dobar deo vremena mislio o tome šta ću sledeće napisati. Sa godinama taj blogerski entuzijazam odumre, pišete ređe i verovatno kvalitetnije a kumulativno sve dođe na isto. Međutim pomalo me je sramota činjenice da 5-10 dana nisam bio na svom blogu i da Ribaro nije primetio ko zna do kad bi ostao neaktivan. Hteo sam čak i da pišem, na lageru imam i nekoliko dosta zanimljivih draftova ali kada dođete u fazu da vam fale reči bolje i ništa da ne objavljujete.

Nije to razočaranje ili neka depresija, više plod zaista čudnog januara. Još uvek se borim sa činjenicom da je bleja period iza mene i da me u narednih par 10tina godina čeka ništa do suvi rad. Nije da mi smeta rad, štaviše prija mi osećaj koji imate kada završite neku veliku stvar i onako puni entuzijazma čekate da krenete dalje, ali mi smeta nedostatak slobode. Kada postanete deo institucije, sva ona šetanja po Srbiji i regionu gotovo kada god to zaželite, ili dani kada se sakrijete od ostalog sveta, ugasite telefon i gledate ceo dan serije postanu samo razloge za nerviranje, svoj život ste posvetili nekom drugom i ostaje vam da se prepustite. Nema dinamike, koliko god kreativni bili čeka vas sudbima Čaplinovih Modernih vremena. Strana firma, odlični radni uslovi i povoljna atmosfera za rad, ne znače i savršene radne uslove  već bolje od tužnih domaćih, sanjaju se velike plate i žive mali životi. Izdvojite se na sekund sa strane i zapitate čemu sve to, dok u ogledalu vidite žrtvu kapitalizma sa izraženim životinjskim nagonom prema novcu.

Šta nam uopšte ostaje? Ne znam, verovatno mesta poput ovog da budu epitaf minulog nezadovoljstva, odrasli smo u suviše malim sredinama da bismo bili dovoljno smeli da istupimo napred i pokušamo ponovo ili sami. Oni koji trebaju da te podrže uvek ćete odgovarati i biti za sigurnu varijantu, a svaki pokušaj buntovnog života pozivaće na onu – šut sa rogatim ne može…

Boris aka Gadgeterija pokušaće ono što verovatno niko drugi pre njega nije! 24 sata neprestanog pisanja bloga pod nazivom Blog Maraton! Akcija kreće sutra, obavezno pratite!

Da li možete da zamislite sajt na kom radim bez bloga? Ja ne mogu :) Poznati bloguju na Story sajtu svratite!

Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Otvorio sam nalog na Tumblru posto sam bio malo lenj da instaliram posebnu sekciju za tubmlelog na svom domenu, evo i linka pa ako imate nalog javite se :)

FacebookSrbija nam donosi statistike aktivnih korisnika FB u regionu, zanimljive brojke ali i blog, pogledajte!

Krajem prošle godine domaći web je postao bogatiji za još jedan news agregator Aktuelnosti. Lepa vest za mene je to što su uvrstili i feed ovog bloga, čime su samo još više potvrdili sve veći značaj blogova kao nezavisnih medija i u Srbiji.

Još od Goranovog posta o Google Friend Connectu se “kanim” da se poigram sa istim, ne bi li se u vremenu agresivnije pojavio i Facebook Connect i nastao sveopšti rat oko toga ko će bolje povezati korisnike. Obzirom da se on već poigrao sa istim, a ja predstavljam nešto slično Facebook evanđelisti na meni je bio red da se sa istim poigram dodavši ga na blog.

Svrha FB Connect-a jeste povezivanje vašeg online profila sa ostalim aktivnostima na webu, poput ostavljanja komentara na blogovima. U principu ništa spektakularno, makar kada su blogovi u pitanju, umesto da unosite svoje ime, sajt i da postavljate svoj avatar ovde se ti podaci uzimaju sa Facebooka, a vaša aktivnost na istom uredno beleži praveći ovaj sajt još većim Velikim bratom, bar što se interneta tiče. Kao prednosti su još dodali i mogućnost pravljenja real-life zajednice oko Vašeg bloga (što baš i ne vidim kao prednost za manja tržišta), dinamičke privatnosti gde se podešavanja o privatnosti sa FB prenose i na druge lokacije na kojima provodite vreme i na kraju poslednja i jedina po meni prava prednost jeste mogućnost promovisanja sadržaja koji pratite na Facebooku. Ovo je posebno zanimljivo blogerima.

No ipak sam malo skeptičan prema svemu ovome. Zašto? Iz razloga što mislim da je ovo izbačeno više zbog ideje koja postoji među svim velikanima nego li iz razloga što postoji zdravo razvijen koncept. Svako ko se ozbiljnije bavi pisanjem bloga prilično je svestan činjenice koliko link u komentarima bloga ima svoju funkciju, te nikako ne mislim da ju je pametno zameniti linkom ka ličnoj profilnoj strani na Facebooku. Ok, i ako možda izgubimo to u korist viralnog efekta koji se može postići objavljivanjem aktivnosti na vašem blogu na profilima posetilaca, pitanje je koliko je taj efekat moguće ostvariti bez neke ozbiljnije kritične mase čitalaca vašeg bloga. Bilo bi cool kada bi ovo funkcionisalo tako da svi oni koji do sada nisu komentarisali naglo budu motivisani da to rade ali to naprosto nije tako. Sa druge strane ok je što postoji opcija da ne povežete sa FB-om, što automatski implicira na to da ovaj servis neće puno koristiti blogeri, koji su po pravilu neko ko prvi prihvata i promoviše novu tehnologiju.

Instalacija Facebook Connect-a na WordPressu

Sama instalacija nije preterano teška, postoji dosta dobra dokumentacija, pa čak i video kako instalirati FB Connect na vaš blog. Potrebno je instalirati plugin, zatražiti svoj API key od Facebooka preko registracione strane i na kraju kao i kod svakog plugina ubaciti mali kod u comments.php file i to je to. Obzirom na prenapumpanost svega što se tiče Facebooka, ne čudi me da možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet vezano za ovaj plugin.

I zaključak

Koncept kao koncept nije loš ali kao što sam napomenuo ne ide puno u prilog blogerima. Trenutno mi FB Connect više liči na PR potez nego li na superkoristan alat za sve, ove priče sa dinamičkom privatnosti mi ne piju vodu, jer ipak ne bih povezivao sve svoje aktivnosti sa Facebookom, pre svega zbog dosta ličnije prirode (i pored svih podešavanja, pitanje je koliko ljudi ista koriste). Ostaje da vidimo, ne sumnjam da će se razvijati vremenom i nije ga možda loše ostaviti kao opciju onima koji nemaju blog, ili svoje lične strane u cilju eksperimenta, znate kako kažu, nikad ne reci nikad…

Kako Dule prenosi, niški Troxo traži blogera, te verujem da se sva ona predviđanja o blogovanju za novac i u Srbiji itekako ostvaruju.