Može se nazvati i selidba 146. Blog je preseljen zahvaljujući flylordu na njegov server GuruServe, i nadam se da će posle 2 meseca konačno normalno raditi. Inače kod njih držim veliki broj sajtova, i jako sam zadovoljan, te eto preporuke za normalan i jeftin hosting u Srbiji. Malo reklame nije na odmet

Užasno je glupo kada prosipate priču o profesionalizmu i blogovima, a pritom Vam sopstveni blog ne radi, što mu dodje nešto kao domaća “u kovača kuća bez kukača”, samo u virtuelnim vodama. I ako sam ovo hteo jako davno da uradim, tj čim sam primetio probleme sa starim hostingom (hvala onima koji su mi na ovo ukazali) jednostavno nisam stizao. Ovo je jedan od najzaposlenijih perioda u mom životu, došao je onaj period kada mi se nefokusiranost na 1 ili u najgorem slučaju 2 posla obila o glavu, što nespavanjem, što izgubljenim klijentima, nezadovoljnim prijateljima i još nekim stvarima. No to je valjda život, uči se svakodnevno, što ne ubije, učini te jačim…

No bolje da više ne smaram o sebi i svom životu, vidim da mi ti postovi i nisu baš najčitaniji, te je red da se vratim webu, i svemu onome što svakoga dana naučim, a toliko je toga, vodeći za mene najbolji sajt na svetu Furku.

Kotler je bio u pravu. Ko radi srcem nema konkurenciju.

Čitamo se!

Grupa od 12 velikih kompanija koje poseduju sopstvene korporativne blogove formirala je Savez blogera, pokrenut u cilju predstavljanja i promovisanja najboljih primera iz oblasti korporativnog bloginga. Osnivači su Cisco Systems, Coca-cola, Dell, GM, Microsoft, SAP i mnogi drugi. Grupa naziva sebe „profesionalnom zajednicom“ koja će omogućiti prenošenje znanja između izvršnih
menadžera. Predsednik je Andy Sernovitz, bivši direktor asocijacije Word of Mouth Marketing. via BC

Cela ova halabuka oko blog381 sistema inspirisala je Viktora da napiše tekst koji je meni mesecima u draftu, vezan za moje iskustvo prvo na Bloggeru, pa i kasnije na sopstvenom tj. ovom ovde domenu. Pre svega hteo bih da se ogradim od te halabuke, i da naglasim da blog nije o tome, niti sam ja nešto u fazonu to da komentarišem. Volim ljude a ne sisteme, i dok je tako, uvek ću voleti i Aurorin blog gde god bio, ali i recimo Ivanin, koja je ponosan član 381 zajednice.

Pre svega treba razdvojiti 3 stvari, blog zajednice globalnog karaktera (Blogger, Typepad, Wordpress), blog zajednice lokalnog karaktera (mojblog.co.yu, blog.co.yu, blog381.com, ali i blogovi kao delovi društvenih mreža myexit.org npr.) i na kraju blog na sopstvenom domenu. Zašto pravim razliku izmedju prve dve stvari. Jer razlika postoji i velika je. Najpre u promociji bloga, kao deo blog zajednice mnogo vam je lakše da izadjete na videlo, da vas ljudi primete i ostave po koji komentar na vašem blogu. Na Bloggeru to baš i nije lako, osim ako ne stavite u 1500 potpisa svoj URL, tako da je on mnogo sličniji samostalnom domenu. Ovo ujedno može biti i mana, jer imate slučaj da blog zajednice bivaju često previše zatvorene, funkcionišu same za sebe, neke se ne pojavljuju ni na blog agregatorima, služe svrsi, ali teško da se mogu smatrati kao ozbiljan elemenat lične promocije, za šta većina ozbiljnijih blogera zapravo i koristi blog (svako ima pravo da misli drugačije, ali ovo je moje mišljenje). Imao sam prilike da testiram prodju istog bloga na sopstvenom domenu, i na myexitu recimo, i moram priznati da je sa strane interakcije mnogo bolje prošao onaj na myexitu, što je i logičnije obzirom da društvene mreže predstavljaju vrhunac interakcije u odredjenoj zajednici, te je i ostavljanje komentara mnogo slobodnije, ali i vrlo često besmislenije. Jer složićete se i komentare neko čita.

Druga stvar vezana za blog zajednice jeste fleksibilnost. Ma koliko jake blog zajednice bile, nikada nećete moći da uradite baš šta poželite, kao na sopstvenom domenu, i uvek će postojati opcija da vas neko ukori zbog toga što radite, što najbolje svedoči gore navedena situacija, čime se sloboda, kao jedan od osnovnih preduslova blogovanja gubi. Znate svi oni čuvenu - don’t hate the media, become the media. Čemu vaše mišljenje ako nije iskreno?

I na kraju sopstveni domen. Činjenica je košta, nažalost 25 eur godišnje, većini ljudi predstavlja luksuz za nešto od čega “nemaju nikakvu dobit”. Uz sve to ide i do skora svima mučni upgrade, pa praćenje zajednice, pa ovo pa ono. Ali (sledi lista, nešto poput top 5 razloga, ako ih skupim 5, zašto pisati na sopstvenom domenu):

1) Isto kao kad sami morate da provalite oblast iz matematike. Mučenje jeste, imate zbirke i svakojake gluposti, ali na kraju dosta toga naučite. Naučite kako funkcionišu blog platforme (wordpress u mom slučaju), kako ih podesiti, kako izmeniti temu, dodati neke nove mogućnosti i sl.
2) Svoj na svome - ne treba previše objašnjavati, ne zavisite ni od kog, platili ste svojih 25 eur slobode i mirno nosite svoje slušalice.
3) Profesionalnije je - imate situaciju da se bavite web dizajnom i neko vam zatraži reference. Vi mu date adresu eniac-junachina.freewebs200.f8.net. Koliko će vas smatrati ozbiljnim ako makar malo imaju dodira sa webom? Ako ste naumili da vaš blog bude VAŽAN elemenat lične promocije, potrudite se oko njega, uložite u sebe i vratiće se, možda ne za mesec ili godinu dana, ali svakako u nekom periodu života vaš aktivizam na blogu će se na neki način valorizovati.
4) Zabavnije je - što je jako povezano sa kecom. Hej pa mene čita 100 ljudi dnevno wow. Zamisli da sa pretraživača dodje još 20% ljudi to bi znatno uvećalo moju popularnost, i svakako nahranilo moju sujetu. Hm pretraživači, ajd da vidimo kako se to radi. I dodjete do SEO-a. Učenje može da bude i jeste zabavno, kada imate konkretan lični cilj i kada se i usto vreme zabavljate.
5) Čisto da ih bude 5, ali mislim da ovde treba dodati ono što uvek volim da spomenem kada pričam o blogovima. Blog je proizvod, kao auto, kao hleb, kao jelen točilica. Vi radite na tom proizvodu sa ciljem da ga ponudite svetu, i da na ovaj ili onaj način taj rad valorizujete. Nije li to srž biznisa. Blog je mala škola biznisa, pogotovu onog na Internetu. Način na koji budete promovisali blog i tražili nove i inovativne načine za to, na koji se budete povezivali sa ljudima iz branše, na koji opet da ponovim se posvetite celoj priči rezultiraće isto tako kao da ste umesto bloga imali deterdžent. Naravno drugačija je niša ali suština je ista. Sopstveni domen je samo lepši način da taj brend približite ljudima, i ma koliko moja mama volela domen eniac-junačina složićete se da je mnogo lepše ovako

Napomena: Za one koji posećuju iz Srbije, ako im ne prikazuje ovaj post na adresi www.eniax.net, imam malih problema jer sam selio blog na drugi server, a domaći DNSovi nikako da se osveže tako da eto, i ja sam poslovično neprofesionalan, a tu prodajem neku priču

Eto, upgrade-ovao sam se na 2.3.2, sa 2.2 verzije, i kako to obično biva, kad sačekaš da se svi zalete i prežive sve moguće bagove, i ovaj upgrade je prošao bez problema. Malo sam sredio neke stvarčice na blogu. Pre svega izmenjena je webburgerija, umesto fQuicka stavio sam čuveni sidenote, tako da je sada moguće i tu ostavljati komentare (pu mi je ovo tražila ako se ne varam) u webburgeriji. Tu je i oblak tagova umesto oblaka kategorija. Kao što vidite prazan je, jer treba tagovati sve te žive postove koje sam ovde napisao, biće to gotovo u narednih par dana.

Nadam se da je ovako malo bolje, i da sam uspeo da se iskupim za zapuštanje bloga. Ako imate još neke predloge, pucajte, ja i dalje pišem blog

Došao je i taj trenutak. Dobili smo prvi blog o blogu - Blogistiku, zahvaljujući Viktoru poznatijem po Belgrade 2.0 blogu.

Konačno, rekao bih, jer imali smo dosta toga na netu, kod Dragana, Blogowskog pa i kod mene, ali blog posvećen blogu do juče nije postojao. Razlog je verovatno lenjost aka nemamo vremena. Ja sam se trudio da prenesem što više toga prikupljenog o blogu u toku svoje karijere, ali nikad nije to bilo dovoljno ozbiljno da bi se moglo reći da je moj blog o blogu. Više kao još jedna tema bloga o svemu. Tako da Viktore samo napred, sadržaja nikad dosta, kao ni blogera, i bilo bi jako dobro da ovo dodatno pomogne razvoju bloga kod nas. Pa ko zna možda sledeći BlogOpen bude k’o EXIT, znate ono 4 dana, 100.000 ljudi Videćemo… Do tad ostaje i da ja opravdam onaj link, time što ću konačno dovršiti neke svoje tekstove o blogu. Stay tuned!

Posle duže vremena rade komentari na blogu. Malo sam zapustio blog priznajem, nemam vremena, previše me obaveza stiglo, plus praznici, plus ispitni rok, plus treba skinuti i koji kilogram. Sve u svemu sada to radi, i stidim se činjenice da sam držao blog do sada u ovakvom stanju. Problem je bio u prepunjenoj bazi koja se na kraju i zeznula, jer je Spam Karma uživala u svojih 60mb prostora Malo je falilo da dropujem sve što sam ikada ovde napisao, a onda sam kliknuo REPAIR i sve se sredilo. Uf, al sam bio ljut.

U svakom slučaju ovo mora da je neki od WP bagova, pa ako vam se desi da vam komentari zabaguju, mali repair tabele wp_comments deluje trenutno, poput reklama za lekove za grip. Eto, potrudiću se i malo češće da pišem, nije red više da se sramotim. Hvala na strpljenju!

update: gurnuo sam Aksimet u vatru umesto SpamKarme za kaznu, i za tih par min menjanja plugina, stiglo mi je 400 (slovima četiri stotine i nula para) spam komentara. Prosto neverovatno, i onda se čudim što mi je baza tolika. Ovo je verovatno jedna od najvećih mana WPa, što se vrlo lako pronalaze novi WP blogovi, i spamuju do besvesti, i ako postoji gomila alata da se to sredi.