Blog predstavlja vrstu automatizovanog Web sajta, gde se sadržaj (tekstovi, slike, multimedijalni sadržaji) unosi i prikazuje hronološki, što predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasičan prikaz sajtova sa vestima, gde se posebno izdvajaju najvažnije vesti. Na ovaj način se dobija pravičan prikaz svih članaka (blog unosa) koji se objavljuju, bez obzira na njihovu važnost.

Velike kompanije shvatile su da njihov dotadašnji način centralizovanog kreiranja sadržaja postaje isuviše spor u odnosu na milione nazavisnih izvora, kao i da sami treba da se uključe u taj proces. Tako je nastao korporativni blog. Ova vrsta blogova je u funkciji ostvarivanja ciljeva organizacije kojoj pripada.

Dele se na dva osnovna tipa:

Unutrašnji (interni) blogovi

Pišu ih osobe zaposlene u određenoj kompaniji i dostupni su samo njima. Ovaj tip najčešće dozvoljava unos svim zaposlenim licima pošto je njegov cilj unutrašnja komunikacija, kohezija i širenje zajedničke vizije. Nekada se u te svrhe koristio bilten koji je bio jednosmeran i često nedovoljno dostupan, a zahtevao je i posebna finansijska ulaganja za potrebe štampanja.

Održavanje sastanaka zahteva da se svi nađu u određeno vreme na dogovorenom mestu. Interni blog se ovde javlja kao idealni alat za razmena podataka i dogovaranje omogućujući prilagođavanje svakome ponaosob pošto je sadržaj uvek dostupan, a pristup informacijama nije ograničen.

Zapis sastanaka je automatski prisutan i uvek dostupan. Rokovi za predaju izveštaja i dalje postoje, ali su prethodno navedene prednosti omogućile veću fleksibilnost koja je nezamenjliva u oštroj konkurenciji današnjeg poslovanja. Mogućnost linkovanja ka uvek dostupnim dokumentima sa već održanih sastanaka znači da se više ne moraju donositi i predhodno tražiti dokumenta koja se nalaze po arhivama.
Mogućnost komentarisanja svakog članka stvara osećaj uključenosti i učestvovanja u procesu donošenja odluke. Kolektivno znanje raste, a atmosfera slobodnog izražavanja podstiče duh inovativnosti i unapređenje od najnižih, do najviših nivoa u poslovnoj strukturi. Naravno, povratna informacija je neprocenjivo vredna za menadžment.

Spoljašnji (eksterni) blogovi

Služe pre svega kompaniji za PR, pravljenje brenda i širenje korporativnog identiteta. Dele se na dva osnovna tipa:

Produkt, ili blog namenjen uslugama, daje mogućnost korisnicima da saznaju više o proizvodu koji nameravaju da kupe, neke detalje koje do tada nisu znali. Mogu da utiču na njegove kreatore i buduće proizvode putem komentara koji su dragoceni. Ovakvi komentari prave besplatan marketing od strane korisnika kompaniji i daju priliku da se oslušne tržište. Novinari, korisnici i svi zainteresovani mogu se informisati o tome šta ih očekuje u budućnosti. Objavljeno postaje nešto o čemu se priča.

Na ovaj način mogu se uspešno održavati kontakti sa klijentima i partnerima i pružiti mreža informacija koja dolazi od samih potrošača, ali i svih uključenih od proizvodnje do krajnjih usluga održavanja i savetovanja zavisno od toga kakav materijal se objavljuje.

Jedan od zanimljivijih primera produkt bloga je primer kompanije Skype, koja proizvodi softver za VOIP telefoniranje. Umesto jednog, kreirana su četiri bloga (Community, Technology, Business, International) koja se tiču različitih ciljnih grupa koje koriste njihovu aplikaciju. Tako imamo blog posvećen novitetima, Linuks korisnicima, sigurnosti aplikacije kao i blog posvećen ljudima koji razvijaju podaplikacije.

Na domaćoj blog sceni imamo blog onlajn prodavnice za proizvodnju majica Vizio Shop, gde kroz niz postova predstavljaju nove proizvode u svojoj prodavnici i specijalne akcije koje nude u svojoj prodavnici.

U oba primera, potrošači su ti koji se mogu detaljnije upoznati sa proizvodom/uslugom, ali i koristeći mogućnost komentarisanja dalje raspitati o informacijama koje ih interesuju, i stupiti u kontakt sa odgovornim licem.

CEO (Chief Executive Officer) blog koji ne mora biti povezan sa dešavanjima u kompaniji i njenim poslovanjem. Smisao njegovog postojanja je više u građenju korporativnog identiteta. U okviru ovakvog bloga mogu se naći razne zanimljive stvari o kojima jedan CEO razmišlja, koje sakuplja, ili ga interesuju. On predstavlja uvid u ekskluzivan život rukovodioca o kome mnogi mogu samo da maštaju i dobru osnovu za povezivanje sa ljudima na sličnim pozicijama.

Sa aspekta potrošača CEO blog ima važnost u smislu reputacije i načina poslovanja kompanije. Mogućnost da stupite u konverzaciju sa generalnim menadžerom, odaje sliku transparentne kompanije koja brine o svojim korisnicima.

Među najpoznatijim CEO blogovima, je blog Boba Parsonsa, osnivača i generalnog menadžera kompanije GoDaddy, koja je najznačajnija kompanija u oblasti prodaje domena i hosting rešenja na svetu. Bob nesebično otkriva detalje svog uspeha, i kroz zabavnu video formu svojim potrošačima otkriva neke od detalja iz poslovanja ove kompanije, čime im omogućava da se dodatno vežu za istu.

Ovim trendom krenule su neke poznatije domaće kompanije poput ComTrade-a (manje uspešno), ili Color Press Groupa, te tako na njihovim korporativnim sajtovima možemo naći i blogove njihovih generalnih menadžera.

Produkt, kao i CEO blog, mogu obuhvatati i događaje poput konferencija, prezentacija i drugih dešavanja koje kompanija organizuje, ili kojima prisustvuje. Novinari takve informacije mogu koristiti kao pripremni materijal, ili osnovu za pravljenje kalendara događaja na kojima se mogu obavestiti o Vašem poslovanju.

Generalni nedostatak ovog tipa komunikacije jeste opasnost odavanja poslovne tajne, pa je potrebno precizno definisati koje oblasti i u kojoj meri se mogu naći na blogu, kao i koje osobe će biti zadužene za njegovo stvaranje i uređenje. Sve ovo, shodno gore definisanim pravilima, mora imati adekvatan intezitet održavanja u okviru planirane strategije.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima

Photo: Stephen Mitchell

Nekada sam znao blog da posetim i 20 puta dnevno, spavam nad statistikama gledajući koliko ljudi je pročitalo ono što sam celog tog dana pisao i dobar deo vremena mislio o tome šta ću sledeće napisati. Sa godinama taj blogerski entuzijazam odumre, pišete ređe i verovatno kvalitetnije a kumulativno sve dođe na isto. Međutim pomalo me je sramota činjenice da 5-10 dana nisam bio na svom blogu i da Ribaro nije primetio ko zna do kad bi ostao neaktivan. Hteo sam čak i da pišem, na lageru imam i nekoliko dosta zanimljivih draftova ali kada dođete u fazu da vam fale reči bolje i ništa da ne objavljujete.

Nije to razočaranje ili neka depresija, više plod zaista čudnog januara. Još uvek se borim sa činjenicom da je bleja period iza mene i da me u narednih par 10tina godina čeka ništa do suvi rad. Nije da mi smeta rad, štaviše prija mi osećaj koji imate kada završite neku veliku stvar i onako puni entuzijazma čekate da krenete dalje, ali mi smeta nedostatak slobode. Kada postanete deo institucije, sva ona šetanja po Srbiji i regionu gotovo kada god to zaželite, ili dani kada se sakrijete od ostalog sveta, ugasite telefon i gledate ceo dan serije postanu samo razloge za nerviranje, svoj život ste posvetili nekom drugom i ostaje vam da se prepustite. Nema dinamike, koliko god kreativni bili čeka vas sudbima Čaplinovih Modernih vremena. Strana firma, odlični radni uslovi i povoljna atmosfera za rad, ne znače i savršene radne uslove  već bolje od tužnih domaćih, sanjaju se velike plate i žive mali životi. Izdvojite se na sekund sa strane i zapitate čemu sve to, dok u ogledalu vidite žrtvu kapitalizma sa izraženim životinjskim nagonom prema novcu.

Šta nam uopšte ostaje? Ne znam, verovatno mesta poput ovog da budu epitaf minulog nezadovoljstva, odrasli smo u suviše malim sredinama da bismo bili dovoljno smeli da istupimo napred i pokušamo ponovo ili sami. Oni koji trebaju da te podrže uvek ćete odgovarati i biti za sigurnu varijantu, a svaki pokušaj buntovnog života pozivaće na onu – šut sa rogatim ne može…

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Svrha FB Connect-a jeste povezivanje vašeg online profila sa ostalim aktivnostima na webu, poput ostavljanja komentara na blogovima. U principu ništa spektakularno, makar kada su blogovi u pitanju, umesto da unosite svoje ime, sajt i da postavljate svoj avatar ovde se ti podaci uzimaju sa Facebooka, a vaša aktivnost na istom uredno beleži praveći ovaj sajt još većim Velikim bratom, bar što se interneta tiče. Kao prednosti su još dodali i mogućnost pravljenja real-life zajednice oko Vašeg bloga (što baš i ne vidim kao prednost za manja tržišta), dinamičke privatnosti gde se podešavanja o privatnosti sa FB prenose i na druge lokacije na kojima provodite vreme i na kraju poslednja i jedina po meni prava prednost jeste mogućnost promovisanja sadržaja koji pratite na Facebooku. Ovo je posebno zanimljivo blogerima.

No ipak sam malo skeptičan prema svemu ovome. Zašto? Iz razloga što mislim da je ovo izbačeno više zbog ideje koja postoji među svim velikanima nego li iz razloga što postoji zdravo razvijen koncept. Svako ko se ozbiljnije bavi pisanjem bloga prilično je svestan činjenice koliko link u komentarima bloga ima svoju funkciju, te nikako ne mislim da ju je pametno zameniti linkom ka ličnoj profilnoj strani na Facebooku. Ok, i ako možda izgubimo to u korist viralnog efekta koji se može postići objavljivanjem aktivnosti na vašem blogu na profilima posetilaca, pitanje je koliko je taj efekat moguće ostvariti bez neke ozbiljnije kritične mase čitalaca vašeg bloga. Bilo bi cool kada bi ovo funkcionisalo tako da svi oni koji do sada nisu komentarisali naglo budu motivisani da to rade ali to naprosto nije tako. Sa druge strane ok je što postoji opcija da ne povežete sa FB-om, što automatski implicira na to da ovaj servis neće puno koristiti blogeri, koji su po pravilu neko ko prvi prihvata i promoviše novu tehnologiju.

Instalacija Facebook Connect-a na WordPressu

Sama instalacija nije preterano teška, postoji dosta dobra dokumentacija, pa čak i video kako instalirati FB Connect na vaš blog. Potrebno je instalirati plugin, zatražiti svoj API key od Facebooka preko registracione strane i na kraju kao i kod svakog plugina ubaciti mali kod u comments.php file i to je to. Obzirom na prenapumpanost svega što se tiče Facebooka, ne čudi me da možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet vezano za ovaj plugin.

I zaključak

Koncept kao koncept nije loš ali kao što sam napomenuo ne ide puno u prilog blogerima. Trenutno mi FB Connect više liči na PR potez nego li na superkoristan alat za sve, ove priče sa dinamičkom privatnosti mi ne piju vodu, jer ipak ne bih povezivao sve svoje aktivnosti sa Facebookom, pre svega zbog dosta ličnije prirode (i pored svih podešavanja, pitanje je koliko ljudi ista koriste). Ostaje da vidimo, ne sumnjam da će se razvijati vremenom i nije ga možda loše ostaviti kao opciju onima koji nemaju blog, ili svoje lične strane u cilju eksperimenta, znate kako kažu, nikad ne reci nikad…

Da se vratimo na temu iz naslova. Zelena nedelja je akcija pokrenuta od strane časopisa National Geographic i Sensa, pokrenuta sa ciljem da poveća svest o očuvanju životne sredine, na način koji je svima nama dostupan. Male promene masovno prihvaćene funkcionišu na isti princip kao i web zajednica, dajte malo da biste dobili mnogo.

Akcija obuhvata nekoliko aktivnosti, od onih koje apeluju na smanjenje emisije štetnih automobilskih gasova – “Ugasi motor”, “Sa kolegom do posla” ali i promocija hibridnih automobila, do promocije štedljivih sijalica koje smanjuju potrošnju električne energije i do 80%. Detaljnije o svim akcijama možete pročitati i u pdf magazinu izašlog specijalno povodom ove akcije. I ako su ove teme relativno poznate, nisam siguran da su i dovoljno dobro evaluirane pa ne sumnjam da će vam ovaj magazin koristiti.

Blog akcija?

Brinete o prirodi? Globalno zagrevanje, smanjenje ozonskog omotača ili zagađena mora širom sveta nisu za vas tek još jedna tema iz dnevnika? Probudi se, uključi se! Smanjenje emisije štetnih gasova, reciklaža, štedljive sijalice, hibridna vozila su samo neke od tema koje mnoge mogu zapitati na koji način mogu pružiti svoje malo u očuvanju naše planete. Podeli to sa svojim prijateljima, napiši mali članak o temi koja je tebi najsvojstvenija, a ja ću se potruditi da ih sve prikupim i objavim u vidu jednog članka. Ne čekajte zelenu nedelju, živite zelen život! Jer, ipak, na nama je!

Za one koji nisu upućeni u celu priču, OpenWebAwards je globalno organizovano takmičenje za najbolju inovaciju u oblasti web tehnologija. Tokom tri kruga glasanja (drugi je već u toku), prepoznaju se i nagradjuju visoka dostignuća u 26 kategorija, koje možete videti na samom widgetu. Samo takmičenje ima snažnu podršku blogerske zajednice tako da ove godine ima blog partnere u preko 100 zemalja, od kojih je jedna i Srbija :) (ali i Hrvatska obzirom na ne mali broj onih iz Hr koji čitaju ovaj blog).

Inače ovo je drugi OpenWebAwards po redu, prvi je prikupio preko 250.000 glasova, ponajviše zahvaljujući organizatoru samog dešavanja, Mashable-u koji uživa veliku popularnost medju web profesionalcima, pogotovu onih fokusiranih na social web. Medju pobednicima prošlogodišnjeg takmičenja izdvajaju se svima poznati: Facebook, Digg, Google, Meetup, Twitter, Netvibes, woot!, Last.fm i Mahalo.

Kao što sam spomenuo, u toku je drugi krug glasanja, koji se završava 3. decembra, da bi poslednji i odlučujući krug trajao do 16. decembra kada se proglašavaju pobednici kategorija. Ni region ovog puta nije ostao kratak za predstavnike drugog kruga glasanja, imamo 2 predstavnika iz Slovenije, Noovo u kategoriji social news i Zemantu u kategoriji blog plugins, pa eto poželimo im puno sreće.

Što se tiče samih nagrada, nisam siguran da postoje direktne materijalne nagrade, ali publicitet usled osvajanja nagrade sa ovakvom medijskom pokrivenošću se  ne može kupiti novcem, tako da verujem da je to svima dovoljan motiv da konkurišu za isto.

Imate svoje favorite? Trk na glasanje, odmah tu sa desne strane putem widgeta.

Pored očigledne gorčine što je nešto u šta ulažete dobar deo svog slobodnog vremena napadnuto, raduje me broj ljudi koji se javio i podržao me u celoj priči. “Muštuluk” je uzeo Goran u pola 6 ujutru, da bih drugu poruku dobio već u 7 od Nenada, koji je kasnije javio Milošu, na Twitteru se pridružio Urke a tu se pridružila nešto kasnije i Dragana. Sve ovo čini da gore-spomenuti trud ne izgleda zalud bačen i motiviše da nastavim dalje da pišem, svestan da postoji gomila ljudi lojalnih ovom sajtu.

Hvala vam na tome, a što se osvete tiče, to err is human, to forgive is divine! Toliko od mene!

Žestoko poljuljan dešavanjima u prethodnih nekoliko dana/sedmica zaista sam bio u nedoumici da li da idem na ovogodišnju BlogOpen. Ipak, činjenica da su upravo blogeri većinski posetioci mog bloga, koji su podrška mom radu od samog početka, kao i da sam imao ekipu za road trip do Bora koju je teško odbiti  učinili su oduku o polasku i definitivnom.

Poljuljani prethodnom noći, Flajko (primedba autora: German boy opera singer), Boki i ja smo se, naravno, uspavali, ali ipak zahvaljujući neverovatnim manevrima taksiste stigli pre kombija na planiranu destinaciju – parking Sava Centra, odakle smo trebali krenuti u 6.45 ujutru,  ka regionalnoj prestonici bloga u naredna 2 dana. Pridružili smo se onima koji su došli na vreme: Ivana (koju sam konačno upoznao), Dejan, Miloje, Danica iz Profita i jedino je preostalo da sačekamo sivi kombi marke Opel, sa jasno istaknutim znakom BlogOpen na sebi. Desetak minuta kasnije, beli kombi marke Zastava, sa nepoznatim vozačem probijenih ušiju i natpisom Osnovna škola … je, ispostavilo se, taj sivi Opel te smo ispunili sve preduslove za road trip.

Bor je udaljen nekih 240 km od Beograda, te nam je trebalo oko 3 i po sata vožnje da stignemo do Doma Kulture, koji je bio mesto održavanja ove manifestacije, i odmah na ulazu, mogli smo ugledati poznata lica domaće blogosfere, i prijatnu atmosferu koja inače krasi ove konferencije, što je i jedan od razloga što sam inventar na istim. Moram priznati da sam neke zaista jedva čekao da upoznam poput Sanje aka Aurore , zbog činjenice da sam novosadski BlogOpen propustio, a u medjuvremenu su se desile još neke stvari koje smo morali da raspravimo. O tome nešto kasnije :D

Program konferencije nisam puno proučavao, jer uglavnom na konferencijama sedim u kafani kako bih održao svoj slim look, medjutim, ispostaviće se, povučen ostatkom tima da sam veći deo predavanja juče odslušao i bio prijatno iznenadjem rečenim, kao i diskusijama koje su se vodile posle predavanja. Oliver i Robert su svoje, nesumnjivo veliko iskustvo, na zanimljiv način podelili sa nama, objasnivši način tretiranja blogova u Nemačkoj, pre svega sa aspekta uticaja na javnost, čime smo zaključili da trebamo još da rastemo. U drugom panelu pričali o načinu zarade putem bloga, što me je moram priznati inspirisalo da u narednih par postova obradim ovu temu iz svog ugla. Usledilo je predavanje o blogovima i društvenim mrežama, koje je po mom mišljenju, malo više trebalo da približi ljudima načine promocije blogova kroz društvene mreže, nego li sam koncept blogova, ali dobro, makar sam saznao šta mi radi ljuta konkurencija. Za kraj, Dejan je održao poučno predavanje o WordPressu kao platformi posle čega smo odlučili da se uputimo ka Brestovačkoj Banji, gde je bila planirana svečana večera.

Večere predstavljaju centralni networking event, na dešavanjima ovog tipa, te sam iskoristio priliku da malo “ozbiljnije” popričam (uz po koje pivo priznajem :D) sa kolegama iz blogosfere. Gost predavač iz komšiluka, bio nam je i svima poznati, Toni Aničić , zatim tu su još bili i Marko, društvo iz Infostuda, zsteva sa Twittera, Dragan  kao i Vlasta iz eTargeta, koji je uspeo da me nagovori da ostanemo do ujutru, ali i dovezao natrag do Beograda na čemu sam mu se ovom prilikom srdačno zahvaljujem. Diskusija se nastavila, kao i obično do rano ujutru, te nas ni nestanak struje u hotelu nije poremetio da iskoristimo ovu prijatnu atmosferu za medjusobne savete, brainstorming ali i zezanje, što će vam najbolje posvedočiti gore-spomenuta Aurora, od skora poznata kao i UnderCover Blonde. Znate kako kažu – Gdje su mladi, tu je i šega :D 

Generalni utisak o konferenciji je jako pozitivan, jer napraviti ovako nešto van Beograda, u ne tako ekonomski razvijenoj sredini poput Bora, nije nimalo naivno, i mislim da to ponajbolje zna ekipa koja je organizovala. I ako će možda neki naći neke sitne zamerke, one su zaista previše male da bi pokvarile utisak celoj slici, tako da čestitke ekipi koja je organizovala (nadam se da neće napraviti nešto loše u toku drugog dana :P), nadam se da su finansijski uspeli da izguraju sve kako treba.

Toliko od mene, čekamo ostale da se jave. Do sledećeg BlogOpena…

PS. Miloša nigde nisam spomenuo, jer je izbegao večernje degustiranje Zaječarskog, i ako je bio aktivni član ekipe tokom dana :D

Tema ovogodišnjeg festivala je “Virtual Me”, stoga će dosta prostora biti posvećeno identitetu na webu, kao i social networking-u, novim marketinškim strategijama, poslovanju na mreži, internet portalima, mobilnoj telefoniji, novim komunikacionim tehnologijama itd.

Prvog dana programa festivala , zajedno sa društvom iz CRI-ja i kolegom sa FON-a iz InternetProdavnica, imaću priliku da učestvujem u panel diskusiji o identitetu korporacija na Internetu. Više o samom predavanju možete videti na prethodnom linku, a potrudićemo se da kroz jednočasovnu diskusiju Vam predočimo na koji se način Internet može iskoristiti u razvoju korporacija i njihovog poslovanja, koji su to primeri kod nas i u svetu koji su iskoristili ovu mogućnost i šta je sve potrebno da budete i vi deo ovog uspešnog tima.

Dakle datum je 1. oktobar, galerija o3one na Andrićevom vencu, vreme 20h. Ulaz je naravno besplatan pa eto prilike da se upoznamo ukoliko to do sada nije bio slučaj. Vidimo se!

Pre nego što krenem sa detaljisanjem oko iskustava sa ova dva servisa, prvo bih objasnio, za one koji nemaju toliko iskustva, koncept social bookmarking sajtova, na koji način funkcionišu i koji su to sajtovi koji prednjače u svetu u ovoj kategoriji.

Social bookmarking kao termin ne bih pokušavao da prevedem, jer koliko god voleo naš jezik to će zvučati užasno besmisleno i nezgrapno. Bookmarking je proces obeležavanja sadržaja na Interentu koji je relevantan u odredjenoj oblasti, tako da svako od nas u svojim lokalnim pregledačima sadržaja ime neke strane koje svakodnevno posećuje, ali i neke koji su zanimljivi i koje bi podelio sa prijateljima. Ova relevantnost na Internetu je vrlo diskutabilan pojam, ono što je meni relevantno/zanimljivo/kvalitetno nekom drugom će biti totalno suprotno, te se ovde uključuje zajednica koja svojim delovanjem izdvaja kvalitetan sadržaj do kog bismo verovatno dosta teže stigli samo surfovanjem. I od ove zajednice dobismo pojam social.

No u našim uslovima, zajednica koja posećuje ovakve sajtove, uglavnom razvijene na besplatnoj aplikaciji, Pligg, je dosta mala te ne čudi što nema baš puno blogova koji koriste ovakav način promocije u Srbiji. I onda dolazimo do heroja našeg malog “pokusa”.

CroPortal je forum zajednica, koja je social bookmarking dodala kao opciju postojećoj web zajednici, i tako, kritičan deo bookmarking priče prevazišla, postavši verovatno najkvalitetniji social bookmarking servis u regionu. Kao što vidite i na mom blogu već duže vreme postoji ovaj mali widget koji omogućava lako prijavljivanje i glasanje za sadržaj čak i ukoliko niste registrovani (ovo naravno može biti manipulisano, ali srećom nema puno onih kojima je do toga). Razlog su preporuke od Bruna pre svega, koji je istakao CroPortal kao dosta dobar način za dovlačenje saobraćaja na blog. I, i ako nisam predstavnik lokalne zajednice i pišem na relativno drugačijem jeziku ondašnjoj zajednici, to me nije sprečilo da postanem jedan od popularnijih tamošnjih bookmarkera, i,moram priznati, dovučen fin broj poseta na svoj blog. Da se razumemo, ne možete očekivati da Vam ovakav servis donese trocifren broj poseta, ali par 10tina poseta sa nekoliko ovakvih sajtova sačinjava vrlo ozbiljnu posetu. Sve ovo kombinovano sa činjenicom da je moj blog izlistan i na Blogariatu, čini da ovaj blog ima dosta solidan broj poseta iz Hrvatske, i hvala Vam, vi koji čitate, na tome.

Idemo dalje, dolazimo do našeg tržišta, za mene do skora, a videćete to i iz teme gore linkovane sa DPTa, vrlo beznadežno po pitanju ovakvih servisa. Naprosto, teško je okupiti zajednicu oko nečega, što je većini Internet korisnika dosta apstraktno, kao što sam kod Aljoše pre neki dan komentarisao, Srbija je očito preskočila neke faze Interneta, tipa ogromne ekspanzije bloga kao što je to bilo u Hrvatskoj i samim tim neki servisi još uvek ne dobijaju dovoljno pažnje.

Ali, šta ako ljudi iz zajednice pokrenu ovako nešto, nekolicina onih koji na dnevnoj bazi razmene 10ak emailova sa subjectom Vidi ovo! , u tom slučaju ona kritična masa je zadovoljena i time možete krenuti u ozbiljniju priču. Upravo tako, dobili smo linke.rs

I ako nisam polagao puno nade u prvih par objava tekstova na linke.rs-u izgleda da sam se grdno prevario, obzirom na činjenicu da u ovom slučaju nisam imao “jezičku prepreku” ako je mogu tako nazvati, već je veći deo zajednice domaćeg porekla prvih nekoliko prijava na linke.rs me je zaista iznenadilo. 20-40 poseta od ovakvog servisa je zaista lepa cifra, za sadržaj koji nije preterano interesantan/viralan (da se razumemo ne interesuje web sve žive) tako da predvidjam vrlo lepu budućnost ovom servisu ako nastavi da raste ovim tempom. U medjuvremenu sam se naravno i registrovao i treba tek da ispitam mogućnosti ubacivanja widgeta na blog i slično no o tom potom.

Ono što nisam uradio jeste ispitivanje ostalih SB sajtova kod nas, tu su verovatno najpoznatiji ukusno.com zatim erupcija.com i slični. Što se globalnog nivoa tiče neprikosnoveni su digg i delicious, zatim i skoro pokrenuti Yahoo! Buzz no obzirom na nelokalizovani karakter istih ne bih vam preporučio avanturu sa njima. Sajtovi su uglavnom orijentisani na englesko govorno područje i dok Vaš blog nije prilagodjen istom vaš trud će vrlo verovatno biti uzaludan.

Sigurno je da će svi ovi sajtovi doneti neki saobraćaj na Vaš sajt (ovde mislim na regionalne), stoga ukoliko isti vapi za posetiocima, igrajte se, isprobavajte različite načine promocije Vašeg sadržaja, različite sajtove ovog tipa i verujem da ćete naći optimalnu kombinaciju. Znate kako kažu, zrno po zrno…