Još jedan post koji počinje sa # verovatno vam odmah daje približnu sliku o čemu je reč, a ukoliko ste aktivni korisnik Twittera čini tekst besmislenim obzirom da vam je #TweetupZagreb relativno stara vest, čak od pre 2 dana. A kako se družim sve sa samim geekovima to dobrim delom i jeste slučaj, morao sam da dam sve od sebe i kreiram vcast ne bih li vas zadržao malo duže na svom blogu. Pa da krenemo…

#TweetupZagreb from Nebojsa Radovic on Vimeo.

Napomena:Ugao kamere je vrlo zanimljiv sto govori da autoru ovog filma nikad vise ne treba dati da snima

Rekreativni odlazak u Zagreb, makar na jedan dan planirao sam 100 godina te je dugo najavljivani #TweetupZagreb mirisao kao lepa prilika da se prošeta do komšiluka, malo promeni sredina i na kraju vide neki ljudi sa kojima godinama trolujete ali opet nemate prilike tako često da ih viđate. Svemu tome doprinelo je i užasno vreme u Beogradu poslednjih dana, ali ne baš produktivan period iza mene pa sam i definitivno odlučio da makar na kratko promenim sredinu. Nisam pogrešio!

Pored svih optužbi da Internet otuđuje ljude, iza kojih i ja nekada stanem, posete poput ove daju vam priliku da shvatite kako je to potpuna glupost, i nasuprot tome vam pruža priliku da bez obzira na razlike upoznate gomile ljudi sličnih interesovanja koje inače ne biste mogli tako lako pronaći u RL. Za 1 dan u Zagrebu video sam gotovo 50 ljudi, kako onih sa kojima radim ili sam radio, tako i onih sa kojima imam priliku svakodnevno da komuniciram. To su ljudi koje sam upoznao isključivo preko Interneta, što samo glorifikuje njegovu ulogu u ovom slučaju i čini sve ideologije, politike ili šta već potpuno nebitnim, stavljajući zajednička interesovanja na prvo mesto.

Dan je krenuo odlaskom u bivšu firmu, koja je većinski vlasnik Furke, potom sam imao prilike upoznati Borisa Gadgeteriju i Soffokla, da bih se vratio nazad do firme, a potom otišao do 24sata, gde sam pored kolega iz perioda Furke imao prilike ponovo videti i Berislava. Fina ekipa se okupila u web odeljenju te grupacije tako da ne sumnjam da buducnost Hr interneta pripada njima.

A potom i kulminacija, Zlatni meda i ono što ste mogli videti na vcastu. Zaista sjajno vreme provedeno sa drugovima Twitterašima i izvesnom ne-tako-malom količinom piva koja nas je navela da ipak prespavamo u Zagrebu i tek ujutru krenemo nazad za Beograd. Pale su tu ozbiljne priče, o ulozi srpskih Twitteraša u svrgavanju hrvatskog premijera, do osnivanju hrvatske piratske stranke, i podružnice u susednoj Srbiji. Opasni planovi su napravljeni videćemo kako će se to razvijati :)

Obzirom da smo morali negde da prespavamo sva zahvalnost za gostoprimstvo ide Borji. Verovatno najmanje što je očekivao jeda mu se ja “uvalim” u stan, ali nije prvi kome sam to uradio, i kako je bio dovoljno dobar da podeli sadržaj frižidera sa mnom bio sam jako fin. Zahvalnost na kraju ide jos i Blogowskom i Aurori koji su odlučili da me ipak vrate skroz do Beograda i ako je ostavljanje pored autoputa na kiši bila beksrajno zabavna opcija, hvala im, ali i svima vama koji ste učinili ovo druženje takvim ako jeste. Čekamo vas u Srbiji!

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu :) a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio :) ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih trebao i da napišem po koje slovo o tome…

Kao što ste verovatno imali prilike da vidite ako me pratite na nekom od social sokoćala, po drugi put sam gostovao u emisiji Interfejs, gde sam posle blogova, pričao o društvenim mrežama, što je podeljeno na tri dela i prikazivano poslednje tri sedmice. Za razliku od prethodnog puta, na snimanje sam otišao malo umorniji pa ćete provaliti da malo mucam i šta već ali dobro nadam se da ćete mi oprostiti za toliko. Priča je kao i prvog puta basic, namenjena širim masama no nadam se da ćete čuti i pokoji novi detalj :) Uživajte!

I deo - uvod

 

II deo - prednosti i mane

 

III deo - Mikroblogovi

Nielsen je odradio listu najposećenijih društvenih mreža u 2008. godini, MySpace prednjači po broju posetilaca, Face book po vremenu provedenom na sajtu, krajnje bizaran podatak od 2 sata i 7 minuta prosečnog vremena provedenog na Facebooku. Makes you wonder?

Twitter je očekivano doživeo najveći rast, čak 664% a prati ga spam 2.0 kralj Tagged sa 421%, dok Myspace vrlo verovatno u narednih par meseci neće imati prvu poziciju obzirom na pad od 3%.

socialnetworks2008 - Free Legal Forms

Izvor: Mashable

Još od Goranovog posta o Google Friend Connectu se “kanim” da se poigram sa istim, ne bi li se u vremenu agresivnije pojavio i Facebook Connect i nastao sveopšti rat oko toga ko će bolje povezati korisnike. Obzirom da se on već poigrao sa istim, a ja predstavljam nešto slično Facebook evanđelisti na meni je bio red da se sa istim poigram dodavši ga na blog.

Svrha FB Connect-a jeste povezivanje vašeg online profila sa ostalim aktivnostima na webu, poput ostavljanja komentara na blogovima. U principu ništa spektakularno, makar kada su blogovi u pitanju, umesto da unosite svoje ime, sajt i da postavljate svoj avatar ovde se ti podaci uzimaju sa Facebooka, a vaša aktivnost na istom uredno beleži praveći ovaj sajt još većim Velikim bratom, bar što se interneta tiče. Kao prednosti su još dodali i mogućnost pravljenja real-life zajednice oko Vašeg bloga (što baš i ne vidim kao prednost za manja tržišta), dinamičke privatnosti gde se podešavanja o privatnosti sa FB prenose i na druge lokacije na kojima provodite vreme i na kraju poslednja i jedina po meni prava prednost jeste mogućnost promovisanja sadržaja koji pratite na Facebooku. Ovo je posebno zanimljivo blogerima.

No ipak sam malo skeptičan prema svemu ovome. Zašto? Iz razloga što mislim da je ovo izbačeno više zbog ideje koja postoji među svim velikanima nego li iz razloga što postoji zdravo razvijen koncept. Svako ko se ozbiljnije bavi pisanjem bloga prilično je svestan činjenice koliko link u komentarima bloga ima svoju funkciju, te nikako ne mislim da ju je pametno zameniti linkom ka ličnoj profilnoj strani na Facebooku. Ok, i ako možda izgubimo to u korist viralnog efekta koji se može postići objavljivanjem aktivnosti na vašem blogu na profilima posetilaca, pitanje je koliko je taj efekat moguće ostvariti bez neke ozbiljnije kritične mase čitalaca vašeg bloga. Bilo bi cool kada bi ovo funkcionisalo tako da svi oni koji do sada nisu komentarisali naglo budu motivisani da to rade ali to naprosto nije tako. Sa druge strane ok je što postoji opcija da ne povežete sa FB-om, što automatski implicira na to da ovaj servis neće puno koristiti blogeri, koji su po pravilu neko ko prvi prihvata i promoviše novu tehnologiju.

Instalacija Facebook Connect-a na WordPressu

Sama instalacija nije preterano teška, postoji dosta dobra dokumentacija, pa čak i video kako instalirati FB Connect na vaš blog. Potrebno je instalirati plugin, zatražiti svoj API key od Facebooka preko registracione strane i na kraju kao i kod svakog plugina ubaciti mali kod u comments.php file i to je to. Obzirom na prenapumpanost svega što se tiče Facebooka, ne čudi me da možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet vezano za ovaj plugin.

I zaključak

Koncept kao koncept nije loš ali kao što sam napomenuo ne ide puno u prilog blogerima. Trenutno mi FB Connect više liči na PR potez nego li na superkoristan alat za sve, ove priče sa dinamičkom privatnosti mi ne piju vodu, jer ipak ne bih povezivao sve svoje aktivnosti sa Facebookom, pre svega zbog dosta ličnije prirode (i pored svih podešavanja, pitanje je koliko ljudi ista koriste). Ostaje da vidimo, ne sumnjam da će se razvijati vremenom i nije ga možda loše ostaviti kao opciju onima koji nemaju blog, ili svoje lične strane u cilju eksperimenta, znate kako kažu, nikad ne reci nikad…

Prodata je još jedna društvena mreža, poznanici.com a investitor je na ovim prostorima sveprisutni DMGT. Eksluzivu pokupio Goran :)

I ako ste verovatno već primetili widget sa desne strane ovog posta, moram i zvanično da najavim: Eniac’s Ground je postao zvanični blog partner OpenWebAwards takmičenja. Yippi yeey!

Za one koji nisu upućeni u celu priču, OpenWebAwards je globalno organizovano takmičenje za najbolju inovaciju u oblasti web tehnologija. Tokom tri kruga glasanja (drugi je već u toku), prepoznaju se i nagradjuju visoka dostignuća u 26 kategorija, koje možete videti na samom widgetu. Samo takmičenje ima snažnu podršku blogerske zajednice tako da ove godine ima blog partnere u preko 100 zemalja, od kojih je jedna i Srbija :) (ali i Hrvatska obzirom na ne mali broj onih iz Hr koji čitaju ovaj blog).

Inače ovo je drugi OpenWebAwards po redu, prvi je prikupio preko 250.000 glasova, ponajviše zahvaljujući organizatoru samog dešavanja, Mashable-u koji uživa veliku popularnost medju web profesionalcima, pogotovu onih fokusiranih na social web. Medju pobednicima prošlogodišnjeg takmičenja izdvajaju se svima poznati: Facebook, Digg, Google, Meetup, Twitter, Netvibes, woot!, Last.fm i Mahalo.

Kao što sam spomenuo, u toku je drugi krug glasanja, koji se završava 3. decembra, da bi poslednji i odlučujući krug trajao do 16. decembra kada se proglašavaju pobednici kategorija. Ni region ovog puta nije ostao kratak za predstavnike drugog kruga glasanja, imamo 2 predstavnika iz Slovenije, Noovo u kategoriji social news i Zemantu u kategoriji blog plugins, pa eto poželimo im puno sreće.

Što se tiče samih nagrada, nisam siguran da postoje direktne materijalne nagrade, ali publicitet usled osvajanja nagrade sa ovakvom medijskom pokrivenošću se  ne može kupiti novcem, tako da verujem da je to svima dovoljan motiv da konkurišu za isto.

Imate svoje favorite? Trk na glasanje, odmah tu sa desne strane putem widgeta.

U poslednje vreme verujem da je većina vas svedok situacije da se ljudi brišu sa Facebooka? Razlozi su kao i uvek razni od toga da ih je smorio do toga da su imali raznorazne neprijatnosti vezane za (ne)privatnost svojih podataka.  Kraće rečeno, dara je prevršila meru i to je bio dovoljan razlog da uklone profil sa ovog sajta. Ovo nije slučaj naravno samo sa Facebookom već i sa Furkom i sličnim sajtovima, što mi je dalo za povod da “naglas” razmislim o istoj.

Da ovo nije samo kod nas slučaj (tzv Facebook zasićenje) verovatno govori i činjenica da je FB sakrio opciju za brisanje profila, te je na prvi pogled moguće samo deaktivirati profil, koji tako postane nevidljiv ali može posle nekog vremena opet da se aktivira i svi podaci su tamo gde su biti. No, onima kojima ovo nije fer ili dovoljno, mogu ovde naći kako obrisati isti.

Drugim rečima, dara prevršila meru na jeziku pametnih, se može reći kao gubitak dodatne vrednosti koju sajt pruža posetiocima, od početne radoznalosti, do izgradnje mreže prijatelja koju poznajete, dolazi treći i ključni period, najviše sličan osnivačkoj zamki u preduzeću kada se korisnik odlučuje da li odlazi ili ostaje na sajtu. U HR menadžmentu, opet na jeziku poznatih, postoji izraz retention rate, koji u našoj terminologiji se može najlakše objasniti, kao broj registrovanih ljudi koji zaista posećuju sajt. Što je ovaj racio veći to je bolje po sam sajt, i znači da isti pruža dovoljnu vrednost korisniku čim konstantno posećuje sajt.

No, Facebook je najbolji primer da ovaj broj vremenom opada, koliko god nudili kvalitetan i zanimljiv sajt vremenom dolazi do zasićenja i korisnici prestaju da dolaze na isti, što nije ni malo jeftina stvar obzirom da je dovodjenje novih korisnika dosta skupo (troškovi marketinga, promocija čega već).

Rešenje za ovo jeste konstatno inoviranje sajta, mali koraci koji novim članovima neće biti ništa posebni, ali će onim starim dati dodatnu vrednost i produžiti njihov boravak na sajtu. Ovo zahteva da ukoliko imate svoj sajt imate i developera uz sebe, ukoliko niste sami developer, koji će moći da realizuje ideje koji vi i vaši korisnici osmislite. Ovde je primenljiv princip koje sam koristio na predavanju o Društvenim mrežama i njihovom PR potencijalu a odnosi se na responzivnost, ili izlazak u susret stalnim korisnicima sajta u pogledu novih mogućnosti na samom sajtu. Mislim da Ilija može najbolje da vam posvedoči da su najbolji izvor novih opcija/mogućnosti na sajtu/proizvodu sami korisnici koji prilikom svakodnevnog korišćenja nailaze na situacije o kojima ljudi koji vode sajt mnogo manje razmišljaju. Ovo je potpuno besplatno, a time što ćete saslušati korisnike podićićete i lojalnost prema samom sajtu kod njih na mnogo viši nivo, a lojalni korisnici možda jesu loši po samo oglašavanje, ali su od neprocenjive vrednosti po sam sajt.

Facebook je upravo zbog ovoga možda i postao toliko popularan koliko je sada, ludački intezitet promena na sajtu, što sa njihove strane, što zahvaljujući otvorenoj strukturi i gomili aplikacija koje se razvijaju za isti, učinio je da na sajtu postoji za svakoga po nešto, od igrica, do vesti, informacija i slično. Ono što su na content sajtovima novi sadržaji, vesti i slično to su na društvenim mrežama nove opcije, i Facebook je tu objasnio. Ali, tu dolazimo do ali! Preveliki intezitet promena na samom sajtu nije lako održavati i treba ga postepeno vršiti, previše novih mogućnosti će biti slabije propraćene a vi ćete ispucati sve ideje koje su vam pale na pamet i zbog toga izgubiti neke korisnike, koji, opet spominjem koštaju.

Kako to izgleda na lokalnom tržištu?

I ako su ovo neke stvari na kojima sam od početka insistirao tokom rada na Furci, to vrlo često nije moguće izvršiti. Ovde je glavna razlika izmedju vas i Facebooka, što vi vrlo često imate jednog ili nemate developera naspram tima developera koje ima FB, što u mnogome utiče na razvoj samog sajta, bez promena dolazi do čestog menjanja ekipe na sajtu, koja opet tera stare ljude jer im sajt više nije onakav kakav je bio, i nema ljudi koji su bili i slično. Znam da ove priče deluju smešno ali ko god je vodio sajt verujem da se uverio u iste. Opet gubljenje korisnika, koji su vama još skuplji, jer ste mali i često nemate dovoljno novca da investirate u marketing.

Ali!

To što ste mali, možda jeste u finansijskom i razvojnom smislu mana, ali je u drugom smislu vrlina. Kada imate svoju nišu, pa makar to bila i cela država, imate veliku prednost u tome što ste u stanju da saslušate korisnike. Opet dolazimo do gore-spomenute lojalnosti, lojalnost na sajtu poput Furke će vam doneti neverovatan word-of-mouth efekat, ljudi će pričati o sajtu, stavljati link na svoje potpise, kreirati content itd itd, potpuno besplatno. To je vaša jasna konkurentska prednost, i ako znate kako da je iskoristite, samo je nebo granica. Najbolji dokaz za to su mreže koje su u svojim zemljama popularne koliko u Google, bilo da je to Dernek u Bosni, Rate u Estoniji ili možda Draugiem u Letoniji.

I ako je i u Srbiji MySpace dobrih godinu i više vladao na social networking nebu Srbije, tj verovatno bio i jedini sajt tog tipa koji se ovde koristio, danas se o njemu uglavnom piše u pejorativnom smislu, glupavi interfejs se koristi kao worst case example kako ne praviti sajt i slično, Facebook ga je “zašio” na svim poljima, osim na jednom, zaradi. Čitam malopre tekst o MySpace musicu, i sve većoj zaradi koju ovaj sajt ima od njega, što je dovelo i do zaposlenja osobe koja je zadužena samo za taj segment na sajtu (što je bilo i logično). I dok Facebook oduševljeno kliče globalnom dominacijom kada su social networking sajtovi u pitanju, ili bolje reći globalnom minus US dominacijom, MySpace pravi pare. I ako malo rogobatno zvuči, ali Markovo “Kol’ko para” je valjda zvezda vodilja “normalnog” biznisa, što SN sajtovi, napupani investicijama i sa nezdravim rastom svakako nisu. Rezime bi mogao da bude sledeći, Facebook sedi na lovorikama prvog i gleda kada će sedlo da propadne, kukajući na sve strane o nedostatku novca, visokim računima za struju i čemu sve, MySpace koristi svoju koliko toliko vertikalnu strukturu, odnosno orijentisanost korisnika na muziku i činjenicu da je br. 1 tamo gde je lepo biti br. 1, u Americi, potrošačkom društvu, zemlji gde je svest o kupovini preko Interneta verovatno najviša na svetu. Time, pored, iako najavljivanog kao revolucionarni, ipak po sam sajt siromašnog advertising modela koje furaju oba sajta (MySpace - HyperTargeting, Facebook - SocialAds), MySpaceova prodavnica muzike je ta koja pravi razliku. Ono što bih voleo da vidim jeste da u skorije vreme ovom filozofijom MS dodje i do nekog održivog razvoja, društvene mreže na sve strane se proglašavaju rupom bez dna, i to bi većini poklonika ove teorije bio pravi šamar u lice. Društvene mreže možda ne donose visok CTR, ali svakako imaju lojalnost korisnika, koja ako se upotrebi na pravi način može da napravi revoluciju na tržištu online oglašavanja. A onaj koji to prvi provali biće sledeći br. 1. A, vlasnicima sajtova bih poručio isto što bi i sam Marko verovatno uradio: “Kol’ko para”, poseta jeste super stvar, ali posećen sajt bez dobre monetizacije je kao najnoviji BMW bez goriva ili točkova, lepota i snaga bez upotrebne vrednosti. Diskusija uvek dobrodošla.

Traffikd nam donosi veliku listu društvenih medija i društvenih mreža po kategorijama, verujem da se može naći za svakoga nešto zanimljivo. Pogledajte