Kada je Twitter izbacio svoju alternativu Facebook connecta, Twitter sign in, i time omogućio širem auditorijumu da koriste naše twitter podatke (uz našu saglasnost naravno), moram priznati da sam osetio određenu dozu skepse prema celom konceptu, koja je, kako se juče ispostavilo totalno opravdana.

Kada je Facebook predstavio novi izgled news feed strane, istovremeno je izgubio i ličnu notu, dozvolivši gomili aplikacija u vidu kvizova, igrica, čega već da u potpunosti nadvladaju komunikaciju, do tada primarnu funkciju istog, i pre postao mesto za zabavu i gubljenje vremena, nego mesto za prijatelje, a količina informacija i neupotrebljivost istih dovedena je do maksimuma.

Sa druge strane Twitter se držao do skora, pre svega zahvaljujući činjenici da ne morate pratiti ljude koji vas prate, čime se gorespomenuti šum koji je prisutan na Facebooku, minimalizovao i učinio Twitter verovatno social bookmarking alatom broj 1 današnjice, i ako se to po definiciji verovatno ne može reći za Twitter. Alatom koji je krajnje prilagodljiv i izmenjiv, što ne možemo reći za Digg recimo, time što sadržaj kreiraju ljudi kojima verujemo i koji su za nas relevantni, uz malu mogućnost manipulacije jer se ipak sadržaji dele unutar određene celine, a ne u okviru cele zajednice kao što je slučaj sa Diggom. ( Odatle i ne čudi javna tajna da je moguće platiti da budete no.1 na Diggu )

Međutim, time što su omogućili trećoj strani da koristi naše naloge, mislim da se Twitter bliži sudbini Facebooka kada je šum u pitanju. Juče (ili pre par dana najviše) pojavila se igrica Spymaster, koja svoju bazu korisnika gradi nad Twitterovom bazom, koristeći Twitter login. Ovo je odlična stvar sa strane ljudi koji lansiraju aplikacije, jer time dobijaju mogućnost da dođu do velikog broja ljudi za kratko vreme, manipulacijom vlasnika naloga, ali sa strane korisnika istih je pogubna, jer na taj način srozavaju svoje poverenje koje su gradili mesecima u okviru zajednice. Otuda i ogromno nezadovoljstvo proizvedeno nakon samo jedne aplikacije koja funkcioniše na ovom principu (doduše sa malo slobodnijom spam politikom slanja poruka “bez pitanja”).

Problem je u tome što je ovo tek početak, Spymaster je već juče štucao sa serverima (ah, well i ja sam se malo igrao)  i verujem da će taj brzi uspeh polakomiti i ostale proizvođače sličnih aplikacija, čineći Twitter Mekom za sve one koji žele za kratko vreme da dođu do velikog broja korisnika, dovevši ga verovatno u istu poziciju kao i Facebook, sa gomilom sadržaja kreiranih od strane aplikacija, odnosno gomilom šuma u onome što zaista vredi.

I ako korisnici u regionu ovo možda neće u skorije vreme doživeti, kako je twitter još uvek, većinom servis koji koriste geekovi i oni koji to nisu a rado isprobavaju nove servise, verujem da će oni “preko bare”  i svi oni sa par 10.000 pratilaca koje su vredno skupljali, početi da traže alternativni izvor kvalitetnih informacija. Eventualni spas u ovoj situaciju su desktop aplikacije i mogućnost da grupišete određene korisnike koje smatrate relevatnim, a sve ostale pustite niz vodu.

Još od Goranovog posta o Google Friend Connectu se “kanim” da se poigram sa istim, ne bi li se u vremenu agresivnije pojavio i Facebook Connect i nastao sveopšti rat oko toga ko će bolje povezati korisnike. Obzirom da se on već poigrao sa istim, a ja predstavljam nešto slično Facebook evanđelisti na meni je bio red da se sa istim poigram dodavši ga na blog.

Svrha FB Connect-a jeste povezivanje vašeg online profila sa ostalim aktivnostima na webu, poput ostavljanja komentara na blogovima. U principu ništa spektakularno, makar kada su blogovi u pitanju, umesto da unosite svoje ime, sajt i da postavljate svoj avatar ovde se ti podaci uzimaju sa Facebooka, a vaša aktivnost na istom uredno beleži praveći ovaj sajt još većim Velikim bratom, bar što se interneta tiče. Kao prednosti su još dodali i mogućnost pravljenja real-life zajednice oko Vašeg bloga (što baš i ne vidim kao prednost za manja tržišta), dinamičke privatnosti gde se podešavanja o privatnosti sa FB prenose i na druge lokacije na kojima provodite vreme i na kraju poslednja i jedina po meni prava prednost jeste mogućnost promovisanja sadržaja koji pratite na Facebooku. Ovo je posebno zanimljivo blogerima.

No ipak sam malo skeptičan prema svemu ovome. Zašto? Iz razloga što mislim da je ovo izbačeno više zbog ideje koja postoji među svim velikanima nego li iz razloga što postoji zdravo razvijen koncept. Svako ko se ozbiljnije bavi pisanjem bloga prilično je svestan činjenice koliko link u komentarima bloga ima svoju funkciju, te nikako ne mislim da ju je pametno zameniti linkom ka ličnoj profilnoj strani na Facebooku. Ok, i ako možda izgubimo to u korist viralnog efekta koji se može postići objavljivanjem aktivnosti na vašem blogu na profilima posetilaca, pitanje je koliko je taj efekat moguće ostvariti bez neke ozbiljnije kritične mase čitalaca vašeg bloga. Bilo bi cool kada bi ovo funkcionisalo tako da svi oni koji do sada nisu komentarisali naglo budu motivisani da to rade ali to naprosto nije tako. Sa druge strane ok je što postoji opcija da ne povežete sa FB-om, što automatski implicira na to da ovaj servis neće puno koristiti blogeri, koji su po pravilu neko ko prvi prihvata i promoviše novu tehnologiju.

Instalacija Facebook Connect-a na WordPressu

Sama instalacija nije preterano teška, postoji dosta dobra dokumentacija, pa čak i video kako instalirati FB Connect na vaš blog. Potrebno je instalirati plugin, zatražiti svoj API key od Facebooka preko registracione strane i na kraju kao i kod svakog plugina ubaciti mali kod u comments.php file i to je to. Obzirom na prenapumpanost svega što se tiče Facebooka, ne čudi me da možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet vezano za ovaj plugin.

I zaključak

Koncept kao koncept nije loš ali kao što sam napomenuo ne ide puno u prilog blogerima. Trenutno mi FB Connect više liči na PR potez nego li na superkoristan alat za sve, ove priče sa dinamičkom privatnosti mi ne piju vodu, jer ipak ne bih povezivao sve svoje aktivnosti sa Facebookom, pre svega zbog dosta ličnije prirode (i pored svih podešavanja, pitanje je koliko ljudi ista koriste). Ostaje da vidimo, ne sumnjam da će se razvijati vremenom i nije ga možda loše ostaviti kao opciju onima koji nemaju blog, ili svoje lične strane u cilju eksperimenta, znate kako kažu, nikad ne reci nikad…