Srbija je danas vodeća zemlja po broju korisnika u bivšoj Jugoslaviju, sa preko 3 miliona korisnika i ta brojka i dalje nezadrživo raste. I ako je vrlo upitno koliko je ta brojka i realna, obzirom na veliki broj lažnih profila, činjenica je da je Facebook danas u Srbiji sinonim za Internet većini njegovih korisnika.

Po broju fanova, očekivano prednjači Novak Đoković, kao danas najaktuelniji srpski brend na svetskom nivou. Novak sjajno vodi svoju stranu, ali i Twitter profil, a odmah iza njega je još jedna teniserka Ana Ivanović. Od brendova koji su aktuelni na regionalnom nivou najpopularniji je FK Crvena Zvezda, a odmah za njim ide sajt Ma Nemoj?! (vrlo čudna brojka) ali i Vukajlija koja za veliki deo svoje posećenosti i popularnosti može da se zahvali Facebooku. Među medijima, neprikosnoven je Blic, koji je ujedno i najposećeniji srpski portal.

Za razliku od pregleda hrvatske scene, u Srbiji je zastupljeno mnogo manje agencija i strana, pa vas ovom prilikom pozivam da se pridružite i prijavite vaše strane na Social Numbers. Tako ćemo imati potpuniju sliku o tržištu i ovu trku učiniti mnogo zanimljivijom. Infografiku možete slobodno preuzeti u ovom obliku i integrisati na svoj sajt ili blog.

Photo: Isaac Leedom

Internet nam je dao jednu interesantnu mogućnost. Da bez većih troškova, posebno ako poredimo sa ostalim industrijama, izađemo i na svetsko tržište i tako stanemo rame uz rame sa servisima iz celog sveta. I pored toga, retki su servisi koji su zaista i uspeli u tom izlasku te se često dolazi u dilemu da li su domaći Internet preduzetnici dovoljno inovativni da osmisle nešto što bi imalo vrednost na svetskom nivou. U pesimističnom okruženju poput našeg odgovor se sam nameće, bez ozbiljnije analize faktora koji to mogu podrobnije da objasne – dakle NISU. No, ovaj odgovor nije i tačan već je posledica neinformisanost i činjenice da su oni koji su uspešni često i jako malo povezani sa Srbijom.

U Srbiji postoji nekolicina jako uspešnih globalnih servisa, koji funkcionišu u svojim nišama i kao takvi nemaju vidljivost koju možemo pripisati jednom Facebooku ali to ne znači da su beznačajni. Globalni vertikalni pretraživač Vast je u potpunosti razvijen u Srbiji, mogućnost da iznajmite limuzine širom Amerike omogućava vam još jedan servis razvijen na lokalnom tržištu Groundlink, a ne smemo zaboraviti ni trenutno najpopularniji Facebook fudbal menadžer na Top Eleven koji igra gotovo 3 miliona ljudi na mesečnom nivou. Priče postoje, ali se o njima puno ne priča i nekako ih uvek nadvladaju pesimizam i traženje razloga. Istina je da nam fali vidljivost, edukacija, infrastruktura i najvažnije preduzetnički duh. Kao mala zemlja nismo previše privlačni investitorima te ideje koje su možda i imale dovoljno kvaliteta za uspeh nikada nisu izašle van naših granica. Uspeh jednog bi tako povukao mnogo drugih manjih servisa da probaju isto, a deljenjem znanja bismo verovatno posle nekog vremena i ucrtali ime naše zemlje u svetske mape uspešnih startup kompanija. Primeri poput Izraela, ili znatno manje Estonije pokazuju da to nije nemoguće.

Najvažnije – fali nam preduzetnički duh. Ucrtana životna mapa fakultet – dobar posao – penzija i dalje predstavlja mantru velikog broja mladih i inovativnih ljudi, te se premalo njih odlučuje za rizik i pokretanje sopstvenog biznisa u godinama kada je to najzvodljivije raditi. Neophodno je rizikovati i u potpunosti se posvetiti realizaciji, a u ovome je poželjna i pomoć države u vidu startup kredita koji će pomoći mladima da istraju u svojim idejama do prve ozbiljnije faze razvoja servisa. Kada se stvari postave na noge, cela startup mašinerija može da se zahukta i uspešni servisi motivisaće mnoge da krenu istom stazom, baš kao što je ActiveCollab motivisao mnoge u Srbiji da krenu sa globalnom distribucijom softvera. A onda, ko zna možda jednog dana i dobijemo visoko uspešan servis sa naših prostora poput Facebooka.

1) Facebook mail su zapravo poruke proširene za mogućnost slanja mail-ova van Facebooka. Sada imate svoju email adresu username@facebook.com sa koje možete slati i na koju možete primati mail-ove različite sadržine i iz “spoljnjeg sveta”.

2) Ukoliko ste već definisali FB username nije ga moguće menjati, tako da ako ste stavili ime default.aspx mail će vam biti default.aspx@facebook.com.

Btw. meni možete pisati na eniacman@facebook.com :)

3) Sa aspekta interfejsa samih poruka koje sada postaju FB mail nema značajnijih promena. Poruke su proširene na celu kolonu (izbačeni su oglasi) a diskusije se prikazuju u obliku threadova kao i dosadašnje poruke.

4) Interfejs za slanje mail-ova je jako jednostavan i predstavlja verovatno najjednostavniji email klijent ikada. Sve što imate na raspolaganju su To: polje i sama poruka uz mogućnost slanja i na SMS. Ovo verovatno znači i nepostojanje želje da se sistem tehnički bori sa GMailom, već da se omogući jednostavan email klijent za široke narodne mase.

5) Poruke u konverzaciji se šalju klikom na enter i ne postoji action button (pošalji) što po meni uopšte nije prijatno za email komunikaciju. Navike brzog kucanja su čudo i dovodiće ljude do vrlo zanimljivih situacija. Razumem da je njihova težnja da izbacuju action button-e gde god je to moguće (krenulo sa grupama i novim galerijama) samo mislim da email nije dobar izbor za tako nešto.

update #1 – Ako odčekirate ovu strelicu u desnom ćošku dobićete Send dugme. Mala, gotovo nevidljiva ali bitna stvar.

6) Super stvar je prepoznavanje email adrese iz baze FB-a i njeno povezivanje sa profilom čime se diskusija automatski seli na FB.

update #2

7) Kao što je najavljeno sada će se u celokupnu konverzaciju sa nekom osobom pored poruka uključivati i chat istorija. Zamisao je ok ali mi se ne sviđa da sve to bude u jednom threadu, posle nekog vremena postaće  to sveopšti haos. A pretraga i dalje ne funkcioniše kako treba…

Mini rezime

Mnogo buke ni oko čega? Moguće… FB nije ponovo otkrio email već proširio svoje poruke za mogućnost slanja na adrese van svoje korisničke baze. Odličan potez sa aspekta daljeg širenja servisa iz razloga što će ovo doneti još na poseti samom sajtu. Ako uzmemo u obzir da dobar deo korisnika FB i ne koristi email ovo će ih podmiriti u slučajevima nužde, dok ne dođe do ozbiljnijih zahteva. Ne treba zaboraviti da ovo verovatno nije poslednja verzija tako da ćemo pratiti kako će se sve razvijati.

Do tada, opisana jednostavnost i osakaćena mail forma učiniće da isti u verovatno nikad ne uđe u upotrebu kod ozbiljnijih korisnika i kompanija ali više puta smo svedočili da to njima i nije primarni cilj. U fokusu je običan – prosečan korisnik i prilagođavanje masi što će im omogućiti i dalji rast korisničke baze. Liči kao da gledamo buđenje još jednog monopoliste…

Umesto odlaska direktno na žurku, svratili smo na večeru sa kolegama blogerima iz Nemačke i USA odakle smo trebali da se uputimo na žurku kratko i nazad u hotel. Međutim, kako to obično bude, otela nam se koja diskusija više i bilo je vreme da se vrati nazad u hotel jer tempo ustajanja u 6:45 nije baš lako izdržati.

Ali! Da li ste znali da je po ovakvom vremenu NEMOGUĆE (malim slovima: nemoguće) naći normalan prevoz do hotela. Neki noćni postoji kao što je Mileusna preneo, ali sneg i led u Parizu su ga očito omeli u izvršavanju svojih noćnih dužnosti, metro nije radio i izbor je spao na taksi, kog pogađate, takođe nije bilo. Navodno, to baš i nije slučaj, kako Loic kaže u poslednjih 15 godina se tako nešto desilo, pa je moralo baš sad kad smo mi tu. Usledilo je 2 sata šetnje kroz dobar deo Pariza do hotela i predivnih 2 sata sna. Ah, taj Matrix.

Dodao bih još samo da su glasine da je Pariz jako skup tačne, i ako sam sebe uveravao da je tako nešto nemoguće. Čaj od 6 eur u vrednosti moje godišnje potrošnje u Srbiji. Ništa manje ukusna nije ni kajgana od 12 eur, jbg – When you’re in Paris, act like you have money.

Dosta iskustava od juče, red je da se krene sa drugim danom. U međuvremenu su postavljena predavanja na YouTube, koja sam uredno linkovao na tekstu od prvog dana, pa pogledajte ih ako ste juče propustili. Pratiću i danas predavanja (program) što je ažurnije moguće, pa šaljite komentare i zahteve potrudiću se da ih ispunim.

LeWeb uživo – dan II

9:11 Simpatično izvinjenje organizatora za prevoz u Parizu (i oni su pešačili) uz najavu današnjeg dana, uz impozantan podatak da je juče gledalo 185.000 ljudi, što je gotovo ista brojka kao prošle godine za oba dana konferencije.

9:15 Prvo predavanje drži Yossi Vardi, koji simpatično uvodi priču u svoje predavanje The Wisdom of The Crowds. Mudrost gomile na primeru države Mali na Wikipediji koja je opisana kao država sa jako lošim fudbalskim sudijama :) Lik je bog!

Btw pitao je ko bira Internet pre sexa i bilo je likova koji su ustali. Zagorelost je precenjena očito kad imate dobar bandwith.

Sjajno predavanje koje kroz zabavan pristup podiže svest o tome koliko je dobro/lоše poveriti odluku masama i kuda sve to može da vodi. Obavezno pogledati na YouTube kanalu kada bude postavljeno.

9:32 Kreće panel diskusija “Money Roundtable ” posvećena procesu pronalaska investicije. Moderiše je Travis Kalanick, preduzetnik i angel investitor. Učesnici:

- Philippe Botteri, Vice President, Bessemer Venture Partners
- Jeff Clavier, Founder & Managing Partner, SoftTech VC
- Bernard Liautaud, Partner, Balderton Capital
- Barry E. Silbert, CEO & Founder, SecondMarket, Inc.

Priče su mnogo nerealne za naše uslove tipa:

Ako dobijete ponudu od 100 miliona dolara u prvih 12 meseci startupa suludo je odbiti. Panel ima svoju poentu ali većina nas će samo čuti cifre bez neke konkretne poente.

Napuštam panel i idem na Facebook radionice, da bih malo pisao i o tom segmentu konferencije.

9:54 Stigao na FB radionicu. Naravno prepuno je i sedimo na podu :D Predavanja imaju on-the-ground princip što je verovatno inspirisalo veliki broj ljudi da dođu. Prvo predavanje ima naziv Understanding the People Powered Web with Facebook i držaće ga Christian Hernandez – Head of Business Development, EMEA.

Darko sa Komunikacii.net snima prezentaciju tako da ćete imati priliku kasnije da je vidite online. Ostaviću link ovde.

Kreće sa istorijom i početnom idejom Facebooka, prepričava film čovek.

Inicijalna filozofija orijentacije na identitet korisnika se nije promenila, promenjen je samo način prikaza podataka prema prioritetima koje su oni postavili.

Korisnici u proseku provode 5h 25 minuta mesečno na FB. 80 miliona aktivnih strana i 500.000 aktivnih profila. Polovina registovanih se vraća svaki dan.

Krenulo je sa ljudima, trenutno se zasniva na objektima (profili, strane…). Zahvaljujući OpenGraphu, moguće je dodati socijalnu komponentu i ostalim sajtovima.

Coca Cola ima 12.5 miliona lajkova čime dobijaju 270.000 poseta mesečno. Facebook omogućava pristup u zamenu za vrednost koju brendovi treba da ponude nazad (sadržaji koje postavljaju, popusti i sl…).

Emocionalna strana Like komponente. Klikom na like svesni ste da delite određene sadržaje sa svojim prijateljima. Klasičnim sadržajima dodaje društvenu vrednost na ovaj način.

250 miliona korisnika društvenih igara na Facebooku. Čak 70 miliona ljudi igra Farmville.

Social commerce – uloga lične preporuke u procesu donošenja odluke. Uvezivanje sa Amazonom ove preporuke podiže na viši nivo upotrebom demografskih podataka koje dajete uz profil. I ako je ovo sa marketinškog aspekta zakon, meni se baš i ne sviđa jer se može podvesti pod manipulacijom.

Social news – 10% Dailymaila dolazi sa Facebooka.

Social music – na primeru Spotify-a predstavlja se koncept deljenja i preporuke muzike, koja je jedna od najraširenijih stvari na Facebooku.

Social App Stores – platforme koje omogućuju koje su aplikacije koje su Vaši prijatelji najčešće kupovali. Umesto Top Apps, sada imamo Top Apps according to my social circle.

Social TV – integracija livestream rešenja uz striming na sajtu, dodaje na interaktivnosti prenosa nekog dešavanja.

Social Ads – Tradicionalni advertising modeli imaju sve lošije rezultate, zbog čega evoluira u social engagement advertising koji je znatno moćniji od klasičnih rešenja.

Social Local Deals – Kolektiva like servis integrisan na Facebooku. Testira se i dalje u USA. Primer, kada se checkirate u GAPu u Njujorku dobijete određeni popust time što ste omogućili vašem krugu prijatelja informaciju o kupovini u ovoj radnji.

Transformacija iz pretraživanja html strana u pretraživanja društvenog grafa, nastalog iz naše aktivnosti na FB.

10:45 Sledeće predavanje je posvećeno izgradnji brenda na Facebooku, i verovatno ću ostati do kraja ovih radionica kako verujem da je ovo najzanimljivije za blog. Uvod o ideji FB i korporativnog nastupa i objašnjenje koncepta strana.

Još jednom objašnjenje principa lične preporuke i razloga nastanka FB strana, kakvi su marketinški aspekti ovog principa i zašto je najuspešniji vid promocije.

Kombinacija društvene platforme i vrednosti koje nosimo sa svojim brendom.

Facebook best practises

- Fokusirajte se na objavu sadržaja. Primer Red Bulla koji kači zanimljive video snimke koji se dalje sami od sebe viralno šire.
- Potrudite se da bude jednostavno. Sadržaj mora da bude jednostavan i lak za reprodukovanje.
- Budite konzistentni.
- It’s all about users Dajte pažnju korisnicima, nagradite ih i javno pohvalite ukoliko učine nešto dobro za vaš brend. Primer Vin Dizela.

Traje deo koji se može opisati kao shameless self promotion. Naši oglasi su cool, naši oglasi su najcool.

FB Ads best practises

- Targetirajte adekvatno vaše oglase. Razmislite koja su interesovanja ljudi koji su vaši potrošači i kreirajte kampanje prema njima. Ukoliko su u pitanju avio karte, ne razmišljajte linearno o avio kartama već o putovanjima, svetskoj kulturi, odmorima i sl. Nađite relevantne teme i na njih nadogradite vaše oglase.
- Igrajte se sa kreativom (tekst, sličica). Koristite sličice, one su jako važan segmen Facebooka i povećaće rezultate vaših kampanja. Pratite rezultate svake kreative na osnovu dostupnih parametara (CTR, Average CPM/CPC…)
- Budite jasni u reklami i nedvosmisleni (mada vam ovo nikad neće dati pristojan CTR :D)

Ljudi već pričaju o vama, kroz FB strane ideja je povezati se sa korisnicima i ostvariti bolje rezultate poslovanja uz FB kao osnovu.

Tagovanje prijatelja na slikama, nagradna pitanja na zidu, najpopularniji video nisu dozvoljeni inicijalno od FB zbog nemogućnosti garantovanja ishoda cele nagradne igre.

12:00 Predavanje Building your Social Presence Across the Web: Social Plugins and APIs, Simon Cross, Partner Engineer. Pričaće se o integraciji rešenja na našim sajtovim radi postizanja potpunog društvenog iskustva.

Facebook platforma nam nudi saobraćaj, privrženost (engagement) i statistike koja nam omogućavaju da detaljno vidimo kako napreduje naš društveni kapital (Insights), i na osnovu toga analiziramo i optimizujemo isti.

Prilično bazičan uvod koji objašnjava šta su social pluginovi (like i recommendation box, kao i njihove opcije). Savet da se integriše verzija sa sličicama jer i do 10 puta povećava CTR (click through rate).

I dalje predstavljanje pluginova i njihovih mogućnosti. Previše bazično.

Simpatičan primer implementacije OpenGrapha na Amazonu. Kroz interesovanja korisnika formira se specijalizovana ponuda a kao dodatak urađena je i sekcija koja prati rođendane naših prijatelja i predlaže poklone na osnovu njihovih FB afiniteta.

Drugi primer je Qype, geolokacijska aplikacija za mobilne telefone koja nam preporučuje objekte koje možemo da posetimo u blizini (restorani, hoteli…) i koja koristi aktivnost i komentare naših prijatelja na Facebook places da nam pomogne da nađemo odgovarajuću lokaciju.

Pojašnjavanje Insightsa i prikaz Ingishtsa za domene, na kom možete pratiti koliko ima lajkova i deljenja vaših artikala na dnevnom nivou, kao i koliki je viralni potencijal vaših vesti (koliko se dalje prosleđuju). Ujedno postoji i prikaz najpopularnijih sadržaja, kao i, najbitnije po meni, demografija korisnika koji lajkuju vaš sadržaj.

Generalno dosta bazična je bila cela radionica što ne čudi obzirom na šarenu strukturu ljudi koji su ovde. Iskulirali su me za pitanja na kraju, očito sam bio neprijatan :D

Pogledajte snimke sa predavanja koje je okačio Darko.

12:54 Vratio sam se u plenarnu, gde neki lik priča o Internetu za stvari (Internet of things), koji će u narednom periodu imati više primena nego što je Internet korisnika u svetu. Integracija ovih tehnologija u automobile je izazov sa kojim ćemo se suočavati u narednih par godina. Predavanje, kom sam jako kratko prisustvovao držao je Jack D. Hidary, Chairman, SmartTransportation.org

Ovaj blog predavanja posvećen je Internet aktivizmu, sledeće predavanje će održati Mel Young, Co-Founder, Homeless World Cup. Interesantno je kako je aktiviranje beskućnika da se priključe turnirima u fudbalu, pokrenulo iste da se ponovo socijalizuju, nađu posao i formiraju svoju porodicu. U projekat su uključeni beskućnici iz 48 zemalja širom sveta. I ako je priča interesantna, mislim da joj je više mesto za neki TEDoliki događaj nego Le Web.

13:16 Darko je bio dovoljno dobar i hvatao je beleške tokom predavanja ekipe iz Automattica (Matt Mullenweg, Founder and Toni Schneider, CEO, Automattic), koja je najpoznatija po WordPressu koji koristi i ovaj blog. Poznati kao veliki zagovornici open source zajednice izneli su neke od zanimljivosti vezane za WordPress platformu i zajednicu. Interesantan je podatak da je 30 miliona ili 10% svetskih sajtova bazirano na Wordpresu, od čega je polovina na .com domenu. I ako su imali ponude za preuzimanje kompanije, i dalje su fokusirani na rast kompanije i sumnaju da će se tako nešto desiti. Prihoduju od usluga i od VIP naloga na wordpress.com-u.

Na redu je pauza za ručak i mnooogo kafe.

14:35 Gotov je ručak, i kreće nova tura predavanja, sa još jednim prilično neverovatnim predavanjem o čitanju moždanih talasa. Predavanje – Thought Controlled Computing drži Ariel Garten, CEO kompanije Interaxon, prilično zanimljiva dama. Ono što je još vezano za ovo predavanje jeste način na koji se transformiše ekran iza predavača u 1,2 ili 3 ekrana i tako da svako predavanje ima drugi način prikaza. Impresivno zaista.

Predavanje predstavlja još malo materijala za geekove da šire svoje zenice, kada gledate sve ove slajdove u kojima vam ova fina curica nagoveštava da ćete moći uskoro svojim mislima izigravati Jodu i pomerati stvari po kući. Ova tehnologija, ukoliko dođe do primenljive faze će pomeriti granice industrije video igara kilometrima dalje od za sada revolucionarnih poput WII-a i XBox Kinetica. Nerviram se svakim sledećim slajdom.

Pored primene u entertainment industriji, čitanja moždanih talasa mogu pomoći i u lečenju bolesti poput epilepsije.

Tehnologija doživljava svoje primene, ali u dosta primitivnom obliku poput mogućnosti da pomerate predmete u iPad aplikacijama fokusiranjem na taj objekat. Budućnost nagoveštava primene u AB testiranjima aplikacija, kroz praćenje načina na koji korisnici pretražuju sadržaj.

Slatko predavanje, ali je smor što će svi moći da budu Jode, a ne samo par nas pravih Džedaja.

15:03 Kreće predavanje Salim Ismaila izvršnog direktora Singularity univerziteta.. Za 10 godina moćićemo da skladištimo elektronski sadržaj celog mozga, za 40 godina cele populacije. Očito još jedno predavanje o mozgu, iskreno sa 2 sata spavanja malo je naporno pratiti sve ove stvarčice o strukturi mozga.

15:23 Ovo popodne je definitivno posvećeno geekovima. Henri Seydoux, founder i CEO Parrota, ušao je na scenu sa SW muzikom i igračkicama koje se kontrolišu online preko Wi-fija. Btw, Parrot se bavi pravljenjem bluetooth uredjaja za povezivanje mobilnih telefona sa automobilom. U toku je prikaz promo videa prve augmented reality igrice sa ovim simpatičnim kvadrikopterom, pogledajte na zvaničnom sajtu kako izgleda.

Ponuđen je i SDK za dalji razvoj aplikacija za kvadrikopter tako da se očekuje još više aplikacija za ove supercool igračke. Fokus u razvoju biće na AR (augmented reality) aplikacijama sa kojima će ljudi moći da se igraju na otvorenom prostoru. Investira se i u nove koncepte i ideje robot igračaka poput ove. Super igračkica, nadam se da će biti dovoljno pristupačna kako bi model pravljenja aplikacija za robot igračke mogao da se raširi kao što je to slučaj sa pametnim telefonima. Obzirom da je cela konferencija bila posvećena različitim platformama i da smo imali prilike malo da čujemo i o Internetu za stvari, fino je ovakvim primerima zaokružiti celu priču.

15:35 Finale startup takmičenja

Finale vode Michael Arrington i David Hornik i biće predstavljene 3 kompanije gde će svaka imati 9 minuta da se prestavi (5′ prezentacija, 4′ pitanja). Žiri sačinjavaju:

- Jean-David Blanc, Entrepreneur/Business Angel (Founder of AlloCine)
- Brent Hoberman, Founder & Executive Chairman, mydeco
- Xavier Niel, Deputy Chairman of the Board of Directors & Chief Strategy Officer, Iliad
- Jacques-Antoine Granjon, Founder & CEO, Ventes-Privee
- Pierre Kosciusko-Morizet, Founder & CEO, PriceMinister

Prvi koji će se predstaviti su Švajcarci koji su nam svima poznati po spamu sa Twittera – Paper.li

Ono što ne volim kod paper.li-ja je loš pokušaj da se napravi onlajn verzija Flipboarda. I ako imaju solidan broj korisnika i poseta, lično, ne sviđa mi se način na koji do nje dolaze.

Koriste posebne algoritme da učine sadržaj što čitljivijim i magazine što korisnijim za same korisnike. Osim AdSensa, još uvek nemaju biznis model, već je to nešto na čemu se radi. Nemaju problema sa vlasnicima sadržaja jer im donose solidnu posetu. 70% im dolazi sa Twittera.

Drugi servis koji se predstavlja je SuperMarmite. Simpatičan servis koji kuvanje domaće hrane čini društvenom. Pomoću aplikacije možete videti ko u vašem kraju kuva koju hranu, i naručiti nekoliko porcija svog omiljenog obroka. Kuvari imaju svoje reputacije što nam omogućava da ne pogrešimo kada je u pitanju odabir pravok obroka.

Ideja je ponuditi pravu domaću hranu, domaćim ljudima. Moram priznati da mi se sviđa, ako uzmemo u obzir da u većim gradovima ljudi imaju realnih problema sa ishranom, pogotovu kvalitetnom. Jedini problem je privatnost i sam proces dolaska preuzimanja obroka na nečijim vratima. Mislim da je to ipak previše, ali svejedno, lik je na potpuno simpatičan način sve to prihvatio, i uz podršku lokalne ekipe pobrao najviše glasova publike.

Treći startup je Waze. Deklarišu se kao social driving aplikacija (slomio sam se danas sa prevođenjem :D) u kojoj se crowdsourcing principom popunjavaju informacije iz saobraćaju u našem kraju. Ideja generalno nije nova, tako nešto smo mogli da vidimo i u susednoj Hrvatskoj, gde su Luka i 1337bit razvili Croatia Traffic aplikaciju. Razlika je u tome što je koncept proširen dodatnim društvenim mogućnostima, poput grupisanja korisnika i dodavanja elemenata igre samoj aplikaciji.

Aplikacija je besplatna. Planira se integracija u automobilima radi podizanja bezbednosti korišćenja same aplikacije. Do sada su imali najzreliju prezentaciju, i mislim da imaju velike šanse da pobede u ovom takmičenju.

Polako se prešlo u diskusiju o investicijama, gde moram da primetim da ćete retko gde naći ovoliki broj investitora na jednom mestu, sa kojima možete da razmenite ideje, pričate i eventualno sklopite posao. ALI! za sve ovo se treba pripremiti, tako da ako planirate sledeće godine da dođete spremite elevator pitcheve.

LeWeb moments: Lik ulaže u više od 100 kompanija godišnje, tj. 2 nedeljno.

16:24 Sledi panel – How to get acquired? I odmah kreću nerealne priče tipa, hteo sam da kupim Facebook. Fora je što je priča ipak realna kada vidite ko sve učestvuje u panelu:
- Anil Hansjee, Head of Corporate Development, Google EMEA
- Pierre Kosciusko-Morizet, Founder & CEO, PriceMinister
- Fritz Lanman, Senior Director, Corporate Strategy, Microsoft Corporation , koji je bio deo tima koji je pregovarao sa Facebookom o prodaji.

PriceMinister.fr najpopularniji eCommerce sajt prodat za 200 miliona dolara.

Pravljenje proizvoda sa fokusom na izlaz (prodaju) nije dobra strategija, jer se gubi fokus sa proizvoda i put je kojim je teže doći do uspeha.

Diskusija je bila više o iskustvima saradnje sa investitorima, bez nekih većih zaključaka.

17:00 Vreme je za proglašenje pobednika Startup takmičenja.

- Paper.li osvaja nagradu za najviralniji proizvod.
- Waze osvaja prvu nagradu za tehnologiju
- Super-Marmite osvaja nagradu za originalnost ideje

Ne mogu da vam opišem koliko je dobra atmosfera trenutno. Glasna muzika, svi startapi i žiri zajedno, gomila novinara… Predobro, jednostavno predobro.

Photo: NewMedia.mk

Dobitnik nagrade publike LeWeba za 2010. godinu je startap po imenu City M.

17:12 Još jedno predavanje o investicijama – Dave McClure, Startup Investor & Troublemaker. Diskusija o tome kako kreirati biznise koji uključuju i starije i mladee osobe. Stariji korisnici znače i više novca. Razmišljati o tržištima sa španskim i arapskim jezikom jer rastu u poslednjim periodima i imaju već više od 500 miliona korisnika. Pratiti i ogromnu ekspanziju pametnih uređaja (telefoni, tableti, TV, konzole…).

Dominirajte prvo na lokalnom tržištu, ili se preselite negde gde je lokalno tržište mnogo veće (China, US).

Nije potrebno da budete u Silikonskoj dolini, ali vam je potrebno iskustvo i znanje koje samo tamo možete da steknete.

17:31 Kreću polako i zvezde koje ceo dan čekamo. Na scenu je stumio Jeremiah Owyang poznatiji kao Web Strategist, koji će pričati o trendovima u narednoj godini i preseku ove godine. Odmah po pristupanju na scenu vidite da lik ima kilometre prezentacija iza sebe.

Priča o pristupima društvenom poslovanju. Prednost daje holističkom pristupu, gde je svaki zaposleni uključen u procese na društvenim medijima.

2011. godina je godina integracije procesa društvenog poslovanja. Interni fokus će biti u pronalasku načina na koji se mogu meriti procesi na društvenim medijima. Očekuje se rast u oblasti brend monitoringa, treninga, zaposlenih, oglašavanju… Ovo bi trebalo da otvori i gomilu pozicija za ljude koji se bave društvenim medijima.

Saveti:

1) Zaposlite kvalitetne ljude. Ne zapošljavajte social media gurue, već koji društvene medije vide kao deo programskog napretka preduzeća…

2) Integrišite društvene medije na korporativni website,

3) Ako ulažete u oglašavanje, ulažite u oglašavanje koje pokreće efekat od usta do usta. Aktivirajte korisnike da rade na vašoj promociji na osnovu kreativnih rešenja.

4) Izgradite mrežu zagovarača – učinite da vaši korisnici obavljaju posao umesto vas

5) Investirajte u skalabilne sisteme poput social CRM i Social Media Management Systeme (ovo se nikad neće desiti kod nas)

6) Naučite pravilno da merite rezultete. Dajte nadređenima biznis rezultate, profit, interakcije…

Brzo, puno informacija, i predavanje bez greške. Shvatite zašto ljudi poput njega zarađuju toliko novca, a zašto neki drugi ne. Većina ovih stvari je očekivana, ali način na koji je on to upakovao jeste biznis a ne geek ready, što je verovatno i razlog njegovog uspeha.

Pogledajte i celu prezentaciju sa više detalja.

17:48 Sledi predavanje Howarda Lindzona koji je co-founder & CEO, Stocktwits.com. Servis predstavlja praćenje dešavanja na tržištu hartija od vrednosti u realnom vremenu kroz nadogradnju Twittera sopstvenom sintaksom, čime smo dobili mikroblog za tržište akcijama. Čeka se GaryVee, čuvam koncentraciju celo popoodne za njega.

18:00 Gary before Gary, lik koji se brine za mrežu na LeWebu.

- 1gb konekcija, 11 kilometara kabla, 40 APeva, 16,277,214 IP adresa :D 20 inženjera.

- 4688 jedinstvenih uređaja koji su koristili WiFi, 1,12 TB traffica.

- iPhone najpopularniji OS, idu OSX, iPAad, Windows 7 pa Android. 71.8 procenata uređaja su Apple :D 2602 uređaja sa kojih se twitovalo.

- i pored svega toga samo 12% kapaciteta je korišćeno :D

18:06 Cherry on top, sledi Gary Vaynerchuck. GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY, GARY.

Gary kuka što su mu Jetsi izgubili 45:3 :D Trenutna vrednost WineLibrary-ja je 60 miliona dolara. Hejtuje izraz mediji u društvenim medijima, jer to daje iluziju kompanijama da trebaju da pričaju. Fokus treba da bude na slušanju, a ne na priči. Živimo u peroidu humanizacije medija.

Ističe se prednost pravih identiteta u odnosu na skrivanje iza nickova zbog sadržaja koji se proizvodi u jednoj i u drugoj situaciji. Na taj način bi se značajno smanjio šum i agresivnost na internetu.

Više mi se ne spava.

Potcenjuje se lični odnos u odnos u sadržaj. Lični dojam je taj koji pobeđuje.

Neverovatno je kako ovaj čovek kupuje publiku. Ovo ne možete da vidite na ustreamu, ili pročitate, energija koju on nosi na sceni jedino može da se oseti na licu mesta.

Kritika ide na beskonačno traženje ROI-a i sve alate kojima se do istog dolazi, što dalje podstiče i kupovine followera i fanova i sl…

Plače mi se što se završava, čovek je jednostavno razjebao sve oko sebe svojom energijom, ponoviću morate da budete tu da biste osetili energiju, hvala Gary.

18:54 Sjeb. Izlazi ceo tim Leweba na scenu, previše emocija i želje da ovo nije kraj. Kakva konferencija, kakva dva dana, prazan sam… Hvala vam što ste me predložili i poslali ovde, neverovatno iskustvo, možda i najveće do sad, možda sam niko ali imam godinu dana da to promenim. Hvala LeWebu, vidimo se za godinu dana…

Eniac

[UPDATE]

Pogledajte sve video snimke sa konferencije

Photo: Smilons12

Jedno vreme furali smo onu priču ne postojiš ako nisi na Facebooku i to se u poslednjih godinu nekako i ostvarivalo. Tetke, strine, babe, stričevi “primili” su se na novi hit idealan za povraćaj kontakta sa starim prijateljima, ubijanje vremena i preispitivanje svojih zavodničkih mogućnosti skriven u ekranu računara koji su kupili deci da uče školu (što se opet nekako nije desilo). Neki od nas, koji su “na vreme” krenuli sa Facebook životom počeli su isti da koriste i u poslovne svrhe kao i pomažu drugima da poboljšaju svoje online prisustvo. Krenulo se stidljivo sa profilima, grupama pa i stranama, a onda smo rešili i da se uozbiljimo i pljunemo neku kintu na oglašavanje. I sve se to fino odvijalo, dok nismo počeli da doživljavamo intezivne promene koje su počele sve više da nam kopaju oči, a Facebook-ova nebriga o korisnicima postala nešto što će osnovcima zameniti temu Jesen u mom kraju za koju godinu. Zašto bi uopšte i brinuli kad i dalje imaju ludački rast – pola milijarde korisnika kojima smo promenili život, dovoljno je valjda to zar sad moramo i da se brinemo o njima? Znam da je teško, radio sam tako nešto slično ali opet, da li bi bilo svega toga da nije nas?

Tako, jedne večeri surfujući naglo sam bio izlogovan, a svaki sledeći pokušaj da se ulogujem bio je sankcionisan obaveštenjem – Account disabled. U međuvremenu je stigao i mail sledeće sadržine:

Hi,

The Facebook Team

Naravno ništa od ovoga nisam radio ali nešto je morao biti razlog. Ispostaviće se da su to bile fan strane koje sam kreirao, ali ne i održavao a sadržaj na njima otišao u pogrešnom pravcu. Nisam ih moderisao jer nisam imao toliko vremena a ispostaviće se da je to bila pogrešna odluka. No svako normalan bi očekivao neko upozorenje…

Čuo sam već u međuvremenu da je Istok imao sličnih problema i uspeo zahvaljujući upornosti i slanju jednog istog maila beskonačno puta da povrati nalog, ali tek posle 20 dana. Po Internetu je uglavnom moguće naći tekstove koji kažu da ako niste Robert Scoble vrlo verovatno nećete ni vratiti nalog, postoje i spiskovi e-mailova na koje možete pisati ali sve se uglavnom svodi na ignorisanje ili eventualno odgovore nekih botova koji vas ubeđuju da ste uradili nešto što zaista i niste. Naravno da nisam kačio eksplicitne slike (osim ako se ne računaju one iz kupatila), imao sam previše normalnih ljudi tamo da bih to radio, o govoru mržnje verujem da nije potrebno komentarisati, self violence sam im objasnio svojim narcisoidnim ponašanjem a za droge čak i nudio urin. Međutim ni jedan od odgovora nije našao svog čitaoca, jbg nebitan sam.

To nebitan zna malo da zaboli kada pogledate poslednje 3 godine i svaku moguću konferenciju na kojoj sam spomenuo Facebook, preporučio ljudima da se aktiviraju na istom, pozvao ih da se druže, pokazao kako pametno da ulože novac. Daleko od toga da mislim da sam sad Bog sam kome trebaju da ljube cipele, ali makar malo poštovanja su mogli da pokažu prema ljudima koji ih “guraju”. Naravno oni to ne znaju.

I onda se desi da sve što ste sticali u prethodne tri godine najednom nestane. Gomile konferencija i putovanja, poznanstava, prijatelja iz detinjstva koje ste jedva čekali ponovo da vidite ali i poslovnih detalja nestalo je tek tako. Facebook disabled kažu.

Posledice

Ok, najmanji problem je vratiti prijatelje. Štaviše nije loše vratiti se na početke i malo bolje reorganizovati svoje virtualne drugare ali postoje neke stvari preko kojih nije tako lako preći. Profesionalne, pre svega, jer kada se bavite društvenim medijima najmanje što vaš klijent očekuje je da vam nalog bude obrisan zbog nedozvoljenog korišćenja. Svaki normalan čovek upitaće se: “Ako nije mogao da sačuva svoj profil, da li će uspeti da sačuva i naš”. To znatno povećava rizik ulaganja. Uz sve to, deaktivacijom profila gubite i sve strane na kojima ste samo vi bili administrator, što nije bio redak slučaj te je tako nestala i Facebook strana ovog bloga (napravio sam novu večeras) ali i strana nekih klijenata koji su ovako dobili nebranjen ugao da mi upute packu. Odatle i topao savet da podelite svoja administratorska prava sa klijentima, ili makar lažnim profilima.

Izgubljeni su i podaci o kampanjama koje su vođene (a za koje je nekad trebalo dati i izveštaje) te sam tim povodom kontaktirao i FB Ads, odgovorili su ali već posle trećeg maila dobijate odgovor da to nije u njihovoj jurisdikciji. Žao mi je, ali vi ste “disabled”.

Ne smem da zaboravim i hvaljeni Facebook Connect koji dobija novi smisao onda kada izgubite nalog preko kog ste se “connectovali”. Super laka registracija za slučaj da vam Facebook ne stane na žulj, u tom slučaju predstavlja super lako izgubljene podatke.

I na kraju kad preživite sve ovo i pomirite se nekako da više nemate stari profil (Nesta fejsa, nesta prijatelja) dobijete pitanja od vama bliskih ljudi zašto ste iz izbrisali sa Facebooka i koji problem imate sa njima. Oduvek sam voleo scenu kako se ruše domine…

Šta raditi na kraju? Verovatno ništa, probajte, šaljite mailove, sličice, pesmice, sve što vam padne na pamet pa možda vas i primete… Meni nije uspelo ali svakako nije nemoguće, samo treba da vas pogledaju oni odozgo. Umesto toga krenuo sam od početka jer mi to obaveze nalažu, ali i mnogo opreznije. Naravoučenije je valjda da se nikada ne treba u potpunosti oslanjati na nekog drugog, kako nikada ne znate kad će da vas izda i u najmanju ruku pomuti ono što ste do sada radili. Pomutili jesu, ali proći će već i to, na kraju bili smo ovde i pre Facebooka verujem da ćemo preživeti i bez njega…

PS. Zaboravio sam da dodam da sam u sličnom periodu pisao Twitteru oko @grandkafa naloga koji je bio zauzet sa jasnom porukom koja ukazuje da je cilj prodati vlasniku brenda. Odgovorili su mi isti dan, kroz 2 dana je vraćen nalog. Ne zaboravite da i oni imaju skoro 150 miliona korisnika, pa ipak mogu.

Nastup na društvenim mrežama

Suština prisustva na društvenim mrežama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogućnosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj način, sajtove za druženje pretvaramo u svojevrsni korisnički servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogućnostima koje im naša organizacija pruža, i sve to ne odlazeći sa sajta na kom provode najviše vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih društvenih mreža, kako globalnih tako i lokalnih, a među najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pružaju različite mogućnosti promocije, i kao takve biće uključene u naš nastup.

NjKV Facebook

Facebook kao trenutno najpopularnija društvena mreža privlači jako puno pažnje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog činjenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), različite starosne strukture, marketinška odeljenja se na najrazličitije načine trude da privuku pažnju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor leži u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogućnost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini način na koji se može neko predstaviti ali je dugoročno najsigurniji, kako se obični profili koji se prave za kompanije često brišu, a grupe imaju nekoliko ograničavajućih faktora. Odličan tekst vezan za ovu dilemu napisao je Istok pre par meseci.

Prednosti i mane Facebook strana i grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, između postojećih i budućih klijenata i interesnih strana. Aktivnošću ovih, a zahvaljujući viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo veći broj ljudi. Ovo funkcioniše na način svi članovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati našeg brenda, kako što se svaka njihova aktivnost učinjena na stranici prikazuje njihovoj mreži prijatelja.

Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanični postovi načinjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed možda ima manju vidljivost, ali manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogućnost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika.

Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogućnost proširenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj način dobijamo mogućnost da koristeći Facebook kao platformu preselimo deo našeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se naš biznis bazira na Internetu.

Interesatno je da sam u toku pisanja diplomskog kao primer dobro integrisane aplikacije na fan stranu iskoristio poznati brend restorana Pizza Hut koji je na svoju stranu integrisao aplikaciju za naručivanje pica po želji korisnika identičnu onoj koju imaju na svom sajtu. Na ovaj način su omogućili korisnicima Facebooka da, ne odlazeći sa sajta naruče hranu preko Interneta čime olakšavaju sam izbor krajnjem korisniku, ali i koriste društveni kapital svakog od korisnika aplikacije tako da promovišu dalje svoju aplikaciju među njihovim prijateljima. Nekim čudom, te aplikacije više nema, no u međuvremenu sam shvatio da imamo odličan domaći primer Facebook naručivanja hrane u vidu, koga drugog omiljenog nam Donesi.com, koji je isto to uradio na svojoj Facebook strani. Po ko zna koji put, svaka čast za Ziru i ekipu.

Jedna od ključnih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je činjenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko će se dalje ulagati u njen razvoj i održavanje. Tako, bez ikakvih troškova izrade tehničke platform dobijamo jedinstveni korisnički servis za komunikaciju sa našim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ići od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za našu kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima pruža mogućnost zapošljenja putem Facebooka, gde redovno osvežava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da dođe u kontakt sa zainteresovanim stranama već i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se učlani na samu stranu odavajući sliku kompanije koja brine o svojim potrošačima.

Facebook kao izvor saobraćaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snažni izvor saobraćaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije između prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadržaja sajta više puta u toku dana podseća korisnike da je naš sajt aktivan i pomaže im da budu stalno informisani, ne napuštajući svoje mesto za prijatelje čime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadržaja ne vrši previše agresivno i često, jer efekat zagušenog news feeda jednim brendom vrlo često navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naših statusa čime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Story fan strana i broj poseta sa Facebooka

Na gornjoj slici vidimo primer časopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rs koji na mesečnom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obaveštenja se objavljuju u intervalu od sat vremena čime se postiže da veći broj fanova pogleda svako obaveštenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period između 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje reći lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene.

Zaključak

Sve navedeno danas čini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloži u nastup na istom zavise i rezultati a ono što je sigurno je da je platforma ta koja će nam pomoći da u tome i uspemo. Ograničenja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i poštujemo “pravila igre” sigurno ćemo biti i primećeni i to će korisnici znati da cene.

Napomena: Koristim uglavnom termin fan strana jer se on nekako ustalio među ekipom i ako je pravilan naziv Facebook strana. Isto važi i za fanove odnosno lajkere. Mislim da forma i nije toliko bitna i da ćete razumeti o čemu se radi, ali eto čisto da napomenem da nisam toliki n00b :D

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima
7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima

Internet kao medij je, u poslednjih deset godina, pokazao ogroman rast u broju korisnika, te je za samo 10 godina došao u poziciju da, na nekim razvijenijim tržištima poput Velike Britanije ili Skandinavije, bude medij sa procentualno najviše utrošenog novca na oglašavanje, i verovatno najvećim brojem korisnika. Upravo Web 2.0 servisi i njihova mogućnost prilagođavanja svakom korisniku pojedinačno, doprineli su da umesto klasičnog serviranja poruka, dobijemo medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo višem nivou od dosadašnjih medija, gde kroz Internet kao platformu, dobijamo i sve ostale te tako danas imamo priliku da svedočimo novom životu radio stanica. I pored razvijenih zemalja, Internet pokazuje stalni trend rasta i u ostalim delovima sveta, a popularni sajtovi poput Facebook-a danas broje stotine miliona korisnika. Kako je filozofija većine privrednih subjekata orijentacija na potrošače, razumljivo je da se i politika nastupa na medijima sve ozbiljnije fokusira na Internet.

Igra sa brojem dva koji ide uz naziv web 2.0 ne mora da označava samo evolutivni stupanj Interneta, već i agresivniji fokus na dvosmernoj komunikaciji. Sa društvenim medijima u fokusu, danas imamo mogućnosti da više pažnje posvetimo samom potrošaču uz značajno manji utrošak resursa. Komunikacija se proširila na novi – Internet nivo, te elektronska pošta ili društvene mreže danas predstavljaju podjednak, ako ne i zastupljeniji nivo komunikacije od telefonije, a vreme koje je potrebno za održavanje istih je znatno kraće. Kako je dobar deo web 2.0 servisa besplatan, utrošak tehničke platforme ne postoji a odgovorno lice ne mora biti vezano za mesto posla već, zahvaljujući razvoju mobilnih tehnologija to može podjednako dobro obavljati iz bilo kog dela sveta.

Kada su u pitanju web 2.0 servisi, današnji nastup na Internetu uglavnom vezujemo za društvene medije. Ovo i ne čudi obzirom da su društvene mreže, kao najpopularniji oblik društvenih medija, četvrta najpopularnija aktivnost korisnika Interneta, posle pretrage, portala i downloada PC softvera. Značaj ove pozicije na prvi pogled verovatno nije toliko veliki dok se ne uzme u obzir da je pre društvenih mreža na istoj bio e-mail, a upravo ova smena označava i promenu iz web 1.0 u web 2.0 eru.

Društveni mediji

Period kada smo društvene medije nazivali sledećom velikom stvari koja će se desiti na Internetu i u našim životima je odavno prošao. Oni su uveliko tu, deo su naše svakodnevnice, bilo da su to mladi koji će uz kafu prepričavati svoje doživljaje sa Facebook-a ili poslovni ljudi koji šire svoja poznanstva i razvijaju kroz biznis klubove na Linkedin-u. Doneli su veliku promenu u načinu na koji doživljavamo Internet, postali su centralno mesto za razonodu najrazličitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazeći sva očekivanja koja su u početku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.

Po Nielsen istraživanju iz januara 2009. godine Facebook prosečno posećuje preko 62 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, provodeći na istom preko 2 sata dnevno, što, ako isti posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosečan korisnik provodi najviše vremena. Odmah iza Facebook-a je i MySpace sa 60 miliona, a slede ga LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbrže rastuća (664% rast za godinu dana), mikrobloging platforma Twitter. Ovaj fenomen nije zaobišao ni Srbiju, te veliki broj korisnika različite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima.

Društveni mediji se mogu definisati kao vrsta Web stranica putem kojih je na jednostavan način omogućeno spajanje savremene Internet tehnologije (Web 2.0) sa interakcijom korisnika. Sa aspekta razgraničenja termina, društveni mediji predstavljaju kanal savremene online komunikacije koji za osnovu ima tehnologiju Web 2.0 kao i poslovne modele zasnovane na Business 2.0 konceptu (ali ne isključivo).

Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistovećuju društvene medije sa društvenim mrežama – veoma greše: društvene mreže predstavljaju samo jedan segment mnogo šireg skupa društvenih medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, društvene mreže su najvidljiviji deo društvenih medija.

Najveće prednosti društvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su:

• Jednostavnost korišćenja – Svako može da koristi društvene medije,
• Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) – Generalno posmatrano, mali broj osoba poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati), jer jednostavno “slušaju, ali ne čuju” šta im se govori/priča/piše.

Upravo iz ovih razloga, korišćenje društvenih medija za ostvarenje različitih kompanijskih ciljeva predstavlja toliko veliki izazov u celom svetu, pa i kod nas.

Napomena: Veći deo ovog uvoda deo je mog prošlogodišnjeg predavanja sa eTrgovine. Neki delovi teksta su preuzeti iz diplomskog rada jedne od čitateljki Belme Rizvanović, pa bih joj se ovom prilikom zahvalio na svesrdnoj pomoći.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod

Evo liste 10 najpopularnijih fan strana u Srbiji a ostale pogledajte na samom blogu.

1. 1.000.000 ljudi do pocetka SP u fudbalu koji navijaju za SRBIJU :) 459,130 fanova
2. PALACINKE 386,376 fanova
3. Bazen !!! 348,185 fanova
4. Nismo neozbiljni! Samo uzivamo u najboljim godinama.. ;) 308,172 fanova
5. Volim da se smijem…ne mozes mi nista.. :)) 305,577 fanova
6. Osmeh – jedina kriva linija koja moze ispraviti mnoge stvari :) 298,302 fanova
7. Mrzim rano ustajanje! 288,599 fanova
8. Simpsonovi 275,662 fanova
9. Svi Mi K0ji W0lim0 KaDa Sm0 SaMi kOd KucE ! ;)) 270,690 fanova
10. I kad je NAJTEZE, ti samo NASMEJ se :))) 270,437 fanova

Brendovi u top 100

Kao što se može primetiti najpopularnije fan strane su uglavnom zabavnog karaktera, i nema puno onih koje se vezuju za neki brend. Među prvih 100 fan strana možemo naći uglavnom strane koje se geografski ne vezuju samo za Srbiju, poput Orbit žvaka ili Rafaelo kuglica. Prvi srpski brend je najverovatnije Plazma a slede je Jafa keks, Eurokrem i Smoki. Ne čudi obzirom na staž ovih slatkiša na tržištu i činjenicu da ih vole sve generacije. Obzirom da servis prati 50.000 fan strana samo iz Srbije, imaće ovde da se igra poprilično i da se izvuku neki zanimljivi zaključci, ali o tome nekom drugom prilikom kad se dokopam malo vremena.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu – Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Photo credits: Roby72

Kada sam se prvi put ozbiljnije poigrao sa Tumblrom, bio sam u fazonu – whoa pa ovo je zaista sjajno, omogućiće mi da umesto postovanja na 12 mesta to uradim samo na jednom i to će svuda biti objavljeno, a uredno ga mogu ostaviti i da njuška moj YouTube, Digg i Delicious i sve to prosledi kroz ostale kanale. Očigledna ušteda vremena a pritom moji FB prijatelji ne moraju da gledaju sve moje twitove (što bi ih očito smorilo), već samo one koje objavim putem ovog servisa. Divno, no odrasli smo i shvatili da bajke ne postoje tako da će sledeća rečenica početi sa ali.

Ali, onda sam došao u situaciju da ne znam gde više šta objavljujem te zapao u nekoliko zanimljivih situacija:

1) Isprobavao sam shout opciju na Diggu sa nekim Story tekstom i onda mi je to otišlo na sve moguće naloge koji su povezani a automatski i izazvalo hejt jer ih smaram novim spotom Seke Aleksić ili tako nečim. Sorry guys, nisam ja robot je to sve uradio, razumite me.

2) I ajd zataškam ovo pod 1) nekako da bi, posle bravuroznog nastupa na karaokama okačio video na YouTube. Budim se, 28 notifikacija, 43 odgovora na twitteru, skočio i rang na Tumblru iako sam spavao, pritom social media addict vid mesečarenja mi još nije ustanovljen. Pogledam, moj video je objavljen skoro svuda gde sam registrovan!?! Njuškalo Tumblr se nije štedeo i uredno je poslao link ka novom videu svuda. Ok nije toliko strašno, ali zamislite da sam okačio neki home video :P

3) U međuvremenu pojavi se i Posterous, promovisan od strane velikih social media gurua, pa rekoh da probam. Opa, crossposting, ovde može i blog da se poveže, pa kako da ne probam. Da zlo bude gore povežem i Tumblr sa njim.  Alice in Chains me tog dana oduševljavao, pa objava pesme Rotten Apple na ovom mikroblogu je objavljena i na mom blogu, Twitteru, FBu, Diggu, Deliciousu i na kraju Tumblru, koji je sve ovo jos jednom uredno prosledio na sva ta mesta. Totalni haos!

Međutim, ako vam ove zabavne situacije nisu svrha korišćenja društvenih medija, bojim se da je svaka druga upotreba, a posebno kada je vođenje korporativnih naloga na društvenim medijima ova mogućnost potpuni promašaj. Eventualna ušteda vremena u ovom slučaju je isto što i vršenje nužde u tanjir iz kog jedete.

Društveni mediji su nam tu da komuniciramo sa postojećim i potencijalnim korisnicima naših proizvoda/usluga, da kreirajući i održavajući dvosmernu komunikaciju poboljšamo svoje poslovanje a time i svoju poziciju na tržištu. Kao takvi, praćenje i vođenje nalozima na istim bi trebalo da predstavlja našu svakodnevnu aktivnost.

Sa druge strane, integracija ovih rešenja  nas vraća nas u doba one way komunikacije, čini naše naloge svima omraženim RSS izvorom a ne platformom za komunikaciju. Da, povezivanje Facebook i Twitter naloga može uštedeti nešto vremena, ali cool je samo ako ćete i pored toga posvetiti oba servisa dovoljno vremena u slučaju eventualnih reakcija. Reakcije su suština društvenih medija – vaša ciljna grupa je online, priđite im, zainteresujte ih, posvetite im koji minut i ako to radite na normalan način možete da postignete zaista mnogo. Primera je iz dana u dan sve više, i svima je zajedničko samo jedno – BRIGA i POSVEĆENOST svakom korisniku svuda gde su aktivni.