Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Nelojalna konkurencija protivi se dobrim poslovnim običajima. Njome se može nanijeti ili nanosi šteta drugom trgovcu, drugoj pravnoj osobi ili potrošaču. Nelojalna konkurencija je i prodaja robe s oznakom ili podacima koji mogu stvoriti zabunu u pogledu porijekla robe. Neovlaštena upotreba znaka, tuđeg robnog žiga, oznake ili drugog vanjskog obilježja također je nelojalna konkurencija. Ako sud, npr. utvrdi sličnost ambalaže onda će zaključiti da se radi o nelojalnoj konkurenciji, dakako sve u smislu odgovarajućih odredbi Zakona o trgovini. izvor PoslovniForum

A obzirom da slika govori više od hiljadu reči:

Naravno nisam jedini :)

Za kraj, da ne bi ispalo da samo prozivam, ideja je skroz cool, krajnje genijalna u slučaju da se ne primeti ali i krajnje neetična kada su neki kolegijalni odnosi u pitanju, no kako može biti samo jedan ništa nas ne sme iznenaditi.

U poslednje vreme verujem da je većina vas svedok situacije da se ljudi brišu sa Facebooka? Razlozi su kao i uvek razni od toga da ih je smorio do toga da su imali raznorazne neprijatnosti vezane za (ne)privatnost svojih podataka.  Kraće rečeno, dara je prevršila meru i to je bio dovoljan razlog da uklone profil sa ovog sajta. Ovo nije slučaj naravno samo sa Facebookom već i sa Furkom i sličnim sajtovima, što mi je dalo za povod da “naglas” razmislim o istoj.

Da ovo nije samo kod nas slučaj (tzv Facebook zasićenje) verovatno govori i činjenica da je FB sakrio opciju za brisanje profila, te je na prvi pogled moguće samo deaktivirati profil, koji tako postane nevidljiv ali može posle nekog vremena opet da se aktivira i svi podaci su tamo gde su biti. No, onima kojima ovo nije fer ili dovoljno, mogu ovde naći kako obrisati isti.

Drugim rečima, dara prevršila meru na jeziku pametnih, se može reći kao gubitak dodatne vrednosti koju sajt pruža posetiocima, od početne radoznalosti, do izgradnje mreže prijatelja koju poznajete, dolazi treći i ključni period, najviše sličan osnivačkoj zamki u preduzeću kada se korisnik odlučuje da li odlazi ili ostaje na sajtu. U HR menadžmentu, opet na jeziku poznatih, postoji izraz retention rate, koji u našoj terminologiji se može najlakše objasniti, kao broj registrovanih ljudi koji zaista posećuju sajt. Što je ovaj racio veći to je bolje po sam sajt, i znači da isti pruža dovoljnu vrednost korisniku čim konstantno posećuje sajt.

No, Facebook je najbolji primer da ovaj broj vremenom opada, koliko god nudili kvalitetan i zanimljiv sajt vremenom dolazi do zasićenja i korisnici prestaju da dolaze na isti, što nije ni malo jeftina stvar obzirom da je dovodjenje novih korisnika dosta skupo (troškovi marketinga, promocija čega već).

Rešenje za ovo jeste konstatno inoviranje sajta, mali koraci koji novim članovima neće biti ništa posebni, ali će onim starim dati dodatnu vrednost i produžiti njihov boravak na sajtu. Ovo zahteva da ukoliko imate svoj sajt imate i developera uz sebe, ukoliko niste sami developer, koji će moći da realizuje ideje koji vi i vaši korisnici osmislite. Ovde je primenljiv princip koje sam koristio na predavanju o Društvenim mrežama i njihovom PR potencijalu a odnosi se na responzivnost, ili izlazak u susret stalnim korisnicima sajta u pogledu novih mogućnosti na samom sajtu. Mislim da Ilija može najbolje da vam posvedoči da su najbolji izvor novih opcija/mogućnosti na sajtu/proizvodu sami korisnici koji prilikom svakodnevnog korišćenja nailaze na situacije o kojima ljudi koji vode sajt mnogo manje razmišljaju. Ovo je potpuno besplatno, a time što ćete saslušati korisnike podićićete i lojalnost prema samom sajtu kod njih na mnogo viši nivo, a lojalni korisnici možda jesu loši po samo oglašavanje, ali su od neprocenjive vrednosti po sam sajt.

Facebook je upravo zbog ovoga možda i postao toliko popularan koliko je sada, ludački intezitet promena na sajtu, što sa njihove strane, što zahvaljujući otvorenoj strukturi i gomili aplikacija koje se razvijaju za isti, učinio je da na sajtu postoji za svakoga po nešto, od igrica, do vesti, informacija i slično. Ono što su na content sajtovima novi sadržaji, vesti i slično to su na društvenim mrežama nove opcije, i Facebook je tu objasnio. Ali, tu dolazimo do ali! Preveliki intezitet promena na samom sajtu nije lako održavati i treba ga postepeno vršiti, previše novih mogućnosti će biti slabije propraćene a vi ćete ispucati sve ideje koje su vam pale na pamet i zbog toga izgubiti neke korisnike, koji, opet spominjem koštaju.

Kako to izgleda na lokalnom tržištu?

I ako su ovo neke stvari na kojima sam od početka insistirao tokom rada na Furci, to vrlo često nije moguće izvršiti. Ovde je glavna razlika izmedju vas i Facebooka, što vi vrlo često imate jednog ili nemate developera naspram tima developera koje ima FB, što u mnogome utiče na razvoj samog sajta, bez promena dolazi do čestog menjanja ekipe na sajtu, koja opet tera stare ljude jer im sajt više nije onakav kakav je bio, i nema ljudi koji su bili i slično. Znam da ove priče deluju smešno ali ko god je vodio sajt verujem da se uverio u iste. Opet gubljenje korisnika, koji su vama još skuplji, jer ste mali i često nemate dovoljno novca da investirate u marketing.

Ali!

To što ste mali, možda jeste u finansijskom i razvojnom smislu mana, ali je u drugom smislu vrlina. Kada imate svoju nišu, pa makar to bila i cela država, imate veliku prednost u tome što ste u stanju da saslušate korisnike. Opet dolazimo do gore-spomenute lojalnosti, lojalnost na sajtu poput Furke će vam doneti neverovatan word-of-mouth efekat, ljudi će pričati o sajtu, stavljati link na svoje potpise, kreirati content itd itd, potpuno besplatno. To je vaša jasna konkurentska prednost, i ako znate kako da je iskoristite, samo je nebo granica. Najbolji dokaz za to su mreže koje su u svojim zemljama popularne koliko u Google, bilo da je to Dernek u Bosni, Rate u Estoniji ili možda Draugiem u Letoniji.

Sada kada je i MySpace predstavio svoju platformu za online oglašavanje HyperTargeting, posle Facebookovog SocialAdsa, ali i nešto nam bližeg Derneka (vrlo uskoro i Furka) slobodno možemo da kažemo da je 1 on 1 oglašavanje na tik od nas, nikada bliže i da se našim budžetima “loše” piše.

Prvo bih malo bliže pojasnio 1 on 1, ili bihevijoralni marketing ili kako god da se zove, termini se razlikuju, na kraju krajeva samo ime i nije bitno već funkcija. Iako do skora ovaj termin je predstavljao ništa drugo do utopiju, popularizacija Interneta i merljivost ogromne količine parametara koji se pojavljuju prilikom naše aktivnosti na Internetu omogućili su da ovaj koncept i ne bude tako daleko od realizacije. Suština je da se sva naša aktivnost na Internetu, ili makar ograničenom delu Interneta kao što su društvene mreže, prati i na osnovu njih, tj na osnovu našeg ponašanja (eng. behave), generišu i kampanje, koje samim tim što znaju naša interesovanja imaju mnogo veću efikasnost. Čudite se što po nekad što Vam recimo Amazon preporučuje knjigu koju ste baš hteli pre par dana da kupite? To je upravo to, praćena je Vaša aktivnost, pisci koje volite da čitate ili žanr koji ste naviše kupovali, te je na osnovu iste i generisana preporuka. I, da li je zaista 3x veća mogućnost, kao što se navodi u tekstu o HyperTargetingu, da kupite ovu knjigu nego li recimo neki trash roman o ljubavi u Parizu? Naravno da jeste, i ovaj primer je verovatno jedan od banalnijih primera praćenja Vaše aktivnosti i generisanja preporuke na osnovu istih. Društvene mreže su sve ovo digle na novi mnoogo ozbiljniji nivo, i verovatno je to odgovor na pitanje zašto Facebook vredi toliko koliko vredi. Informacije o tolikoj količini ljudi i mogućnost da Vaše kampanje segmentirate po godinama, polu, grupama kojima pripadaju, proizvodima koje vole pa čak i o političkom uverenju govore ništa drugo do da smo mi samo žrtve marketinga (Marketing will eat us all :) ), i da ćemo u budućnosti još više od ovoga “patiti”.

Ali treba to gledati i sa druge/poslovne strane. Jako se puno citira izreka da je 50% novca uloženo na marketing bačeno, samo nismo sigurni koja je to polovina. Ova brojka se targetiranjem smanjuje. Mogućnost da targetirate reklamu na usko ciljanu skupinu, kao npr sladolede na decu od 7-12 godina koja recimo najviše jede sladolede, ili Jeep automobile na one koji su stavili da imaju godišnja primanja iznad 100.000$, čine kao što sam rekao kampanje mnogo efikasnijim, kada su u pitanju online-based kampanje CTR značajno raste , a samim tim i broj leadova je znatno viši. 1 on 1 marketing ide i dalje od ovakve vrste targetiranja, ideja je da se ne ide čak ni na masovne ciljne grupe nego da se svaka kampanja radi zasebno za svakog korisnika. Kao što sam rekao, i ako je ovo do skora bilo utopija, verujem da se ide u dobrom pravcu ka tome, i da će ovo omogućiti manje reklama (recimo samo 1 baner na sajtu), time i bolji ugodjaj korišćenja samog sajta, a opet sa druge strane i biti dovoljno komercijalno da se isplati prodavcima oglasnog prostora. I kada možete sve ovo da uradite, postavlja se pitanje, kome još trebaju bilbordi na cool lokacijama, u mestima gde je penteracija Interneta na visokom nivou.

Videćemo koliko će vremena trebati da se ovo ozbiljnije primeni i u Srbiji, mislim da će Furka biti prvi sajt koji nudi tako nešto na ovim prostorima, nešto manje kompleksnije targetiranje imali su MyCity i Burek u vidu sponzorisanih tema, za ostale nemam podatke, pa eto ako znate još neki primer podelite sa ostatkom ekipe :)