Twitter, twitter, twitter, mikrobloging, mikrobloging, mikrobloging, kopija, kopija kopije, kopija kopijine kopije. Nije li twitter kao najpopularniji predstavnik mikrobloging servisa postao najizvikaniji servis današnjice. O njemu previše priča, a najbolji pokazatelj za to je i anketa na Mashable-u po kojoj trenutno 57% redovnih čitalaca ovog bloga, koji pokriva tebe o social webu, misli da se twitteru daje previše mesta u medijima. Ovaj fenomen nije zaobišao ni naš region.

Pre par sedmica sam pisao o ShoutEmu i njihovoj investiciji od 350K eur u dalji razvoj servisa. Po mojim nekim saznanjima jedna od inkarnacija ShoutEm-a Zrikka predstavlja prvi microblogging servis u Hrvatskoj. Obzirom da ista ekipa radi i Pticicu i Trosjed, publika navučena na slične sajtove prešla je i na Zrikku tako da smo dobili solidno posećeni servis, obzirom da je koncept dosta nov za ovo tržište. Konkurentske prednosti Zrikke u odnosu na druga dva predstavnika koja ću spomenuti su mogućnost prilagođavanja svojih profila ali i promocija putem widgeta, koju nisam video na druga dva servisa, a koja je jako bitna za blogere i ljude koji imaju svoje sajtove i predstavlja jedan od najboljih besplatnih vidova promocije. Ovo itekako ima smisla u slučaju postojanja mreže sličnih sajtova (blog servisi recimo) gde korisnici uz par klikova dodaju widget na svoju stranu i time promovišući svoje aktivnosti, promovišu i Vašu stranu.

Ubrzo po saznanju o postojanju Zrikke, dobijam vest da je moja, sada već bivša firma, In!Media, vođena ekipom sa Tulumarke, odlučila pokrenuti svoj mikrobloging servis PratiMe. Opet je u pitanju sličan scenario, obzirom na postojanje platforme sa sličnim profilom korisnika sa Tulumarke, napravljen je servis koji će statuse sa iste, integrisati u okviru nove mikrobloging mreže. Koncept je malo drugačiju u odnosu na klasičnu Twitter priču, koju prati i Zrikka, te PratiMe donosi neki vid mashupa FriendFeeda i Twittera, svaki status je moguće komentarisati i na taj način pratiti konverzaciju. Pored standarnih mogućnosti prilagođavanja profila, ovde srećemo i mogućnost ostavljanja poruka putem IM klijenata, ili putem mobilnih telefona (deo investicije za ShoutEm biće iskorišćen za prilagođavanje aplikacije mobilnim tehnologijama). Tu je i podrška za foto i video priloge, koji se mogu prikačiti uz sam post, što svakako daje ovom servisu dodatnu vrednost.

Poslednji predstavnik nam dolazi iz Slovenije, i što se tehničke realizacije tiče verovatno je najviše odmakao kada su u pitanju učesnici ovog posta. U pitanju je Koornk, servis ekipe kojoj smo zahvalni za Blogorolu, namenjen za evropsko tržište. Ovde možemo videti neke dosta napredne funkcije, kao što su cross-publishing (istovremeno objavljivanje na više platformi) statusa sa nekim od popularnih društvenih servisa (Ping.fm, Twitter) ili direktno menja vaš status na gTalku. Uz to pohvalno je korišćenje i OpenID tehnologije, kao i lokalizacija na jezike zemalja iz regiona (postoji i srpski) , ali se ne može ne zameriti činjenica da nije moguće prilagođavanje profila prema korisnikovim potrebama (pre svega vizuelno). No verujem da je i to u planu.

Ovde možemo napraviti i zanimljivo poređenje naših tržišta. Slovenci već uveliko svojim servisima pokušavaju da uđu na globalno (ili evropsko) tržište za razliku od naših koji se u najboljem slučaju fokusiraju na region. O Zemanti i Noovo-u sam pisao tokom OpenWebAwardsa, a treći slovenački predstavnik je bio niko drugi do Koornk. O Koornku je pisao i TechCrunch (doduše u negativnom kontekstu, evo i demanta), što nije nešto što se tako lako dešava u ostatku komšiluka. Slovenci su se ozbiljno posvetili webu, i ako ni po čemu drugom u ovim “sitnicama” se vidi razlika između nas i naših komšija.

Mikrobloging u Srbiji

Raspitivao sam se na twitteru o srpskoj verziji i potrebi za istom i uglavnom su bili negativni komentari, u smislu, zašta će nam to pored twittera, što i jeste donekle tačno, ali onda verovatno ne bi bilo ni razloga da postoji bilo koja društvena mreža pored Facebooka. Vrlo lako je moglo da se desi da dobijemo nekog od ova tri predstavnika u Srbiji, ali obzirom da sam fokusiran na neke druge stvari trenutno to neće biti plod moje inicijative. Za sada najbliži je Koornk svojom lokalizacijom, mada uvek postoji skepsa prema lokalizovanim servisima, no ostaje da vidimo kako će se sve to razvijati. Ono što mene više brine u celoj priči jeste nepostojanje bilo kakvog biznis modela za ovakav servis (ovo se ne odnosi na ShoutEm, već na pojedinačne microblogging servise), i olako trošenje resursa za pokretanje ovakvog servisa u nadi da će doći bogati vlastodržac i učiniti nas bogatim. Monetizacija social weba generalno ostaje tema broj 1 i u 2009. godini tako da ne sumnjam da ćemo doživeti kojekakva iznenađenja od vlasnika istih. Ko preživi pričaće.

Za kraj, ima me na sva tri servisa (čudno :P) pa ako ste zainteresovani da ih isprobate dodajte me u prijatelje. Eniac@Zrikka, Eniac@Pratime, Eniac@Koornk, a naravno tu je i Twitter.

Napomena: postoji još jedan nešto drugačiji microblogging izdanak nastao u Hrvatskoj, u pitanju je Speeka, ali kako nije zaživeo nisam mu posvetio previše pažnje.

Baš kada se davimo u pokušajima da zaboravimo ono što nam naše dve države nikako ne dozvoljavaju, desi se muzika, i baci sve ono čega se stidite pod noge, podseti vas na one starije dame koje ste imali prilike sresti na ulicama Zagreba, i njihov prijatni osmeh kada čuje vaš akcenat. Verovatno se seća da nekad nije sve nužno moralo biti drugačije, da su neka vremena i bila bolja za sve nas. Muzika nas opet ujedinjuje.
Desili se Hladno pivo, u Beogradu, prepuna Hala sportova, vazduh u deficitu, bol u nogama! 150 nezaboravnih minuta, sa rukama u vazduhu i glasnim žicama na izdisaju, ali vredelo je.

I onda, vraćam se na ružnije teme i gorespomenuto sranje, da nije istog HP bi mi verovatno bio omiljeni bend iz mladosti. Dok smo se gušili u salvama turbo kulture jedini dodir sa izvođačima sa one strane grane bili su nam oni koji su se na neki način tu uklapali, što njanjavim melodijama, što činjenicom da su bili deo slike iz osamdesetih, koje su tim bakama mamile osmeh. Boris Novković i Kolonija možda, to je bio vrh onoga što sam imao prilike čuti. Kasnije se hvala bogu sve promenilo, došla je i MTV Adria, i ovaj prostor, makar u pogledu mladih se otvorio, dobre vibracije su se nesmetano širile i ovaj koncert je najbolji dokaz za to.

Moramo priznati da je Hladno Pivo, pored Seke Aleksić, verovatno jedini muzički entitet koji se može pohvaliti činjenicom da može napuniti sale u bilo kojoj državi bivše nam domovine (uz dužno poštovanje prema Siddharti, jedan od mojih omiljenih bendova, ali jezička barijera je ta koja ih sputava u njihovom pohodu na Balkan). Kvalitetan pristup, bez preterane mržnje o svemu i svačemu karakterističan za punk bendove, već sa konceptom pesma za svakog, i kontinuitet uz harizmu Mileta Kekina, doveli su ih ovde gde jesu, na tron regionalne punk rock scene.

Kao što rekoh, 150 minuta hitova, prisećanja, skakanja, guranja i čega već. Verovatno 40 pesama, što novih što onih starijih, hit do hita i zadovoljna lica svih koji su bili u onoj konzervi od Hale sportova. Zamerke idu samo organizatorima na činjenicu da je pivo bile previše nedostupno onima na parteru i da ventilacije nije bilo na vidiku, ali i pohvala za neverovatno ozvučenje, jedno od najboljih u mojoj koncertnoj karijeri.

Za kraj, kao i za početak, muzika je pobedila. Dobre poruke koje se prenose kroz istu nadilaze linje u atlasu, interese onih odozgo koje baš i ne volimo i sve što time ide. Biću prozvan Hrvatoljubom, po ko zna koji put, ali, kao što rekoh države mi ništa ne znače već ljudi. Sami smo svedoci da ne znamo ni kako nam se zemlja zove tako da, ako budem morao da se svrstam u neku kategoriju neka to bude ona u kojoj su ljudi koji vole da žive, uživaju u prijateljstvima širom sveta, kulturi i muzici. Ne, to nije hedonizam, to je samo normalan način življenja.

Hladno pivo, hvala, očekujem vas opet!

Ovaj post bi mogao da se nadoveže na temu sa DPTa vezanu za digg-like sajtove u regionu i njihovu uspešnost u donošenju saobraćaja na sajtove. Konkretno deo ovog mini eksperimenta bila su dva regionalna social bookmarking servisa, CroPortal i Linke.rs i moram reći da sam prijatno iznenadjen.

Pre nego što krenem sa detaljisanjem oko iskustava sa ova dva servisa, prvo bih objasnio, za one koji nemaju toliko iskustva, koncept social bookmarking sajtova, na koji način funkcionišu i koji su to sajtovi koji prednjače u svetu u ovoj kategoriji.

Social bookmarking kao termin ne bih pokušavao da prevedem, jer koliko god voleo naš jezik to će zvučati užasno besmisleno i nezgrapno. Bookmarking je proces obeležavanja sadržaja na Interentu koji je relevantan u odredjenoj oblasti, tako da svako od nas u svojim lokalnim pregledačima sadržaja ime neke strane koje svakodnevno posećuje, ali i neke koji su zanimljivi i koje bi podelio sa prijateljima. Ova relevantnost na Internetu je vrlo diskutabilan pojam, ono što je meni relevantno/zanimljivo/kvalitetno nekom drugom će biti totalno suprotno, te se ovde uključuje zajednica koja svojim delovanjem izdvaja kvalitetan sadržaj do kog bismo verovatno dosta teže stigli samo surfovanjem. I od ove zajednice dobismo pojam social.

No u našim uslovima, zajednica koja posećuje ovakve sajtove, uglavnom razvijene na besplatnoj aplikaciji, Pligg, je dosta mala te ne čudi što nema baš puno blogova koji koriste ovakav način promocije u Srbiji. I onda dolazimo do heroja našeg malog “pokusa”.

CroPortal je forum zajednica, koja je social bookmarking dodala kao opciju postojećoj web zajednici, i tako, kritičan deo bookmarking priče prevazišla, postavši verovatno najkvalitetniji social bookmarking servis u regionu. Kao što vidite i na mom blogu već duže vreme postoji ovaj mali widget koji omogućava lako prijavljivanje i glasanje za sadržaj čak i ukoliko niste registrovani (ovo naravno može biti manipulisano, ali srećom nema puno onih kojima je do toga). Razlog su preporuke od Bruna pre svega, koji je istakao CroPortal kao dosta dobar način za dovlačenje saobraćaja na blog. I, i ako nisam predstavnik lokalne zajednice i pišem na relativno drugačijem jeziku ondašnjoj zajednici, to me nije sprečilo da postanem jedan od popularnijih tamošnjih bookmarkera, i,moram priznati, dovučen fin broj poseta na svoj blog. Da se razumemo, ne možete očekivati da Vam ovakav servis donese trocifren broj poseta, ali par 10tina poseta sa nekoliko ovakvih sajtova sačinjava vrlo ozbiljnu posetu. Sve ovo kombinovano sa činjenicom da je moj blog izlistan i na Blogariatu, čini da ovaj blog ima dosta solidan broj poseta iz Hrvatske, i hvala Vam, vi koji čitate, na tome.

Idemo dalje, dolazimo do našeg tržišta, za mene do skora, a videćete to i iz teme gore linkovane sa DPTa, vrlo beznadežno po pitanju ovakvih servisa. Naprosto, teško je okupiti zajednicu oko nečega, što je većini Internet korisnika dosta apstraktno, kao što sam kod Aljoše pre neki dan komentarisao, Srbija je očito preskočila neke faze Interneta, tipa ogromne ekspanzije bloga kao što je to bilo u Hrvatskoj i samim tim neki servisi još uvek ne dobijaju dovoljno pažnje.

Ali, šta ako ljudi iz zajednice pokrenu ovako nešto, nekolicina onih koji na dnevnoj bazi razmene 10ak emailova sa subjectom Vidi ovo! , u tom slučaju ona kritična masa je zadovoljena i time možete krenuti u ozbiljniju priču. Upravo tako, dobili smo linke.rs

I ako nisam polagao puno nade u prvih par objava tekstova na linke.rs-u izgleda da sam se grdno prevario, obzirom na činjenicu da u ovom slučaju nisam imao “jezičku prepreku” ako je mogu tako nazvati, već je veći deo zajednice domaćeg porekla prvih nekoliko prijava na linke.rs me je zaista iznenadilo. 20-40 poseta od ovakvog servisa je zaista lepa cifra, za sadržaj koji nije preterano interesantan/viralan (da se razumemo ne interesuje web sve žive) tako da predvidjam vrlo lepu budućnost ovom servisu ako nastavi da raste ovim tempom. U medjuvremenu sam se naravno i registrovao i treba tek da ispitam mogućnosti ubacivanja widgeta na blog i slično no o tom potom.

Ono što nisam uradio jeste ispitivanje ostalih SB sajtova kod nas, tu su verovatno najpoznatiji ukusno.com zatim erupcija.com i slični. Što se globalnog nivoa tiče neprikosnoveni su digg i delicious, zatim i skoro pokrenuti Yahoo! Buzz no obzirom na nelokalizovani karakter istih ne bih vam preporučio avanturu sa njima. Sajtovi su uglavnom orijentisani na englesko govorno područje i dok Vaš blog nije prilagodjen istom vaš trud će vrlo verovatno biti uzaludan.

Sigurno je da će svi ovi sajtovi doneti neki saobraćaj na Vaš sajt (ovde mislim na regionalne), stoga ukoliko isti vapi za posetiocima, igrajte se, isprobavajte različite načine promocije Vašeg sadržaja, različite sajtove ovog tipa i verujem da ćete naći optimalnu kombinaciju. Znate kako kažu, zrno po zrno…

Vratio sam se iz Zagreba pre 2 sata, vidno prehladjen ali i zadovoljan i pun jako pozitivnih utisaka. Bio sam u Hrvatskoj po prvi put, i jako sam srećan zbog toga, i ako mnogima to verujem i ne bi bio neki razlog preterane slave. Medjutim dosta toga je uticalo na ove utiske.

Zagreb i Hrvatska

Neki se sećaju mog glorifikovanja jugoslovenstva, to je tekst koji jako volim, i koji sam sa ovim putovanjem lično zaokružio. Hrvatska nije Zagreb, kao što ni Srbija nije Beograd, ali se na osnovu glavnog grada može dosta toga videti. Prvi utisak u Zagrebu je wow koliko klupa! Znam da to mnogima predstavlja stvar na koju poslednju pomisle, ali su kante i klupe jedna od glavnih obeležja lepote grada. I zaista ih je jako puno u Zagrebu. Drugo što mi se svidelo jeste koncepcija samog grada, koja je znatno drugačija od Beograda. Kako je grad u ravnici to je i nekako samo snalaženje jako lako. Moj sistem od kupovine mape i istraživanja grada by foot se i ovog puta pokazao jako zanimljivim i uspešnim pre svega zahvaljujući gore navedenoj činjenici. Katedrala me je posebno oduševila, trenutno se rekonstruiše ali to nimalo ne umanjuje njenu lepotu. I uopšte ceo grad je prošaran arhitekturom karakterističnom za austrougarski period, što Zagreb čini dosta sličnijim Beču ili Budimpešti recimo, nego li Beogradu.

Srbi u Hrvatskoj. Šta znam, nikad nije svejedno kad čovek ide sam, na granici me nisu cimali, i ako su neke drugare vraćali zbog novca (100 eur po danu) ili pozivnog pisma, u samom gradu nešto i nisam preterano komunicirao, jedino su me u hotelu malko cimali, te sam morao ostavljati garanciju za svoj boravak. No, dobro kontam da bih i ja sebi tražio garanciju kad bih se video, obzirom da izgledam više kao školarac nego neko ko odseda po hotelima.

Konferencija

Pri opisu konferencije treba napomenuti neke stvari. Konferencija nije isključivo namenjena Internet marketing stručnjacima, primarni fokus su media buyeri, i kao takva možda nije predstavljala totalnu revoluciju za mene. Većinu stvari sam čuo/video/radio ali opet, po ko zna koji put ponoviću, networking je taj koji ove konferencije čini time što jesu, i bilo je dosta značajnih likova iz regije. Reprezentaciju Srbije po mom nekom saznanju činili su pored mene Dragan i Bojan, a tu je bilo i još neke poznate ekipe, što sa BizBuzza, BlogOpena i blogosfere uopšte. Žao mi je što nisam upoznao Tomislava, koji je sedeo jako blizu, ali ceo današnji dan je jako brzo prošao, i sa dosta ljudi sam se hteo videti, tako da će biti valjda prilike u buduće. Inače konferenciju nisam celu ispratio, jer sam ranije morao krenuti nazad.

in!media group

Konferencija se malo ticala i mog posla - furke :) Dernek i Furka postali su deo novoformirane in!media grupacije, predvodjene Mojim poslom. Na FuturADu je su po prvi put predstavljena i naša dva sajta kao deo grupacije, a i mi smo iskoristili priliku upoznati se sa grupacijom, i ljudima koji u njoj rade. Utisci su, malo je reći fenomenalno, grupa zapošljava oko 150 ljudi, atmosfera je jako pozitivna, i predustretljiva, tako da verujem da će sve ovo neverovatno doprineti mom ličnom razvoju, jer ima dosta ljudi koji se bave social webom i razmena iskustava je od neprocenjivog značaja.

Sve u svemo bio je ovo jako produktivan put. Možda nisam naučio gomilu novih skraćenica, i opet shvatio kako da pokorim svet, ali eto bila je prilika da upoznam neke nove ljude, da shvatim malo bolje poziciju Srbije u odnosu na region, ali i da se družim sa ekipom iz Sarajeva. Ova putovanja su nam i svojevrstan tim bilding, prilika da se jako dobro zabavimo, ispričamo i uz sve to radimo. Za sada super nam ide, i voleo bih po ko zna koji put ponoviti, pošto me u poslednje vreme stalno to pitaju: Plata jeste kul stvar, ali u poziciji da ste student kao ja, ne treba vam biti presudna. Mark Zuckerberg je jedan, i to što imate 22 godine nije hendikep i niste matori za ozbiljan web biznis. U ovom trenutku meni milion eura ništa ne bi značilo (kupio bih stan, kola i od dosade radio liposukciju), makar ne toliko koliko osobama koje ih na neki način mnogo bolje mogu iskoristiti. Glupost… ne bih se složio. Vreme je ovisnosti o znanju, stalnom učenju i bildovanju istog. Rad sa ovakvim ljudima donosi mnogo toga, svakako i platu i reference, ali ne treba zaboraviti i Maslova, i njegovu samoaktuelizaciju. Fakat, je uživanje raditi sa osobama koje funkcionišu na isti način kao i ti i shvataju neke tvoje ideje, sa kojima se dopunjujete, i kojima uvek i svagda možete reći šta mislite, na najbrutalniji mogući način, sve u korist napretka. Moje mišljenje, ne kažem da je univerzalno i pravo, ali dok se ozbiljno ne sapletem trudiću da ga verno pratim…