Kao što rekoh ovo je vest koji većina ljudi koje znam lično zna, a preko njih i dobar deo srpskog Interneta, ipak smo mi dosta malo tržište. Možda je malo začuđujuća obzirom na sve planove koje sam imao ali iza svega ovoga je bila lepa doza razmišljanja, nerviranja čega već i mislim da je ovako najbolje a to ću ovde i elaborirati. Sit back and relax, kao uz instalaciju Windowsa.

Primarna ideja za 2009. godinu mi je bila da završim fakultet negde početkom godine i da se otisnem u Maleziju na stručno usavršavanje u jednoj Internet kompaniji, gde bih ostao najmanje godinu dana ovisno o tome koliko im se budem svideo i koliko se budem navikao na sredinu. Logika je bila sledeća: imam 23 godine, nemam ženu niti nešto preteranu ozbiljnu vezu, nemam planiranu niti neplaniranu decu, niti bilo šta što ne mogu da ostavim na nešto duži period van sebe. 23 godine sobom nose i onaj studentski duh spreman da uradi i kojekakvu glupost za kakvu kasnije ni motkama ne mogu da vas nateraju ali i ne zahtevaju konstantan VIP tretman već im je više odgovarajući studentski način života. Čak sam i matore pripremio za tako nešto što je krajnji stadijum donošenja neke odluke… Ali eto to se po svoj prilici neće desiti.

Zašto odlazak u Maleziju a ne recimo ovde? Prva dilema tokom ove godine bila je, da li nastaviti baviti se Internetom. Bio sam malo razočaran u sve, u činjenicu da je srpski Internet još uvek provincijska kafana, sa poznatim licima tokom godine, i onima sa strane koji svrate za praznike sa svojim velikim pričama. Dovoljno mala da ne izgleda prazno kada se skupi lokalna svita, i dovoljno velika da konstantno izgara i stvara nove neistine, mašta o velikim novcima uz velike reči poput investicija, WC (da da WC) fondova ili čega već. Sa druge strane mogao sam da nađem solidan posao i u ne-internet sektoru, ipak sam na FONu, što sobom nosu određenu težinu a da se ne lažemo i AIESEC mi je doneo dosta toga u dosadašnjoj karijeri, moglo bi tu da se napreduje i radi na sopstvenom razvoju. Ali kontam da bih bio kao pijanista koji radi kao taksista. Tu se odlazak u Maleziju učinio kao buffer, odnosno mogućnost da odem u neku drugu sredinu gde zaista mogu da napredujem i sačekam godinu dana da ovo tržište još malo zaživi tako da bih sa svojim kompetencijama mogao da relativno lepo živim.

Tokom poslednjih par meseci intezivirale su se ponude i ovde za posao, nikako slabe, ali opet Malezija se činila kao mesto gde najpotpunije mogu da se razvijem, a te ponude bih filtrirao i odabrao jednu za nastavak svoje karijere ovde. Izabrao sam jednu, ali eto ispalio sam ih na kraju jer se pojavio neko ko je ponudio više od svih.

Da ne okolišam previše u pitanju je domaća medijska kuća, Adria Media. Kompanija, korporacija, prodao sam dušu đavolu, izdao freelance družinu itd… Jeste ali sve ima svoje razloge. Kada imate dvadeset i neku godinu, koliko god mislili da ste pametni morate ulagati u sebe, jer jedino tad imate dovoljno energije da stičete znanje 20 sati dnevno, i nije vam dosadno to da radite, koje bi trebalo da unovčite u 30-tim i 40-tim godinama svog života. Obzirom da je AM nastala udruživanjem 2 velike medijske kuće Gruner und Jahr AG&CO i Sanoma Magazines International B. V. koje imaju zaista impozantan Internet portfolio, firma predstavlja riznicu know-howa koji sam, što vremenski, što novčano nikada ne bih mogao da dosegnem. Edukacija zaposlenih je dosta visoko pozicionirana među vrednostima kompanije tako da ne sumnjam da će biti prilike da se dosta napreduje. Takođe, odnos prema mom nezavršenom fakultetu je takođe bio više nego korektan, iz razloga što nemam još puno do kraja i ne bi baš svako tolerisao moje ispitne obaveze te je u odnosu na isti u formirano moje uključivanje u rad kompanije. Trenutno sam uglavnom aktivan od kuće shodno mojim obavezama, a po završetku fakulteta, verujem u prvoj polovini ove godine, biću full time zaposlen, ustajati rano, redovno se kupati :-P i šta sve već ide uz to. Obzirom da postoje neke pričice da moram da završim fakultet po potpisanom ugovoru, to nije tačno, fleksibilan sam po tom pitanju ali prvo meni samom će biti lakše da ga završim što pre, jer nije baš lako biti aktivan na 2 fronta.

Zašto ne više freelance?

Freelance je super za one koji su disciplinovani. Ja baš i nisam do te mere. Poslovni život se pretvorio u privatni preteći da će da ga uništi, kasno leganje, još kasnije ustajanje, par kilograma viška i za kraj, ali nikako najmanje bitan, finansijski deo priče. X puta sam bio u situaciji da mi duguju par K eur a ja jedem paštetu, znam da je smešno ali tako je, to je freelance, ukoliko niste superstar ili nemate konkretan proizvod, onda to obično znači nesigurnost i večito cimanje za keš, možda i više keša mesečno ali kada uzmete u obzir da kompanija brine o Vama (penzijsko, socijalno, topli obrok, prevoz, šta već) to mu dođe na isto. Pritom kako je u Srbiji izigravati Internet marketing menadžera često ravno ludilu, freelance podrazumeva da imate i širok spektar aktivnosti, od kung-fua do optimizacije za pretraživače :) Tu gubite vreme i umesto da se usavršavate u jednoj oblasti završite dizajnirajući plakate za žurku.

Furka

Već sam spominjao da sam dao otkaz na Furci, pa sam se iz poštovanja prema vlasnicima i činjenici da sajt nije baš isti bez mene vratio, ali sa mnogo manje aktivnosti na istoj. Razlozi otkaza su bili dosta jasni, prvo previše vremena sam gubio na komunikaciju sa krajnjim korisnicima a drugo nisam dobijao baš najadekvatniju podršku sa druge strane u pogledu razvoja sajta, što je doprinelo tome da sajt već duže vreme stagnira, a čim nema rezultata dođei do razočarenja. Biću na neki način uključen u rad sajta ali nikako kao ranije, niti imam vremena, niti živaca.

I za kraj, kao što naslov kaže, zadovoljan sam. Lepo se završilo, na kraju ako mi se ovo ne svidi, ili se ja ne svidim uvek mogu da odem u Maleziju, makar do 30-te godine. Važno je znati da nikada nikome ne trebate zatvarati dupetom vrata prilikom ponude za posao jer nikad ne znate kada će Vam trebati. Koliko god sam se radovao novom poslu toliko sam i bio uplašen saopštiti tu vest ljudima koje volim a koje sam na ovaj način ispalio. Ako su vam zaista prijatelji shvatiće i hvala im na tome. Razmišljajte o svojoj karijeri jer dok ste mladi, činjenica da ste mladi vam je glavna konkurentska prednost i to ne smete prokockati. Ako imate više ponuda stavite ih na sto, vidite koje su krajnje dobiti iz cele priče, razmislite gde sebe vidite za 5 godina i nemojte se zaletati za novac primarno. Lepo je imati pare kao mlad, ali imajte isto tako na umu da recimo 90% sportista bankrotira 6 godina posle okončavanja sportske karijere. Ipak treba razmišljati dugoročno. Zahvaliću se još onima koji su mi pomogli u celoj priči, neću da ih imenujem sami će se prepoznati, ali i ekipi sa novog posla koja je imala dovoljno živaca da me primi ovako čudnog. Nadam se da ih neću izneveriti.

Da ovo nije samo kod nas slučaj (tzv Facebook zasićenje) verovatno govori i činjenica da je FB sakrio opciju za brisanje profila, te je na prvi pogled moguće samo deaktivirati profil, koji tako postane nevidljiv ali može posle nekog vremena opet da se aktivira i svi podaci su tamo gde su biti. No, onima kojima ovo nije fer ili dovoljno, mogu ovde naći kako obrisati isti.

Drugim rečima, dara prevršila meru na jeziku pametnih, se može reći kao gubitak dodatne vrednosti koju sajt pruža posetiocima, od početne radoznalosti, do izgradnje mreže prijatelja koju poznajete, dolazi treći i ključni period, najviše sličan osnivačkoj zamki u preduzeću kada se korisnik odlučuje da li odlazi ili ostaje na sajtu. U HR menadžmentu, opet na jeziku poznatih, postoji izraz retention rate, koji u našoj terminologiji se može najlakše objasniti, kao broj registrovanih ljudi koji zaista posećuju sajt. Što je ovaj racio veći to je bolje po sam sajt, i znači da isti pruža dovoljnu vrednost korisniku čim konstantno posećuje sajt.

No, Facebook je najbolji primer da ovaj broj vremenom opada, koliko god nudili kvalitetan i zanimljiv sajt vremenom dolazi do zasićenja i korisnici prestaju da dolaze na isti, što nije ni malo jeftina stvar obzirom da je dovodjenje novih korisnika dosta skupo (troškovi marketinga, promocija čega već).

Rešenje za ovo jeste konstatno inoviranje sajta, mali koraci koji novim članovima neće biti ništa posebni, ali će onim starim dati dodatnu vrednost i produžiti njihov boravak na sajtu. Ovo zahteva da ukoliko imate svoj sajt imate i developera uz sebe, ukoliko niste sami developer, koji će moći da realizuje ideje koji vi i vaši korisnici osmislite. Ovde je primenljiv princip koje sam koristio na predavanju o Društvenim mrežama i njihovom PR potencijalu a odnosi se na responzivnost, ili izlazak u susret stalnim korisnicima sajta u pogledu novih mogućnosti na samom sajtu. Mislim da Ilija može najbolje da vam posvedoči da su najbolji izvor novih opcija/mogućnosti na sajtu/proizvodu sami korisnici koji prilikom svakodnevnog korišćenja nailaze na situacije o kojima ljudi koji vode sajt mnogo manje razmišljaju. Ovo je potpuno besplatno, a time što ćete saslušati korisnike podićićete i lojalnost prema samom sajtu kod njih na mnogo viši nivo, a lojalni korisnici možda jesu loši po samo oglašavanje, ali su od neprocenjive vrednosti po sam sajt.

Facebook je upravo zbog ovoga možda i postao toliko popularan koliko je sada, ludački intezitet promena na sajtu, što sa njihove strane, što zahvaljujući otvorenoj strukturi i gomili aplikacija koje se razvijaju za isti, učinio je da na sajtu postoji za svakoga po nešto, od igrica, do vesti, informacija i slično. Ono što su na content sajtovima novi sadržaji, vesti i slično to su na društvenim mrežama nove opcije, i Facebook je tu objasnio. Ali, tu dolazimo do ali! Preveliki intezitet promena na samom sajtu nije lako održavati i treba ga postepeno vršiti, previše novih mogućnosti će biti slabije propraćene a vi ćete ispucati sve ideje koje su vam pale na pamet i zbog toga izgubiti neke korisnike, koji, opet spominjem koštaju.

Kako to izgleda na lokalnom tržištu?

I ako su ovo neke stvari na kojima sam od početka insistirao tokom rada na Furci, to vrlo često nije moguće izvršiti. Ovde je glavna razlika izmedju vas i Facebooka, što vi vrlo često imate jednog ili nemate developera naspram tima developera koje ima FB, što u mnogome utiče na razvoj samog sajta, bez promena dolazi do čestog menjanja ekipe na sajtu, koja opet tera stare ljude jer im sajt više nije onakav kakav je bio, i nema ljudi koji su bili i slično. Znam da ove priče deluju smešno ali ko god je vodio sajt verujem da se uverio u iste. Opet gubljenje korisnika, koji su vama još skuplji, jer ste mali i često nemate dovoljno novca da investirate u marketing.

Ali!

To što ste mali, možda jeste u finansijskom i razvojnom smislu mana, ali je u drugom smislu vrlina. Kada imate svoju nišu, pa makar to bila i cela država, imate veliku prednost u tome što ste u stanju da saslušate korisnike. Opet dolazimo do gore-spomenute lojalnosti, lojalnost na sajtu poput Furke će vam doneti neverovatan word-of-mouth efekat, ljudi će pričati o sajtu, stavljati link na svoje potpise, kreirati content itd itd, potpuno besplatno. To je vaša jasna konkurentska prednost, i ako znate kako da je iskoristite, samo je nebo granica. Najbolji dokaz za to su mreže koje su u svojim zemljama popularne koliko u Google, bilo da je to Dernek u Bosni, Rate u Estoniji ili možda Draugiem u Letoniji.