photo by: Ken McCown

Interesantno je kako je reč niša u mom životu dobijala nova značenja. Kao klinac prva asocijacija na nišu mi je bio izvdojeni deo dnevne sobe u kome je bila kuhinja i trpezarija, blago izdvojen ali opet deo celine. Zatim dolazi vožnja i polaganje testova, gde uvodimo izraz niša za autobuse, koji označava prošireni deo puta koji služi za parkiranje autobusa. Dolazimo i do ovog našeg, trećeg značenja koji treba da označi određeni deo ljudi na tržištu koje imaju ista interesovanja i kao takvi mogu predstavljati “nišu”. Radi preciznijeg definisanja termina niša, i njegovog porekla hvatamo se i rečnika te je niša:

arh. obličasto udubljenje u zidu, izdubak, slepi prozor; obično služi da se u nju stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras – Vokabular

odnosno isto to samo na engleskom

a hollow place in a wall, often made to hold a statue

ali i

an opportunity to sell a product or service to a particular group of people who have similar needs, interests etc – Longman

Očito nam je bliži drugi prevod niše koji se odnosi na tržište, pa kada kažemo niša zapravo mislimo na tržišnu nišu odnosno niche market koji je po wikipediji podskup tržišta koji se odnosi na sve one na koje specifični proizvod cilja.

Sada, uz sve ove definicije nam je i jasnije poreklo reči niša. Niša jednostavno predstavlja izdvojeni deo neke veće celine, u ovom slučaju tržišta, koji se kao takav može nazvati podcelinom zbog određenih fizičkih (kao deo dnevne sobe, ili puta) ili psihičkih (ista interesovanja) osobina.

Suština je ista, samo su izmenjene uloge: Ko bi rekao, ono što je nekad predstavljalo mesto za saksiju ili bistu, danas je jedna od popularnijih stavki u rečniku Internet preduzetnika…

Hvala Ivani, Milošu i Mimi na pomoći i iniciranju ove zanimljive diskusije.

I ako nisam siguran da su ovi white paperi inspirisani Draganovim postom, svakako moram da primetim da je posle istog, na domaćem webu objavljena nekolicina dosta kvalitetnih white papera bilo u formi skripte ili saveta poput ovih koje radi ETarget. 

Razlog stavljanja Etargetovog white papera, a ne nekog drugog je zanimljiv nastup ove kompanije na domaćem tržištu, što i ne čudi obzirom da imaju iskustva sa okolnim zemljama. Obzirom da se poslovanje kompanija koje se bave pružanjem PPC rešenja bazira uglavnom na long tail filozofiji koju opet karakteriše mogućnost da se manji igrači, poput vulkanizera u Markovom tekstu koji sam gore linkovao, mogu oglašavati za pristupačne svote novca. Vulkanizer u ovom slučaju je ništa drugo do metafora za gomile malih preduzetnika koji bi svoje ograničene budžete za marketing da što pametnije ulože i ispostaviće se da su im PPC rešenja najbolja za to.

Sve ovo zvuči bajno sjajno ali kod nas je još uvek poznavanje ovih koncepata na dosta niskom nivou, ok za Internet se čulo, i priča se da je moguće oglašavati se za ne toliko puno novca, u najboljem slučaju im je klinac i stavio reklamu na Facebook. Nažalost edukacijа/interesovanje medju krajnim korisnicima gotovo da ne postoji te su ovakvi primeri edukovanja svojih korisnika zaista osvežavajući za domaće tržište. Geekovi možda neće saznati ništa novo, ali za običnog korisnika tekstovi poput onog o političkom marketingu na Internetu verovatno mogu dodati par poena kredibilnosti Interneta kao medija. Koliko god ga mi voleli, Internet je još uvek mnogima nepoznanica i blago elitistički servis, i neme u narodu taj eksluzivitet koji imaju TV pa čak i radio. I ako visim na Internetu ceo život tek onog trenutka kad sam se pojavio na televiziji keva je shvatila da nešto radim pored fakulteta, do tada je sve bilo igranje. 

Naravoučenije cele ove priče bi trebao da bude značaj edukacije. Imamo 35,6% korisnika Interneta po poslednjem istraživanju i ne bi trebali da kukamo stalno kako smo nerazvijeni i kako niko ne koristi Internet. Nije tačno to je skoro 2 miliona ljudi, uglavnom sa primanjima iznad proseka koji bi možda i nešto probali da rade na Internetu ali ne znaju kako. Umesto da ujedate ruku koja vas hrani, posvetite se više edukaciji, bilo da su to white paperi, blog, webinari ili nešto treće, korisnici će to znati da cene moć word of mouth marketinga zasigurno znati da nagradi.

Kao što rekoh ovo je vest koji većina ljudi koje znam lično zna, a preko njih i dobar deo srpskog Interneta, ipak smo mi dosta malo tržište. Možda je malo začuđujuća obzirom na sve planove koje sam imao ali iza svega ovoga je bila lepa doza razmišljanja, nerviranja čega već i mislim da je ovako najbolje a to ću ovde i elaborirati. Sit back and relax, kao uz instalaciju Windowsa.

Primarna ideja za 2009. godinu mi je bila da završim fakultet negde početkom godine i da se otisnem u Maleziju na stručno usavršavanje u jednoj Internet kompaniji, gde bih ostao najmanje godinu dana ovisno o tome koliko im se budem svideo i koliko se budem navikao na sredinu. Logika je bila sledeća: imam 23 godine, nemam ženu niti nešto preteranu ozbiljnu vezu, nemam planiranu niti neplaniranu decu, niti bilo šta što ne mogu da ostavim na nešto duži period van sebe. 23 godine sobom nose i onaj studentski duh spreman da uradi i kojekakvu glupost za kakvu kasnije ni motkama ne mogu da vas nateraju ali i ne zahtevaju konstantan VIP tretman već im je više odgovarajući studentski način života. Čak sam i matore pripremio za tako nešto što je krajnji stadijum donošenja neke odluke… Ali eto to se po svoj prilici neće desiti.

Zašto odlazak u Maleziju a ne recimo ovde? Prva dilema tokom ove godine bila je, da li nastaviti baviti se Internetom. Bio sam malo razočaran u sve, u činjenicu da je srpski Internet još uvek provincijska kafana, sa poznatim licima tokom godine, i onima sa strane koji svrate za praznike sa svojim velikim pričama. Dovoljno mala da ne izgleda prazno kada se skupi lokalna svita, i dovoljno velika da konstantno izgara i stvara nove neistine, mašta o velikim novcima uz velike reči poput investicija, WC (da da WC) fondova ili čega već. Sa druge strane mogao sam da nađem solidan posao i u ne-internet sektoru, ipak sam na FONu, što sobom nosu određenu težinu a da se ne lažemo i AIESEC mi je doneo dosta toga u dosadašnjoj karijeri, moglo bi tu da se napreduje i radi na sopstvenom razvoju. Ali kontam da bih bio kao pijanista koji radi kao taksista. Tu se odlazak u Maleziju učinio kao buffer, odnosno mogućnost da odem u neku drugu sredinu gde zaista mogu da napredujem i sačekam godinu dana da ovo tržište još malo zaživi tako da bih sa svojim kompetencijama mogao da relativno lepo živim.

Tokom poslednjih par meseci intezivirale su se ponude i ovde za posao, nikako slabe, ali opet Malezija se činila kao mesto gde najpotpunije mogu da se razvijem, a te ponude bih filtrirao i odabrao jednu za nastavak svoje karijere ovde. Izabrao sam jednu, ali eto ispalio sam ih na kraju jer se pojavio neko ko je ponudio više od svih.

Da ne okolišam previše u pitanju je domaća medijska kuća, Adria Media. Kompanija, korporacija, prodao sam dušu đavolu, izdao freelance družinu itd… Jeste ali sve ima svoje razloge. Kada imate dvadeset i neku godinu, koliko god mislili da ste pametni morate ulagati u sebe, jer jedino tad imate dovoljno energije da stičete znanje 20 sati dnevno, i nije vam dosadno to da radite, koje bi trebalo da unovčite u 30-tim i 40-tim godinama svog života. Obzirom da je AM nastala udruživanjem 2 velike medijske kuće Gruner und Jahr AG&CO i Sanoma Magazines International B. V. koje imaju zaista impozantan Internet portfolio, firma predstavlja riznicu know-howa koji sam, što vremenski, što novčano nikada ne bih mogao da dosegnem. Edukacija zaposlenih je dosta visoko pozicionirana među vrednostima kompanije tako da ne sumnjam da će biti prilike da se dosta napreduje. Takođe, odnos prema mom nezavršenom fakultetu je takođe bio više nego korektan, iz razloga što nemam još puno do kraja i ne bi baš svako tolerisao moje ispitne obaveze te je u odnosu na isti u formirano moje uključivanje u rad kompanije. Trenutno sam uglavnom aktivan od kuće shodno mojim obavezama, a po završetku fakulteta, verujem u prvoj polovini ove godine, biću full time zaposlen, ustajati rano, redovno se kupati :-P i šta sve već ide uz to. Obzirom da postoje neke pričice da moram da završim fakultet po potpisanom ugovoru, to nije tačno, fleksibilan sam po tom pitanju ali prvo meni samom će biti lakše da ga završim što pre, jer nije baš lako biti aktivan na 2 fronta.

Zašto ne više freelance?

Freelance je super za one koji su disciplinovani. Ja baš i nisam do te mere. Poslovni život se pretvorio u privatni preteći da će da ga uništi, kasno leganje, još kasnije ustajanje, par kilograma viška i za kraj, ali nikako najmanje bitan, finansijski deo priče. X puta sam bio u situaciji da mi duguju par K eur a ja jedem paštetu, znam da je smešno ali tako je, to je freelance, ukoliko niste superstar ili nemate konkretan proizvod, onda to obično znači nesigurnost i večito cimanje za keš, možda i više keša mesečno ali kada uzmete u obzir da kompanija brine o Vama (penzijsko, socijalno, topli obrok, prevoz, šta već) to mu dođe na isto. Pritom kako je u Srbiji izigravati Internet marketing menadžera često ravno ludilu, freelance podrazumeva da imate i širok spektar aktivnosti, od kung-fua do optimizacije za pretraživače :) Tu gubite vreme i umesto da se usavršavate u jednoj oblasti završite dizajnirajući plakate za žurku.

Furka

Već sam spominjao da sam dao otkaz na Furci, pa sam se iz poštovanja prema vlasnicima i činjenici da sajt nije baš isti bez mene vratio, ali sa mnogo manje aktivnosti na istoj. Razlozi otkaza su bili dosta jasni, prvo previše vremena sam gubio na komunikaciju sa krajnjim korisnicima a drugo nisam dobijao baš najadekvatniju podršku sa druge strane u pogledu razvoja sajta, što je doprinelo tome da sajt već duže vreme stagnira, a čim nema rezultata dođei do razočarenja. Biću na neki način uključen u rad sajta ali nikako kao ranije, niti imam vremena, niti živaca.

I za kraj, kao što naslov kaže, zadovoljan sam. Lepo se završilo, na kraju ako mi se ovo ne svidi, ili se ja ne svidim uvek mogu da odem u Maleziju, makar do 30-te godine. Važno je znati da nikada nikome ne trebate zatvarati dupetom vrata prilikom ponude za posao jer nikad ne znate kada će Vam trebati. Koliko god sam se radovao novom poslu toliko sam i bio uplašen saopštiti tu vest ljudima koje volim a koje sam na ovaj način ispalio. Ako su vam zaista prijatelji shvatiće i hvala im na tome. Razmišljajte o svojoj karijeri jer dok ste mladi, činjenica da ste mladi vam je glavna konkurentska prednost i to ne smete prokockati. Ako imate više ponuda stavite ih na sto, vidite koje su krajnje dobiti iz cele priče, razmislite gde sebe vidite za 5 godina i nemojte se zaletati za novac primarno. Lepo je imati pare kao mlad, ali imajte isto tako na umu da recimo 90% sportista bankrotira 6 godina posle okončavanja sportske karijere. Ipak treba razmišljati dugoročno. Zahvaliću se još onima koji su mi pomogli u celoj priči, neću da ih imenujem sami će se prepoznati, ali i ekipi sa novog posla koja je imala dovoljno živaca da me primi ovako čudnog. Nadam se da ih neću izneveriti.

Polazna osnova našeg optimizma obično leži u činjenici da većinu svog vremena provodimo u Beogradu, Novom Sadu ili nekom tako većem gradu, što nam daje jako nerealnu sliku stanja o Internetu, ali i generalno nerealnu sliku o životu u Srbiji. Da se ne lažemo i život u Beogradu se ne može porediti sa onim u centralnoj Srbiji a kamoli Internet. Ovo pričam iz razloga, što svi moji Internet poslovi po odlasku kod roditelja u Ivanjicu odjednom padaju u vodu, što je u neku ruku dobro jer iskuliram malo od Interneta, a u drugu ruku kolateralna šteta jer kad se vratim u realnost to zna malo da boli.

Situacija je takva da ste ADSL mogli imati samo ukoliko ste priključeni na centralu u centru grada, da bi tek tokom ove godine to počelo da se širi i po ostalim delovima grada, tako da i ako ste hteli da imate normalan Internet kod svoje kuće to nije baš bilo tako moguće. Kako je slava, kao porodično okupljanje odlična prilika da me svi izmaltretiraju svojim problemima sa računarom, i idejom kako ne bi bilo loše da svratim na kafu, skapirao sam da ljudi koji zaista nemaju nikakve veze sa IT-em, niti neko preterano iskustvo sa računarima počinju ozbiljnije da shvataju Internet kao najbrži put do informacija, a ne opšte zlo kako su u pojedinim situacijama masovni mediji znali da prikažu Internet. A i sama činjenica da se na okupljanju poput slave pominje Internet govori dovoljno o problemu :)

Internet se ljudima mora predstaviti iz ugla dobiti, a ne iz ugla bizarnih dešavanja koja nam se mogu mnogo češće desiti u realnom životu. Razmišljanje mog ujaka je sledeće i bez problema bi moglo da se podvede pod kategoriju ličnih finansija. Svakodnevno kupuju dvoje novine čija je vrednost 60-70 dinara što mesečno izadje više nego pretplata za ADSL a može pročitati sve novine koje izlaze i u štampanom izdanju. Uz to i klinci se mogu igrati kada on nije tu i ne mora puno da se maltretira oko traženja igrica, a žena se konačno posle dugo vremena čula sa drugaricom iz USA. Prost račun. Druga situacija, bratova svadba, dan uoči 12 sati uveče, sramota je da se zove komšija koji svima vezuje kravate. Ponudim se ja da vežem kravatu, svi su u fazonu: “ali ti nikada nisi nosio kravatu !&%&”. Ne brinite se biće sredjeno, par klikova i How to tie a tie pretraga, malo rutine i za pola sata se vraćam sa vezanom kravatom. Kako? Pa uz pomoć Interneta… 2 dana posle počeli su da se raspituju za ADSL.

Percepcija o mogućnostima koje pruža Internet raste, i to je, po meni prekretnica u razvoju Interneta u nekoj zemlji. Ljudi su počeli da kapiraju, da Internet nije samo pornografija, ili sve one bolesti koje se plasiraju putem mas-medija, već alat koji im može unaprediti život, i sačuvati im dragoceno vreme. Ako je to počelo da se dešava u Ivanjici, verujem da je i u ostalim delovima Srbije slično, a to je u najmanju ruku pozitivna promena.

Naime, za 13 eura, on ima 12mb eksterni i 100mb internog linka (lokalna mreža među korisnicima ali ne samo jednog, već svih većih provajdera), prvi mesec i svaki četvrti su besplatni, uz to naravno ide i VoIP koji je jeftiniji od razgovora mobilnim telefonom u Srbiji, pritom je, što je manje više standard za EU razgovor sa većinom zemalja iz ove zajednice besplatan.

I dok mi furamo naokolo priču o tome kako smo osamdesetih za kutiju žvaka u Rumuniji mogli biti sa najboljim ribama i pogrdno nazivajući sve one koji se bave fizičkim poslovima Rumunima, komšije manje pričaju i izigravaju mangupe (sa sve zvukom Morandija u ušima), a više rade na sopstvenoj dobrobiti. Nemam sada statistike nezaposlenosti, ali znam da broj nezaposlenih u Rumuniji se može slobodno nazvati statističkom greškom, a najbolje o tome govori i činjenica da je sve više ljudi odavde koji upravo tamo idu da rade.

Znam da zvučim previše negativno, ali na neka pitanja jednostavno sebi ne mogu da nađem logičan odgovor…

Pored pesme tu je i jedno zanimljivo istraživanje, koje nam donosi brojke o tome, šta je neophodnije Internet ili sex? 46% žena i 30% muškaraca bi radije zaboravilo sex na dve nedelje, nego li bili bez neta u istom periodu. Štaviše Internet je pobedio i mnoge druge “zaraze” u ovoj bitki, tako da će se ljudi pre odlučiti na isti, nego za kablovsku, izlaske ili shopping. Imate još neke brojke u istraživanju a pogledajte i komentare. Verujem da ćete se zabaviti.

Za kraj, možda je to i zbog toga što je Internet mnogo dostupniji od sexa, ali i lakši/jeftiniji za održavanje, no da vas ne vučem za jezik, ipak je ovo blog jednog geeka.

update: Malo sam žurio sa pisanjem pa nisam uspeo da obratim pažnju na još 2 fenomena. Većina internet zavisnika, tj onih koji se ne vade da im je internet posao, upravo najviše vremena provodi direktno ili indirektno pokušavajući da dođe do sexa. Nije li ovo oksimoron, odnosno da je sredstvo za dolazak do nekog cilja postalo primarnije od samog cilja? People are strange…

Posle nultog ide i prvo! Kao što sam najavio na zvaničnom OpenCoffee sajtu, u subotu 6.12 u 18h biće održano prvo okupljanje OpenCoffee kluba Beograd. Lokacija je kafe Kolačić u blizini Beogradske Arene, više info na blogu

Obzirom na lepe utiske od prošlog puta ne sumnjam da će i ovog puta biti tako, pa se nadam da ćemo se videti u subotu. Slike od prošlog puta možete videti na Facebook grupi, a možete prijaviti svoj dolazak na Facebooku ili Upcomingu.

Vidimo se tamo!

Slika (klik za veću) se verovatno može najbolje opisati kao Facebook kroz narednih 5-6 decenija, naravno u preterujućem fazonu časopisa koji je vlasnik ove slike (FHM – hvala Goranu ), no i kroz to preterivanje verovatno možemo više saznati nego kroz kojekakve komplikovani-izrazi tekstove koje ni sami autori ne razumeju. Suština svega je valjda da se morate brinuti o tome koliko su dostupni vaši podaci, kao što deda kaže, činjenica da se krijete iza nekog nadimka neće vam pomoći da se ne sazna koje zaista autor. Nadimak vam je samo lažni privid anonimnosti, koji često kod mnogih ljudi u potpunosti oslobodi onu tamnu stranu, te ne čudi ogromna količina mržnje, psovki i čega sve ne, koje možemo naći u lokalnim online zajednicama.

Svi ti podaci vrlo lako postaju dostupni širokim masama, ne samo prijateljima već i potencijalnim firmama koje žele da vas zaposle, ili klijentima sa kojima želite neku saradnju. Ne dozvolite da vas nepromiljenost odvede do vrlo neprijatnih situacija.

Ono što je dobro, jeste da se o privatnosti sve više ljudi interesuje i piše, od toga da Google naslovljavaju velikim bratom novog doba, do opšte popularnog brisanja ličnih podataka sa Facebooka… Sve ovo navodi na činjenicu da je možda anonimnost na Internetu biznis budućnosti.

Da klasični lokalni pesimizam i očekivanja da čuda padnu sa neba ne pokolebaju sve I svakog, najbolji su dokaz dvojica mladih Nišlija, koji odlučili su da pokrenu malo ljude oko sebe i promene iz korena, pokrenuvši ideju za pravljenjem konferencije o savremenim Internet tehnologijama. Kada su pre dve godine krenuli sa organizacijom iste, Vitomir Ognjanović i Aleksandar Ilić verovatno nisu ni slutili da će danas biti organizatori jednog od najvećih Internet dešavanja u regionu.

Ključ u probijanju leda, verovatno leži u činjenici da su svoje aktivno prisustvo I kredibilitet u web zajednici na kvalitetan način iskoristili da prikupe najbolje od domaćeg weba što se može skupiti i napravili dvodnevnu, besplatnu konferenciju o Internet poslovanju za široke narodne mase u prostorijama Elektronskog fakulteta u Nišu. Daleko od toga da se taj događaj mogao okarakterisati kao glamurozno dešavanje negde južno od Beograda sa gomilom poznatih ličnosti, ali šmek, drugačiji prostor, prijateljska atmosfera i prilika da se “pobegne iz gužve” izazvali su salvu pozitivnih reakcija I najavili svetlu budućnost ovom dešavanju.

Sledeće godine, konferencija je izmeštena u Nišku Banju, u kojoj će se održati i ove godine, i donela je ono što su svi očekivali. Nošena dobrim glasom od prošle godine, organizacija, sada iskusnija za godinu dana donela nam je verovatno jednu od najboljih regionalnih konferencija u prošloj godini. Činjenica da je Niš mesto održavanja nije omela ljude iz regionalnih država da budu gosti BizBuzza i uvere se u ono o čemu se u prethodnih godinu dana pričalo. Aktuelna tema konferencije, referentni predavači iz struke i dinamična predavanja doprineli su da se svaki sledeći BizBuzz sa nestrpljenjem čeka.

Ove godine, tema BizBuzza su web sadržaji, svojevrsna trodnevna evaluacija sveprisutne izreke Content is the king, odnosno objašnjene zašto je sadržaj upravo taj o kome se treba pre misliti nego li o tehničkom I dizajnerskom rešenju. Pored proverenih likova sa domaće web scene, imaćemo priliku I da čujemo i za neke, manje poznate (ali ne I manje kvalitetne Internet projekte). A, tokom same konferencije imati i priliku da se upoznamo sa ekološkim aspektima Informacionih tehnologija, i recikliranju starih IT uredjaja, zahvaljujuci kompaniji BiS Recycle koja ce postaviti svoj Green Point na mestu dešavanja.

BizBuzz je najbolji primer da kvalitetne ideje mogu da se realizuju, bez obzira na mesto i ljude koji će sve dati da vas sputaju. Od studentske konferencije do jednog od najvećih Internet dešavanja u regionu, od totalno anominmnog do dešavanja o kojem bruji Internet prošlo je samo dve godine. 29. oktobar je datum kada će početi treći po redu BizBuzz u trajanju od tri dana. Ako je suditi po svemu ovde rečenom, ne sumnjam da ćemo se videti u Niškoj Banji!

Zašto OpenCoffee? Činjenica da je Beograd najveći grad u regionu i da nema dešavanje poput OpenCoffee-ja mislim da govori sama za sebe, bez nekog preteranog objašnjavanja. Zajednica u Beogradu je sve, samo ne mala, činjenica da imamo u poslednje vreme fin upliv stranog kapitala na Internet tržište (Infostud, Burek, pa i Vast i Edgios) daje nam za pravo da pucamo na veliko, da okupimo sve što valja i ne valja na domaćem webu i oko njega i ujedinimo ih sa namerom da pomognu jedni drugima. Puni smo pesimizma i žalopojki o jadu i bedi domaće scene, o činjenici da nemamo ni jedan globalno popularan startup etc etc… Vreme je da to promenimo, i nadam se da će ova dešavanja biti korak napred.

I ako, činjenica da je Beograd u pitanju, isto tako može da bude otežavajuća, gde svaki OpenCoffee može vrlo lako da se pretvori mini konferenciju za 50 ljudi koje treba nekako zanimati sat ili dva, verujem da će se vremenom iskristalisati optimalna forma za ovakva dešavanja i događaj učiniti primamljivim i ljudima sa strane.

Gde i kad?

Više informacija o tzv nultom OpenCoffee-u možete naći na zvaničnom sajtu ili na DPTu, kao što sam linkovao u uvodu teksta. Razgovaraćemo o konceptu OpenCoffee-a i pokušati da prikupimo očekivanja od svih Vas od ovih dešavanja i truditi se da ih u budućnosti realizujemo, stoga dodjite da se družimo!