Godina je vrlo glup vremenski period. Naizgled dovoljno duga da pokrenete revoluciju, a u stvarnosti tih 365,25 dana prođe i da se ne osvrnete, a muka zbog navikavanja na novu brojku koju pišete pored školskog rada zna da potraje i mesecima. Jedino dobro je u tome, što i ako zaglibite u prethodnoj godini, ovaj brzi prolazak nekako i da novu nadu, natera vas da postavite neke novogodišnje rezolucije u nadi da će jedna brojka promeniti i vas. Placebo je čudo.

Postavlja se pitanje da li ova godina, kao epski glupava uopšte zaslužuje rekapilutaciju. Većina bi je najradije zaboravila, kriza, gripovi, navijači i ostale velike stvari, treba ih zaboraviti. Međutim, zaboravljanje je ovde bežanje od realnosti, izbegavanje dragocenih pouka koje nas teraju da oprženi mlekom duvamo u jogurt.

Multitasking fail

Verovatno najdragocenija pouka koju sam izvukao iz ove godine jeste da ne postoji nešto kao multitasking. Svevišnja osobina koju svaki wannabe-menadžer mora imati u CV-u je jedna od većih zabluda savremenog društva. Jedina stvar koja fercera jeste one-thing-at-a-time a da sam to ranije shvatio verovatno bih sad bio dipl. ing. Godina je počela sa novim poslom i 4 zaostala ispita, a leto sam dočekao u istoj poziciji. Priče o vašim rođacima koji su sa 10kama završavali fakultete i radili svakodnevno noćnu smenu Prve Petroletke su savremene bajke, možda su oni zaista postojali, i možda je Napoleon zaista radio 16 stvari u isto vreme, ali ja kao običan čovek nisam u stanju to da radim. Freelance je OK, daje vam određenu fleksibilnost u usklađivanju aktivnosti te i nekako stignete da uradite više stvari odjednom ali svakodnevni odlasci na posao ne ostavljaju vam puno vremena do da odremate ili odgledate neku seriju. I tako sam srljao cele godine, prestao da radim da bih završio fax i započeo vožnju, krenuo opet da radim a nisam diplomirao itd. Kao preskakanje prepona u stiplu, možeš da skočiš koliko god u vis, na kraju ćeš završiti u bari.

The rise of hate

Mnogi su u poslednje vreme komentarisali kako sam postao neopevani hejter. I to definitivno stoji, postao sam užasno negativan po pitanju mnogih stvari koje se dešavaju u Srbiji da sam više puta pomišljao da odem u toku ove godine. A onda sam razmislio malo i shvatio da nije to samo problem do mene već do većine ljudi ovde. Koliko ljudi znate koji imaju optimističnu sliku o domaćem tržištu? Malo, jako malo…

Pored toga ova zemlja te tera da budeš namrgođen, negativan i nadrkan jer izgleda da samo to prolazi. Brže ćeš stići kući ako voziš žutom trakom, bolje ćeš proći ako podmićuješ, nasilje je još uvek najefikasniji oblik pregovaranja u nas… Ako nisi takav postaješ mlakonja, i zicer varijanta za iskorišćavanje. Jedan od razloga što nisam položio vožnju je i u tome što sam vozio časove 4 meseca, a to zbog činjenice da sam bio fleksibilan sa instruktorom. On će naravno uvek imati nešto bitnije, i neke učenike koji polažu u narednih 7 dana, a tebi kao nekom ko želi da ispadne fer sledi patka.

Blog, konferencije i tako to

Blog sam malo zapostavio ove godine kada je intezitet pisanja u pitanju. Ali, gledajući sve tekstove iz 2009. godine shvatam da je možda i tako bolje. Dobar deo tekstova je bio solidno ispraćen kako sa posetom tako i sa brojem komentara a nekoliko meseci je bilo i preko 10.000 mesečnih poseta. Verovatno to nije najviše ikada, ali ne mogu da kažem da nisam zadovoljan.

Što se konferencija tiče ove godine sam malo iskulirao sa tim segmentom, te sam išao samo na one na kojima sam predavao. A verujem da će i toga u budućnosti biti sve manje da ne bih smorio ljude svojim senzacionalističkim predavanjima o društvenim medijima. eTrgovina, BizBuzz i Tweetokracija, dosta od mene, vreme je neko novi da stupi na scenu.

I za kraj

Nemojte dopustiti da vam godina prođe bez odmora. Meni je ovo druga godina u kojoj nisam išao na odmor, i nekako sam preživeo taj čuveni depresivni novembar ali što duže odlažete to vam se sve više nezadovoljstva skuplja i postajete pretnja po porodicu, prijatelje i širu okolinu. Ako nemate novac, postoji mnogo varijanti tipa odlazak na selo ili kod prijatelja na vikendicu gde se možete sasvim solidno odmoriti za isto novca koliko bi vam trebalo za život u mestu gde živite. Kao što sam gore spomenuo za multitasking često precenimo svoje mogućnosti a posledice mogu biti vrlo neprijatne po okolinu. Dajte sebi oduška, na kraju krajeva ako ste preživeli 2009. teško da vas može bilo šta sprečiti.

Prva regionalna konferencija o Twitteru, koja se održala pre mesec dana je nekako prošla bez mene, ali već drugoj nisam mogao odoleti. Desila se i Tweetokracija 2, još jedna poseta Zagrebu i naravno još jedan tweetup. #epicwin rekao bi Borja…

Verovatno najbolji dokaz da sam se gotovo odomaćio u Zagrebu je sve popularniji Zagreb tag na ovom blogu. Stoga retko odbijam pozive iz glavnog grada komšija, pogotovu ako je povod neka cool konferencija. Ovog puta zadatak je bio zaista težak, umesto pukog social media evanđelizovanja hteo sam da pokažem neki realni primer, a svakako jedan od pogodnijih i uspešnijih bilo je vođenje Story.rs naloga na Twitteru. Težak, jer predavanje o svetu poznatih često budi aluziju na trash, shitty pop, ne-zanima-nas i tako neke izraze koje nisu svojstveni geek kulturi. Ali opet, takvim predavanjem želeo sam da predstavim da su društvenim mediji pogodni za sve i svakog, i da od onoga što promovišete možda može zavisiti broj ljudi koji će to pratiti, ali nikako odluka o tome da li treba biti prisutan ili ne. Ovo je značilo i definitivan prelazak na tamnu stranu, te sam od wannabe-cool lika postao celebrity whore. Jbg, pos’o.

Predavanje je bilo brzo i dosta osnovno, obzirom da je publika kojoj sam predavao verovatno prvi dan na Twitteru, a nedostatak reakcije posle istog stvorilo mi je utisak da sam bio potpuna pušiona i verovatno najveći fail konferencije. Većina je kasnije potvrdila da to nije tačno a drugi su pokušali da me uteše činjenicom da celebrity world nije baš
najinteresantnija tema mnogima za slušati. Ok, pokušao sam. Inače, prisustvovao sam polovini konferencije i zaista uspeo da čujem gomilu zanimljivih činjenica o samom korišćenju twittera neophodnih za svakog ozbiljnijeg korisnika. Zamerka možda leži u činjenici da je konferencija preduga (oko 8 sati predavanja) što baš i nije lako za ispratiti, ali opet ako uzmete u obzir troškove organizacije dvodnevne konferencije, kao i činjenicu da ljudi moraju izlaziti s posla ovaj jednodnevni format se čini skroz logičnim. Postavlja se pitanje da li je vreme da se organizuje u Srbiji ovakav jedan događaj, postojale su i neke diskusije na tu temu, ali to više zavisi od spremnosti domaće ekipe da ugosti ekipu (Ivana i Peđu) i pomogne im oko organizacije.

Posetu Zagrebu iskoristio sam i za neki od popularnih hashtagova. Overio sam #kebabfriday sa @blackshtef @zvjeronika i @taroofie, ali i #tweetupzg po drugi put, sa dosta novih ljudi. A pored njih, Borja se još jednom pokazao kao sjajan domaćin pa smo overili i noćni život Zagreba. Beograđani će reći da je dosadan i nezanimljiv, a ja ću ih oboriti činjenicom da ne znaju pravu ekipu.

Hvala Zagrebe, vidimo se uskoro opet!

Rajko je mitsko stvorenje оdgojeno, sazrelo i prvi put vodilo ljubav u Nišu, a otelotvorenje iste sazdalo u obliku kafane kod Rajka, jednog od najpoznatijih lokala u čuvenom Kazandžijskom sokačetu, i tvornice čuvenih rebaraca u kajmaku koji su uvek motiv više da svake godine posetim BizBuzz.

I dok sam tražio prigodnu fotku rebaraca u kajmaku da istom ukrasim ovaj blog post, shvatio sam da google images uglavnom daje slike sa mog bloga na taj keyword. Na prvi pogled čudno, ali obzirom da svake godine lamentiram o istim, shvatam da BizBuzz meni znači više nego što i ja sam mislim. Zašto?

I ako sam siguran da sam već trulio o tome u ranijim najavama BizBuzza, neke stvari volim da ponavljam jer sam siguran da su mi promenile tok života. 2006. godine, seminar Savremene web tehnologije, koji je kasnije dobio avioni kamioni ime - BizBuzz, a koji sam posetio da pokradem fore za svoju konferenciju, je probudio onu web stranu u meni i naterao me da opet pišem blog, da se opet bavim web dizajnom, a onda i krenem sa svim onim čime sam se bavio prethodne 2 godine. Ljudi koje sam tada sa strahopoštovanjem slušao iz klupa elektronskog fakulteta su danas moji prijatelji, kolege, saradnici, a svi zajedno smo tu da svedočimo o usponima i padovima srpskog Interneta u proteklih nekoliko godina.

Spomenuh padove, i ako možda statistički to ne mogu da potvrdim, ali imam osećaj da je entuzijazam kada je u pitanju Internet biznis u poslednje vreme malo splasnuo. U igru se upliću neki veliki biznismeni ili oni koji žele da ulože par K eur da dobiju kroz koju godinu milion, a sve je manje incijative od onih koji su sada tamo gde sam ja bio pre 3 godine. Tada Internet biznis bio je ekvivalent optimizma a danas… to je nešto malo drugačije i verovatno realnije.

Možda je vreme da to promenimo, da uz rebarca, kafane, druženja ali i predavanja motivišemo sebe ali i neke nove klince da se pokrenu i iskoriste kreativni mladalački puls koji nesumnjivo imaju. Verovatno neće postati milioneri time što će napraviti novu revolucionarnu društvenu mrežu ( a i bolje je što ne žive u tom ubeđenju ) ali će napraviti lični iskorak, steći iskustvo i upoznati ljude sa kojima ubuduće mogu sarađivati. To je valjda, suština ovakvih konferencija, a rebarca… ona su samo added value celoj priči :P

Predavanje

Igrom slučaja imaću svojih 20 minuta slave na ovoj konferenciji. Znate svi da je to neverovatno kratko vreme kad se ja raspričam ali potrudiću se da ga lepo iskoristim. O svemu po malo, real time webu, društvenim medijima, korporativnom prisustvu i svim tim ključnim rečima koje svi očekujete da čujete. Trudiću se da bude zabavno, a ako nešto naučite utoliko bolje. Radni naziv predavanja je Istoriju pišu zavisnici, a ako imate neke ideje u vezi sa istim, ili biste želeli nešto da čujete sa moje strane više nego rad sam da čujem.

I, nadam se da se vidimo tamo!

Na kraju svake konferencije nekako zaključimo da su predavanja u drugom planu, u odnosu na networking, druženje štagod. A sam kvalitet ekipe koja se okuplja na nekoj konferenciji, direktno određuje i kvalitet konferencije. Međutim, šta se dešava ako ste u poziciji da budete predavač na konferenciji?

Photo by: Sarah Walker

U svojoj, ne tako bogatoj, predavačkoj karijeri, imao sam prilike da predajem pred različitim tipovima publike. Od studenata do ljudi iz poslovne sfere (eTrgovina) i stalno bih, prilikom sastavljanja predavanja bio u jednoj te istoj dilemi - šta da pričam? Zvuči smešno, kao predavač morao bih da znam tačno šta da pričam, i kako i gde itd itd, ali nije u tome fora. Problem prilikom sastavljanja predavanja je u tome kako prilagoditi isto šarolikoj publici. I tu prepoznajem neka 2 pristupa:

1) Ispričati nešto što će svi da razumeju, osnove, blage smernice za naprednije korišćenje i par slučajeva korišćenja čisto da daju jasniju sliku o tome kako to zaista funkcioniše.

2) Ispričati nešto totalno novo, cool i kompleksno ali i rizikovati da te niko ne razume.

I u toj nekoj nazovi-karijeri obično sam išao po prvom pristupu. Ideja je bila da WOW efekat leži u poistovećivanju sa temom koju obrađujete. Znate onaj osećaj, whoa ja sam ovo radio/hteo da radim, a mogu i da poboljšam. Ili, whoa pa ovo nije teško, jedva čekam da dođem kući i probam. Sa druge strane primenjivanjem drugog principa uvek rizikujete da izgubite negde na pola predavanja celu publiku jer više nije u stanju da pohvata sve vaše novospomenute koncepte, i umesto da vas sluša traži priliku da ubije vreme do kraja predavanja gledanjem u plafon, ili u koleginicu prekoputa.

Međutim, problem prvog pristupa leži u činjenici da uvek postoji onaj deo publike kojima je vaša basic + nešto malo više priča previše mlaka i jako dosadna te će isti negodovati vaš nastup i kritikovati činjenicu da ništa novo niste rekli. I  naravno, dešavalo mi se i to… S tim u vezi navešću par smernica na šta obratiti pažnju prilikom sastavljanja i tokom samog predavanja. Naravno dodajte u komentarima još neke ako imate inspiraciju, uredno ćete biti potpisani ispod svoje stavke :)

Smernice

1. Ko je publika?

I dok sam na eTrgovini mogao nekako da prođem sa nešto opštijom pričom, uz pokoju kritiku na BizBuzzu teško da ću to uspeti. Cena kotizacije, i reputacija ove konferencije okupe mnogo više onih kojima je Internet sve, klince koji upijaju svaku reč koju napišete ili kažete, kojima je social media pretpostavka a ne neki tamo koncept. Oni hoće “meso”, trikove, tajne, nešto konkretno a ne opštu priču, i ako želim da ostavim nekakav utisam to moram i da pripremim. Po cenu  i da budem nekom delu publike nerazumljiv.

2. Primeri, primeri, primeri

Nerazumljivost se pak otklanja primerima. Kao u zbirkama iz mate, od prostijih do složenih, publiku polako uvodite u priču i na taj način povećavate broj onih koji se poistovećuju sa temom, a time i broj onih na koje će predavanje zaista uticati.

3. Spremite se za pitanja

Ne idite u ekstrem. Ako odustanete od opšte priče, to ne znači da trebate otići u drugu krajnost i ispričati sve izraze koje ste prethodnih mesec dana naučili. Neka predavanje bude kompleksnije, a za one koji žele još očekujte pitanja na kraju predavanja ili:

4. After-party

Poslednji slajd obavezno treba da sadrži kontakt podatke, a posle predavanja obavezno ostanite u blizini sale za predavanje ili u prostoru za kafe pauzu. Na ovaj način pružićete priliku onim stidljivijima da vas pitaju ono što ih interesuje. A, ako ste ostavili dobar utisak odlično je i za posao.

5. Social media is not a technology it’s a way of life

Danas ako pričate o društvenim medijima, najmanje što ljudi očekuju jeste da budete nepredustretljivi ili dosadni. Na svoje sledeće predavanje da mogu doveo bih 10 Cosmo Bikini Rekord devojaka i MC Stojana da pričaju svoj use-case ali sumnjam da će mi to dati. Ako hoćete buzz morate da izazovete reakciju, a to zahteva da budete drugačiji, inovativniji, slobodniji i predusretljiviji. Na kraju krajeva za tih 20 minuta koliko pričate, slušaoci mogu da nauče par stvari, a ono što nose sa sobom jeste utisak koji ste vi ostavili. Predavanja su elevator pitch, prilika da nekog u tom malom periodu zainteresujete da se dalje raspita o toj temi, ili o vama, dajte im razlog da to urade!

Napomena: Ne odgovaram za ponašanje ljudi koji su pročitali ovaj post na sledećim konferencijama

Još jedan post koji počinje sa # verovatno vam odmah daje približnu sliku o čemu je reč, a ukoliko ste aktivni korisnik Twittera čini tekst besmislenim obzirom da vam je #TweetupZagreb relativno stara vest, čak od pre 2 dana. A kako se družim sve sa samim geekovima to dobrim delom i jeste slučaj, morao sam da dam sve od sebe i kreiram vcast ne bih li vas zadržao malo duže na svom blogu. Pa da krenemo…

#TweetupZagreb from Nebojsa Radovic on Vimeo.

Napomena:Ugao kamere je vrlo zanimljiv sto govori da autoru ovog filma nikad vise ne treba dati da snima

Rekreativni odlazak u Zagreb, makar na jedan dan planirao sam 100 godina te je dugo najavljivani #TweetupZagreb mirisao kao lepa prilika da se prošeta do komšiluka, malo promeni sredina i na kraju vide neki ljudi sa kojima godinama trolujete ali opet nemate prilike tako često da ih viđate. Svemu tome doprinelo je i užasno vreme u Beogradu poslednjih dana, ali ne baš produktivan period iza mene pa sam i definitivno odlučio da makar na kratko promenim sredinu. Nisam pogrešio!

Pored svih optužbi da Internet otuđuje ljude, iza kojih i ja nekada stanem, posete poput ove daju vam priliku da shvatite kako je to potpuna glupost, i nasuprot tome vam pruža priliku da bez obzira na razlike upoznate gomile ljudi sličnih interesovanja koje inače ne biste mogli tako lako pronaći u RL. Za 1 dan u Zagrebu video sam gotovo 50 ljudi, kako onih sa kojima radim ili sam radio, tako i onih sa kojima imam priliku svakodnevno da komuniciram. To su ljudi koje sam upoznao isključivo preko Interneta, što samo glorifikuje njegovu ulogu u ovom slučaju i čini sve ideologije, politike ili šta već potpuno nebitnim, stavljajući zajednička interesovanja na prvo mesto.

Dan je krenuo odlaskom u bivšu firmu, koja je većinski vlasnik Furke, potom sam imao prilike upoznati Borisa Gadgeteriju i Soffokla, da bih se vratio nazad do firme, a potom otišao do 24sata, gde sam pored kolega iz perioda Furke imao prilike ponovo videti i Berislava. Fina ekipa se okupila u web odeljenju te grupacije tako da ne sumnjam da buducnost Hr interneta pripada njima.

A potom i kulminacija, Zlatni meda i ono što ste mogli videti na vcastu. Zaista sjajno vreme provedeno sa drugovima Twitterašima i izvesnom ne-tako-malom količinom piva koja nas je navela da ipak prespavamo u Zagrebu i tek ujutru krenemo nazad za Beograd. Pale su tu ozbiljne priče, o ulozi srpskih Twitteraša u svrgavanju hrvatskog premijera, do osnivanju hrvatske piratske stranke, i podružnice u susednoj Srbiji. Opasni planovi su napravljeni videćemo kako će se to razvijati :)

Obzirom da smo morali negde da prespavamo sva zahvalnost za gostoprimstvo ide Borji. Verovatno najmanje što je očekivao jeda mu se ja “uvalim” u stan, ali nije prvi kome sam to uradio, i kako je bio dovoljno dobar da podeli sadržaj frižidera sa mnom bio sam jako fin. Zahvalnost na kraju ide jos i Blogowskom i Aurori koji su odlučili da me ipak vrate skroz do Beograda i ako je ostavljanje pored autoputa na kiši bila beksrajno zabavna opcija, hvala im, ali i svima vama koji ste učinili ovo druženje takvim ako jeste. Čekamo vas u Srbiji!

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu :) a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio :) ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih trebao i da napišem po koje slovo o tome…

Jel idemo?

Srećna Vam nova godina! Tradicija što bi rekao Dinke ili nešto drugo, red je da se odradi mala retrospektiva prošle nam godine. To je valjda i lepota blogovanja, što na jednom mestu imate sve gluposti i negluposti koje ste u jednoj godini imali priliku da uradite, i tako godinu za godinom, gledate kako se razvijate i kako grešite konstantno na istim stvarima, ali i kako vas niču neki novi trendovi, projekti, sajtovi, pojavljuju se neki novi ljudi. I onda kada dođe vreme za retrospektivu, poput prašinom okupanog starog albuma prisetite se da sve te priče pogledate, prelistate i shvatite kako vam je period od pre 2 godine bio smešan i pomalo sraman u odnosu na danas, ali to je valjda taj lični razvoj i da nije tako bilo bi loše.

Prošle godine sam se baš raspisao, brojka je stala na 150ak postova (sa citatima i weburgerijom) :D. Desilo se toliko toga lepog u mom životu, ali i na internetu generalno te su tim povodom i nicali postovi, blog je od nekih ličnih kapi uma mnogo više prešao u Internet priču, možda izgubio neki svoj šmek iz davnina ali ipak dobio i neki novi.

Godina je počela zaista veselo, brat mi je javio da se ženi, te se i ostatak godine odvio u tom nekom ritmu. Zatim je krenula frka sa hostingom, i menjanje servera tri puta da bih na kraju završio kod Flajka na GuruServe i mogu reći da sam super zadovoljan, trebalo je vremena da se sve vrati na staro stanje (Technorati rank mi je pukao, Google me zaboravio) ali je sada sve ok. Upao sam čak i u listu top10 regionalnih blogera, što svakako prija.

Posao

Furka je super rasla, u decembru je krenula lavina i do februara smo stigli do 18.000 dnevnih poseta što je tri puta više nego kad sam krenuo da radim u novembru i rezultat kojim sam se zaista ponosio (do te mere da sam dizao nos :)). No kako svaka sreća ima vek trajanja tako je i ta dobila svoju tamnu stranu u vidu DDOS napada koji su me dokrajčili kao individuu u tom periodu. Kada sve što mesecima radite bude bukvalno uništeno u 7 dana, zbog ličnog hira ili frci u glavi, nazovite kako god hoćete, teško dobijate motiv da bilo šta više radite. Napadi su trajali sa pauzama ceo mart i april, sajt je nekako živnuo u maju i vratio se na stare slave ali i prestao rast koji je imao. Sa time, smanjivala se i zainteresovanost vlasnika da se preterano cimaju oko nje i i ako je poseta rasla u nekom periodu, problemi sa serverom i nezainteresovan pristup razvoju sajta učinio je svoje, a i mene naterao da razmislim o promeni posla, što se na kraju i desilo krajem godine.

Putovanja i konferencije

Posetio sam i Zagreb po prvi put u životu i vratio se pun utisaka, a time i ostvario jednu od želja za 2008. godinu. Generalno je ova godina bila u znaku putovanja, koliko prošla u znaku koncerata. Krenuo sam sa team buildingom u Kraljevu, bio kod matorih par puta u Ivanjici, posetio Sarajevo, Jahorinu, Apatin, Kragujevac, Bor, Kruševac, Vrnjačku Banju, Niš i Suboticu više puta, Novi Sad mnogo više puta. Nije bilo puno inostranstva ali sam makar išao na mesta koja ranije nisam posetio a na dohvat ruke su mi. Lepo je poznavati zemlju u kojoj živite.

Deo ovih putovanja je bio zahvaljujući konferencijama koje sam posetio. Ove godine sam imao priliku i da predajem na tri konferencije o Internetu, lepo priznanje za sve ono što sam do sada radio. Krenulo je sa godišnjom konferencijom Američkih kornera u Subotici, sa bazičnim predavanjem o upotrebi web kamere i web 2.0 tehnologijama u radu biblioteka, da bi se nastavilo sa B-Linkom, i zaokružilo sa E-PR seminarom. Posetio sam još i gore-spomenuti FuturAD, po prvi put uživao u eTrgovini, skoknuo i na BlogOpen, TMT Ventures, BizBuzz i još nekoliko ne-internet AIESEC konferencija što mi je donelo nezvaničnu titulu inventara na domaćim konferencijama :)

I još

2008 ću pamtiti još po tome što je Aca Lukas spomenuo mail u svojoj pesmi, i na taj način dokazao da Internet više nije geek tema, Facebook pojeo sve ostale društvene mreže a moguće i ostale sajtove u Srbiji po posećenosti, ali i u svetu uz Twitter postao centralna tema diskusija i zajednica dobila svog čoveka u ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Otpočeli smo i sa OpenCoffee klubom u Beogradu i održali već dva okupljanja, na šta sam posebno ponosan.

Moja trogodišnja karijera u AIESECu se završila, jedan predivan period koji bi svakome ko sada upisuje fakultet poželeo da ima.

Malo sam i pisao, tekst o društvenim mrežama je izašao u Minglu, Miloje me citirao u eMagazinu, izašao nam je intervju u Ilustrovanoj politici, zatim tu su bili i neki manje poznati tekstovi za studetski newsletter Proctor&Gamble-a, i nekoliko preuzimanja za ostale časopise. Afirmacija blogera se osetila i u sve većem broju poziva za prisustvo konferencijama za štampu što svakako ide u prilog novim medijima. Svoju neminovnu popularnost :) najbolje pokazuje činjenica da su pored sajta Ane Ivanović i Jelene Janković, albanski hakeri digli i moj sajt, ali hvala Bogu sve je brzo rešeno.

Lično uz malo sporta i muzike

Bratova svadba je ipak nešto što ću najduže pamtiti, divan je osećaj kada ste svi zajedno kao porodica i uživate makar jednom u nekoliko godina. To je ono što se, bojim se, sve više gubi ovim novim vremenima. Nije bilo uvek baš tako lepo, pao sam i u blagu depresiju krajem septembra, slomljen od svega što se izdešavalo ali i činjenicom da sam odmor proveo radno ali po selidbi i završenom ispitnom roku i to se rešilo.

Neke stvari sam dobio, neke izgubio kao i uvek, muziku sam malo zapostavio recimo, tako da sam išao samo na nekoliko koncerata ove godine (Franz Ferdinand, Hladno Pivo) ali nauštrb toga se recimo više bavio sportom (što se ne da baš primetiti), odgledao sve utakmice košarkaške reprezentacije u Areni i blago povratio veru u istu i finala NBA playoffa, jednog od najzanimljivijih u istoriji.

Da se vratim na muziku, lista se nije mnogo promenila od 2006-te, Kanye West je razočarao, Coldplay standardno prijatno njanjav, Killersi standardno dobri, eventualno sam se malo više navukao na Foo Fighterse i odlični Travis. Za chillout momente se pobrinuo sjajni Plej a priznajem da sam i novu Metallicu sa uživanjem preslušao.

Baš se raspisah, ali valjda je to najbolji dokaz da je ova godina ipak bila dosta dobra. Usponi, padovi, smeh, druženje, lenčarenje, nespavanje, šta već… Bitno je da kada podvučete crtu ostane nešto iza svega toga. Zadovoljan sam, možda nisam bogatiji materijalno, ali 2008. je donela toliko toga lepog da je to najmanje bitno. Prijatelji, znanje, iskustvo pa i ljubav. Nije li to dovoljno za dobru godinu?

Kakva nedelja! Beograd - Ivanjica - Svadba - Beograd - Novi Sad - Zagreb - TMT Ventures - Nis - BizBuzz - Beograd - Pogled iz virtuelnog sveta. 7 dana, 5 gradova, 2000 km, bez korišćenja usluga avio prevoza :) Krenuo bih redom sa svojim utiscima ove sedmice, obzirom da svadba i nije nešto o čemu bih pisao na ovom blogu, preći ću odmah na TMT Ventures, jednodnevnu konferenciju gde koja se održala 28. oktobra ove godine u Zagrebu.

TMT Ventures je ušao nenadano u moj conference schedule, ipak ja ne jurim neku investiciju, no utisci koje sam poneo iz Zagreba od prošlog puta, terali su me da što pre posetim ovaj grad, a TMT je bio sjajna prilika za to pa mi je zahvaljujući sjajnoj ekipi Initiuma to i bilo omogućeno. Drugi dan bratove svadbe, pakovanje stvari sedanje na bus i pravac Novi Sad. Prvih 300 km :) Tamo sam se sreo sa a51 ekipom, Ilijom i Godžom, koji će me pratiti sve do kraja putešestvija, a na putu ka Zagrebu pridružio nam se i Steva, za koga sam pisao da je finalista takmičenja 7 minutes na ovoj konferenciji, i koji je našu trojku simbolično nazvao Kanda, Godža i Nebojša, aludirajući na poznati rock bend.

U Zagreb smo stigli nešto oko podne, dok nas je GPS slao po koje kakvim slepim ulicama, stigli smo na konferenciju tačno posle 1, ispostaviće se tačno na ručak :) Odlazak na bilo koju konferenciju koju organizuje ova ekipa, odgovoriće vam na pitanje zašto ovakva dešavanja nisu pristupačnija širokim masama. Prvo, što to nije ni cilj ovakvog dešavanja, već samo da dodju onima kojima je potrebno, i drugo što je organizacija samog dešavanja na mnogo višem nivou nego što je to slučaj kod nas. Hypo EXXPO centar je jedan od lepših conference centara u kojima sam bio, očito se ekipa Initiuma dobro ovde snalazi, a činjenica da je sve na jednom mestu, parking, klopa, afterparty samo upotpunjuje ovu sliku. Networking tokom ručka sam iskoristio da se konačno i in vivo upoznam sa IBB-om, najpoznatijim blogerom bez bloga, i twitter sapatnikom :D

Usledilo je i 7 minutes takmičenje na kome je nastupio i naš Steva. Ono što je bilo zanimljivo jeste činjenica da Steva nije bio jedini predstavnik Srbije na ovom dešavanju, te je “našu pamet” takodje branio i predstavnih SuperDota, iz Beograda, sa svojim rezervacionim sistemom AccrediNet, koji će biti korišćen tokom Univerzijade u Beogradu. Odavde smo mogli videti i razliku izmedju naših tržišta, gde činjenica da većina hrvatskih firmi koja se predstavila ima ozbiljan tim ljudi, uticajnih poznanika pa čak i investitora iza svojih projekata, čini naše skoro ni malo ne konkuretnim. Steva je, sa svojim DataMealom, ispostaviće se, bio dosta nerazumljiv investitorima, koji uglavnom nisu bili dovoljno IT potkovani da shvate bilo šta više od Twittera :D Nije hejt, već više savet prema onima koji se kasnije budu prijavljivali, a to je da ipak morate prilikom predstavljanja napraviti jako razumljivu priču, sposobnu da ubedi i vaše prijatelje koji se ne bave webom da je ideja za koju se borite dobra. Pobednik ovog takmičenja je projekat mobiExplore, po meni ne toliko revolucionaran koncept (u Srbiji postoji play2go koji je dosta sličan projekat), ali i pored toga Vedran Pržulj koji je predstavljao ovaj projekat, je “oprao” konkurente prilikom predstavljanja, što kvalitetnom prezentacijom, što najčistijim izgovorom na engleskom, što je i bio dovoljan razlog da pobedi.

Konferencija se nastavila, imali smo priliku da čujemo kako utiče globalna ekonomska kriza na investicije generalno, što možete i pogledati u ovom videu, zatim je došao Aljoša iz Httpoola, i za kraj dugo očekivana panel diskusija na kojoj je učestvovao Ilija, ali i Nenad Bakić, koji je većinski vlasnik sajta na kom radim. Zaista zanimljiva diskusija vezana za vodjenje sopstvenih projekata, poredjenje bootstrapinga ili sopstvenog finansiranja i VC finansiranja,  kao i problema prilikom kojih se susreću u radu. Ostali učesnici panela su bili Aleš iz Zemante, jednog od poznatijih startupa sa ovih prostora, Stanislav Prusac iz Polar Softvera, kog sam imao priliku slušati i na FuturAdu, i Maju Jelisić iz Mobitela. Marko Vojković iz Adriatice.net, se nažalost nije pojavio, no i pored toga panel je bio zaista kvalitetan. Usledio je koktel, u jako prijatnom restoranu u okviru same zgrade, gde sam imao priliku i porazgovarati sa ekipom iz FiveMinutesa, takodje učesnicima 7 minutes takmičenja, kreatorima nekoliko poznatih društvenih mreža iz Hr, poput Trosjeda ili Ptičice, a o prvom regionalnom microblogging servisu Zrikka.com ću tek pisati. Zanimljiva ekipa, imaju i neke planove za Srbiju, te verujem da ću o tome biti medju prvima koji će vas obavestiti.

Već uveliko je prošla konferencija, te je bilo vreme da se Hypo centar napusti i krene u još jedan obilazak glavnog grada Hrvatske. Kao što sam spomenuo, svidja mi se Zagreb, malo smo se prošetali, okusili tradicionalnu McDonalds hranu, popili po koje pivo, i spremili da se oprostimo od Zagreba. Spavanje i priprema za Niš i još jednu konferenciju… O tome nešto kasnije.

Dodaću da su očekivanja u potpunosti ispunjena, pored upoznavanja svih ovih ljudi (zaboravio sam i Berislava da spomenem), TMT je zaista bio prilika da se dodje do investitora, interno smo se šalili da nismo videli konferenciju sa više ljudi u odelima, što je razlog činjenice da je pored žirija 7 minutes takmičenja, prisutan bio i veliki broj ljudi iz VC biznisa, investicionih fondova, banaka … O svemu tome verujem da vam Steva može mnogo više reći. Posle svega ovoga, mislim da prisustvo na sledećem web.startu ne treba ni jednog sekunda stavljati u pitanje, već ovu konferenciju staviti u MUST-DO za sledeću godinu, ako se ozbiljno bavite/interesujete za web. Ako se to desi, siguran sam da se vidimo tamo!

Lepa vest za domaću web javnost, a to je da je Steva Majstorović (Majlab Novi Sad) ušao u finale takmičenja 7 minutes u okviru TMT Venturesa, gde će imati priliku da se prezentuje mnogobrojnim investitorima, koji će takodje prisustvovati ovom skupu.

Ovo je odličan nastavak priče o otvaranju domaćeg tržišta, i sve većem uplivu stranih investicija u domaći web, što će se nadam se, desiti i u slučaju Stevinog DataMeala, o kom smo imali prilike čuti i na ovogodišnjoj eTrgovini. Projekat je u medjuvremenu i dobio svoju implementaciju i live test, ali finansirati sve sam od sebe, kad si mali i kad živiš tamo gde te odgovorni baš i ne pomažu nije lako, te konferencije poput ove predstavljaju nadu svima onima (ili možda bolje reći nama) “iz garaže” koji se pokušavaju otisnuti u svet.

Inače, TMT ventures je jednodnevna konferencija, koja će se 28. oktobra održati u Zagrebu, i na jednom mestu okupiti novu generaciju IT i web preduzetnika i njihove kompanije, i ujediniti ih na jednom mestu sa iskusnim preduzetnicima iz ove oblasti, kao i investitorima iz celog regiona. Medju glavnim facama koje će prodefilovati ovim dešavanjem, spomenuo bih Ondreja Bartosa, čoveka koji se već 10 godina bavi venture capitalom u CEE regiji, ili možda Ludvika Sobolewskog, direktora Varšavske berze, koji će imati priliku da nam prestavi trendove u rastu srednjoevropskih preduzeća nove generacije, i investicijama u iste. Naravno, ovo nije sve, biće tu još zanimljivih gostiju, o čemu se možete uveriti u programu.

Zašto se ovako nešto ne održava u Srbiji?

Da se ne lažemo, Hrvatska je ipak regionalni lider kada je web u pitanju, i Srbija treba još puno da radi da bi dobila organizaciju ovako nekog većeg eventa koji se odnosi na region. Kako god, ni Hrvatska, Bosna, Crna Gore itd, same teško da mogu figurirati kao ozbiljno tržište za privlačenje većih investicionih fondova, te ne čudi da se ova dešavanja organizuju pre za region nego li za je državu. Jedan razlog je dovoljan, a to je da u Srbiji nema dovoljno projekata koji bi mogli da konkurišu za neki venture capital. As simple as that… Ono što svakako raduje u celoj priči jeste, da za razliku od nekih, bogom danih privrednih grana koje nikako ne žele družiti se sa komšijama, Internet cveta po tom pitanju, što svedoči i ovaj post, ali i svi oni iz Hrvatske ili Bosne koji svakodnevno posete ovaj blog.

I da, naravno, verovatno ću biti inventar i na TMT-ju, samo ne znam kako ću sve izdržati, 5 dana tri konferencije (TMT, BizBuzz, Pogled iz virtuelnog sveta) :D