O da, regovao sam se i na Yahoo Meme! a kako bih drugačije. Pratite moje mrvice i tamo :)

Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Twitter, twitter, twitter, mikrobloging, mikrobloging, mikrobloging, kopija, kopija kopije, kopija kopijine kopije. Nije li twitter kao najpopularniji predstavnik mikrobloging servisa postao najizvikaniji servis današnjice. O njemu previše priča, a najbolji pokazatelj za to je i anketa na Mashable-u po kojoj trenutno 57% redovnih čitalaca ovog bloga, koji pokriva tebe o social webu, misli da se twitteru daje previše mesta u medijima. Ovaj fenomen nije zaobišao ni naš region.

Pre par sedmica sam pisao o ShoutEmu i njihovoj investiciji od 350K eur u dalji razvoj servisa. Po mojim nekim saznanjima jedna od inkarnacija ShoutEm-a Zrikka predstavlja prvi microblogging servis u Hrvatskoj. Obzirom da ista ekipa radi i Pticicu i Trosjed, publika navučena na slične sajtove prešla je i na Zrikku tako da smo dobili solidno posećeni servis, obzirom da je koncept dosta nov za ovo tržište. Konkurentske prednosti Zrikke u odnosu na druga dva predstavnika koja ću spomenuti su mogućnost prilagođavanja svojih profila ali i promocija putem widgeta, koju nisam video na druga dva servisa, a koja je jako bitna za blogere i ljude koji imaju svoje sajtove i predstavlja jedan od najboljih besplatnih vidova promocije. Ovo itekako ima smisla u slučaju postojanja mreže sličnih sajtova (blog servisi recimo) gde korisnici uz par klikova dodaju widget na svoju stranu i time promovišući svoje aktivnosti, promovišu i Vašu stranu.

Ubrzo po saznanju o postojanju Zrikke, dobijam vest da je moja, sada već bivša firma, In!Media, vođena ekipom sa Tulumarke, odlučila pokrenuti svoj mikrobloging servis PratiMe. Opet je u pitanju sličan scenario, obzirom na postojanje platforme sa sličnim profilom korisnika sa Tulumarke, napravljen je servis koji će statuse sa iste, integrisati u okviru nove mikrobloging mreže. Koncept je malo drugačiju u odnosu na klasičnu Twitter priču, koju prati i Zrikka, te PratiMe donosi neki vid mashupa FriendFeeda i Twittera, svaki status je moguće komentarisati i na taj način pratiti konverzaciju. Pored standarnih mogućnosti prilagođavanja profila, ovde srećemo i mogućnost ostavljanja poruka putem IM klijenata, ili putem mobilnih telefona (deo investicije za ShoutEm biće iskorišćen za prilagođavanje aplikacije mobilnim tehnologijama). Tu je i podrška za foto i video priloge, koji se mogu prikačiti uz sam post, što svakako daje ovom servisu dodatnu vrednost.

Poslednji predstavnik nam dolazi iz Slovenije, i što se tehničke realizacije tiče verovatno je najviše odmakao kada su u pitanju učesnici ovog posta. U pitanju je Koornk, servis ekipe kojoj smo zahvalni za Blogorolu, namenjen za evropsko tržište. Ovde možemo videti neke dosta napredne funkcije, kao što su cross-publishing (istovremeno objavljivanje na više platformi) statusa sa nekim od popularnih društvenih servisa (Ping.fm, Twitter) ili direktno menja vaš status na gTalku. Uz to pohvalno je korišćenje i OpenID tehnologije, kao i lokalizacija na jezike zemalja iz regiona (postoji i srpski) , ali se ne može ne zameriti činjenica da nije moguće prilagođavanje profila prema korisnikovim potrebama (pre svega vizuelno). No verujem da je i to u planu.

Ovde možemo napraviti i zanimljivo poređenje naših tržišta. Slovenci već uveliko svojim servisima pokušavaju da uđu na globalno (ili evropsko) tržište za razliku od naših koji se u najboljem slučaju fokusiraju na region. O Zemanti i Noovo-u sam pisao tokom OpenWebAwardsa, a treći slovenački predstavnik je bio niko drugi do Koornk. O Koornku je pisao i TechCrunch (doduše u negativnom kontekstu, evo i demanta), što nije nešto što se tako lako dešava u ostatku komšiluka. Slovenci su se ozbiljno posvetili webu, i ako ni po čemu drugom u ovim “sitnicama” se vidi razlika između nas i naših komšija.

Mikrobloging u Srbiji

Raspitivao sam se na twitteru o srpskoj verziji i potrebi za istom i uglavnom su bili negativni komentari, u smislu, zašta će nam to pored twittera, što i jeste donekle tačno, ali onda verovatno ne bi bilo ni razloga da postoji bilo koja društvena mreža pored Facebooka. Vrlo lako je moglo da se desi da dobijemo nekog od ova tri predstavnika u Srbiji, ali obzirom da sam fokusiran na neke druge stvari trenutno to neće biti plod moje inicijative. Za sada najbliži je Koornk svojom lokalizacijom, mada uvek postoji skepsa prema lokalizovanim servisima, no ostaje da vidimo kako će se sve to razvijati. Ono što mene više brine u celoj priči jeste nepostojanje bilo kakvog biznis modela za ovakav servis (ovo se ne odnosi na ShoutEm, već na pojedinačne microblogging servise), i olako trošenje resursa za pokretanje ovakvog servisa u nadi da će doći bogati vlastodržac i učiniti nas bogatim. Monetizacija social weba generalno ostaje tema broj 1 i u 2009. godini tako da ne sumnjam da ćemo doživeti kojekakva iznenađenja od vlasnika istih. Ko preživi pričaće.

Za kraj, ima me na sva tri servisa (čudno :P) pa ako ste zainteresovani da ih isprobate dodajte me u prijatelje. Eniac@Zrikka, Eniac@Pratime, Eniac@Koornk, a naravno tu je i Twitter.

Napomena: postoji još jedan nešto drugačiji microblogging izdanak nastao u Hrvatskoj, u pitanju je Speeka, ali kako nije zaživeo nisam mu posvetio previše pažnje.

Upravo se nalazim u jednoj vrlo zanimljivoj situaciji. Naime u prilici sam da se takmičim sa TechCrunchom oko toga ko će prvi objaviti vest o seed investiciji ShoutEma, zanimljiv izazov, ne?

Pedja je pre par dana u jednom od svojih postova sa LeWeba, predstavio ShoutEm i odradio podcast sa jednim od članova ShoutEm tima, gde ste jasno mogli čuti šta je to ShoutEm, do koje faze razvoja je trenutno stigao, ali i koji mu je biznis model što je obično ahilova tetiva microblogging servisa.

Ako bismo trebali u nekoliko reči opisati isti, koristio bih izjavu Viktora (takođe ShoutEm ekipa), gde je isti opisao kao Ning za Twitter korisnike na skoro održanom TMT Venturesu, gde je i ShoutEm učestvovao u okviru 7 minutes takmičenja. Za one koji ne znaju šta je Ning, u pitanju je web aplikacija koja Vam omogućava da kreirate sopstvenu društvenu mrežu, gde postoje neke uspešne implementacije čak i na lokalnom webu . Ono što je Ning za društvene mreže, to je ShoutEm za microblogging, dakle omogućava vam da kroz nekoliko vrlo prostih koraka kreirate sopstveni Twitter, i okupite svoju ekipu oko istog.

Ono što je možda bitnije za sam ShoutEm, a što bi moglo koristiti drugima koji kreću na globalno tržište, jeste način na koji oni promovišu svoj proizvod, na prvi pogled knjiški ali ipak neuobičajen za naše tržište. Pored LeWeba, prisustvovali su i na Web2Expo-u u Berlinu i uz ne toliko puno uloga pokušali privući pažnju na sebe (iz razgovora sa Viktorom tokom TMT-a između ostalog smo pričali i o cenama štandova na ovim konferencijama i u pitanju su zaista cifre koje se mogu priuštiti ako imate malo ozbiljniji web biznis iza sebe, a ROI je više nego očigledan, od promocije do kontakata). Ipak je objava na TechCrunchu nešto što može itekako uticati na early adoptere, da isprobaju servise i možda podele koju reč o njemu što svakako doprinosi rastu zajednice i besplatnom publicitetu. Na tome im svaka čast.

Sama investicija je vrednosti 350.000 eura, i namenjena je daljem razvoju mreže pre svega za mobilne platforme, iPhone, Windows Mobile i Android obzirom da je od početka projekta fokus bio na istim. Drugi benefit investicije biće smanjenje cena premium paketa te će isti biti dostupni većem broju ljudi. Investitor je ipak došao iz Hrvatske Bicro (Poslovno inovativni centar Hrvatske) - nastao po ideji na finske i izraelske fondove nastale u doba recesije, koji u svom portfoliu imaju velike kompanije poput Nokie. Danas, upravo zahvaljujući Nokiji, Finska ima i do 20 puta veći povratak uloženog, kroz poreze koje ove firme plaćaju. Pitanje je koliko će vremena trebati da se ovakvo nešto pojavi u Srbiji, uglavnom sjajna inicijativa.

Za kraj spomenuo bih i ljude koje stoje iza ShoutEma. U pitanju je Five Minutes, ekipa specijalizovana za social web, nama poznatija verovatno po sajtovima Ptičica i Trosjed a jedna od instanci ShoutEma, je i Zrikka prva hrvatska microblogging mreža.

U svakom slučaju, želim im puno uspeha u daljem radu uz nadu da će se ovime pokrenuti talas investicija u Internet u regionu, te da će i neki projekti iz Srbije uspeti da konkurišu na svetskom tržišu. Ostaje da vidimo!