All posts tagged Muzika

  • Code 2008

    Srećna Vam nova godina! Tradicija što bi rekao Dinke ili nešto drugo, red je da se odradi mala retrospektiva prošle nam godine. To je valjda i lepota blogovanja, što na jednom mestu imate sve gluposti i negluposti koje ste u jednoj godini imali priliku da uradite, i tako godinu za godinom, gledate kako se razvijate i kako grešite konstantno na istim stvarima, ali i kako vas niču neki novi trendovi, projekti, sajtovi, pojavljuju se neki novi ljudi. I onda kada dođe vreme za retrospektivu, poput prašinom okupanog starog albuma prisetite se da sve te priče pogledate, prelistate i shvatite kako vam je period od pre 2 godine bio smešan i pomalo sraman u odnosu na danas, ali to je valjda taj lični razvoj i da nije tako bilo bi loše.

    20089

    Prošle godine sam se baš raspisao, brojka je stala na 150ak postova (sa citatima i weburgerijom) :D. Desilo se toliko toga lepog u mom životu, ali i na internetu generalno te su tim povodom i nicali postovi, blog je od nekih ličnih kapi uma mnogo više prešao u Internet priču, možda izgubio neki svoj šmek iz davnina ali ipak dobio i neki novi.

    Godina je počela zaista veselo, brat mi je javio da se ženi, te se i ostatak godine odvio u tom nekom ritmu. Zatim je krenula frka sa hostingom, i menjanje servera tri puta da bih na kraju završio kod Flajka na GuruServe i mogu reći da sam super zadovoljan, trebalo je vremena da se sve vrati na staro stanje (Technorati rank mi je pukao, Google me zaboravio) ali je sada sve ok. Upao sam čak i u listu top10 regionalnih blogera, što svakako prija.

    Posao

    Furka je super rasla, u decembru je krenula lavina i do februara smo stigli do 18.000 dnevnih poseta što je tri puta više nego kad sam krenuo da radim u novembru i rezultat kojim sam se zaista ponosio (do te mere da sam dizao nos :)). No kako svaka sreća ima vek trajanja tako je i ta dobila svoju tamnu stranu u vidu DDOS napada koji su me dokrajčili kao individuu u tom periodu. Kada sve što mesecima radite bude bukvalno uništeno u 7 dana, zbog ličnog hira ili frci u glavi, nazovite kako god hoćete, teško dobijate motiv da bilo šta više radite. Napadi su trajali sa pauzama ceo mart i april, sajt je nekako živnuo u maju i vratio se na stare slave ali i prestao rast koji je imao. Sa time, smanjivala se i zainteresovanost vlasnika da se preterano cimaju oko nje i i ako je poseta rasla u nekom periodu, problemi sa serverom i nezainteresovan pristup razvoju sajta učinio je svoje, a i mene naterao da razmislim o promeni posla, što se na kraju i desilo krajem godine.

    Putovanja i konferencije

    Posetio sam i Zagreb po prvi put u životu i vratio se pun utisaka, a time i ostvario jednu od želja za 2008. godinu. Generalno je ova godina bila u znaku putovanja, koliko prošla u znaku koncerata. Krenuo sam sa team buildingom u Kraljevu, bio kod matorih par puta u Ivanjici, posetio Sarajevo, Jahorinu, Apatin, Kragujevac, Bor, Kruševac, Vrnjačku Banju, Niš i Suboticu više puta, Novi Sad mnogo više puta. Nije bilo puno inostranstva ali sam makar išao na mesta koja ranije nisam posetio a na dohvat ruke su mi. Lepo je poznavati zemlju u kojoj živite.

    Deo ovih putovanja je bio zahvaljujući konferencijama koje sam posetio. Ove godine sam imao priliku i da predajem na tri konferencije o Internetu, lepo priznanje za sve ono što sam do sada radio. Krenulo je sa godišnjom konferencijom Američkih kornera u Subotici, sa bazičnim predavanjem o upotrebi web kamere i web 2.0 tehnologijama u radu biblioteka, da bi se nastavilo sa B-Linkom, i zaokružilo sa E-PR seminarom. Posetio sam još i gore-spomenuti FuturAD, po prvi put uživao u eTrgovini, skoknuo i na BlogOpen, TMT Ventures, BizBuzz i još nekoliko ne-internet AIESEC konferencija što mi je donelo nezvaničnu titulu inventara na domaćim konferencijama :)

    I još

    2008 ću pamtiti još po tome što je Aca Lukas spomenuo mail u svojoj pesmi, i na taj način dokazao da Internet više nije geek tema, Facebook pojeo sve ostale društvene mreže a moguće i ostale sajtove u Srbiji po posećenosti, ali i u svetu uz Twitter postao centralna tema diskusija i zajednica dobila svog čoveka u ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo. Otpočeli smo i sa OpenCoffee klubom u Beogradu i održali već dva okupljanja, na šta sam posebno ponosan.

    Moja trogodišnja karijera u AIESECu se završila, jedan predivan period koji bi svakome ko sada upisuje fakultet poželeo da ima.

    Malo sam i pisao, tekst o društvenim mrežama je izašao u Minglu, Miloje me citirao u eMagazinu, izašao nam je intervju u Ilustrovanoj politici, zatim tu su bili i neki manje poznati tekstovi za studetski newsletter Proctor&Gamble-a, i nekoliko preuzimanja za ostale časopise. Afirmacija blogera se osetila i u sve većem broju poziva za prisustvo konferencijama za štampu što svakako ide u prilog novim medijima. Svoju neminovnu popularnost :) najbolje pokazuje činjenica da su pored sajta Ane Ivanović i Jelene Janković, albanski hakeri digli i moj sajt, ali hvala Bogu sve je brzo rešeno.

    Lično uz malo sporta i muzike

    Bratova svadba je ipak nešto što ću najduže pamtiti, divan je osećaj kada ste svi zajedno kao porodica i uživate makar jednom u nekoliko godina. To je ono što se, bojim se, sve više gubi ovim novim vremenima. Nije bilo uvek baš tako lepo, pao sam i u blagu depresiju krajem septembra, slomljen od svega što se izdešavalo ali i činjenicom da sam odmor proveo radno ali po selidbi i završenom ispitnom roku i to se rešilo.

    Neke stvari sam dobio, neke izgubio kao i uvek, muziku sam malo zapostavio recimo, tako da sam išao samo na nekoliko koncerata ove godine (Franz Ferdinand, Hladno Pivo) ali nauštrb toga se recimo više bavio sportom (što se ne da baš primetiti), odgledao sve utakmice košarkaške reprezentacije u Areni i blago povratio veru u istu i finala NBA playoffa, jednog od najzanimljivijih u istoriji.

    Da se vratim na muziku, lista se nije mnogo promenila od 2006-te, Kanye West je razočarao, Coldplay standardno prijatno njanjav, Killersi standardno dobri, eventualno sam se malo više navukao na Foo Fighterse i odlični Travis. Za chillout momente se pobrinuo sjajni Plej a priznajem da sam i novu Metallicu sa uživanjem preslušao.

    Baš se raspisah, ali valjda je to najbolji dokaz da je ova godina ipak bila dosta dobra. Usponi, padovi, smeh, druženje, lenčarenje, nespavanje, šta već… Bitno je da kada podvučete crtu ostane nešto iza svega toga. Zadovoljan sam, možda nisam bogatiji materijalno, ali 2008. je donela toliko toga lepog da je to najmanje bitno. Prijatelji, znanje, iskustvo pa i ljubav. Nije li to dovoljno za dobru godinu?

  • iBend – Život je bolji od Interneta

    Da ne posumnjaju neki da nisam više geek i ne gubim svo dragoceno vreme ovoga sveta prateći geek related stvarčice, gadgete i koješta, imam priliku da vam predstavim, ne tako nov, ali superzanimljiv bend sastavljen od iPhone muzičara, vrlo originalnog :) imena – iBand.

    Kao što možete videti u gornje priloženoj pesmici vrlo “šokantnog” naziva – Life is greater than the Internet, u pitanju je trojka muzičara iz Austrije koja se osmelila da muziku kreira isključivo koristeći iPhone i njegove muzičke aplikacije kao instrumente. Obzirom da su svo troje ( Marina – vokal i klavir, Rodžer – gitara i bas, Seb – bubnjevi) muzičari i na pravim instrumentima, i da su mart i april bili meseci kada se o iPhone-u još uvek pričalo na sve strane (a i danas se priča), ovo je odličan način da privuku pažnju javnosti na sebe i ispromovišu prethodne radove. Tome u prilog idu i ne toliko male posete njihovih radova na YouTube-u i gostovanja na televizijama i van Austrije.

    Zanimljivo ali i čudno u isto vreme, zamislite samo da se nalazite na koncertu gde su u centru pažnje likovi koji sede na stolicama i lupkaju nesto po telefonima. Otprilike to izgleda nekako ovako.

    iband

    Ova čudnost je moguće i razlog zašto ništa novo od njih nema u prethodnih par meseci, ili je jednostavno fora postala previše provaljena da bi neko istoj posvećivao previše vremena. No, dok je život bitniji od Interneta, da li nekoga zaista briga za to :)

  • Ipak nije sve tako sivo

    slika preuzeta sa portala MtsMondoBaš kada se davimo u pokušajima da zaboravimo ono što nam naše dve države nikako ne dozvoljavaju, desi se muzika, i baci sve ono čega se stidite pod noge, podseti vas na one starije dame koje ste imali prilike sresti na ulicama Zagreba, i njihov prijatni osmeh kada čuje vaš akcenat. Verovatno se seća da nekad nije sve nužno moralo biti drugačije, da su neka vremena i bila bolja za sve nas. Muzika nas opet ujedinjuje.
    Desili se Hladno pivo, u Beogradu, prepuna Hala sportova, vazduh u deficitu, bol u nogama! 150 nezaboravnih minuta, sa rukama u vazduhu i glasnim žicama na izdisaju, ali vredelo je.

    I onda, vraćam se na ružnije teme i gorespomenuto sranje, da nije istog HP bi mi verovatno bio omiljeni bend iz mladosti. Dok smo se gušili u salvama turbo kulture jedini dodir sa izvođačima sa one strane grane bili su nam oni koji su se na neki način tu uklapali, što njanjavim melodijama, što činjenicom da su bili deo slike iz osamdesetih, koje su tim bakama mamile osmeh. Boris Novković i Kolonija možda, to je bio vrh onoga što sam imao prilike čuti. Kasnije se hvala bogu sve promenilo, došla je i MTV Adria, i ovaj prostor, makar u pogledu mladih se otvorio, dobre vibracije su se nesmetano širile i ovaj koncert je najbolji dokaz za to.

    Moramo priznati da je Hladno Pivo, pored Seke Aleksić, verovatno jedini muzički entitet koji se može pohvaliti činjenicom da može napuniti sale u bilo kojoj državi bivše nam domovine (uz dužno poštovanje prema Siddharti, jedan od mojih omiljenih bendova, ali jezička barijera je ta koja ih sputava u njihovom pohodu na Balkan). Kvalitetan pristup, bez preterane mržnje o svemu i svačemu karakterističan za punk bendove, već sa konceptom pesma za svakog, i kontinuitet uz harizmu Mileta Kekina, doveli su ih ovde gde jesu, na tron regionalne punk rock scene.

    Kao što rekoh, 150 minuta hitova, prisećanja, skakanja, guranja i čega već. Verovatno 40 pesama, što novih što onih starijih, hit do hita i zadovoljna lica svih koji su bili u onoj konzervi od Hale sportova. Zamerke idu samo organizatorima na činjenicu da je pivo bile previše nedostupno onima na parteru i da ventilacije nije bilo na vidiku, ali i pohvala za neverovatno ozvučenje, jedno od najboljih u mojoj koncertnoj karijeri.

    Za kraj, kao i za početak, muzika je pobedila. Dobre poruke koje se prenose kroz istu nadilaze linje u atlasu, interese onih odozgo koje baš i ne volimo i sve što time ide. Biću prozvan Hrvatoljubom, po ko zna koji put, ali, kao što rekoh države mi ništa ne znače već ljudi. Sami smo svedoci da ne znamo ni kako nam se zemlja zove tako da, ako budem morao da se svrstam u neku kategoriju neka to bude ona u kojoj su ljudi koji vole da žive, uživaju u prijateljstvima širom sveta, kulturi i muzici. Ne, to nije hedonizam, to je samo normalan način življenja.

    Hladno pivo, hvala, očekujem vas opet!

  • Peticija za ulicu Milana Mladenovića u Beogradu

    EKV je nešto poput prve ljubavi. Beg iz klišeiziranog turbo folk društva u neku alternativniju svest, gde nam vetar u lice nije smetao. Bend koji je nestajao zajedno sa našom državom, došao vinuo se u zvezde, a zatim i nestao smrću svog frontmena Milana Mladenovića, jednim od najvećih muzičara koje ovi prostori pamte. Vreme je da se nekima koje smo voleli posveti malo više od reči…

    Dok sam se ja topio u rifovima Van Goga, stariji brat me je uvek opominjao na EKV, i na činjenicu da VG je samo bleda kopija istog, ali nisam mu verovao. Kasnije, sazrevanjem nekako svi dodjemo i do EKVa, da li sami nekako izbunarimo pesme koje smo kao deca slušali na radiju, ili od nekog starijeg druga dobijemo toplu preporuku za istim. Onda se uvučemo u krug, zamenimo dan za noć i onih par godina za nas provedemo uz muziku ovog benda. Sećam se, kada mi je Dule, jedan od najdražih prijatelja rekao, umrla je Magi… Nisam shvatio težinu tih reči, ali ljudima koji su odrastali krajem 80tih EKV je bio sve.

    No, kraj je bio davno pre Magi, tačnije 8 godina kasnije, kada je Milan Mladenović, posle raspada benda i kratke brazilske avanture, otkrio da boluje od raka pankreasa, te je ubrzo, u 36-oj godini života i okončao isti i otišao u legendu.

    Svoju karijeru počeo je u kultnom Šarlu Akrobati, zajedno sa Kojom i Vdom, da bi po raspadu istog, početkom 1982. godine formirao bend Katarina II, neki odlaze iz benda, novi dolaze i isti dobija svima poznato ime Ekatarina velika. Bend je zaslužan za 6 vrlo uspešnih albuma nastalih u periodu izmedju 1984. i 1994. godine, albuma na kojima su se nizali hitovi koje i dan danas pamtimo. Poslednji nastup bend je održao na budvanskom festivalu 1994. godine nakon kog je Milanu pozlilo, i izmedju ostalog ustanovljeno da ima rak pankreasa, od kog je u novembru iste godine preminuo. Pored rada u gorespomenutim grupama, ostaće zapamćeno i delo Angels breath snimljeno u leto pre smrti tokom boravka u Brazilu.

    Bolji tekst od onoga napisanog na grupi na Facebooku teško da ću napisati:

    Ne treba trošiti puno reči na to ko je bio (i ostao) Milan Mladenović.
    Ako je postojala osoba koja je htela ”da promeni svet do kraja pesme”, to je bio on. Ako je ikada na našoj sceni, sceni Ex-Yu bilo talentovanih muzičara, koji su muziku obogatili književnošću, ako je bilo ljudi koji su hteli da zaustave ludnicu i ratove,pesmom i da sve ”pretvore u ružan san”, sve se može pripisati upravo njemu. Odradio je svoju misiju za svojih 36 godina i otišao da ne gleda horor koji sledi.

    Zato je vreme da se građani Beograda, grada u kome je Milan živeo i stvarao, oduže tako što će naziv barem jedne ulice, Trga… posvetiti njemu.

    Pre nas, to su učinili Zagreb i Podgorica, a ovih dana čujemo neke stidljive inicijative od strane članova grupe Van Gogh, i Bajage, da bi Milanu trebala pripasti zaslužena ulica.

    Dakle, kako tekst kaže, vreme je da se pridružimo ovoj inicijativi i svojim potpisom podržimo inicijativu za ulicu Milana Mladenovića u Beogradu. Datumi skupljanja potpisa su:

    Petak, 7.11.2008, 19h na Trgu Republike
    Subota 8.11.2008, 14h na Trgu Republike (postoji mogućnost da štand bude i kod Ruskog Cara)

    a mozete više informacija o samom dešavanju videti i na Facebooku. Očekujem vas i obećavam da će moj potpis biti medju prvima!

  • Kazakstanski superstar! Update

    Pop Idol (ili u ovom slučaju Superstar) + YouTube je više puta dokazana dobitna kombinacija. Trebamo li spominjati Paula Pottsa ili možda planetarni hit Ken Lee, koji je doživeo i svoj Ibiza Remix. Naravno iza svega toga je obično i neverovatna količina idotizma/gluposti ili pak ingenioznost. Bog zna kako to definisati…

    Naša današnja zvezda je neimenovani multitalentovani Kazakstanac, baja koji je upravo zahvaljujući gornjim kombinacijama i medijima došao do preko 2 miliona pregleda na youtube-u, samim tim do statusa zvezde u Kazakstanu, karijere video spota, ikone šta već sve može da se postane. Iz svega toga usledilo je i nekoliko live nastupa, goooomile obrada koje možete naći na YouTube-u, engleska, reggae, trance, trance2 pa čak i srpska.

    Ipak kako sam prvo napisao ovo nije autorska kompozicija, vec je inspiracija za sve ovo je ultra mega giga zajebana pesma a i spot sa R.Lizerom na čelu. Tu su limuzine, dobre ribe (valjda – nisam veliki fun asian žanra) i sve što bi trebalo da krasi spot iz nekih naših 90-tih. Zanimljivo je i na ovaj način malo sebi približiti život u Boratovoj zemlji :) Pogledajte!!!

    O samom superstaru baš ništa nisam našao online osim gomile obrada na YouTube-u, ako neko nešto nadje nek se javi :) A evo i još nekih verzija na jednom mestu :)

    PS.Iskopah ovo na FB od druga Vujaklije, nadam se da neće da zameri :)

  • Laka – Pokusaj

    Evo me u Sarajevu (mah mah), po treći put u ovom prel(ij)epom gradu, ali prvi put na malo duže, što sam naravno iskoristio da upoznam bolje grad, ljude i Bosnu u celini. I obzirom da sam predmet sprdn*e zbog Eurosonga i Marije Serifovic (ko razume shvatice ;) ) došao sam i do bosanskog predstavnika na Eurosongu Lake.

    Jako čudna pesmica na prvo slušanje, ali se bolesno uvlači u uši :) već je 30x slušam od juče. Leka je nekakav groteskni pevač, sa ne baš zavidnim glasovnim mogućnostima (ili se ne trudi) ali je pesma kao što rekoh baš zarazna. Ko zna, možda Bosna ponese pobedu na predstojecem Eurosongu i izazove jos vece negodovanje zapadne alijanse prema ovom takmicenju. Ko prezivi pricace, do tada uzivajte uz Laku. Bicete makar na kratko veseliji :)

  • Internet postaje mejnstrim

    Juče sam bio kod babe i pokušao da joj objasnim šta je to Internet. Nisam u potpunosti uspeo, ali malopre me iznenadila jedna pesma, koja ipak uliva nadu da Internet gubi epitet bauka u narodu, užasne mašinerije koja proždire i malo veću decu, i krade novac koje nemate, već postaje svakodnevnica, o kojoj pevaju i narodnjaci :)

    Da da, narodnjaci. Vrtim sad neki trač portal tražeći pesmu iz filma Juno, pošto znam da sam je tamo video, i naidjem na vest o pobedniku Grand festivala. Aca Lukas – Upali svetlo. Kao neko ko živi u Srbiji svakako da sam upućen u život i delo ove zvezde, te sam odlučio da poslušam pesmu, ono kao ajd da poslušamo.

    Ljudi, on pominje mejl u pesmi !!! Aca Lukas, pobednik Grand festivala, pominje e-mail u pesmi. Ej bre, ako mi neko kaže da to nije nešto, mislim da se grdno vara. Da li će neko od tih ljudi koji čuju ovu pesmu da se zapita šta je e-mail i da možda nadje put da ga koristi? Ja se nadam da hoće, to vam je slično onoj fori sa crnom braćom koja uče kroz rep pesme. Možemo i mi kroz narodnjake.

    Napomena:
    Post možda sadrži previše euforije, ali mislim da je više puta utrvdjeno kakav sam ja geek. Hladno Pivo mi je bend godine jer je pomenulo Photoshop u pesmi, a kakav sam počeću i da budem najveći fan Ace Lukasa. Nemojte da mi zamerite, samo mnogo volim Internet, i želim da korist od istog osete i drugi, i olakšaju sebi svakodnevno funkcionisanje. Dajem sve od sebe da navučem što više ljudi na ovu stvar, ne znam koliko sam uspešan ali misija je tek počela.

  • 10+ pesama koje su obeležile moj teen life :)

    Odrastao sam u ZAM kao i većina moje generacije, i recimo da sam počeo da slušam muziku bez mame i tate tek u 4. razredu. Slušao se pop, gledali se MTV i VIVA i radjala pokoja tinejdžerska ljubav. Kasnije se prešlo na neke ozbiljnije pravce ali opet ne treba zaboraviti ni te dane. Možda se i još neki pronadju, a ako imate neke svoje favorite, slobodno ih ostavite u komentarima.

    1. Savage Garden – To the moon and back

    2. Nek – Laura Non Ce

    3. Modern Talking – You’re my heart you’re my soul (rap version)

    4. Emilia – Big Big World

    5. Nana – Lonely

    6. C Block – Time is tickin away

    7. Prodigy – Out of space

    8. Scatman John – Scatman

    9. La Bouche – Be my lover

    10. Cher – Dove l’ amore

    10+ Fugees – Kiling me softly

  • Johnny Cash – Hurt

    Verujem da će vam prijati za dobro jutro. Idealna za pogled u tek granulo sunce, ispijanje prve jutarnje kafe i razmisljanje o novom danu. Dobro jutro Johnny!

  • Tihi ubica

    Da pišem blog o Jeleni Karleuši za neupućene, i svi vi koji je mrzite možete odmah odraditi Ctrl W i ako bi Vam možda sam članak bio zanimljiv. Svetog mu virala! Da krenemo sa pričom…

    Poslednji put kad sam pisao o viralnom marketingu, Marko, svaka mu zlata vredna, je prozborio jednu jaku stvar, a to je da je najbolji viral onaj za koji duboko verujete da niko iza njega ne stoji. I u pravu je, i to je ono na šta mi ovaj Jelena Karleuša slučaj najviše smrdi. Dakle na klasičan viral. No, prvo malo edukacije:

    Dakle, užas promiskuiteta. Ali razmislite malo, u ovom slučaju JK je sigurno bila svesna da je tu kamera. Ipak je previše blizu da se ne bi primetilo. Druga stvar, ako se osvrnete na njenu karijeru, shvatićete da je ona celu karijeru bazirala na klasičnom buzzu, govorkanjima, provokacijama i slično po ugledu na svetske zvezde, mislim da je ovo isti pokušaj samo uz implementaciju novih tehnologija.

    Liči na blamažu? Sigurno da da, ali svi znaju, i verujem da je i ona sama svesna da nije Pavaroti, i da ima ograničene glasovne mogućnosti, koje nadoknadjuje gore spomenutim stvarima + silikon, a video koji vidi 100.000 ljudi može vrlo pozitivno da se odrazi sa marketinške strane. Pesma je vrlo pevljiva i ulazi u uši, tako da vrlo verovatno će vam ostati negde u glavi, a što je najjače prosledićete video nekom od svojih prijatelja, okačiti na svom profilu na društvenoj mreži i slično, milina zar ne, gde ćete bolji publicitet. Brižnim okom tragaoca :) našao sam još jedan live snimak pa eto čisto da se uverite da nije sve baš tako crno, ali i donekle potvrdite moje dešifrovanje velike zavere.

    E sad, ja zaista nemam nameru da vama uvalim novi Karleušin CD, niti ću ga ja kupit, možda ga skinem čisto zbog svog klaberskog iskustva :D ali mi je ovaj koncept jako dobar. Ne znam da li iza ovoga stoji marketinška agencija, moguće, obzirom da je i najavni trailer jako dobro odradjen, i da generalno ona dosta profesionalno radi ono što radi. Šta vi mislite?

    Napomena: Pisac ovog beskrupuloznog teksta uglavnom nema nameru da povuče pretraživače prema sebi ovom vrlo aktuelnom temom, i priznaje da je jednom bio na koncertu JK u Budvi, u famoznom Trokaderu i nikad jače se proveo. Tom prilikom kako je bio malo pripit, bio je u prvom redu i vrištao mega zvezdi u lice zbog čega je blagosiljan flašom vode. Dakle posle ovoga teško da ga može nešto oprati, ali se bar ne stidi svog ruralnog porekla.