Verovatno najbolji dokaz da sam se gotovo odomaćio u Zagrebu je sve popularniji Zagreb tag na ovom blogu. Stoga retko odbijam pozive iz glavnog grada komšija, pogotovu ako je povod neka cool konferencija. Ovog puta zadatak je bio zaista težak, umesto pukog social media evanđelizovanja hteo sam da pokažem neki realni primer, a svakako jedan od pogodnijih i uspešnijih bilo je vođenje Story.rs naloga na Twitteru. Težak, jer predavanje o svetu poznatih često budi aluziju na trash, shitty pop, ne-zanima-nas i tako neke izraze koje nisu svojstveni geek kulturi. Ali opet, takvim predavanjem želeo sam da predstavim da su društvenim mediji pogodni za sve i svakog, i da od onoga što promovišete možda može zavisiti broj ljudi koji će to pratiti, ali nikako odluka o tome da li treba biti prisutan ili ne. Ovo je značilo i definitivan prelazak na tamnu stranu, te sam od wannabe-cool lika postao celebrity whore. Jbg, pos’o.

Predavanje je bilo brzo i dosta osnovno, obzirom da je publika kojoj sam predavao verovatno prvi dan na Twitteru, a nedostatak reakcije posle istog stvorilo mi je utisak da sam bio potpuna pušiona i verovatno najveći fail konferencije. Većina je kasnije potvrdila da to nije tačno a drugi su pokušali da me uteše činjenicom da celebrity world nije baš
najinteresantnija tema mnogima za slušati. Ok, pokušao sam. Inače, prisustvovao sam polovini konferencije i zaista uspeo da čujem gomilu zanimljivih činjenica o samom korišćenju twittera neophodnih za svakog ozbiljnijeg korisnika. Zamerka možda leži u činjenici da je konferencija preduga (oko 8 sati predavanja) što baš i nije lako za ispratiti, ali opet ako uzmete u obzir troškove organizacije dvodnevne konferencije, kao i činjenicu da ljudi moraju izlaziti s posla ovaj jednodnevni format se čini skroz logičnim. Postavlja se pitanje da li je vreme da se organizuje u Srbiji ovakav jedan događaj, postojale su i neke diskusije na tu temu, ali to više zavisi od spremnosti domaće ekipe da ugosti ekipu (Ivana i Peđu) i pomogne im oko organizacije.

Posetu Zagrebu iskoristio sam i za neki od popularnih hashtagova. Overio sam #kebabfriday sa @blackshtef @zvjeronika i @taroofie, ali i #tweetupzg po drugi put, sa dosta novih ljudi. A pored njih, Borja se još jednom pokazao kao sjajan domaćin pa smo overili i noćni život Zagreba. Beograđani će reći da je dosadan i nezanimljiv, a ja ću ih oboriti činjenicom da ne znaju pravu ekipu.

Hvala Zagrebe, vidimo se uskoro opet!

I dok sam tražio prigodnu fotku rebaraca u kajmaku da istom ukrasim ovaj blog post, shvatio sam da google images uglavnom daje slike sa mog bloga na taj keyword. Na prvi pogled čudno, ali obzirom da svake godine lamentiram o istim, shvatam da BizBuzz meni znači više nego što i ja sam mislim. Zašto?

I ako sam siguran da sam već trulio o tome u ranijim najavama BizBuzza, neke stvari volim da ponavljam jer sam siguran da su mi promenile tok života. 2006. godine, seminar Savremene web tehnologije, koji je kasnije dobio avioni kamioni ime – BizBuzz, a koji sam posetio da pokradem fore za svoju konferenciju, je probudio onu web stranu u meni i naterao me da opet pišem blog, da se opet bavim web dizajnom, a onda i krenem sa svim onim čime sam se bavio prethodne 2 godine. Ljudi koje sam tada sa strahopoštovanjem slušao iz klupa elektronskog fakulteta su danas moji prijatelji, kolege, saradnici, a svi zajedno smo tu da svedočimo o usponima i padovima srpskog Interneta u proteklih nekoliko godina.

Spomenuh padove, i ako možda statistički to ne mogu da potvrdim, ali imam osećaj da je entuzijazam kada je u pitanju Internet biznis u poslednje vreme malo splasnuo. U igru se upliću neki veliki biznismeni ili oni koji žele da ulože par K eur da dobiju kroz koju godinu milion, a sve je manje incijative od onih koji su sada tamo gde sam ja bio pre 3 godine. Tada Internet biznis bio je ekvivalent optimizma a danas… to je nešto malo drugačije i verovatno realnije.

Možda je vreme da to promenimo, da uz rebarca, kafane, druženja ali i predavanja motivišemo sebe ali i neke nove klince da se pokrenu i iskoriste kreativni mladalački puls koji nesumnjivo imaju. Verovatno neće postati milioneri time što će napraviti novu revolucionarnu društvenu mrežu ( a i bolje je što ne žive u tom ubeđenju ) ali će napraviti lični iskorak, steći iskustvo i upoznati ljude sa kojima ubuduće mogu sarađivati. To je valjda, suština ovakvih konferencija, a rebarca… ona su samo added value celoj priči :P

Predavanje

Igrom slučaja imaću svojih 20 minuta slave na ovoj konferenciji. Znate svi da je to neverovatno kratko vreme kad se ja raspričam ali potrudiću se da ga lepo iskoristim. O svemu po malo, real time webu, društvenim medijima, korporativnom prisustvu i svim tim ključnim rečima koje svi očekujete da čujete. Trudiću se da bude zabavno, a ako nešto naučite utoliko bolje. Radni naziv predavanja je Istoriju pišu zavisnici, a ako imate neke ideje u vezi sa istim, ili biste želeli nešto da čujete sa moje strane više nego rad sam da čujem.

I, nadam se da se vidimo tamo!

Tema panela bila je Identitet korporacija na webu, gde smo nešto više od sat vremena diskutovali o aktuelnim problemima korporativnog prisustva na webu u Srbiji i prošli kroz nekoliko dobrih i loših primera kvalitetnog web prisustva. Akcenat je uglavnom bio na interakciji i personalizovanom odnosu sa klijentima putem Interneta, dotakli smo se nešto ozbiljnije korporativnih blogova, a iznenadila me je proaktivnost publike koja se zaista aktivno trudila da naše predavanje učini kompletnijim što komentarima što primerima iz njihove prakse. Primetna je velika doza pesimizma što se tiče Interneta u Srbiji, dosta ljudi se dotaklo tema vezanih za kvalitet agencija koje se bave Internetom (što nas je podsetilo na prošlogodišnju priču oko osnivanja eStarta), kao i još uvek aktuelan problem nedovoljno popularizovanog plaćanja na Internetu. Nažalost, sat vremena, ispostaviće se, nije bilo dovoljno da se spomenu sve stvari koje smo želeli, pogotovu kada uvučete publiku u celu priču, pa se ista raspline i oko nekih detalja koji nisu toliko povezani sa celom idejom panela, ali suma sumarum bilo je ovo jedno dosta lepo iskustvo za mene i zagrevanje za nadolazeće konferencije na kojima ću izlagati. Naravno, iskoristio sam i priliku da se vidim sa nekim kolegama sa kojima i nemam prilike toliko da se vidjam što je upotpunilo celu priču.

Pored samog predavanja pohvalio bih B-Link kao festival i ako, čini mi se, ove godine ima dosta manje predavanja nego prošle, o3one je dosta prijatno mesto za ovakav tip dešavanja jer je oko 50-100 ljudi po meni idealna veličina publike. Uveli su i neke dosta zanimljive stvari u sopstveno online prisustvo poput press bloga, koji me, moram priznati potpuno oduševio i koji ću sigurno koristiti u sličnim dešavanjima. Još jedan dokaz kako je blog aplikacije moguće prilagoditi i koristiti za raznolike potrebe. Na press blogu možete i naći slike sa današnjeg dana i intervju koji sam dao posle predavanja, pa pogledajte obavezno.

Da ne bude samo reči hvale, čini mi se da je dužina predavanja od sat vremena prevelika za ovakvu tematiku, predavanja od pola sata predstavljaju već ustaljeni sistem na ovakvim konferencijama i onda se često dešava da kada imate sat vremena, publika mora da čeka i do pola sata do sledećeg predavanja što svakako nije prihvatljivo. Tako da eto preporuke za sledeću godinu.

Za one koje interesuje dalji tok festivala, sutra će opet dan posvećen Internetu i marketingu na njemu, biće tu nekih zanimljivih kolega pa svratite, ja ću sigurno biti tamo.

No to nije bio razlog da se ne uključim u jedan projekat usko povezan sa izborima. Studentska unija Srbije je okupila gomilu organizacija širom Srbije, da bi podstakla mlade da izadju na glasanje, i makar malo podignu taj mizerni procenat (10.2% mladih izlazi na izbore), lansirala sajt Izbori nisu lutrija, koji izlazi iz mog dizajnerskog pera.

U pitanju je jedan dosta olakšani interfejs, dosta inspirisan Markovim minimalizmom, i insistiranjem na informaciji pre svega. Nadam se da sam u tome koliko toliko uspeo, neke stvari su maaalko razj**ane, pre svega što je samo layout izašao iz moje ruke, ne i cela implementacija. No u svakom slučaju, eto i nekih vesti iz moje radionice, čisto da ne bude da smrdim po ceo dan :)