Upravo sam poslao profesoru diplomski, za lekturu i sredjivanje je trebalo 5 dana, jbg posao sve čini mnogo sporijim ali eto i to se desilo. Student u odbrojavanju, privodi se i ovo kraju, kao što rekoh pre neki dan, ovo je godina u kojoj treba završavati stvari. I tako, samo što sam poslao diplomski pričam sa mlađim kolegom o njegovom faksu. Super student, cima se za diplomski da završi do jula, ne bi li išao preko grane na master… I kaže:

mnogo se nerviram oko svega ovoga
izasao mi herpes
od stresa
uzas
samo da zavrsim sve ovo i da zapalim

Onda se setim jedne stvari… Koliko li sam samo puta ovo i sam rekao… samo da zavrsim sve ovo i da zapalim… Upravo tako, dok sam bio u Ivanjici bilo je samo da odem u Beograd, onda je dolazilo na to samo da dam uslov, samo da završim ovaj sajt, samo da mi se završi mandat, samo da položim vožnju, samo da diplomiram, samo da prođe kriza, samo da smršam i tako u nedogled… I nikad se ne desi ono posle samo da… Ono lepo i opušteno, već dođe novo samo da.

Ilija je u pravu:

burnout nije za pohvalu, već signal da nešto nije u redu sa onim na čemu radiš i kako to radiš.

Setim se uvek i Malog Bude i indijskog spiritualizma upakovanog za široke narodne mase…

“If you tighten the string to much, it will snap, and
If you leave it too slap, it will not play.” The Path to Enlightenment is in The Middle Way!

Baš to, ako ne stanemo i osvrnemo se oko sebe bićemo zaglavljeni u neprekidni ciklus “samo da” situacija, imati male pobede u vidu drveta, i ne videti šumu u vidu života. Počeli smo i masovno da planiramo, dane, mesece, godine, decenije. A onda postavite sebi pitanje… Ako isplaniraš u minut narednih 10 godina, gde je tu mesto za iznenađenje i sreću.

Nismo ni mi skroz krivi. Izmanipulisani smo. Kapitalizam nas je učinio gladnijim nego što zaista jesmo, konstantna je borba za više, skuplje, lepše i ako nismo sigurni da li nam to zaista treba. Potrebe se sve više stvaraju, nego što se zadovoljavaju a u toj neprekidnoj trci najviše trpi život. I niko ne staje… čeka ih novo samo da…

Sluške na uši i svi napolje, nedelja je, proleće je, probudite hedonistu u sebi, a posao… neka sačeka malo…

Kada smo se selili u novi stan zatekli smo ga bez televizora. Ok, kupićemo/nabavićemo neki nije frka, ok je stan i to je najbitnije. Međutim kad je prošla selidba i svo cimanje oko nje nismo nabavili TV, a razlog je što u doba Interneta isti nam možda i nije toliko neophodan.

Photo credit: Just Luh

TV i nije nešto puno keša danas, već za 100 eur možete kupiti nov TV, ali kada se selite obično vas zgaze kojekakvim troškovima, kirija unapred, depoziti, nameštaj koji je neophodan i šta već, te je to uticalo na odluku da o kupovini TV-a razmislim nešto kasnije. Ispostaviće se da me je to razmišljanje dovelo do odluke da uopšte ne kupujem TV jer mi nije potreban.

U prethodnom stanu TV sam koristio isključivo za gledanje utakmica i da brže zaspim, obzirom da sam jedno vreme imao neviđenu nesanicu. MTV ili VH1 desetak minuta uspešno su rešavali taj problem. I to je to. TV kao sredstvo informisanja gotovo da mi nikad nije služio, više sam voleo da čitam novine, a i tokom svih gluposti koje su se dešavali devedesetih prizvuk vesti i dnevnika terao bi me od TV-a napolje. I dan danas ne čitam vesti iz Srbije, i dobrim delom sam apolitičan, i ako kažu da neko mojih godina to nikako ne bi smeo da bude. Smara me sve to, čak ću čitati i vesti o privredi i ekonomiji ali od života i dela političara mi se pegla. Tu funkciju informisanja, sada kada više ne kupujem novine, preuzeo je naravno Internet, te kroz news agregatore, specijalizovane sajtove za teme koje me interesuju, društvene mreže ili blogove dobijam i više informacija nego što mi je potrebno.

Kako već duže nemam TV ispostaviće se da je ovo bio sjajan potez. TV zna da bude neviđeni gutač vremena kada imate pametnijih stvari da radite, pogotovu ako imate i Internet kao dodatnu opciju. Sećam se da sam znao da odgledam ceo US-Open samo da ne bih učio tokom septembra i ako nisam neki veliki ljubitelj tenisa. A da ne pričam o NBA playoffu kada sam redovno znao da ostanem do 8 ujutru gledajući utakmice što zna da vam uništi ceo sledeći dan. Super je to što imate mogućnost, ali nekada kada nemate previše vremena bolje je da ta mogućnost ne postoji.

Ostaje pitanje kako pokriti sve ona aktivnosti za koje je TV zaista neophodan. Livescore zaista teško da može da zameni ugođaj gledanja utakmice. Ali, tu su moderne tehnologije i servisi poput Justin.TV-a ili UStreama na kojima možete naći većinu aktuelnih prenosa, ili na kraju krajeva ovo je i odlična prilika da, umesto da se odvojite od jednog i pređete za drugi ekran, protegnete malo noge i prošetate sa društvom do obližnje bašte i pogledate zajedno utakmicu ili šta vas već interesuje. Vreme trajanja utakmice biste svejedno proveli odvojeni od učenja/rada zašto onda isto ne provesti sa prijateljima. Čak i ako za to nemate vremena, uvek je tu mogućnost odloženog gledanja, zahvaljujući različitim legalnim (video sharing sajtovi) ili ilegalnim (torenti, rapidshare) servisima.

Naravno, kako živite u Srbiji uvek će postojati onaj faktor iščuđavanja, jbt nemate TV u stanu kako živite, a verovatno i neki misle da smo prodali TV u zamenu za pivo. Nismo, nemamo TV i nećemo ga imati u skorije vreme, veliki monitor nam je sasvim dovoljan.

Napomena: Ne znam koliko je ovo primenljivo za devojke, jer one baš i nisu veliki fanovi utakmica, i konzumacija TV sadržaja je verovatno u mnogome drugačija od mojih, te u tom slučaju verovatno svi ovi razlozi nemaju nikakve veze. Kako god tu su komentari, pa podelite svoje mišljenje :)