Dok bih prethodne godine počinjao nekom kuknjavom, za ovu predsmaksmetovsku zaista ne bih smeo da delim previše nezadovoljstva. Jer, bila je teška, ali se ne može reći da nije bila dobra. Odrastanje verovatno to i nalaže, da više cenite put a manje konkretne stvari, saznanja iz prethodnih perioda koja su vas slamala, danas čine da ste tu gde jeste i, i dalje hitate napred. Ključna reč za tu 2011. godinu bila bi verovatno više, brže, jače ali i naravno teže.

Twitter u Srbiji je otišao u mainstream

2011. će verovatno najviše obeležiti količina medijske pažnje koju je Twitter dobio, a i samim tim pažnja koja je usmerena ka svim starosedeocima istog otišla u neslućene visine. Došli su tu neki novi ljudi, poznati po dobrim ili lošim stvarima i koji su odjednom postali, lepi, pametni i izgubili prošlost koju smo svi pljuvali. Neki su tu pažnju iskoristili da prebace vodu na svoju vodenicu, drugi da se slikaju sa par poznatih treći za nešto treće, a umesto pozitivne slike još jednom se stekao utisak koliko se sa nama, kao masom, lako manipuliše i kako nam se lako zatvore usta. Nauk, koji trebamo da nosimo svuda sa sobom. Ovo nije univerzalno loša stvar, jer će možda, ali samo možda, aktivnošću te medijski obasjane zajednice, biti odrađeno i par nekih dobrih stvari. Oko uvoza, poslovanja pa i tog pitaj-boga-čemu-služi PayPala.

Novi talas 2.0

Kao nikada do sad, osetili smo dobre vibracije. Da se neke stvari zaista kreću napred, da se u Srbiji kriju neki lepi, pametni i talentovani ljudi spremni da stvari pomere od nule. Share konferencija bila je ozbiljno razmrdavanje svega onoga u šta smo verovali. Dešavanje koje je okupilo ono najbolje iz Srbije i predstavilo je u svetlu koje želim da sija zauvek. Optimističnom, proaktivnom i željnom da ovo sivilo pretvori u nešto bolje. A onda je došao i How To Web Beograd, koji je na mikro nivou isto to uradio za domaću startup zajednicu, i otkrio možda najveći biser domaće scene koji je obeležio ostatak prethodne godine – Nordeus.  Poverovali smo makar na tih par dana da možemo da prebrodimo tu, previše puta spomenutu, krizu samoinicijativno – pokazavši svetu da se odavde prave dobre stvari. Priča o startapima se nastavila, od dešavanja do dešavanja i pokazala put, ali i nedovoljno hrabrih da istim krenu.

Znam da ništa ne znam

Protekla godina bila je neverovatno intezivan proces učenja. Shvatio sam da me učenje čini jačim, ali ujedno i depresivnijim. Drugi LeWeb pokazao je da sam za godinu dana, izgubio oko 365 dana, i da su sve moje prošlogodišnje ideje i entuzijazam ostale tamo negde gde sam ih i smislio. U Beogradu, izgubljene među 1001 dnevnom obavezom. Snovi su izostali među računima za kiriju.

Protiv tog znanja naučio sam da se borim radom. Zauzet mozak je i mozak koji najbolje funkcioniše, razmišljanja i previše šta ako, vode vas do još više šta ako, sedite, radite i grešite, samo nemojte previše razmišljati. Odvešće vas u pogrešnom pravcu, i to je verovatno najveći razlog svih mojih balona u prethodnih par godina. Fokusirajte se, radite, napravite neki novac da možete da se udaljite na neko vreme i pogledate na situaciju iz daljine. A onda, donesite odluku šta dalje.

Lepo je imati nekoga uz sebe

Prijatelji imaju jedno ograničenje u odnosu na ljubav. Previše su tolerantni. Ljubav je verovatno najbolje ogledalo vaše ličnosti, jedina realna prilika da sebe vidite kroz prizmu druge ličnosti i shvatite gde se zapravo toliko saplićete. Probao, ne i uspeo ali shvatio da nešto moram da promenim u životu ako ne želim jednog dana da ostanem potpuno sam. Ostavite vreme za sebe.

Trud se isplati

Ako radite dovoljno pametno, rad će se u nekom trenutku isplatiti. Meni je trebalo 5 godina da konačno imam jednu godinu u kojoj nemam problema sa finansijama. Kada kažem nemam problema, ne mislim da sam imao novca da kupim stan ili pak novi automobil, ali da obezbedim sebi neke osnovne stvari poput računara, stana iz kog mogu normalno da funkcionišem i ponekog putovanja za kojima sam toliko patio. Stvari se zaista ne dešavaju preko noći, osim ako niste u industriji gde i nestajete preko noći. Trudite se, priključite se i pokrećite dobre stvari i ako nećete zaraditi ogroman novac iz toga. Investirajte u sebe, svaki nova stavka koju saznate može vas kasnije prodati dobro. Investirajte i u ljude oko sebe, jer će vam oni biti najbolji prodajni kanal. I ove godine sam održao previše predavanja ko zna gde, pokušavajući da pokrenem ljude da pokrenu nešto dobro i nešto svoje. Ako je jedan od njih to i uradio, samim tim je i uvećao moju vrednost. Uz dovoljno vremena, sve se to na kraju vrati.

Poruke za 2012-tu

• Napišite obavezno novogodišnje odluke. One su sjajna stvar, mnoge sam od prošle godine ostvario. Mini podsetnik za stvari o kojima inače ne mislite.
• Internet menja stvari na bolje – poruka koju sam hteo da prenesem na ovogodišnjoj tvitomaniji i koju bih voleo da zapamtite. Jedno od retkih predavanja koje sam tako dugo čekao da ispričam. Možda nije najbolje, ali mi je itekako drago.
• Za promene je potrebno vreme. Ne očekujte da će vas shvatiti ljudi oko vas. Oni će uvek verovati da stvari mogu brže i bolje, a zapravo neće ni znati u kojoj se fazi nalazite. Dugo mi je trebalo da ovo shvatim. Nekako, imam osećaj, da svi oko mene imaju potrebu da mi udele 1001 savet a zapravo ne znaju koji su moji problemi. I to je ok, ljudima je stalo do vas, ali nemojte dozvoliti da vas neki saveti i poremete. Verujte u svoj put i ostavite vreme za sve promene. Rim nije sagrađen za dan, kako kaže poznata pesma.
• I za kraj – birajte avanturu pre nego novac. Avantura je ta koja vas zaista čini bogatijim. Novac dođe i ode. Na račune, kiriju i 1001 stvar koju sam gore spomenuo. A avantura vas čini bogatijim i spremnijim da mnogo otvoreniji i spremniji ulazite u nove priče. Vi biste trebalo da ste najbolji proizvod vašeg rada. Automobili, stanovi i šta već sve ne su prolazne vrednosti, i ako znaju da budu neophodne.

Postavlja se pitanje da li ova godina, kao epski glupava uopšte zaslužuje rekapilutaciju. Većina bi je najradije zaboravila, kriza, gripovi, navijači i ostale velike stvari, treba ih zaboraviti. Međutim, zaboravljanje je ovde bežanje od realnosti, izbegavanje dragocenih pouka koje nas teraju da oprženi mlekom duvamo u jogurt.

Multitasking fail

Verovatno najdragocenija pouka koju sam izvukao iz ove godine jeste da ne postoji nešto kao multitasking. Svevišnja osobina koju svaki wannabe-menadžer mora imati u CV-u je jedna od većih zabluda savremenog društva. Jedina stvar koja fercera jeste one-thing-at-a-time a da sam to ranije shvatio verovatno bih sad bio dipl. ing. Godina je počela sa novim poslom i 4 zaostala ispita, a leto sam dočekao u istoj poziciji. Priče o vašim rođacima koji su sa 10kama završavali fakultete i radili svakodnevno noćnu smenu Prve Petroletke su savremene bajke, možda su oni zaista postojali, i možda je Napoleon zaista radio 16 stvari u isto vreme, ali ja kao običan čovek nisam u stanju to da radim. Freelance je OK, daje vam određenu fleksibilnost u usklađivanju aktivnosti te i nekako stignete da uradite više stvari odjednom ali svakodnevni odlasci na posao ne ostavljaju vam puno vremena do da odremate ili odgledate neku seriju. I tako sam srljao cele godine, prestao da radim da bih završio fax i započeo vožnju, krenuo opet da radim a nisam diplomirao itd. Kao preskakanje prepona u stiplu, možeš da skočiš koliko god u vis, na kraju ćeš završiti u bari.

The rise of hate

Mnogi su u poslednje vreme komentarisali kako sam postao neopevani hejter. I to definitivno stoji, postao sam užasno negativan po pitanju mnogih stvari koje se dešavaju u Srbiji da sam više puta pomišljao da odem u toku ove godine. A onda sam razmislio malo i shvatio da nije to samo problem do mene već do većine ljudi ovde. Koliko ljudi znate koji imaju optimističnu sliku o domaćem tržištu? Malo, jako malo…

Pored toga ova zemlja te tera da budeš namrgođen, negativan i nadrkan jer izgleda da samo to prolazi. Brže ćeš stići kući ako voziš žutom trakom, bolje ćeš proći ako podmićuješ, nasilje je još uvek najefikasniji oblik pregovaranja u nas… Ako nisi takav postaješ mlakonja, i zicer varijanta za iskorišćavanje. Jedan od razloga što nisam položio vožnju je i u tome što sam vozio časove 4 meseca, a to zbog činjenice da sam bio fleksibilan sa instruktorom. On će naravno uvek imati nešto bitnije, i neke učenike koji polažu u narednih 7 dana, a tebi kao nekom ko želi da ispadne fer sledi patka.

Blog, konferencije i tako to

Blog sam malo zapostavio ove godine kada je intezitet pisanja u pitanju. Ali, gledajući sve tekstove iz 2009. godine shvatam da je možda i tako bolje. Dobar deo tekstova je bio solidno ispraćen kako sa posetom tako i sa brojem komentara a nekoliko meseci je bilo i preko 10.000 mesečnih poseta. Verovatno to nije najviše ikada, ali ne mogu da kažem da nisam zadovoljan.

Što se konferencija tiče ove godine sam malo iskulirao sa tim segmentom, te sam išao samo na one na kojima sam predavao. A verujem da će i toga u budućnosti biti sve manje da ne bih smorio ljude svojim senzacionalističkim predavanjima o društvenim medijima. eTrgovina, BizBuzz i Tweetokracija, dosta od mene, vreme je neko novi da stupi na scenu.

I za kraj

Nemojte dopustiti da vam godina prođe bez odmora. Meni je ovo druga godina u kojoj nisam išao na odmor, i nekako sam preživeo taj čuveni depresivni novembar ali što duže odlažete to vam se sve više nezadovoljstva skuplja i postajete pretnja po porodicu, prijatelje i širu okolinu. Ako nemate novac, postoji mnogo varijanti tipa odlazak na selo ili kod prijatelja na vikendicu gde se možete sasvim solidno odmoriti za isto novca koliko bi vam trebalo za život u mestu gde živite. Kao što sam gore spomenuo za multitasking često precenimo svoje mogućnosti a posledice mogu biti vrlo neprijatne po okolinu. Dajte sebi oduška, na kraju krajeva ako ste preživeli 2009. teško da vas može bilo šta sprečiti.