Photo: Yume photo

-  Preduzetništvo bih uporedio sa procesom učenja plivanja kod beba. Ubace te u vodu i čekaju da izroniš jer ti je tako nešto urođeno. Retko kad te izvade, češće to moraš sam da uradiš. Odrastanje može da počne, faks je za devojčice.

- Posao vrlo često zahteva rast, finansije to gotovo po pravilu ne dozvoljavaju. Kada zbrojite na kraju meseca troškove za kiriju, porez, hranu budite sigurni da će vam jedino ostati lep osećaj ukoliko ste radili dobre stvari. Znate kako kažu - Overnight success takes years.

- Odvojite uvek vremena da uradite nešto za sebe. Pre ili kasnije zabava u poslu nestane i zato je neophodno da odvojite onih nekih 10-20% vremena na lične projekte. Neka to budu gluposti ali osećaj ličnog postignuća je zajebana droga. Da ne pričamo o tome koliko je velikih stvari proizašlo baš iz te male količine vremena, pogledajte Google servise.

- Niko vam neće čuvati vreme ako ga ne čuvate vi sami. Klasičan problem koji imam u poslu jeste nedostatak vremena zbog previše toga što mora biti urađeno. Pre podne bude potrošeno na sastanke, i dok hitate ka sve boljem sales manageru kući vas čeka gomila posla koja treba da bude obavljena. Na rast se još uvek čeka. Odavde posao nije aktivnost od 9 do 5 već stil života. U slobodno vreme radim.

- Fokus jeste bitan ali je često nemoguć. Najveći broj zamerki dobijam na činjenicu da nisam fokusiran na jednu stvar već ih radim hiljadu. I to je potpuno tačno, ali nije uvek i sa razlogom. Kad ste mala kompanija, poslovi za 10 ljudi se svode na vas – administracija, pregovaranje, redovna komunikacija sa klijentima, dizajn, razvoj, ostala kreativa, logistika… sve u jednoj osobi. I to nije tako lako rešivo. Fokusiram se do tad na novac :D koji će omogućiti rast a ovaj fokus na jednu konkretnu stvar.

- Think big je zaista jedan od najboljih saveta koje iko može da vam udeli. Ako vam klijenti malo plaćaju, sa jačanjem portofilia pojurite veće projekte. Ako vam je Srbija malo tržište probajte da se proširite negde na stranu. Koliko samo znate web dizajnera i developera koji rade sa klijentima iz inostranstva? Prosto je, za isto vremena dobijete više novca, a često je i mnogo manje naporna komunikacija od rada sa domaćim klijentima (sastanci su brži i efikasniji, nema viđanja za svaku sitnicu 3x dnevno…).  Nezadovoljstvo je preduslov za progres.

- Slušaj ali i budi svoj. Često će svi znati da žive tvoj život bolje od tebe, poslušaj ali nemoj da odustaneš, slobodno vreme je najopasnija bolest današnjeg društva i mnogi će pokušati da te zaraze.

- Uživaj. Super je biti nalickani menadžer sa naduvanim službenim automobilom, ali ako ti nije hobi skupljanje srčanih udara to je put koji možeš da preskočiš. Retke su kompanije koje mogu da prate tvoj lični rast sa pozicijom u kompaniji, sigurna plata ima svojih prednosti ali malo je onih koje će tolerisati mobilnost koju svako od nas priželjkuje. Konferencije, putovanja, promene prebivališta imaju vrlo važnu ulogu u kreativnim procesima. Promena uvek prija.

Moram priznati da sam zadovoljan na kraju. Davno sam prešišao nivo plate koju sam imao u prethodnoj firmi. I dalje sam loše organizovan, i dalje srljam – ali to ne znači da ne napredujem i to je ono što čini celu priču zabavnom. Učenje na tuđim greškama je često i nemoguće, a dečje bolesti moraju da se odleže. Promena ima puno i uvek prijaju. Radi se na drugim projektima, sa drugim ljudima, u različitim industrijama. Različistost podstiče kreativnost, a ona se kao i bilo koja druga disciplina vežba. Lepo je biti u top formi :)

Photo: Smilons12

Jedno vreme furali smo onu priču ne postojiš ako nisi na Facebooku i to se u poslednjih godinu nekako i ostvarivalo. Tetke, strine, babe, stričevi “primili” su se na novi hit idealan za povraćaj kontakta sa starim prijateljima, ubijanje vremena i preispitivanje svojih zavodničkih mogućnosti skriven u ekranu računara koji su kupili deci da uče školu (što se opet nekako nije desilo). Neki od nas, koji su “na vreme” krenuli sa Facebook životom počeli su isti da koriste i u poslovne svrhe kao i pomažu drugima da poboljšaju svoje online prisustvo. Krenulo se stidljivo sa profilima, grupama pa i stranama, a onda smo rešili i da se uozbiljimo i pljunemo neku kintu na oglašavanje. I sve se to fino odvijalo, dok nismo počeli da doživljavamo intezivne promene koje su počele sve više da nam kopaju oči, a Facebook-ova nebriga o korisnicima postala nešto što će osnovcima zameniti temu Jesen u mom kraju za koju godinu. Zašto bi uopšte i brinuli kad i dalje imaju ludački rast – pola milijarde korisnika kojima smo promenili život, dovoljno je valjda to zar sad moramo i da se brinemo o njima? Znam da je teško, radio sam tako nešto slično ali opet, da li bi bilo svega toga da nije nas?

Tako, jedne večeri surfujući naglo sam bio izlogovan, a svaki sledeći pokušaj da se ulogujem bio je sankcionisan obaveštenjem – Account disabled. U međuvremenu je stigao i mail sledeće sadržine:

Hi,

The Facebook Team

Naravno ništa od ovoga nisam radio ali nešto je morao biti razlog. Ispostaviće se da su to bile fan strane koje sam kreirao, ali ne i održavao a sadržaj na njima otišao u pogrešnom pravcu. Nisam ih moderisao jer nisam imao toliko vremena a ispostaviće se da je to bila pogrešna odluka. No svako normalan bi očekivao neko upozorenje…

Čuo sam već u međuvremenu da je Istok imao sličnih problema i uspeo zahvaljujući upornosti i slanju jednog istog maila beskonačno puta da povrati nalog, ali tek posle 20 dana. Po Internetu je uglavnom moguće naći tekstove koji kažu da ako niste Robert Scoble vrlo verovatno nećete ni vratiti nalog, postoje i spiskovi e-mailova na koje možete pisati ali sve se uglavnom svodi na ignorisanje ili eventualno odgovore nekih botova koji vas ubeđuju da ste uradili nešto što zaista i niste. Naravno da nisam kačio eksplicitne slike (osim ako se ne računaju one iz kupatila), imao sam previše normalnih ljudi tamo da bih to radio, o govoru mržnje verujem da nije potrebno komentarisati, self violence sam im objasnio svojim narcisoidnim ponašanjem a za droge čak i nudio urin. Međutim ni jedan od odgovora nije našao svog čitaoca, jbg nebitan sam.

To nebitan zna malo da zaboli kada pogledate poslednje 3 godine i svaku moguću konferenciju na kojoj sam spomenuo Facebook, preporučio ljudima da se aktiviraju na istom, pozvao ih da se druže, pokazao kako pametno da ulože novac. Daleko od toga da mislim da sam sad Bog sam kome trebaju da ljube cipele, ali makar malo poštovanja su mogli da pokažu prema ljudima koji ih “guraju”. Naravno oni to ne znaju.

I onda se desi da sve što ste sticali u prethodne tri godine najednom nestane. Gomile konferencija i putovanja, poznanstava, prijatelja iz detinjstva koje ste jedva čekali ponovo da vidite ali i poslovnih detalja nestalo je tek tako. Facebook disabled kažu.

Posledice

Ok, najmanji problem je vratiti prijatelje. Štaviše nije loše vratiti se na početke i malo bolje reorganizovati svoje virtualne drugare ali postoje neke stvari preko kojih nije tako lako preći. Profesionalne, pre svega, jer kada se bavite društvenim medijima najmanje što vaš klijent očekuje je da vam nalog bude obrisan zbog nedozvoljenog korišćenja. Svaki normalan čovek upitaće se: “Ako nije mogao da sačuva svoj profil, da li će uspeti da sačuva i naš”. To znatno povećava rizik ulaganja. Uz sve to, deaktivacijom profila gubite i sve strane na kojima ste samo vi bili administrator, što nije bio redak slučaj te je tako nestala i Facebook strana ovog bloga (napravio sam novu večeras) ali i strana nekih klijenata koji su ovako dobili nebranjen ugao da mi upute packu. Odatle i topao savet da podelite svoja administratorska prava sa klijentima, ili makar lažnim profilima.

Izgubljeni su i podaci o kampanjama koje su vođene (a za koje je nekad trebalo dati i izveštaje) te sam tim povodom kontaktirao i FB Ads, odgovorili su ali već posle trećeg maila dobijate odgovor da to nije u njihovoj jurisdikciji. Žao mi je, ali vi ste “disabled”.

Ne smem da zaboravim i hvaljeni Facebook Connect koji dobija novi smisao onda kada izgubite nalog preko kog ste se “connectovali”. Super laka registracija za slučaj da vam Facebook ne stane na žulj, u tom slučaju predstavlja super lako izgubljene podatke.

I na kraju kad preživite sve ovo i pomirite se nekako da više nemate stari profil (Nesta fejsa, nesta prijatelja) dobijete pitanja od vama bliskih ljudi zašto ste iz izbrisali sa Facebooka i koji problem imate sa njima. Oduvek sam voleo scenu kako se ruše domine…

Šta raditi na kraju? Verovatno ništa, probajte, šaljite mailove, sličice, pesmice, sve što vam padne na pamet pa možda vas i primete… Meni nije uspelo ali svakako nije nemoguće, samo treba da vas pogledaju oni odozgo. Umesto toga krenuo sam od početka jer mi to obaveze nalažu, ali i mnogo opreznije. Naravoučenije je valjda da se nikada ne treba u potpunosti oslanjati na nekog drugog, kako nikada ne znate kad će da vas izda i u najmanju ruku pomuti ono što ste do sada radili. Pomutili jesu, ali proći će već i to, na kraju bili smo ovde i pre Facebooka verujem da ćemo preživeti i bez njega…

PS. Zaboravio sam da dodam da sam u sličnom periodu pisao Twitteru oko @grandkafa naloga koji je bio zauzet sa jasnom porukom koja ukazuje da je cilj prodati vlasniku brenda. Odgovorili su mi isti dan, kroz 2 dana je vraćen nalog. Ne zaboravite da i oni imaju skoro 150 miliona korisnika, pa ipak mogu.

Cela ova halabuka oko blog381 sistema inspirisala je Viktora da napiše tekst koji je meni mesecima u draftu, vezan za moje iskustvo prvo na Bloggeru, pa i kasnije na sopstvenom tj. ovom ovde domenu. Pre svega hteo bih da se ogradim od te halabuke, i da naglasim da blog nije o tome, niti sam ja nešto u fazonu to da komentarišem. Volim ljude a ne sisteme, i dok je tako, uvek ću voleti i Aurorin blog gde god bio, ali i recimo Ivanin, koja je ponosan član 381 zajednice.

Pre svega treba razdvojiti 3 stvari, blog zajednice globalnog karaktera (Blogger, Typepad, WordPress), blog zajednice lokalnog karaktera (mojblog.co.yu, blog.co.yu, blog381.com, ali i blogovi kao delovi društvenih mreža myexit.org npr.) i na kraju blog na sopstvenom domenu. Zašto pravim razliku izmedju prve dve stvari. Jer razlika postoji i velika je. Najpre u promociji bloga, kao deo blog zajednice mnogo vam je lakše da izadjete na videlo, da vas ljudi primete i ostave po koji komentar na vašem blogu. Na Bloggeru to baš i nije lako, osim ako ne stavite u 1500 potpisa svoj URL, tako da je on mnogo sličniji samostalnom domenu. Ovo ujedno može biti i mana, jer imate slučaj da blog zajednice bivaju često previše zatvorene, funkcionišu same za sebe, neke se ne pojavljuju ni na blog agregatorima, služe svrsi, ali teško da se mogu smatrati kao ozbiljan elemenat lične promocije, za šta većina ozbiljnijih blogera zapravo i koristi blog (svako ima pravo da misli drugačije, ali ovo je moje mišljenje). Imao sam prilike da testiram prodju istog bloga na sopstvenom domenu, i na myexitu recimo, i moram priznati da je sa strane interakcije mnogo bolje prošao onaj na myexitu, što je i logičnije obzirom da društvene mreže predstavljaju vrhunac interakcije u odredjenoj zajednici, te je i ostavljanje komentara mnogo slobodnije, ali i vrlo često besmislenije. Jer složićete se i komentare neko čita.

Druga stvar vezana za blog zajednice jeste fleksibilnost. Ma koliko jake blog zajednice bile, nikada nećete moći da uradite baš šta poželite, kao na sopstvenom domenu, i uvek će postojati opcija da vas neko ukori zbog toga što radite, što najbolje svedoči gore navedena situacija, čime se sloboda, kao jedan od osnovnih preduslova blogovanja gubi. Znate svi oni čuvenu – don’t hate the media, become the media. Čemu vaše mišljenje ako nije iskreno?

I na kraju sopstveni domen. Činjenica je košta, nažalost 25 eur godišnje, većini ljudi predstavlja luksuz za nešto od čega “nemaju nikakvu dobit”. Uz sve to ide i do skora svima mučni upgrade, pa praćenje zajednice, pa ovo pa ono. Ali (sledi lista, nešto poput top 5 razloga, ako ih skupim 5, zašto pisati na sopstvenom domenu):

1) Isto kao kad sami morate da provalite oblast iz matematike. Mučenje jeste, imate zbirke i svakojake gluposti, ali na kraju dosta toga naučite. Naučite kako funkcionišu blog platforme (wordpress u mom slučaju), kako ih podesiti, kako izmeniti temu, dodati neke nove mogućnosti i sl.
2) Svoj na svome – ne treba previše objašnjavati, ne zavisite ni od kog, platili ste svojih 25 eur slobode i mirno nosite svoje slušalice.
3) Profesionalnije je – imate situaciju da se bavite web dizajnom i neko vam zatraži reference. Vi mu date adresu eniac-junachina.freewebs200.f8.net. Koliko će vas smatrati ozbiljnim ako makar malo imaju dodira sa webom? Ako ste naumili da vaš blog bude VAŽAN elemenat lične promocije, potrudite se oko njega, uložite u sebe i vratiće se, možda ne za mesec ili godinu dana, ali svakako u nekom periodu života vaš aktivizam na blogu će se na neki način valorizovati.
4) Zabavnije je – što je jako povezano sa kecom. Hej pa mene čita 100 ljudi dnevno wow. Zamisli da sa pretraživača dodje još 20% ljudi to bi znatno uvećalo moju popularnost, i svakako nahranilo moju sujetu. Hm pretraživači, ajd da vidimo kako se to radi. I dodjete do SEO-a. Učenje može da bude i jeste zabavno, kada imate konkretan lični cilj i kada se i usto vreme zabavljate.
5) Čisto da ih bude 5, ali mislim da ovde treba dodati ono što uvek volim da spomenem kada pričam o blogovima. Blog je proizvod, kao auto, kao hleb, kao jelen točilica. Vi radite na tom proizvodu sa ciljem da ga ponudite svetu, i da na ovaj ili onaj način taj rad valorizujete. Nije li to srž biznisa. Blog je mala škola biznisa, pogotovu onog na Internetu. Način na koji budete promovisali blog i tražili nove i inovativne načine za to, na koji se budete povezivali sa ljudima iz branše, na koji opet da ponovim se posvetite celoj priči rezultiraće isto tako kao da ste umesto bloga imali deterdžent. Naravno drugačija je niša ali suština je ista. Sopstveni domen je samo lepši način da taj brend približite ljudima, i ma koliko moja mama volela domen eniac-junačina :P složićete se da je mnogo lepše ovako :)

Napomena: Za one koji posećuju iz Srbije, ako im ne prikazuje ovaj post na adresi www.eniax.net, imam malih problema jer sam selio blog na drugi server, a domaći DNSovi nikako da se osveže :( tako da eto, i ja sam poslovično neprofesionalan, a tu prodajem neku priču :P