Google Buzz - došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu - Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon? Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST! Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio. Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Oduševljeni ste Twitterom, njega koriste lepi i poznati i sva Vaša geek družina, o njemu pišu i mali i veliki, ko god stigne, naprosto on je totalno in. Ultimate goal Vam je da budete superpopularni, imate hiljade ljudi koji vas prate i balave na vaših 140 karaktera prostirući vam tako crveni tepih diljem domaće web scene. Čestitam, zaslužili ste Unfollow

Kod web servisa postoji nekoliko faza dolaska do svetske popularnosti. Nastanak, beta testiranje, puštanje u promet, early adopting od strane geekova, middle adopting od strane onih koji vole da vise sa geekovima, i na kraju ako je zaista zanimljiv dolazi i do one tačke o kojoj svi sanjamo. U early adopting fazi dobijete i prve ovisnike, poput mene, koji na sve strane šire priču o next big thingu, koji će promeniti svet, univerzum, čovečanstvo i otkriti postojanje novih živih vrsta u susednom zvezdanom sistemu. Oni se tako oduševljavaju par meseci dok dok isti kojim slučajem ne postane super popularan, a onda pređu na mračnu stranu i poput klinca koji im je oduzeo omiljenu igračku, počnu po istom da pljuju kako je izgubio smisao i prešao u komercijalu. Nije to samo za web servise, i za muziku je karakteristično, od demo benda do svetske popularnosti prošli su mnogi, a Metalika posle Black albuma će zauvek ostati komercijalno sranje.

Pretpostavljate, dete kome je oteta omiljena igračka sam ja, a oteo mi je niko drugi do šum. Šum koji kreiraju ljudi koje ja pratim, šum koji sam i ja kreirao i čega se stidim, ali tada to nije bilo toliko iritantno, tada Twitter nije bio toliko omasovljen kod nas, ne toliko od strane realnih korisnika koliko od “botova” koji se po svaku cenu trude da kliknete na njihov link.

Situacija je sledeća. Dodaje me baja koji prati 1500 ljudi i koga prati isto toliko. Whoa, još je i iz Srbije, tako je strava, verovatno je i neki social media ekspert, moram da ga pratim…

Unfollow! Svi ti sa 1000 i više ljudi koje prate su glupi botovi. Meni je zaista neugodno da ne pratim ljude koje vidim da me dodaju, ali ako to radim Twitter mi gubi poentu. Nemoguće je, ali potpisujem, nemoguće da pratite 700 ljudi na Twitteru koji isti aktivno koriste. Sve se svodi na gomilu šuma u kom ne možete pronaći bilo kakvu kvalitetnu informaciju, koje su verovatno i razlog ovolike popularnosti Twittera. Imali smo human-filtered internet, gomilu kvalitetnih informacija koje smo izgubili omasovljavanjem, i demokratizacijom objave informacija. Naravno ova demokratizacija nije nikako loša, ali je odvajanje žita od kukolja zaista mukotrpan proces.

Spomenuo sam 700 ljudi jer ih toliko sada pratim, tj slobodno ću reći ne pratim. Ne znam o čemu pišete i šta se radi u Vašim životima, jer se Vas 700 bori da mi stavi nešto do znanja. Malo u tome mogu da mi pomognu third party klijenti poput TweetDecka koji dozvoljava kreiranje grupa korisnika te na taj način mogu odvojiti prijatelje od onih koje pratim iz kurtoazije. A kad malo bolje razmislite, zašto biste nekoga pratili iz kurtoazije, davali nekome sliku kako ste vi njihov iskren Twitter prijatelj ako to i niste. Licemerno zar ne?

Situacija 2 se sastoji od onih, pratim vas 5 min korisnika, koji dođu, dodaju me, dodam ih i onda u toku dana izbace 54 twitta sa linkom do njihovog sajta. Ok, Twitter kao promotivni kanal je ok, možda čak i moćniji trenutno od Facebooka sa aspekta traffic buildinga, ali HELLO there are some ppl here!

Ako radite tako nešto, imate promotivni nalog za vašu firmu ili sajt, nemojte raditi ono što ne biste voleli vama da rade. Naravno da je lakše doći u centar pažnje time što ćeš dubiti na glavi, ali potrudite se da zapaze vaš kvalitet a ne ekscentričnost.

Za kraj, možda je bizarno što sve ovo ja pišem jer sam se i sam, blago rečeno, spamerski ponašao na Twitteru ali to je proces kroz koji svako može da prođe i verovatno me je Dragan malo otreznio, onda kada sam bio u spam modu, i zahvalan sam mu na tome. Ovo ne znači da ću prestati da koristim Twitter, ali znači da ću prestati da pratim dobar deo ljudi koji na bilo koji način ometaju moje korišćenje ovog servisa. Ipak, Twitter je pre social discovery engine nego group chat client, pa ako želim da to ostane, ovo je najmanje što mogu da uradim.

PS: Izvinjavam se na ovoliko stranih reči u jednom postu.

Još od Goranovog posta o Google Friend Connectu se “kanim” da se poigram sa istim, ne bi li se u vremenu agresivnije pojavio i Facebook Connect i nastao sveopšti rat oko toga ko će bolje povezati korisnike. Obzirom da se on već poigrao sa istim, a ja predstavljam nešto slično Facebook evanđelisti na meni je bio red da se sa istim poigram dodavši ga na blog.

Svrha FB Connect-a jeste povezivanje vašeg online profila sa ostalim aktivnostima na webu, poput ostavljanja komentara na blogovima. U principu ništa spektakularno, makar kada su blogovi u pitanju, umesto da unosite svoje ime, sajt i da postavljate svoj avatar ovde se ti podaci uzimaju sa Facebooka, a vaša aktivnost na istom uredno beleži praveći ovaj sajt još većim Velikim bratom, bar što se interneta tiče. Kao prednosti su još dodali i mogućnost pravljenja real-life zajednice oko Vašeg bloga (što baš i ne vidim kao prednost za manja tržišta), dinamičke privatnosti gde se podešavanja o privatnosti sa FB prenose i na druge lokacije na kojima provodite vreme i na kraju poslednja i jedina po meni prava prednost jeste mogućnost promovisanja sadržaja koji pratite na Facebooku. Ovo je posebno zanimljivo blogerima.

No ipak sam malo skeptičan prema svemu ovome. Zašto? Iz razloga što mislim da je ovo izbačeno više zbog ideje koja postoji među svim velikanima nego li iz razloga što postoji zdravo razvijen koncept. Svako ko se ozbiljnije bavi pisanjem bloga prilično je svestan činjenice koliko link u komentarima bloga ima svoju funkciju, te nikako ne mislim da ju je pametno zameniti linkom ka ličnoj profilnoj strani na Facebooku. Ok, i ako možda izgubimo to u korist viralnog efekta koji se može postići objavljivanjem aktivnosti na vašem blogu na profilima posetilaca, pitanje je koliko je taj efekat moguće ostvariti bez neke ozbiljnije kritične mase čitalaca vašeg bloga. Bilo bi cool kada bi ovo funkcionisalo tako da svi oni koji do sada nisu komentarisali naglo budu motivisani da to rade ali to naprosto nije tako. Sa druge strane ok je što postoji opcija da ne povežete sa FB-om, što automatski implicira na to da ovaj servis neće puno koristiti blogeri, koji su po pravilu neko ko prvi prihvata i promoviše novu tehnologiju.

Instalacija Facebook Connect-a na WordPressu

Sama instalacija nije preterano teška, postoji dosta dobra dokumentacija, pa čak i video kako instalirati FB Connect na vaš blog. Potrebno je instalirati plugin, zatražiti svoj API key od Facebooka preko registracione strane i na kraju kao i kod svakog plugina ubaciti mali kod u comments.php file i to je to. Obzirom na prenapumpanost svega što se tiče Facebooka, ne čudi me da možete naći bukvalno sve što vam padne na pamet vezano za ovaj plugin.

I zaključak

Koncept kao koncept nije loš ali kao što sam napomenuo ne ide puno u prilog blogerima. Trenutno mi FB Connect više liči na PR potez nego li na superkoristan alat za sve, ove priče sa dinamičkom privatnosti mi ne piju vodu, jer ipak ne bih povezivao sve svoje aktivnosti sa Facebookom, pre svega zbog dosta ličnije prirode (i pored svih podešavanja, pitanje je koliko ljudi ista koriste). Ostaje da vidimo, ne sumnjam da će se razvijati vremenom i nije ga možda loše ostaviti kao opciju onima koji nemaju blog, ili svoje lične strane u cilju eksperimenta, znate kako kažu, nikad ne reci nikad…

Prodata je još jedna društvena mreža, poznanici.com a investitor je na ovim prostorima sveprisutni DMGT. Eksluzivu pokupio Goran :)

I drugi krug glasanja OpenWebAwards takmičenja je završen i red je da sumiramo ko su top3 web projekta u svojim kategorijama ove godine. Naravno kad god je u pitanju masa kao neko ko treba da glasa, ovi rezultati možda i nisu najreferentniji, ali svakako imamo jedinstvenu priliku da upoznamo šta je to tamo negde popularno, i možda se inspirišemo za neki novi projekat. Pored ovog glasanja, postoji i posebno BlogPartners glasanje tako da ćemo 16. decembra kada se objave rezultati znati i taj podatak.

Pre nego što objavim listu finalista, povezao bih se samo sa naslovom iz ovog maila. Od 2 regionalna startupa, Noovo i Zemanta, samo je Zemanta prošla dalje, verovatno zahvaljujući i činjenici da su na vrlo dovitljiv način integrisali sistem za glasanje u svoj blog plugin, ali i da su makar po meni dosta dalje stigli u razvojnoj fazi od Noovo-a. U svakom slučaju lepa vest za naš region.

Read more »

Neki od Vas su sigurno bili startovani od strane extra cice ispred hotela Slavija u Beogradu  i zamoljeni da popune anketicu, za šta će dobiti šolju, privezak za ključeve, nebitno šta. Ovakav postupak, povlačenje za ruku i cimanje ljudi polako odlazi u zaborav (osim ako nije u pitanju degustacija novih Fanta ukusa)… Stigao je Facebook polls!

U pitanju je jednostavan način da iskoristite sve prednosti targetiranja korisnika u cilju dobijanja odgovarajućih podataka o proizvodu/usluzi koji nudite. Kao kod SocialAdsa moguće je targetirati po polu, godinama, lokaciji, interesovanjima i slično a pored targetiranja, još jedna prednost ovakvog ispitivanja jeste dobijanje rezultata u real time režimu, nema dosadnog procesiranja upitnika, pravljenja statistika i slično. Sve je na klik od nas.

Ovo svakako predstavlja odlično rešenje za agencije koje se bave ispitivanjem tržišta, osim ako naravno nije predmet istraživanja kao iz uvoda ovog teksta, gde Vam trebaju reakcije na osnovu degutacije, fizičkog susreta i slično, uprošćava proces i donosi mnogo brže rezultate. Ostaje da vidimo koliko će se zaista i koristiti!

Update: proverio sam cene korišćenja upravo, i cena ankete sa 100 odgovora je 26$, o,25 je svaki odgovor + 1$ je insertion fee. Nije mi jasno što može samo 100 odgovora, verovatno da se ne bi previše smarali korisnici (ovde sam selektovao Srbiju kao lokaciju, pa je moguće da je to neki procenat korisnika iz Srbije).

Kod Jasona na Twitteru sam iskopao jedan vrlo zanimljiv link. Rec je o sajtu ncludr, parodiji na Facebook, gde su svi i svasta tvoji prijatelji, cool ideja, video sam da moze da se pravi profil ali nisam probao :D U svakom slucaju pogledajte, nasmejace Vas :)