Nekako se uvek trudimo da u svojim radovima promovišemo svetske trendove i servise a preskočimo domaće, kao da je preko istih nemoguće ostvariti nekakav rezultat. Nije, samo su mnogo manje popularni u svetu internet marketinga, veća su nepoznanica ili nude manje mogućnosti od svoje popularnije braće. Jedan od pokušaja da to promenim jeste i uvrštavanje Karika kao najpopularnije domaće društvene mreže u svoj diplomski, pa proverite da li sam uspeo.

Karike su najpopularnija domaća društvena mreža sa preko 300.000 korisnika. Za razliku od Facebooka, pružaju nešto manje mogućnosti za promociju, ali i pored toga sadrže potencijal koji je moguće iskoristiti. Razlog za nešto siromašnje mogućnosti pre svega leži u činjenici da su domaće društvene mreže evoluirale iz sajtova za druženje i upoznavanje, te se o poslovnim aspektima nije previše razmišljalo. Ipak, veliki broj korisnika koji posećuje iste naveo nas je da iskoristimo neke od elemenata ovog popularnog servisa za poslovne potrebe.

Prisustvo na Karikama može da se bazira na sledeća tri koncepta:

1) Klub funkcioniše na sličnom principu kao grupe na Facebooku ili sličnim sajtovima, kao vlasnici kluba možemo kreirati blogove, sa obaveštenjima o aktuelnim dešavanjima, ali i kreirati teme u kojima se članovi takođe mogu dodatno informisati o organizaciji, ali i slati povratne informacije o našim proizvodima i uslugama.

Slika 4. Struktura kluba: 1. Ime kluba, 2. Opis kluba, 3. Diskusije, 4. Blogovi, 5. Članovi kluba

U primeru sa slike kompanija Herbalife koristi listu svojih agenata i njihovu aktivnost na Karikama da privuče zainteresovane potrošače. Svim učlanjenjim korisnicima ostavljena je mogućnost da se raspitaju o proizvodima, upoznaju agente al ii napišu blog o pruženoj usluzi.

2) Korporativni chat kanal – korak dalje u komunikaciji sa korisnicima predstavlja kreiranje chat kanala gde u realnom vremenu možemo da komuniciramo sa našim korisnicima. Razgovorom sa nekim od zaposlenih oni mogu detaljnije da se informišu o svemu što ih interesuje vezano za poslovanje kompanije. Ovo pak zahteva osobu koja će provoditi vreme na samom chat kanalu svakodnevno, što zahteva dodatne resurse. Ovde je bitno da se kvalitetno iskomunicira vreme boravka na istom, a ostatak komunikacije prebaci na klubove čime se taj utrošak resursa znatno može smanjiti.

3) Pokloni – spomenuli smo već značaj “infiltracije” kada su društvene mreže u pitanju. Praćenje aktivnosti korisnika i provlačenje svojih poruka kroz te aktivnosti postižu mnogo bolje rezultate nego samo oglašavanje. Najbolji primer za to jeste vršenje plasmana novih proizvoda kroz opciju slanja poklona prijateljima na sajtu, gde koristimo njihove profilne strane za promociju novog proizvoda, a jedinstvene poruke koje drugi posetioci šalju uz sam poklon svaki put daju dodatnu vrednost tom proizvodu. Ovo nije specifično vezano samo za Karike, te je ovakav tip plasmana moguć i na Facebooku kao i, na nešto manje popularnoj društvenoj mreži Furka.com na kojoj sam i sam imao prilike da radim :) Neki od vas se verovatno i sećaju ovakvog primera sa mog predavanja sa eTrgovine.

Primer ovakve kampanje možemo naći i na lokalnom tržištu gde je kompanija McCann Erickson PR (ili bolje reći Miloje :)) za svog klijenta Bambi, plasiranje novog proizvoda Čoko Plazme na tržište vršila upravo preko sajta Karike.com i opcije slanja poklona. Za mesec dana trajanja akcije poslato je 110.000 poklona a u akciji je aktivno učestvovalo 5.000 ljudi čime je oko 46.000 ljudi videlo obaveštenje o novom proizvodu. Time je za vrlo kratak vremenski period veliki broj ljudi bio obavešten o novom proizvodu za troškove koji su mnogo manji u odnosu kada bismo želeli iste efekte sa print kampanjom. Naravno, potrebno je imati i specifičan proizvod za ovakav tip akcije, koji je prigodan demografskoj strukturi korisnika sajta, te nije moguće primeniti za svaku akciju, odnosno svaki proizvod, ali i pored toga predstavlja jako efikasan alat za promociju novih proizvoda.

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima
7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima
8. Karike.com kao element nastupa na društvenim medijima

Danas smo na Twitteru zaključili da je naplata AdSense čeka u Srbiji, ali i u regionu uopšte nesvakidašnje iskustvo kome treba posvetiti vremena kako bismo mogli novim naraštajima da propovedamo o tome kako je bilo u naše vreme. Pa da počnemo…

Photo: Brajeshwar

AdSense čekovi mi stižu kod matorih u Ivanjici, jer me u Beogradu poštar nikad ne nađe na svom mestu a i česte selidbe čine da zaboravim da promenim adresu na ovako bitnijim mestima, pa im je ipak kući kod njih najsigurnije. Keva, naravno, otvara sve što mi stiže kod njih i usplahireno istog trenutka me zove na telefon da mi kaže da su stigle neke pare od Googla. Pokušavam da je smirim i objasnim da to nije plod internacionalne izdaje već mukotrpnog znoja i dajem instrukcije da ostavi do mog sledećeg dolaska. Ushićenje nije ništa manje ni primopredaji, a dolazak u Beograd znači i potrebu da se isti unovči.

Unovčavanje pokušaj 1

Pola 5 je. Idem do Maksija po klopu, i usput da svratim do banke da, konačno, unovčim ček. Banka radi do 7, stižem bez problema. Ulazim u banku, red do toaleta. Radi jedna službenica, na drugoj blagajni nema nikoga, na trećoj sedi neka tetkica ali je zauzeta administrativnim poslovima. Ljudi obično podižu ili deponuju novac, proveravaju stanje, menjaju adresu. Sve teče kao po loju, posle 45 minuta i solidno gladan stižem na red.

Službenica: Dobar dan izvolite :)
Eniac: Ćao, trebao bih da unovčim Google ček.

Službenica koluta očima u neverici, prve kaplje znoja se naziru u kutu njene face, vadim ček iz koverte i dodajem joj isti

Službenica: (preuzima ček i zagonetno potvrdi) Ahaam…
Eniac: Verovatno ste imali prilike da unovčavate isti, znate ono rezervišete novac i kad se proveri validnost realizujete uplatu.

Službenica i dalje koluta očima, vrti ček u ruci tražeći mapu blaga na njegovoj poleđini, sriče slovo po slovo proverava svaku cifru i gotovo da deluje da će nešto uraditi sa njim, a ja zadovoljno otići kuću. Ali, ne lezi vraže, ustaje i odlazi do svog šefa da se raspita oko detalja ljubazno mi stavljajući do znanja da sačekam malo.

Službenica: Imamo ovaj ček od Googla, jel znaš ti kako ono beše ide…
Šef Sale: Zovi odeljenje za devizne transakcije (tako nešto) i oni će ti detaljnije objasniti…

Službenica se vraća na mesto zločina, sa sve čekom u ruci, okrene ga još 2-3 puta i posegnu za telefonom. Telefon zvoni više puta, nakon ona pobedonosno daje izjavu.

Službenica: Služba za devizne transakcije radi do 12, svratite sutra prepodne, nije ni velika gužva i časkom ćemo to završiti.
Eniac: Ništa, hvala Vam, izvinite na cimanju, vidimo se sutra najverovatnije.
Službenica: (ljubopitljivo procedi kroz zube poželevši da me više nikad ne vidi) Nema problema, hvala i Vama.

— kraj pokušaja 1 —

Unovčavanje pokušaj 2

17 dana kasnije, ipak je dolazak pre 12 previše ambiciozan za mene. Treba mi lova k’o ‘leba red je da unovčim onaj ček ima 2 i po meseca kako je stigao. Pošta, pa matorci, pa pokušaj jedan i prođe vreme za čas. Pola 12 je. Ulazim u banku, red opet do toaleta. Rade dve službenice, na drugoj blagajni standardno nema nikoga, na trećoj sedi moja omiljena službenica. Ljudi i dalje obično podižu ili deponuju novac, proveravaju stanje, menjaju adresu. Sve teče kao po loju, i opet posle 45 minuta i sada već solidno gladan stižem na red.

Službenica: Dobar dan izvolite :)
Eniac: Ćao, znate bio sam ovde pre 10 dana (jbg moram malo da slažem) trebao sam da unovčim Google ček ali ste me vratili jer nije radila služba za devizne transakcije.

Službenica koluta očima u neverici, prve kaplje znoja se naziru u kutu njene face, vadim ček iz koverte i dodajem joj isti

Službenica: (preuzima ček i zagonetno potvrdi) Ahaam…
Eniac: Pričali smo prošli put, verovatno ste imali prilike da unovčavate isti, znate ono rezervišete novac i kad se proveri validnost realizujete uplatu.

Službenica i dalje koluta očima, vrti ček u ruci tražeći mapu blaga na njegovoj poleđini, sriče slovo po slovo proverava svaku cifru i gotovo da deluje da će nešto uraditi sa njim, a ja zadovoljno otići kuću. Ali, ne lezi vraže, pronalazi corpus delicti, ček je izdat pre 2 i po meseca i gotovo sigurno ne važi. Njena sloboda je na vidiku.

Službenica: Ček je izdat pre 2 i po meseca, nisam sigurna ali obično traju 2 meseca, možda 4. Što niste došli ranije?

Eniac: Znate bio sam pre 10-15 dana (olabavio malo sa laganjem) a i ček je dosta kasno stigao kod matorih, pa dok je stigao ovde. Verujem da je rok za unovčavanje ipak duži od 2 meseca. Amerika je to.

Kolutanje očima dostiže warp speed, službenica ustaje i odlazi do svog šefa da se raspita oko detalja ljubazno mi stavljajući do znanja da sačekam malo.

Službenica: Imamo ovaj ček od Googla, jel znaš ti koliko ono beše traje, 2 meseca jel?
Šef Sale: Zovi odeljenje za devizne transakcije (tako nešto) i oni će ti detaljnije objasniti…

Službenica se vraća na mesto zločina, sa sve čekom u ruci, okrene ga još 2-3 puta, podvlači noktom datum izdavanja, čime verovatno želi da se osećam kao zločinac,  i posegnu za telefonom. Telefon zvoni više puta, nakon čega se neko javi sa druge strane i potvrdi da ček traje 4 meseca najverovatnije i da krene u proces unovčavanja.

Službenica: Imate sreće, ček važi 4 meseca. Stupićemo u proces unovčavanja. Samo da znate provizija za korporativne čekove je 2% da li ste informisani o tome (poslednja provera moje volje)?
Eniac: Naravno, nije nikakav problem.

Službenica: Dobro popunite ovaj papir (daje mi neki papir gde ne znam da popunim pola podataka).

Eniac: (popunjavam lične podatke, i unosim izdavaoca čeka, izostavljam polja vezana za novac koji se isplaćuje, i datum isplate)

Službenica: Niste sve popunili, popunite i ovo.

Eniac: Šta da stavim kao iznos, onaj sa čeka sve sa provizijom?

Službenica: Ne, ne, ne bez provizije.

Eniac: A kolika je provizija da znam šta da upišem.

Službenica: (više joj nisam toliko sladak) Stavite iznos sa čeka!

Eniac: Dobro. A vreme isplate, da stavim današnji datum?

Službenica: Ne, ne, ne stavite… Ostavite praznim.

Eniac: Izvolite,

Službenica mlati nešto po onom papiru, unosi u računar 12 minuta podatke i to je to.

Službenica: To je to.

Eniac: Kada ću moći da dođem po novac.

Službenica: Pozovite za 30 dana, pa ako Vam bude odobren novac moćićete da ga podignete.

Eniac: Hvala Vam. Doviđenja.

Službenica: Doviđenja. (uze vlažnu maramicu i obrisa sada već krupne kapi znoja sa svog lica).

— kraj pokušaja 2 —

Posle sat vremena u banci uspevam da obavim prvi deo posla. Za 30 dana ću opet ići u banku da proverim da li je uplata odobrena i tek onda moći da očekujem novac. Nije to loše, makar znaš da će ti sigurno platiti ali ceo ovaj proces zna da bude neverovatno iritantan kada ga ponovljate po pristizanju svakog čeka (drugi pokušaj naravno, prvi je plod neiskustva). Odatle me i ne čudi što ljudi koji prihoduju ozbiljnije sume novca od AdSensa nagomilavaju isti i isplaćuju odjednom. Jednostavno ne isplati se cimati se na svakih 100 dolara jer je celokupni proces priličan pain-in-the-ass.

Drugo što mi je interesantno jeste da ni jedna banka ne identifikuje ovo kao priliku, već sve shvataju kao problem i izazivač zastoja u banci. Zašto se ne specijalizovati za ovo i oglašavati među web ekipom kao check-friendly banka. Dobar deo ljudi odavde generiše sasvim solidnu kintu od AdSense-like servisa tako da ne sumnjam da bi imali nekakvu finansijsku korist pored nesumnjivo gomile lojalnih korisnika koje bi stekli usput. Geekovi ne vole redove i cimanja, svaka automatizacija i prebacivanje dosadnih i sporih offline procesa online učiniće da zavolimo tu banku i pričamo svuda naokolo o istoj. A složićete se da su retke banke o kojima danas neko priča u pozitivnom svetlu. Možda neka od njih i pročita ovo.

Konačno su i ukinute vize Srbiji, nadam se da je ovo početak jednog lepog perioda i za web kod nas…

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Već neko vreme se na DPTu vodi diskusija o tome da li je, i kako moguće živeti od web sadržaja u Srbiji, gde se u šarolikoj diskusiji sve svoji da beznadežno klimanje glavom i nadu u novu budućnost. Razlog je jednostavan, kvalitetan web sadržaj se ne ceni onako kako bi to trebalo.

Kada je Peca uspeo da napravi zaista impozantan rast sa Vesti.rs mnogi su pomislili da je Srbija postala prva zemlja na svetu koja je izmislila perpetuum mobile, jednostavni mehanizam koji će nam gotovo ni uz kakav rad/trud, obezbeđivati veliku posetu, time i određene prihode. Ubrzo, potom Srbija je dobila novu fazu news-agregator-manija koja je uspešno zamenila prethodne velike dve sajtovi-za-poslove-manija i društvene-mreže-manija koje smo jedva čekali da se završe. I dok su prethodne dve bile koliko toliko legitimne u smislu da nisu narušavale vaš autorski rad, ova puca pravo u čelo svih onih koji se bave autorskim radom.

Otkud parazitiranje

Kao neko ko kreira sadržaje na svom, ali i na više drugih sajtova, prilično sam svestan činjenice koliko mi je vremena/truda potrebno da bih napisao jedan tekst, od ideje preko pripreme do same realizacije. Ok, mene neko kad pokrade pa i da preživim, ako me linkuje biću srećan. No, u slučaju profesionalnih novinara dodajte i činjenicu da su ti tekstovi glavni izvor njihovih prihoda, a zaista Vam nije svejedno kada vidite vaš tekst na 20 sajtova a pritom samo jedan subjekat je platio za isti.

Autorska prava se u Srbiji jednostavno ne poštuju i to je glavni razlog nemogućnosti zarade od sadržaja. Dok je filozofije, na Internetu je sve besplatno, teško da će se i to promeniti, a made-for-adsense sajtova će biti sve više i više sa Vašim sadržajima, i Vašim autorskim delima. News agregatori su naravno na čelu kolone.

Kako to sve funkcioniše

Agregatori vesti su ništa drugo do voli-nas-google sajtovi, napravljeni više za pretraživače nego za realne korisnike, koji koriste Vaše SEO brljotine da navuku posetu na svoju vodenicu. Ako Vas interesuje on site SEO slobodno se ugledajte na njih i nećete pogrešiti, većina ljudi koji rade ove sajtove su vrhunski SEO eksperti, i znanje u ovoj oblasti odvaja uspešne od neuspešnih news agregatora.

Fair deal

Ipak, u slučaju pojedinih domaćih sajtova poput Naslova i Vesti ovo i nije tako loše. Ovi sajtovi nisu samo botovi za Google već svojevrsni servisi za korisnike Interneta, i daju realnim korisnicima određenu vrednost, filtrirajući za njih sadržaj i pružajući im određene servise koje ne možemo naći baš svuda. Posebnu ulogu ima filtriranje, jer pre ili kasnije shvatite da većina sajtova mahom objavljuje agencijske vesti i malo svojih, te tako možemo na većini sajtova čitati identične vesti. I dodatno imaju politiku prenošenja delimičnih tekstova što koliko toliko brani prava autora, a sa druge strane generišu veliku broj poseta matičnim sajtovima i kreira se svojevrsna WIN WIN situacija.

Not so fair aka baca mi se pegla deal

Neću Vas lagati, razlog ovog teksta nastao je zbog jednog sajta – lepoizdravo.com (ne dam ni nofollow link iz principa) koji je recimo 5 sajt od istog autora (ko god to bio) koji brutalno prenosi kompletne tekstove sa sajtova, uz minimalni link na kraju samog teksta. Lik je napravio čitavu farmu sajtova (svevesti.com, decorreport.com, globalfashioreport.com, svetestrade.com) i svi slede istu filozofiju, kradi koliko možeš, autore kuliraj. Plus, svaka sličnost lepoizdravo.com sa Lepotom i zdravljem nije slučajna.

I tako, kukaćemo još koju godinu što na domaćem Internetu nema ‘leba, a pritom ovakve stvari niko neće sankcionisati. Ne kažem da sve treba biti podvedeno pod surovi zakon o autorskom pravu, ali makar neka osnovna kultura mora postojati. Makar e-mail sa pitanjem o preuzimanju tekstova, ne oduzima puno vremena, a opet mnogo bolje deluje na samu saradnju.

Interactive Advertising Bureau (IAB) je najveća kompanija za promociju Interneta u svetu. Uroš Ignjačević, generalni direktor kompanije “Trident Media Group”, započeo je, sredinom ovog meseca pregovore o dovodjenju ove kompanije, kod nas. Više…

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu :) a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio :) ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih trebao i da napišem po koje slovo o tome…

Pisao sam već o prošlom white paperu Etargeta, a juče mi je Jeca javila da je stigao i drugi vezan za ključne trendove u oglašavanju u 2009. godini.  

I ako nisam siguran da su ovi white paperi inspirisani Draganovim postom, svakako moram da primetim da je posle istog, na domaćem webu objavljena nekolicina dosta kvalitetnih white papera bilo u formi skripte ili saveta poput ovih koje radi ETarget. 

Razlog stavljanja Etargetovog white papera, a ne nekog drugog je zanimljiv nastup ove kompanije na domaćem tržištu, što i ne čudi obzirom da imaju iskustva sa okolnim zemljama. Obzirom da se poslovanje kompanija koje se bave pružanjem PPC rešenja bazira uglavnom na long tail filozofiji koju opet karakteriše mogućnost da se manji igrači, poput vulkanizera u Markovom tekstu koji sam gore linkovao, mogu oglašavati za pristupačne svote novca. Vulkanizer u ovom slučaju je ništa drugo do metafora za gomile malih preduzetnika koji bi svoje ograničene budžete za marketing da što pametnije ulože i ispostaviće se da su im PPC rešenja najbolja za to.

Sve ovo zvuči bajno sjajno ali kod nas je još uvek poznavanje ovih koncepata na dosta niskom nivou, ok za Internet se čulo, i priča se da je moguće oglašavati se za ne toliko puno novca, u najboljem slučaju im je klinac i stavio reklamu na Facebook. Nažalost edukacijа/interesovanje medju krajnim korisnicima gotovo da ne postoji te su ovakvi primeri edukovanja svojih korisnika zaista osvežavajući za domaće tržište. Geekovi možda neće saznati ništa novo, ali za običnog korisnika tekstovi poput onog o političkom marketingu na Internetu verovatno mogu dodati par poena kredibilnosti Interneta kao medija. Koliko god ga mi voleli, Internet je još uvek mnogima nepoznanica i blago elitistički servis, i neme u narodu taj eksluzivitet koji imaju TV pa čak i radio. I ako visim na Internetu ceo život tek onog trenutka kad sam se pojavio na televiziji keva je shvatila da nešto radim pored fakulteta, do tada je sve bilo igranje. 

Naravoučenije cele ove priče bi trebao da bude značaj edukacije. Imamo 35,6% korisnika Interneta po poslednjem istraživanju i ne bi trebali da kukamo stalno kako smo nerazvijeni i kako niko ne koristi Internet. Nije tačno to je skoro 2 miliona ljudi, uglavnom sa primanjima iznad proseka koji bi možda i nešto probali da rade na Internetu ali ne znaju kako. Umesto da ujedate ruku koja vas hrani, posvetite se više edukaciji, bilo da su to white paperi, blog, webinari ili nešto treće, korisnici će to znati da cene moć word of mouth marketinga zasigurno znati da nagradi.

Srdjan sa Economy.rs je pokrenuo novi aukcijski portal ProdajLako.com, interesantno je da ovaj segment poprilično nerazvijen kada je Srbija u pitanju (znam još samo za Limundo.com) tako da će biti zanimljivo gledati kako se razvijaju i rastu. Odoh da prodam nešto :)

Dragica mi je poslala jedan vrlo zanimljiv dokument iz 1951. godine gde se odredjeni 25. godišnjak kažnjava zbog toga što ništa ne radi, niti želi da se zaposli, već život provodi u besposličarenju a i nemilosrdno troši benzin (danas bismo dodali i time nepovoljno utiče na okolinu).

Neki će to nazvati nemilosrdnim komunizmom, a ja bih dodao da je ovo možda i jedini način da se u Srbiji neke stvari dovedu u red, kretanje društva zavisi od kretanja pojedinaca, a ako svi sedimo, teško da ćemo krenuti napred… a priznaćete, mnogo je onih koji sede…