Konačno su i ukinute vize Srbiji, nadam se da je ovo početak jednog lepog perioda i za web kod nas…

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba :)

Već neko vreme se na DPTu vodi diskusija o tome da li je, i kako moguće živeti od web sadržaja u Srbiji, gde se u šarolikoj diskusiji sve svoji da beznadežno klimanje glavom i nadu u novu budućnost. Razlog je jednostavan, kvalitetan web sadržaj se ne ceni onako kako bi to trebalo.

Kada je Peca uspeo da napravi zaista impozantan rast sa Vesti.rs mnogi su pomislili da je Srbija postala prva zemlja na svetu koja je izmislila perpetuum mobile, jednostavni mehanizam koji će nam gotovo ni uz kakav rad/trud, obezbeđivati veliku posetu, time i određene prihode. Ubrzo, potom Srbija je dobila novu fazu news-agregator-manija koja je uspešno zamenila prethodne velike dve sajtovi-za-poslove-manija i društvene-mreže-manija koje smo jedva čekali da se završe. I dok su prethodne dve bile koliko toliko legitimne u smislu da nisu narušavale vaš autorski rad, ova puca pravo u čelo svih onih koji se bave autorskim radom.

Otkud parazitiranje

Kao neko ko kreira sadržaje na svom, ali i na više drugih sajtova, prilično sam svestan činjenice koliko mi je vremena/truda potrebno da bih napisao jedan tekst, od ideje preko pripreme do same realizacije. Ok, mene neko kad pokrade pa i da preživim, ako me linkuje biću srećan. No, u slučaju profesionalnih novinara dodajte i činjenicu da su ti tekstovi glavni izvor njihovih prihoda, a zaista Vam nije svejedno kada vidite vaš tekst na 20 sajtova a pritom samo jedan subjekat je platio za isti.

Autorska prava se u Srbiji jednostavno ne poštuju i to je glavni razlog nemogućnosti zarade od sadržaja. Dok je filozofije, na Internetu je sve besplatno, teško da će se i to promeniti, a made-for-adsense sajtova će biti sve više i više sa Vašim sadržajima, i Vašim autorskim delima. News agregatori su naravno na čelu kolone.

Kako to sve funkcioniše

Agregatori vesti su ništa drugo do voli-nas-google sajtovi, napravljeni više za pretraživače nego za realne korisnike, koji koriste Vaše SEO brljotine da navuku posetu na svoju vodenicu. Ako Vas interesuje on site SEO slobodno se ugledajte na njih i nećete pogrešiti, većina ljudi koji rade ove sajtove su vrhunski SEO eksperti, i znanje u ovoj oblasti odvaja uspešne od neuspešnih news agregatora.

Fair deal

Ipak, u slučaju pojedinih domaćih sajtova poput Naslova i Vesti ovo i nije tako loše. Ovi sajtovi nisu samo botovi za Google već svojevrsni servisi za korisnike Interneta, i daju realnim korisnicima određenu vrednost, filtrirajući za njih sadržaj i pružajući im određene servise koje ne možemo naći baš svuda. Posebnu ulogu ima filtriranje, jer pre ili kasnije shvatite da većina sajtova mahom objavljuje agencijske vesti i malo svojih, te tako možemo na većini sajtova čitati identične vesti. I dodatno imaju politiku prenošenja delimičnih tekstova što koliko toliko brani prava autora, a sa druge strane generišu veliku broj poseta matičnim sajtovima i kreira se svojevrsna WIN WIN situacija.

Not so fair aka baca mi se pegla deal

Neću Vas lagati, razlog ovog teksta nastao je zbog jednog sajta - lepoizdravo.com (ne dam ni nofollow link iz principa) koji je recimo 5 sajt od istog autora (ko god to bio) koji brutalno prenosi kompletne tekstove sa sajtova, uz minimalni link na kraju samog teksta. Lik je napravio čitavu farmu sajtova (svevesti.com, decorreport.com, globalfashioreport.com, svetestrade.com) i svi slede istu filozofiju, kradi koliko možeš, autore kuliraj. Plus, svaka sličnost lepoizdravo.com sa Lepotom i zdravljem nije slučajna.

I tako, kukaćemo još koju godinu što na domaćem Internetu nema ‘leba, a pritom ovakve stvari niko neće sankcionisati. Ne kažem da sve treba biti podvedeno pod surovi zakon o autorskom pravu, ali makar neka osnovna kultura mora postojati. Makar e-mail sa pitanjem o preuzimanju tekstova, ne oduzima puno vremena, a opet mnogo bolje deluje na samu saradnju.

Interactive Advertising Bureau (IAB) je najveća kompanija za promociju Interneta u svetu. Uroš Ignjačević, generalni direktor kompanije “Trident Media Group”, započeo je, sredinom ovog meseca pregovore o dovodjenju ove kompanije, kod nas. Više…

I bi eTrgovina… Jedna od najvećih konferencija o e-poslovanju na ovim prostorima je završena u petak, za mene značajna jer sam po prvi put na istoj imao prilike nastupiti u ulozi predavača, ali i zbog činjenice da su ove konferencije retka prilika kada s razlogom možete da eskivirate poslovne obaveze i vidite se sa ljudima koje u prethodnih par meseci, ili čak godinu dana niste imali prilike videti.

U nekom od prethodnih tekstova sam spominjao da kvalitet konferencije direktno zavisi od ljudi koji na njoj učestvuju, što zaista i čini konferencije poput BizBuzza, Web.Starta i eTrgovine jedinstvenim događajima, o kojima se rado priča i koji se s nestrpljenjem iščekuju. Moje prošlogodišnje iskustvo je bilo divno, a ni ove godine ništa manje nisam očekivao, i ako sam jedva izdvojio vreme za odlazak. Na kraju, ostao sam samo jedan dan, kada sam i predavao, ali dovoljno da se vidite sa ekipom i upoznate neke nove, zanimljive ljude.  A, i pored toga, Palić je zaista prelepo mesto, svake godine me nanovo oduševe izleti koji se organizuju, te tako i ovogodišnja poseta ergeli Kelebija (sajt im je revolucionaran :D) bila nešto novo za mene, i što ću čuvati u lepom sećanju.

Primetan je bio i veliki broj gostiju iz Hrvatske, konačno sam upoznao Bruna i Maria,  došao je i Toni i poveo celu firmu :) a bilo mi je drago upoznati i Stjepana Internauta i Filipa iz Allianza (nadam se da sam se svih setio :) ).

Predavanje

Posle manje od sat vremena spavanja, u pola 5 ujutru sam krenuo ka autobuskoj, pa odatle u Suboticu, da bih stigao na najavljeno predavanje u 10:15.  Ne volim kada se ne naspavam pred predavanje ali šta je tu je, kao što rekoh i ovaj 1 dan sam nekako izbunario, ostavivši ispit i neke posliće po strani, obećao sam da ću se pojaviti i držati predavanje pa opravdanja nema. Srećom, predavanje je kasnilo nekih sat vremena, te sam mogao da unesem dovoljnu količinu kofeina u sebe i izađem pred ljude. Ovo nije prva konferencija na kojoj predajem, verovatno je peta ili šesta u prethodnih godinu dana, ali sva ova dešavanja, nespavanje, umor od puta, verovatno najveći broj ljudi koji me slušao do sada, ali i iskreno jako malo vremena za pripremu prezentacije su me učinili jako nervoznim. Na kraju, mislim da je ispalo ok, znaci umora i nervoze su se videli, probio sam i termin nekoliko minuta (uzrok prekratkog vremena za pripremu) ali na kraju pozitivni komentari koje sam dobio, i dosta afirmativan tekst od strane vrlo ažurne ekipe ITDogađaja,  su dozvolili da odahnem i uživam u ostatku dana.  Uz sve ovo ne smem da ne pohvalim ekipu sa Twittera (#eTrgovin09 je hashtag pomoću kojeg ste mogli na Twitteru da pratite dešavanja sa ovogodišnje eTrgovine), koja je tokom celog predavanja bila aktivna i podržavala me. Znam da zvučim kao neki lik sa estrade (što verovatno i jesam ako posmatramo web kao estradu) ali prija kada vidite da neko ceni to što ste makar virtuelno prijatelji i što se u svakom trenutku trudi da vam pruži podršku. Od srca hvala.

Za kraj evo i predavanja sa konferencije, a video će, nadam se uskoro, biti okačen na stranama eTrgovine.

Inače, ovo je verovatno jedna od poslednjih konferencija na kojoj ću nastupati, iz razloga što ne želim, niti imam potrebu/vreme da se pojavljujem baš svuda. Naravno da ljude poput Flajka neću moći baš tako da odbijem, ali to su već drugi uslovi. Konferencije su odličan vid promocije, ali postavlja se pitanje koliko je ona zaista potrebna kada imate svoj posao, jako malo vremena pored toga, a pritom sve to morate da radite iz entuzijazma. Da li je odluka pametna ili ne pokazaće vreme, a možda bih trebao i da napišem po koje slovo o tome…

Pisao sam već o prošlom white paperu Etargeta, a juče mi je Jeca javila da je stigao i drugi vezan za ključne trendove u oglašavanju u 2009. godini.  

I ako nisam siguran da su ovi white paperi inspirisani Draganovim postom, svakako moram da primetim da je posle istog, na domaćem webu objavljena nekolicina dosta kvalitetnih white papera bilo u formi skripte ili saveta poput ovih koje radi ETarget. 

Razlog stavljanja Etargetovog white papera, a ne nekog drugog je zanimljiv nastup ove kompanije na domaćem tržištu, što i ne čudi obzirom da imaju iskustva sa okolnim zemljama. Obzirom da se poslovanje kompanija koje se bave pružanjem PPC rešenja bazira uglavnom na long tail filozofiji koju opet karakteriše mogućnost da se manji igrači, poput vulkanizera u Markovom tekstu koji sam gore linkovao, mogu oglašavati za pristupačne svote novca. Vulkanizer u ovom slučaju je ništa drugo do metafora za gomile malih preduzetnika koji bi svoje ograničene budžete za marketing da što pametnije ulože i ispostaviće se da su im PPC rešenja najbolja za to.

Sve ovo zvuči bajno sjajno ali kod nas je još uvek poznavanje ovih koncepata na dosta niskom nivou, ok za Internet se čulo, i priča se da je moguće oglašavati se za ne toliko puno novca, u najboljem slučaju im je klinac i stavio reklamu na Facebook. Nažalost edukacijа/interesovanje medju krajnim korisnicima gotovo da ne postoji te su ovakvi primeri edukovanja svojih korisnika zaista osvežavajući za domaće tržište. Geekovi možda neće saznati ništa novo, ali za običnog korisnika tekstovi poput onog o političkom marketingu na Internetu verovatno mogu dodati par poena kredibilnosti Interneta kao medija. Koliko god ga mi voleli, Internet je još uvek mnogima nepoznanica i blago elitistički servis, i neme u narodu taj eksluzivitet koji imaju TV pa čak i radio. I ako visim na Internetu ceo život tek onog trenutka kad sam se pojavio na televiziji keva je shvatila da nešto radim pored fakulteta, do tada je sve bilo igranje. 

Naravoučenije cele ove priče bi trebao da bude značaj edukacije. Imamo 35,6% korisnika Interneta po poslednjem istraživanju i ne bi trebali da kukamo stalno kako smo nerazvijeni i kako niko ne koristi Internet. Nije tačno to je skoro 2 miliona ljudi, uglavnom sa primanjima iznad proseka koji bi možda i nešto probali da rade na Internetu ali ne znaju kako. Umesto da ujedate ruku koja vas hrani, posvetite se više edukaciji, bilo da su to white paperi, blog, webinari ili nešto treće, korisnici će to znati da cene moć word of mouth marketinga zasigurno znati da nagradi.

Srdjan sa Economy.rs je pokrenuo novi aukcijski portal ProdajLako.com, interesantno je da ovaj segment poprilično nerazvijen kada je Srbija u pitanju (znam još samo za Limundo.com) tako da će biti zanimljivo gledati kako se razvijaju i rastu. Odoh da prodam nešto :)

Dragica mi je poslala jedan vrlo zanimljiv dokument iz 1951. godine gde se odredjeni 25. godišnjak kažnjava zbog toga što ništa ne radi, niti želi da se zaposli, već život provodi u besposličarenju a i nemilosrdno troši benzin (danas bismo dodali i time nepovoljno utiče na okolinu).

Neki će to nazvati nemilosrdnim komunizmom, a ja bih dodao da je ovo možda i jedini način da se u Srbiji neke stvari dovedu u red, kretanje društva zavisi od kretanja pojedinaca, a ako svi sedimo, teško da ćemo krenuti napred… a priznaćete, mnogo je onih koji sede…

FacebookSrbija nam donosi statistike aktivnih korisnika FB u regionu, zanimljive brojke ali i blog, pogledajte!

Twitter, twitter, twitter, mikrobloging, mikrobloging, mikrobloging, kopija, kopija kopije, kopija kopijine kopije. Nije li twitter kao najpopularniji predstavnik mikrobloging servisa postao najizvikaniji servis današnjice. O njemu previše priča, a najbolji pokazatelj za to je i anketa na Mashable-u po kojoj trenutno 57% redovnih čitalaca ovog bloga, koji pokriva tebe o social webu, misli da se twitteru daje previše mesta u medijima. Ovaj fenomen nije zaobišao ni naš region.

Pre par sedmica sam pisao o ShoutEmu i njihovoj investiciji od 350K eur u dalji razvoj servisa. Po mojim nekim saznanjima jedna od inkarnacija ShoutEm-a Zrikka predstavlja prvi microblogging servis u Hrvatskoj. Obzirom da ista ekipa radi i Pticicu i Trosjed, publika navučena na slične sajtove prešla je i na Zrikku tako da smo dobili solidno posećeni servis, obzirom da je koncept dosta nov za ovo tržište. Konkurentske prednosti Zrikke u odnosu na druga dva predstavnika koja ću spomenuti su mogućnost prilagođavanja svojih profila ali i promocija putem widgeta, koju nisam video na druga dva servisa, a koja je jako bitna za blogere i ljude koji imaju svoje sajtove i predstavlja jedan od najboljih besplatnih vidova promocije. Ovo itekako ima smisla u slučaju postojanja mreže sličnih sajtova (blog servisi recimo) gde korisnici uz par klikova dodaju widget na svoju stranu i time promovišući svoje aktivnosti, promovišu i Vašu stranu.

Ubrzo po saznanju o postojanju Zrikke, dobijam vest da je moja, sada već bivša firma, In!Media, vođena ekipom sa Tulumarke, odlučila pokrenuti svoj mikrobloging servis PratiMe. Opet je u pitanju sličan scenario, obzirom na postojanje platforme sa sličnim profilom korisnika sa Tulumarke, napravljen je servis koji će statuse sa iste, integrisati u okviru nove mikrobloging mreže. Koncept je malo drugačiju u odnosu na klasičnu Twitter priču, koju prati i Zrikka, te PratiMe donosi neki vid mashupa FriendFeeda i Twittera, svaki status je moguće komentarisati i na taj način pratiti konverzaciju. Pored standarnih mogućnosti prilagođavanja profila, ovde srećemo i mogućnost ostavljanja poruka putem IM klijenata, ili putem mobilnih telefona (deo investicije za ShoutEm biće iskorišćen za prilagođavanje aplikacije mobilnim tehnologijama). Tu je i podrška za foto i video priloge, koji se mogu prikačiti uz sam post, što svakako daje ovom servisu dodatnu vrednost.

Poslednji predstavnik nam dolazi iz Slovenije, i što se tehničke realizacije tiče verovatno je najviše odmakao kada su u pitanju učesnici ovog posta. U pitanju je Koornk, servis ekipe kojoj smo zahvalni za Blogorolu, namenjen za evropsko tržište. Ovde možemo videti neke dosta napredne funkcije, kao što su cross-publishing (istovremeno objavljivanje na više platformi) statusa sa nekim od popularnih društvenih servisa (Ping.fm, Twitter) ili direktno menja vaš status na gTalku. Uz to pohvalno je korišćenje i OpenID tehnologije, kao i lokalizacija na jezike zemalja iz regiona (postoji i srpski) , ali se ne može ne zameriti činjenica da nije moguće prilagođavanje profila prema korisnikovim potrebama (pre svega vizuelno). No verujem da je i to u planu.

Ovde možemo napraviti i zanimljivo poređenje naših tržišta. Slovenci već uveliko svojim servisima pokušavaju da uđu na globalno (ili evropsko) tržište za razliku od naših koji se u najboljem slučaju fokusiraju na region. O Zemanti i Noovo-u sam pisao tokom OpenWebAwardsa, a treći slovenački predstavnik je bio niko drugi do Koornk. O Koornku je pisao i TechCrunch (doduše u negativnom kontekstu, evo i demanta), što nije nešto što se tako lako dešava u ostatku komšiluka. Slovenci su se ozbiljno posvetili webu, i ako ni po čemu drugom u ovim “sitnicama” se vidi razlika između nas i naših komšija.

Mikrobloging u Srbiji

Raspitivao sam se na twitteru o srpskoj verziji i potrebi za istom i uglavnom su bili negativni komentari, u smislu, zašta će nam to pored twittera, što i jeste donekle tačno, ali onda verovatno ne bi bilo ni razloga da postoji bilo koja društvena mreža pored Facebooka. Vrlo lako je moglo da se desi da dobijemo nekog od ova tri predstavnika u Srbiji, ali obzirom da sam fokusiran na neke druge stvari trenutno to neće biti plod moje inicijative. Za sada najbliži je Koornk svojom lokalizacijom, mada uvek postoji skepsa prema lokalizovanim servisima, no ostaje da vidimo kako će se sve to razvijati. Ono što mene više brine u celoj priči jeste nepostojanje bilo kakvog biznis modela za ovakav servis (ovo se ne odnosi na ShoutEm, već na pojedinačne microblogging servise), i olako trošenje resursa za pokretanje ovakvog servisa u nadi da će doći bogati vlastodržac i učiniti nas bogatim. Monetizacija social weba generalno ostaje tema broj 1 i u 2009. godini tako da ne sumnjam da ćemo doživeti kojekakva iznenađenja od vlasnika istih. Ko preživi pričaće.

Za kraj, ima me na sva tri servisa (čudno :P) pa ako ste zainteresovani da ih isprobate dodajte me u prijatelje. Eniac@Zrikka, Eniac@Pratime, Eniac@Koornk, a naravno tu je i Twitter.

Napomena: postoji još jedan nešto drugačiji microblogging izdanak nastao u Hrvatskoj, u pitanju je Speeka, ali kako nije zaživeo nisam mu posvetio previše pažnje.